Tradicionalni praznik rada 1. maj dobio je konkurenciju – Svetski dan nesigurnog posla obeležava se 6. oktobra a 7. oktobra Svetski dan dostojanstvenog rada. Koliko je rad kod nas dostojanstven ilustruju i tvrdnje stručnjaka za radno pravo da ukoliko želite da nekoga ubijete u Srbiji a da za to ne odgovarate, najbolje je da ga – zaposlite. Država je svojom ekonomskom politikom uništila prava radnika, ali i veliki deo srpskih preduzeća u korist povlašćenih interesnih grupa. U sistemu koji je povoljan samo za povlašćene, savesni radnici i poslodavci, koji se ne uklapaju u viziju predatorskog kapitalizma, danas imaju više zajedničkih interesa nego što ih pojedinačno imaju u odnosu sa državom koja je obespravila i unizila ogroman deo sopstvenih građana.
Periskop
6. JAVNI DUG SAD: Balon pred pucanjem?
Ogroman javni dug koji je krajem avgusta iznosio rekordnih 37,2 biliona USD (127% BDP) i intenziviranje brojnih makroekonomskih problema, doveli su do snižavanja kreditnog rejtinga SAD. Opterećenost javnim dugom direktno određuje sposobnost vlade da interveniše i upravlja budućim finansijskim krizama, a Trampove odluke da se Amerika povuče iz Svetske zdravstvene organizacije i Pariskog sporazuma mogu izolovati ovu državu u borbi protiv narednih zdravstvenih i klimatskih potresa u svetu.
8. AUTOINDUSTRIJA NA RASKRSNICI: Pusti vozila, hvataj se oružja
Za evropske proizvođače automobila nastupila su teška vremena, tradicionalnim automobilima, benzincima, bliži se kraj po sili zakona, dok kineski električni automobili preuzimaju i evropsko tržište. Spas se vidi u prelasku sa proizvodnje automobila na oružje i vojnu opremu.
10. ZLOUPOTREBA KVOTA ZA PRIVATNI SUSRET S BOGOM: Vernici preko reda
Indonezija trenutno vodi istragu protiv visokih državnih zvaničnika koji su pljačkali muslimanske vernike „u ime Boga“ i oštetili državu za skoro 62 miliona dolara. Zbog pravila da Saudijska Arabija svake godine drugim zemljama određuje nacionalne kvote koliko hodočasnika može da dođe u Meku, formiraju se dugačke liste na kojima se čeka dozvola i po 20 godina. Zato je zloupotreba kvota kako bi se progurali „vernici preko reda“ postala veoma unosna u državama sa većinskim muslimanskim stanovništvom.
Biznis
14. UTICAJ NOVIH ŠENGEN PRAVILA NA TRANSPORT: Da li će se domaći prevoznici iseliti iz Srbije?
Srpske firme koje rade u međunarodnom transportu mogle bi da postanu stranci u sopstvenoj zemlji. Osnivanje firme u nekoj od 25 zemalja Evropske unije ili četiri države EFTA jedno je od „rešenja“ na koje će biti primorane kako bi zadržale delatnost, ukoliko Evropska komisija ne izuzme profesionalne vozače iz ograničenja koje nameće novi EES sistem za kontrolu šengenskih granica. Postavlja se pitanje kako će nova pravila uticati i na transportnu industriju u Evropskoj uniji, koja ima sve manje posla jer se zbog krize zatvaraju mnoge fabrike.
16. ŠABAČKI „FRIGOMAKS“, PIONIR U EKOLOŠKOJ ZAMENI FREONA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU: Hlađenje globalnog zagrevanja
„U objekte ugrađujemo rashladne stacionarne sisteme sa ekološkim gasom ugljendioksidom, umesto štetnim freonom, a sa multinacionalnom firmom ’Termo King’ radimo i na instaliranju transportnih rashladnih sistema“, kaže za B&F Vladan Čolić, vlasnik preduzeća „Frigomaks“. Ova firma iz Šapca je prva u Srbiji primenila novu tehnologiju koja smanjuje uticaj rashladnih fluida na globalno zagrevanje.
18. „GREEN DECOR“, INOVATIVNA REŠENJA ZA OZELENJAVANJE: Zgrade kao bašte
„Naši zeleni krovovi pokrivaju objekte različitih dimenzija, od 15 kvadratnih metara jedne terase na Vračaru do 6.500 kvadrata na Košutnjaku, što je najveća površina pod zelenim krovom u našem regionu“, ističe Dejan Lazić, osnivač i direktor beogradskog preduzeća „Green decor“, koje je svojim inovativnim rešenjima ozelenilo brojne zgrade, javne površine, deponije i nepristupačne terene, kao što su strme padine pored puteva.
Finansije
20. UTVRĐIVANJE VREDNOSTI ZEMLJIŠTA I OBJEKATA PRILIKOM EKSPROPRIJACIJE: U makazama pogrešnih procena
Gradnja velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji kao što je svetska izložba „EXPO 2027“, povećala je broj eksproprijacija ali i problema zbog „odokativne“ procene vrednosti zemljišta i objekata koje je država oduzela građanima i preduzećima, što dovodi u pitanje i pravičnost utvrđenih naknada vlasnicima.
22. KOLIKO BOLOVANJA U JAVNOM SEKTORU KOŠTAJU DRŽAVU: Najveći poslodavac u Srbiji ne zna gde su mu zaposleni
Nadležne institucije nemaju izdvojene podatke o broju bolovanja u javnom sektoru, iako je sa 700.000 zaposlenih država najveći poslodavac u Srbiji. U sindikatima procenjuju da je zloupotreba bolovanja češća u javnom sektoru nego kod privatnika, kod kojih vlada mnogo veći strah od otkaza, pa ljudi i bolesni dolaze na posao. Analitičari smatraju da precizni podaci o bolovanjima i njihovim uzrocima ne odgovaraju ni vlastima, ni onim privrednicima koji se ne mogu pohvaliti uslovima rada.
24. UNIQA OSIGURANJE, POSLOVANJE U JUGOISTOČNOJ EVROPI: Srbija prednjači po broju klijenata, ali ne i po visini premije
UNIQA je u prvoj polovini ove godine van matičnog tržišta ostvarila premiju u vrednosti od 1,5 milijardi evra, a lane je u regionu JIE zabeležila 464 miliona evra bruto premije, što predstavlja rast od 14,6% u poređenju sa 6% rasta u Zapadnoj Evropi. Srbija prednjači u našem regionu po broju klijenata, ali ne i po visini premije po stanovniku, koja je više nego dvostruko veća u Hrvatskoj. UNIQA je prošle godine na srpskom tržištu zabeležila 64 miliona evra ukupne premije, dobrim delom zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima i rastu bankoosiguranja.
Temat – Dostojanstveni rad i poslovanje u Srbiji
29. RADNO ZAKONODAVSTVO: Skrojeno za grabljivce
Vraćanje dostojanstvenog rada nije na štetu domaćih privrednika koje je država podjednako obespravila kao i radnike, svojom politikom u korist povlašćenih interesnih grupa. Zbog toga, sindikati i poslodavci koji se ne uklapaju u viziju predatorskog kapitalizma, danas imaju više zajedničkih interesa nego što ih pojedinačno imaju u odnosu sa takvom državom, ističu u Centru za dostojanstven rad.
32. ODNOS ZARADA I USLOVA RADA: Plata je sve, ali je bez prava ništa
Položaj radnika u Srbiji je paradoksalan – zarade rastu, dok su prava radnika žrtvovana i svedena na kašičicu, najviše zato da bi se podišlo stranim investitorima koji sada masovno odlaze. Kod nas se retko izriču odgovarajuće kazne čak i za pogibije radnika na poslu, što potvrđuje i komentar stručnjaka za ovu oblast da ako želite da ubijete nekoga u Srbiji a da za to ne odgovarate, najbolje je da ga – zaposlite.
34. DIGITALNI RADNICI: Nevidljivi šef bez kontrole
Procenjuje se da u Srbiji radi oko 100.000 platformskih i internet radnika, što je 3% ukupne radne snage. Oni koji ih angažuju tvrde da su takvi radnici slobodni da rade kada hoće i sami upravljaju zaradom, ne pominjući da su istovremeno oslobođeni svih radnih prava. Praksa da se odluke koje u velikoj meri utiču na položaj radnika donose uz pomoć algoritama, seli se sa digitalnih platformi i u druge industrije, pa se postavlja pitanje ko će kontrolisati rad nevidljivog šefa.
36. RADNIČKO I POSLOVNO UDRUŽIVANJE: Sindikati i klasteri na infuziji
Radničko udruživanje u Srbiji svodi se uglavnom na formalno članstvo u sindikatima, koji sve više nalikuju korporacijama, nego organizacijama čiji je osnovni cilj borba za bolji položaj radnika. Ovde se nije zapatilo ni udruživanje privrednika, jer od nekada toliko promovisanih klastera, danas je uspešna samo nekolicina. Zašto kod nas sve funkcioniše po principu „dva Srbina, tri mišljenja”?
Intervju
40. NENAD JOVANOV, VLASNIK JEDINE ZANATSKE PARFIMERIJE U BEOGRADU: Miris se ne može uvek opisati rečima
„Ono što mi sebi možemo da dozvolimo a što veliki proizvođači ne mogu jeste da pravimo mirise koji se dopadaju manjem broju kupaca, zbog čega nam neki od njih u radnju dolaze već decenijama. Pogoduje nam i to što smo u ličnom kontaktu sa mušterijama, jer nema te statistike koja može bolje da dočara šta ljudi zaista žele od razgovora ‘licem u lice’. Ali, miris se ne može uvek opisati rečima“, ističe Nenad Jovanov, vlasnik zanatske parfimerije „Sava“ u razgovoru za B&F o porodičnom poslu koji traje duže od osam decenija. Koliko su Jovanovi uspešni u očuvanju porodične tradicije vidi se i po tome što ispred ove, jedine preostale zanatske parfimerije u Beogradu, često stoje u redu kupci svih životnih doba, sa svih kontinenata.
Skener
44. KOLIKO SRBIJA GUBI ZBOG MALOG BROJA PATENATA: Milijarde evra u propuštenim prilikama
Srbija se suočava sa hroničnim problemom niskog broja patentnih prijava, ali uzrok nije u nedostatku talenta, već u sistemskim preprekama. Za razliku od mnogih evropskih i azijskih zemalja, država ne pruža značajne subvencije, nema namenske programe i fondove, niti besplatne savetodavne usluge, pa Srbija ostaje radno intenzivna, prodajući radnu snagu stranim kompanijama, dok prava vrednost odlazi van granica.
46. KAKAV JE RADNI STATUS ZAPOSLENOG DOK JE U ZATVORU: I direktor i radnik mogu biti u istom položaju
Ukoliko je lice koje je osuđeno na kaznu zatvora zaposleno, postavlja se pitanje šta se tokom izdržavanja zatvorske kazne dešava sa njegovim radnim statusom? Pitanje se tiče pravnih posledica osude, odnosno da li one mogu biti takve da dovedu do prestanka radnog odnosa osuđenika? U tom pogledu postoje razlike, u zavisnosti od toga koja krivična sankcija je izrečena okrivljenom, pri čemu se i direktor i radnik mogu naći u istom položaju.
48. VODOINSTALATERKE U JORDANU: Žene i majstori i mušterije
Nestašica vodoinstalatera u svetu postaje dramatična, a pokušaji da se uveća broj žena koje bi se bavile tim zanatom nisu naročito delotvorni zbog društvenih predrasuda. Ako to ne uspeva najrazvijenijim zapadnim zemljama, gde žene jedva prelaze 1% ukupnog broja vodoinstalatera, kako se ovaj zanat „primio“ među Jordankama, koje žive u mnogo konzervativnijem društvu?
Nove tehnologije
50. „AI RADNICI“: Ušteda ili rizik?
Sve češće nailazimo na oglase u kojima se firmama nude AI agenti i sistemi koji obećavaju da mogu zameniti ljudsku radnu snagu i doneti značajne uštede – hiljade evra ili dolara. Iako ovakvi „radnici budućnosti” još nisu prisutni u Srbiji, zabrinutost među zaposlenima već raste. Ali, šta je mit, a šta realnost?
Nauka
52. NUKLEARNE ELEKTRANE KAO FABRIKE ZLATA: Atomski alhemičari
Kalifornijski startap „Maraton Fjužn“, koji zapošljava i deset doktora nauka, objavio je da ima rešenje za pretvaranje žive u zlato u procesu nuklearne fuzije. Ova metoda omogućava da nuklearna elektrana zasnovana na fuzionim reaktorima proizvodi čistu energiju i istovremeno služi kao fabrika zlata i drugih plemenitih metala. Njihovom prodajom nadoknadili bi se visoki troškovi u nuklearnoj proizvodnji čiste energije i obezbedila sredstva za dalji razvoj fuzionih reaktora.
Koktel
54. MURALISTI U SRBIJI: Ovo nije posao od devet do pet, ali kada se radi, to se čini bez predaha!
Pored umetničkog talenta, oslikavanje zidova zahteva od muraliste da bude snalažljiv i fizički izdržljiv, jer obično radi bez predaha, često uz pomoć merdevina, pa i građevinskih skela. I pored takvih radnih uslova, u Srbiji su najaktivniji muralisti koji se bliže pedesetoj godini života, a slede ih oni u tridesetima. Pripadnici nove generacije uličnih umetnika kažu da iako ne žive život ispunjen obiljem i sigurnošću, svoj posao ne bi menjali ni za jedan drugi.
58. NAJUSAMLJENIJA POŠTA NA SVETU: Šačica kolega i hiljadu pingvina
„Pingvinska pošta“ je jedna od najizolovanijih u svetu, jer se nalazi u nekadašnjoj britanskoj vojnoj bazi na ostrvu Gudijer na Antarktiku, koje je proglašeno za lokalitet od istorijskog značaja. Ovo ostrvo, čiji su najbrojniji domaćini pingvini, tokom letnje sezone na Antarktiku poseti oko 18.000 turista, koji odatle pošalju u proseku 80.000 razglednica u preko 100 zemalja. Uprkos ekstremnim vremenskim uslovima i činjenici da se do interneta, kupatila i jaja sa slaninom može doći samo kada pristanu kruzeri, za ovaj sezonski posao svake godine se prijavi više hiljada Britanaca, od kojih mnogi imaju diplome najprestižnijih domaćih univerziteta.
Komunikacije
60. ZAŠTO JAPANCI DAJU OTKAZE PREKO AGENCIJA ZA PREKIDANJE RADNOG ODNOSA: Štit od pobesnelog šefa
Procenjuje se da u Japanu trenutno ima više od 100 agencija koje su specijalizovane za uručivanje otkaza poslodavcima u ime zaposlenih. Ova usluga postaje sve popularnija među Japancima, naročito mlađima koji su odlučniji da promene posao, ali imaju teškoća da napuste firmu jer se takav čin u japanskom društvu i dalje doživljava kao velika sramota, a može imati i vrlo neugodne posledice po radnika. Zato unajmljuju posrednike koji će ih lišiti neprijatnosti u komunikaciji sa šefom i pružiti im pravnu zaštitu.
Reprint
62. LOŠE SPROVEDENA LIBERALIZACIJA TRŽIŠTA ELEKTRIČNE ENERGIJE NA KOSOVU: Preduzeća u mraku
Liberalizacija tržišta električne energije na Kosovu, formalno pokrenuta sredinom 2025. godine, trebalo je da približi zemlju standardima Evropske unije i podstakne konkurenciju u energetskom sektoru. Umesto toga, ovog leta stotine preduzeća je ostalo u mraku, jer nisu uspela da obezbede ugovore o snabdevanju na otvorenom tržištu. To je izazvalo veoma oštre kritike Privredne komore Kosova i drugih udruženja na račun političara.
Vremeplov
64. NEUSPEH SOCIJALNE POLITIKE U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Zakoni drumom, a život šumom
Da bi se izborila sa rastućim nezadovoljstvom u društvu zbog velikih ekonomskih teškoća, Kraljevina Jugoslavija je tokom međuratnog perioda donela niz modernih propisa u oblasti socijalne politike, nalik onima u daleko razvijenijim državama, ali su te mere u praksi doživele potpuni krah. Poslodavci su masovno izbegavali zakonom propisane obaveze sa obrazloženjem da je jugoslovenska privreda suviše nerazvijena za primenu svetskih standarda u zaštiti radnika, a političari se nisu grabili da ih u tome spreče, iako su se svi redom zaklinjali da im je na prvom mestu „briga za našeg čoveka“.