Udruženje za negovanje tradicije „Višnja“ iz Niša, ove godine slavi deceniju rada, tokom kojih se održivošću bavilo svaki dan, od zanatske proizvodnje u kojoj je i otpad proizvod, do pretvaranja neplodnog zemljišta u plodno. Maja Sević, predsednica ovog udruženja i dobitnica nagrade „Lider u održivom razvoju“ objašnjava u razgovoru za B&F zašto održivi razvoj počinje tamo gde ga najmanje očekujemo.
Maja Sević, predsednica Udruženja za negovanje tradicije „Višnja“ iz Niša, dobitnica je nagrade u kategoriji pojedinaca „Lider u održivom razvoju“ na ovogodišnjem konkursu „ESG Lideri“ koji je organizovala kompanija PwC Srbija. Sević se našla među dobitnicima nagrade u konkurenciji više od 100 prijavljenih kandidata iz celokupnog društvenog i poslovnog života u Srbiji, jer je njen rad po mišljenju stručnog žirija prepoznat kao primer „transformativnog delovanja u oblasti lokalnog razvoja, rodne ravnopravnosti i održivih modela obrazovanja“. Na svečanoj ceremoniji dodele nagrada rečeno da je Maja Sević svojim višegodišnjim angažovanjem pokazala da princip održivosti nije rezervisan samo za korporacije, već i za pojedince koji deluju u srcu svojih zajednica.
Sević je, zahvaljujući se na dobijenom priznanju, kazala da nagrada ne pripada samo njoj već svim ženama, saradnicima i zajednicama koje su verovale da male lokalne promene mogu imati veliki uticaj. „Održivi razvoj počinje upravo tamo gde se najmanje očekuje – u svakodnevnim vrednostima koje se prenose sa generacije na generaciju“, istakla je Sević na svečanosti u Palati umetnosti Madlena u Beogradu.
B&F: Udruženje „Višnja“ prisutno je u Nišu duži niz godina, na bazarima, etno-sajmovima, humanitarnim akcijama… Kada ste došli na ideju da formirate udruženje i šta vas je na to podstaklo?
Maja Sević: Imala sam dve godine svoju preduzetničku radnju za pletenje i heklanje. Radnja je radila veoma dobro, ali posećujući za te dve godine bazare i sajmove videla sam da mnoge žene hoće da se udruže, edukuju i da zajednički nastupamo na različitim manifestacijama. Suprug i ja osnovali smo Udruženje za negovanje tradicije „Višnja“ koje ove godine obeležava deset godina rada. Krenuli smo sa radionicama za očuvanje zanata i kulturnog nasleđa, a onda smo pre pet-šest godina počeli da se bavimo i zelenom ekonomijom, održivim razvojem i cirkularnom ekonomijom.
B&F: Kome su te radionice namenjene?
Maja Sević: Tokom proteklih deset godina više od 3.000 ljudi, pre svega žena iz ruralnih područja, dece i mladih prošlo je edukacije koje je organizovalo naše udruženje, a koje promovišu održivu potrošnju, reciklažu i očuvanje resursa. Organizujemo radionice pre svega za žene iz ruralnog područja. Uvideli smo da je kod nas generalno najveći problem to što žene na selu nisu vlasnice imanja. One imaju status domaćice i nalaze se vrlo često u nezavidnom ekonomskom položaju. Naš cilj je da ih osnažimo i pokažemo im da je njihov rad važan i da može doneti značajne promene u njihovim životima.
B&F: Kako pomoći ženama na selu da poboljšaju svoj ekonomski položaj, posebno ženama na jugu Srbije gde su poljoprivredna gazdinstva mala, a one nemaju mogućnosti da pronađu posao u gradu zbog loše saobraćajne povezanosti i nepostojanja redovnih autobuskih linija?
Maja Sević: Kada radimo radionice gledamo da pokrenemo žene iz ruralnih područja da sve što imaju u okolini i u svojim domaćinstvima iskoriste da bi napravile gotov proizvod. Motivišemo ih da ne daju u otkup voće i povrće koje proizvedu s obzirom na veoma niske otkupne cene. Na primer, otkupna cena višanja prošle godine bila je 60 do 80 dinara, dok se, recimo, slatko od višnje, teglica od 370 grama prodaje za 400 ili 450 dinara. Iako je potrebno uložiti još četiri do pet sati dodatnog rada u pripremu slatka, taj trud se zaista isplati.
Osim toga, ono što izgleda kao otpad nakon proizvodnje slatka ili džema, poput koštica, može se iskoristiti na razne načine. Koštice se mogu koristiti za grejanje ili za pečenje rakije. Na taj način, ne samo da pomažemo ženama da ostvare bolji prihod, već ih i učimo da razmišljaju o održivom korišćenju resursa i da maksimizuju vrednost onoga što proizvode.
B&F: Primetno je da članice Udruženja „Višnja“ sve više nude zanimljive proizvode koji žene u selima ranije nisu proizvodile. Da li je to Vaša zasluga, kao organizatora radionica koje žene pohađaju?
Maja Sević: Mnogi od tih proizvoda nas iznenade i veoma obraduju, jer vidimo da smo ljude motivisali da istražuju, da se bore da proizvedu gotove proizvode koji će imati prođu na tržištu, a koji neće zahtevati nabavku nekih posebnih materijala ili sirovina. Žene počinju da kombinuju, stavljaju, recimo, ljute papričice u slatko, od crvenog luka prave džem, od paprike kada spremaju ajvar ne bacaju otpad već prave sapune za piling. Drago mi je da smo ih pokrenuli, jer svima treba neki pokretač.
B&F: Udruženje „Višnja“ u svom nazivu ima negovanje tradicije, da li se i dalje bavite starim zanatima i domaćom radinošću?
Maja Sević: Dobar deo naših radionica usmeren je na saradnju sa ženama koje se bave različitim zanatima, a i kada su zanati u pitanju trudimo se da motivišemo učesnice radionica da koriste ono čime raspolažu, da nemaju dodatne troškove oko nabavke sirovina. Na primer, svi imamo stare farmerice koje više ne nosimo, i umesto da ih bacimo, one se mogu pretvoriti u nove i kreativne proizvode. Od starih farmerica pravimo rančeve, torbe, nesesere, kao i razne dekorativne ukrase i gumice za kosu. U poslednje vreme eksperimentišemo sa štampom i vezom na platnu, i verujemo da će to biti veoma zanimljivo rešenje za etikete koje se koriste na proizvodima koje proizvode žene.
Ovaj proces nije samo obična reciklaža; to je apciklaža, što znači da koristimo tekstilne materijale na inovativan način, dajući im novu svrhu. Na taj način, osim što smanjujemo otpad, podstičemo kreativnost i preduzetništvo među ženama u našem okruženju.
B&F: Na dodeli priznanja „Lider u održivom razvoju“ na konkursu „ESG Lideri“ kazali ste da dolazite pravo sa njive na kojoj ste radili na pretvaranju gline u plodno zemljište. O čemu se zapravo radi, kako se jedno neplodno zemljište pretvara u plodno?
Maja Sević: Zemljište u kome dominira glina, ali i zemljište na kosinama, čak i na kamenu i na betonu, može da se pretvori u obradivo zemljište, na kome može da se posadi nešto što će davati plodove i od čega ćemo imati korist. Ne može se, naravno, posaditi drveće, ali povrće poput paradajza, krastavca, tikvica i bundeva može. Ukoliko je ravna površina krećemo sa daskama. Pravi se jedan kvadrat, na to idu grane, preko grana ide usitnjeni otpad ili red slame ili deteline, zavisi šta imamo u tom trenutku, opet ide red zemlje i red komposta i na kraju se stavi slama. Tu se prave kućice u koje se sade biljke i nema potrebe za kopanjem.
Ukoliko je glina u pitanju onda okolo pravimo kanale koji sakupljaju vodu, ako je u pitanju kamen ili beton, stavi se karton kako bi upijao vodu. Kad se zalije taj prostor ima duže svoju vodu, zahvaljujući kanalima ili kartonu.
B&F: Vi ste ove godine u Nišu jedina dobitnica priznanja „Lider u održivom razvoju“. Kakve su bile reakcije ljudi u Vašem okruženju, da li su iznađeni priznanjem koje ste dobili?
Maja Sević: Iznenađena sam priznanjem, zaista ga nisam očekivala, mada je moj suprug verovao da mogu da ga dobijem i on me je i prijavio na konkurs „ESG Lideri“. Sada, kada je došla nagrada počele su da nam se javljaju firme i udruženja koja se bave zaštitom životne sredine. Dobili smo puno poziva da se sretnemo, da napravimo neke nove projekte.
B&F: Kakvi su Vaši planovi za ovu godinu, imate li ideje za nove radionice i projekte?
Maja Sević: Spremamo jedan veliki sajam hortikulture koji će se održati na jesen, hoćemo da uključimo sve institucije koje se bave zaštitom životne sredine, kompletnu zajednicu. Namera nam je da pokrijemo celu nišku Tvrđavu svim onim što je vezano za cvećarstvo i povrtarstvo.
Nadam se da ćemo ove godine ostvariti i svoj san da kupimo domaćinstvo na selu, gde ćemo moći da primenjujemo sve one principe cirkularne ekonomije o kojima govorimo na radionicama. Prodali smo nedavno porodičnu kuću u centru Niša i preselili se u Čamurliju, da bismo imali svoje dvorište. Tu se radujemo svakoj novoj biljci koja nam izraste, ali želja nam je da odemo još dalje od grada, u netaknutu prirodu.
Biljana Ljubisavljević
Biznis i finansije 235/236, jul/avgust 2025.