Na otvaranju 47. po redu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu prof. Klaus Švab, osnivač WEF-a, upozorio je više od 3000 prisutnih učesnika da je „2017. godina ključna prekretnica u daljem razvoju čovečanstva“.
Upravo zato je moto ovogodišnjeg WEF-a „Odgovornije i prilagodljivije liderstvo“ – u prevodu političko poslovno vođstvo (elite društva) koje će paralelno sa naporima da pokrenu svetsku privredu a shodno zahtevima Četvrte industrijske revolucije (digitalizacija, automatizacija, primena veštačke intelegencije i kvantnih kompjutera) hitno poraditi na većoj socijalnoj inkluziji i ravnomernoj raspodeli bogastva. A toga nema bez koordinirane realizacije monetarnih, fiskalnih i strukturnih reformi.
Kineski predsednik Si Đinping podsetio je da „probleme sa kojima se danas svet suočava nije prouzrokovala globalizacija već pohlepa za profitom.“
A onda je prvog radnog dana na jednoj od 400 sesija Foruma održana debata o budućnosti monetarnih politika centralnih banaka Evrope, Amerike (Fed-a), Kine i Japana. Debata je počela ranom zorom pred prepunom salom, ali je svakako ostavila najdublje tragove na svim učesnicima WEF-a.
Aksel Veber, predsedavajući švajcarske UBS Banke rekao je: „Glavni problemi svih centralnih banka biće i dalje vezani za političku nestabilnost. Nastaviće se sa jačanjem populizma i snažnim deizintegrativnim procesima unutar Evropske unije. Da Vas podsetim, i pre godinu ili dve dana govorili smo na ovom istom mestu da monetarna politika centralnih banaka ne može da reši sve probleme. Nakon krize iz 2008. uspeli smo da odradimo monetarnu konoslidaciju. Ali, ovakvo stanje kakvo je danas ne može još dugo da potraje.“
„Pogledajte primer Japana. Moje kolege tamo su učinile sve što su mogle u smislu monetarnih zahvata, i? Rezultat po rast privrede je nula! Zašto? Političari nisu ništa uradili od strukturnih reformi a komercijalne banke su poput banaka u EU zadržavale kapital dobijen od ECB i nisu ga puštale u privredu. Takvo stanje nas je dovelo do politike negativnih kamatnih stopa koju će i japanska centralna banka i ECB morati da slede i tokom cele 2017.godine. Nema ni govora o globalnoj normalizaciji monetarnih politika“, poručio je Veber.
Njegove stavove potvrdili su i drugi učesnici panela naglasivši da su Evropska unija i Japan i dalje taoci političkih odluka te da neće moći slediti politiku američkog FED-a koji najavljuje povratak vođenju „klasične monetarne politike“ usmerene na smanjenje kamatnih stopa. Odustajanje od monetarnog intervencionizma uz paralelno pokretanje fiskalnih i strukturnih reformi treba da vrati produktivnost u ekonomije. Jedan način da se dođe do bržeg privrednog oporavka je razvoj infrastrukturnih projekata uz maksimalnu upotrebu novih tehnologija.
Prof Li Daoki, dekan kineskog Tsinghua univerziteta, naglasio je da se „na globalnom finansijskom tržištu od pre par meseci uspostavio nekakav koncenzus da će FED započeti sa smanjenjem kamatnih stopa, nižim poreskim taksama i da će jaki dolar polako ali sigurno biti napušten. Ovo se priča i danas poput neke mantre u koju svi veruju. Rezultat je da se između 400-600 miliona dolara iz Kine ‘vratilo’ u Ameriku. To nije ništa drugo do jedan novi QE (kvantitativno opuštanje) model, i to je jedini rezultat monetarne politike koju FED vodi. Sve drugo je pod znakom pitanja. Mislim da Amerika mora dobro da razmisli šta FED radi kako joj se ovakva politika ne bi indirektno ‘obila o glavu’. Jak dolar nikome ne odgovara. Ni Americi ni svetu“.
Fed je silom prilika morao da odradi dosta toga što je de fakto iz domena fiskalne politike – nadovezao se na profesora Lia David Rubenštajn, izvršni direktor Karlaj grupe rekavši „ne verujem da će u 2017. godini kada slede izbori u Nemačkoj i Francuskoj ECB moći da sledi primer FED-a u smislu odustajanja od negativnih kamatnih stopa. Drugi problem je nepostojanje jedinstvene globalne regulative. Imate na delu regulative koje važe u SAD, EU i Japanu i sve tri su totalno različite. I to dodatno komplikuje sistem. Međutim, ideja da se pokrene rast privrede kroz infrastrkuturne projekte je dobra. Ali, to podrazumeva veće fiskalne zahvate. Većina ljudi ne zna da je bilo koji potez u smislu poreske reforme u Americi nešto jako komplikovano. To je možda i najkomplikovaniji proceduralno pravni postupak koji mora na kraju da odobri Kongres. Od trenutka kada administracija novog predsednika Trampa bude poželela da započne neke poreske reforme do momenta dok se to usvoji u Kongresu proći će najmanje 9-10 meseci, a to je jako, jako dug period vremena.“
Učesnici panela složili su se da većina u svetu ne poznaje američki pravni sistem i da se berze kao i velike kompanije odlučuju shodno nekim, kako je to ponovio kineski profesor Li, „opšte usvojenim mantrama tipa „sutra Tramp smanjuje poreske stope“. Kada se to ne dogodi imamo razočarenja i nove monetarne šokove širom sveta. Pogledajte samo jedno: švajcarski franak je relativno stabilan ali je kao valuta mali, evro je slab i neizvesne budćnosti. Znači sve se vrti oko dolara. Svaki potez FED-a može imati drastične posledice po ceo svet. Zato američki establišment treba da razmisli dobro kuda nas vodi politika FED-a i da li smo možda već sada došli do tačke kada bi na globalnom planu trebalo razmisliti da se FED proglasi međunarodnom institucijom o čijim potezima bi odlučivali svi zajedno, globalno.“
Entoni Skaramući, nekadašnji manadžer hedž fondova a sada finansijski ekspert u novoj administraciji Donalda Trampa na ovo je odgovorio da se „mi kao odgovorna vlast moramo pozabaviti pre svega problemima američkih radnika i naše srednje klase. Znači onim slojevima društva koji nisu osetili ekonomsko socijalna poboljšanja nakon konsolidacije i izlaska iz finansijske krize. Mi moramo da započnemo infrastrukturne projekte kako bi ovim delovima društva omogućili da ponovo veruju u američki san“.
„Da, to svakako treba uraditi“, nadovezao se izvršni direktor Karlaj Grupe Rubenštajn i dodao da je samo pitanje do koje mere, jer i kada krenete sa infrastrukturnim projektima, možete i dalje zaduživati Ameriku. A već sada joj je taj dug par triliona dolara.
U jednom trenutku Rubenštajn je upitao profesora Li-a da da li bi kinesko rukovodstvo moglo da prihvati na primer da kineska valuta RNB bude neka vrsta (u određenom segmentu) rezervne valute za američki dolar. Samo pitanje izazvalo je šok u sali. Većina prisutnih nije mogla da veruje šta čuje, da neko iz Amerike razmišlja o RNB-ju kao alternativi za američki dolar. Ovo je do pre par godina moglo i kao sama ideja da se smatra „bogohuljenjem“ a danas se očito pojavljuje kao nešto legitimno o čemu se promišlja unutar američkih finansijskih krugova.
Ključna reč za većinu problema kako u evrozoni tako i Japanu je transmisija. Prenos novca od Centralnih do komercijalnih banaka i dalje na privredu. Ta transmisija se ne dešava. Svi nešto čekaju.
Aksel Veber je na kraju debate upozorio da „ukoliko FED nastavi da vodi monetarnu politiku koju trenutno vodi, ako ECB i dalje nastavi da se drži negativnih kamatnih stopa, ako političari ne krenu sa realizacijom strukturnih i fiskalnih reformi a mi se suočimo sa nekim novim finansijskim udarima, mislim da ćemo se naći u veoma opasnoj situaciji jer nećemo imati više manevarskog prostora da odregujemo kao 2008. i konsolidujemo stanje. A to je jako opasno.“
Prisutni posmatrači debate na kraju su se setili i reči prof Rogofa sa Harvarda izgovorene takođe na WEF-u: „Kada bi se ECB danas odlučio na prodaju većine državnih obveznica, recimo Španije i Italije, to bi značilo kolaps evrozone. Pitanje je dokle će se slediti političke odluke usmerene na održavanje nekakvog status quo stanja? Konsolidaciju smo odradili ali iz krize još uvek nismo izašli. Bez fiskalnih i strukturnih reformi monetarna politika ne može da nas vrati u stanje normale. Sve drugo je zona opasnog rizika i velike neizvesnosti koja će zasigurno potrajati i tokom cele 2017. godine“.
Zoran Vitorović, Davos