Na listi banaka, Intesa je u 2014. zadržala prvo mesto po aktivi i dobiti, kao i prethodne godine. Nastavak konsolidacije i sažimanja tržišta, pad kreditne aktivnosti i gomilanje loših kredita ključni su trendovi u bankarskom sektoru Srbije. Na listi prvih pet osiguravajućih kuća prema visini ukupne premije u 2014. godini prvo mesto zadržala je kompanija Dunav, a na značajnu koncentraciju i u ovom finansijkom sektoru ukazuje podatak da oko 71 odsto tržišta zauzimaju samo četiri kompanije. Bilansna suma svih davalaca lizinga u prošloj godini je činila svega nešto više od 2 odsto bilansne sume bankarskog sektora, dok je prethodnu godinu Beogradska berza okončala sa prometom od 173,5 miliona evra, što je najniža godišnja realizacija u njenoj novijoj istoriji.
Trendovi
9. Budućnost cene nafte i političkog uticaja OPEC-a: Kraj velikog kartela
Svet se prošle godine pitao zbog čega OPEC nije odgovorio na sunovrat cene sirove nafte. Na ovo pitanje ponuđeno je nekoliko odgovora, ali su oni odmah otvorili nova pitanja. Glavna dilema više nije do kog nivoa cena nafte može da padne, već koliko dugo zemlje OPEC-a na čelu sa Saudijskom Arabijom mogu da izdrže trenutni pritisak i kakvi scenariji prete regionalnoj i svetskoj bezbednosti ukoliko ga ne izdrže.
12. Posledice smanjivanja deviznih rezervi u zemljama u razvoju: Ulagači se vraćaju kući
Većina ekonomista zemalja u razvoju i njihovih zapadnih kolega saglasni su da će se dramatičan pad deviznih rezervi u brzorastućim ekonomijama nastaviti, što će usporiti ne samo zemlje u razvoju, već i zapadnu ekonomiju. Pojedini bankari najavljuju da odliv ulaganja sa zapadnih tržišta može izazvati recesiju u Evropi i isporučiti je pred američka vrata.
14. Da li alternativni bankarski modeli u Kini predstavljaju pretnju tradicionalnom bankarstvu na Zapadu?: Verovatno ne… za sada
Mnoge pogodnosti koje čine Alibabu i Tencent tako uspešnim u Kini nisu ni na koji način posebne na Zapadu u današnje vreme. To ne znači da kineski giganti ne mogu uvesti pometnju na tržišta Zapada. Štaviše, ima nekoliko oblasti u kojima novi igrači mogu da iskoriste svoje iskustvo i pristup u Kini da pruže atraktivne pogodnosti zapadnim klijentima, posebno kad su u pitanju mala i srednja preduzeća i preduzetnici.
16. Efekti kvantitativnog popuštanja ECB-a: Ograničeni dometi evropskog “Topčidera”
Nakon što su centralne banke Japana, SAD i Velike Britanije oprobale čudotvorni monetarni stimulans, čelnici Evropske centralne banke (ECB) su se početkom godine opredelili za sličan korak. Posledice ovih monetarnih mera biće više nego intezivne, ali ostaje velika skepsa da li će barem delimično uspeti da ispune osnovni cilj – oporave učmalu ekonomsku aktivnost evrozone.
20. Peka Orpana, ambasador Finske u Srbiji: Prednosti evrozone su brojnije od rizika
Uprkos teškoćama u evrozoni, od kojih se finska privreda još nije u potpunosti oporavila, dve trećine građana Finske smatraju se veoma srećnim što je njihova zemlja članica EU. Bilans dve decenije članstva pokazuje da su prednosti evrozone po finsku ekonomiju i dalje daleko veće nego rizici, imajući u vidu i mere koje su preduzete za oporavak evozone, kao i rešenja nove finske vlade za podsticanje ekonomskog rasta i zapošljavanja, ocenjuje ambasador Finske u Srbiji Peka Orpana.
22. Javne finansije Srbije: Nije vreme za opuštanje
Trenutno stanje javnih finansija Srbije znatno je bolje nego prošle godine. Bolje je i od plana za 2015. godinu. Tri, četiri ili pet dobrih meseci, pa ni jedna godina, međutim, ne znače mnogo. Da bi se uspostavile zdrave i održive javne finansije takvo stanje treba da traje duže, treba da popravljamo stanje bar tri godine, a nakon toga i da ga održavamo. Neodgovorno i opasno je da se posle početnog uspeha već gleda kako da odustanemo od nekih ključnih mera, upozorava stručnjak za fiskalnu politiku Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
26. Akcionarska društva u Srbiji: Naših 1%
Bankocentričan sistem, slaba kultura akcionarstva i država koja ne zna kako da pomogne razvoj tržišta kapitala Srbiju čine neslavnim rekorderom regiona: jedina smo zemlja gde nije organizovana ni jedna inicijalna javna ponuda akcija (IPO). Zato, ne čudi da se akcionarska društva osnivaju retko i da na berzu izlaze uz dozu prisile a ne iz interesa.
28. Uticaj ekonomske krize na otpuštanja u finansijskom sektoru: Štednja na zaposlenima napreduje
Srbija ne zaostaje za svetskim trendom otpuštanja zaposlenih u finansijskom sektoru, kao jednom od glavnih mehanizama rezanja troškova u uslovima krize. U otkazima prednjače banke, a prema podacima NBS, od 29 banaka osam je od 2010. svake godine delilo otkaze, dok sedam banaka ni u jednom periodu nisu smanjivale broj zaposlenih – naprotiv, uvećavale su broj radnika.
32. Anketa BiF u kojoj učestvuju Jelena Galić, Predsednik Izvršnog odbora AIK Banke, Pero Mijakić, generalni direktor Milenijum osiguranja,Dragica Mihajlović, član Izvršnog odbora i direktor za upravljanje finansijskim poslovanjem Banca Intesa, Radica Rubežić, član Izvršnog odbora i direktor Direkcije za zajedničke poslove u osiguranju, Dunav osiguranje i Dr Nikola Uzelac, Pomoćnik generalnog direktora za strateško planiranje i menadžment kontrolu.
Banke
39. Bankarski sektor u 2014: Čekajući godinu raspleta
Domaći bankarski sektor i u 2014. nastavio je višegodišnje negativne tendencije koje se ponajpre ogledaju na osnovnom poslovnom području ovih finansijskih institucija – kreditnoj aktivnosti. I dok se plasman zajmova smanjuje iz godine u godinu, masa nenaplativih kredita nastavila je da raste, opasno preteći da uskoro postane ključni problem domaće privrede.
42. Kultura upravljanja rizicima u bankarstvu: Pomeranje fokusa
Istraživanja među bankama u svetu i u Srbiji pokazuju da i pored toga što je kultura upravljanja rizicima postala prioritet u poslovanju, biće neophodno mnogo vremena i truda kako bi se razvili novi pristupi riziku i postali deo poslovne prakse.
44. Dijagnostičko ispitivanje banaka: Kaži “Aaaa”
Na osnovu sporazuma sa MMF-om, pod lupom će se naći 14 sistemskih banaka, koje čine 90 odsto srpskog tržišta. Cilj stres testa je analiza kvaliteta aktive bankarskog sektora, kao i procena vrednosti kolaterala, odnosno obezbeđenja plasmana. Za razliku od kontrola koje redovno sprovodi NBS na osnovu finansijskih izveštaja komercijalnih banaka, ova dijagnostička studija trebalo bi da bude urađena u saradnji sa revizorskim kućama i ovlašćenim proceniteljima.
48. Zašto je važno urediti i unaprediti profesiju procenitelja: Nepouzdane procene, pouzdana šteta
Usled nepouzdanih procena vrednosti nepokretnosti, osim otežanog pristupa izvorima finansiranja, može doći do ozbiljnih sistemskih rizika. Precenjen kolateral dovodi do većeg gubitka u slučaju docnje klijenta, što uvećava rizik za bankarski sektor, a time i za stabilnost javnih finansija ako novac poreskih obveznika mora da se troši za rešavanje problema bankarskog sistema.
50. Problematični krediti preduzeća u restrukturiranju: Bolna zaštita
Preduzeća koja su prethodnih godina ušla u proces restrukturiranja bila su zaštićena od prinudne naplate poverilaca. To je napravilo problem mnogim dobavljačima, koji su zbog nemogućnosti namirenja potraživanja i sami završili u stečaju. Ni bankama nije svejedno, jer su se na listi za restrukturiranje našli uglavnom veliki sistemi koji su, po pravilu, uzimali velike kredite: dug doskora zaštićenih 97 preduzeća prema bankama iznosi više od 85 milijardi dinara ili skoro 750 miliona evra.
52. Kako unaprediti dostupnost bankarskih kredita: Velika šansa bez kreditne podrške
Činjenica da je čak 55 odsto uspešnih mikro i malih i srednjih preduzeća ostvarilo rast bez korišćenja bankarskog finansiranja pokazuje da sa stanovišta kreditiranja postoji propuštena šansa u ovom sektoru privrede. Formiranje zajedničkog bankarskog centra za istraživanje ovog segmenta tržišta i poslovnih centara u bankama za određene regione, kao i dublje analize portfolija na nivou pojedinačnog klijenta, samo su neke od mogućnosti da se unapredi dostupnost bankarskih kredita za deo domaće privrede koji obezbeđuje 71 odsto svih radnih mesta i doprinosi 56 odsto dodatoj vrednosti na nivou cele ekonomije.
56. Nova usluga faktoringa na domaćem tržištu: Finansiranje lanca dobavljača
Societe Generale Srbija je u saradnji sa partnerima, velikim kompanijama koje sarađuju sa velikim brojem dobavljača, prva na domaćem tržištu ponudila jedinstven model finansiranja lanaca dobavljača. Reč je o finansijskom aranžmanu između banke i preduzeća koja su dobavljači bančinih partnera, u kome se finansiranje obavlja pružanjem usluge faktoringa kroz otkup potraživanja koja domaći dobavljači imaju prema velikim kompanijama na našem tržištu.
58. TABELE
Osiguranje
67. Tržište osiguranja u Srbiji: Tigar koji drema
Suprotno ocenama od pre desetak godina da je srpsko tržište osiguranja „balkanski tigar spreman na veliki skok“, ukupna premija je sa 405,7 miliona evra u 2005. porasla na svega 578,4 miliona evra u 2014. godini. Najavljivani trend o spajanju i ukrupnjavanju osiguravajućih kompanija, posebno na manjim tržištima, može se očekivati i u Srbiji, gde većinom posluju multinacionalne kompanije koje su se umorile od čekanja da „tigar“ konačno skoči.
70. Saradnja banaka i osiguravajućih društava: Više od bankoosiguranja
Banke su dobri prodajni kanali osiguranja, a posebno su zanimljive kad je u pitanju životno osiguranje: banke imaju najbolji uvid u stanje finansija značajnog dela stanovništva, a takvi podaci su i te kako bitni kod odabira kome bi trebalo nuditi životno osiguranje.
72. Osiguranje u borbi protiv elementarnih nepogoda: Kad će to meni da se dogodi?
Nakon tragičnih posledica prošlogodišnjih majskih poplava, građani i privreda u Srbiji bi trebalo više da razmišljaju o rizicima da svako od njih može da se nađe u sličnim okolnostima. Ako bi osiguranje imovine od prirodnih katastrofa bilo obavezno za državna preduzeća i ako bismo ga uvezali na postojeće polise kao sredstva obezbeđenja kredita kod banaka i za one koji već osiguravaju svoju imovinu, lako bismo podigli nivo osigurane imovine u Srbiji na 50 odsto.
76. Osiguranje imovine fizičkih lica i MSP: Mala ulaganja u miran san
Većina stanovništva misli da bi osiguranje domaćinstva bilo višestruko skuplje od obaveznog osiguranja za auto koji posedujemo, jer je i njegova vrednost veća od vrednosti automobila. Ali, suštinski se radi o iznosima koji se na godišnjem nivou kreću oko 1 eur/m² stana ili kuće za osiguranje koje uključuje dobru kombinaciju osiguravajućih pokrića i realnu građevinsku vrednost objekata i stvari u njemu.
78. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji: Razvojem usluga rašće i tržište
Iako je učešće dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja na srpskom tržišu još uvek malo u poređenju sa razvijenim evropskim zemljama, ono prethodnih godina beleži stabilan rast, što je posledica povećanja svesti o ovom proizvodu kod osiguranika na srpskom tržištu, ali i sve bolje ponude osiguravajućih kuća. Izjednačavanje statusa privatnih i državnih pružalaca medicinskih usluga takođe bi povećalo raspoloživost resursa, uticalo na brzinu i kvalitet pružene usluge i dodatno pomoglo osiguranicima da naprave najbolji izbor.
82. TABELE
Lizing
87. Zašto lizing postaje sve značajniji izvor finansiranja: Direktna investicija u privredni rast
Za nešto više od jedne decenije, od kada je ustanovljen kao vid finansiranja u Srbiji, lizing se pozicionirao kao značajno sredstvo finansiranja nabavke vozila, mašina, opreme i nekretnina, čime su postavljene osnove za prevazilaženje jedne od glavnih prepreka za dalji rast i razvoj naše privrede – ograničenog pristupa izvorima finansiranja.
88. Lizing u Srbiji u poređenju sa evropskim tržištem: Ključ za rast
Statistika nam govori da se prema predmetu finansiranja, domaće tržište lizinga ne razlikuje mnogo u odnosu na druge evropske zemlje. U Srbiji, kao i u Evropi, putem lizinga se pretežno finansiraju putnička vozila, a na evropskom, kao i na našem tržištu, ključ za rast lizinga, ali i ukupne privrede je u razvoju malih i srednjih preduzeća.
92. Zašto je lizing popularan u Evropi a zanemarljiv u Srbiji: Šansa koja tavori
Za razliku od trendova u Evropi, gde popularnost lizinga među manjim firmama i preduzetnicima neprestano raste, u Srbiji manje od jedan odsto MMSP koji se zadužuju koristi ovu vrstu finansiranja. Razlozi su u nedovoljnoj informisanosti domaćih privrednika, ali i u rigoroznoj regulativi koja ograničava ponudu i priliv novih investitora u ovaj segment finansijskog tržišta.
94. Finansijski i operativni lizing iz perspektive poreza na dodatu vrednost: Mogućnosti za optimizaciju
Lizing je, po pravilu, povoljniji vid finansiranja od kredita, jer povećava likvidnost preduzeća, a rizik davaoca lizinga od nenaplativih potraživanja je manji nego kod davanja kredita. Zato je potrebno razmotriti i poreske aspekte lizing poslova, posebno poreza na dodatu vrednost, jer su u toj oblasti trenutno prisutni najveći rizici, ali u određenim situacijama i mogućnosti za poresku optimizaciju.
96. TABELE
Fondovi
101. Uvođenje II stuba penzijskog osiguranja: Ulaganja u iluziju da je „reforma“ sprovedena
Zbog veoma niske zaposlenosti tekući sistem finansiranja penzija u Srbiji je u krizi. Na duži rok, ovaj sistem se preispituje i usled sve izrazitijeg demografskog starenja i produženja očekivanog trajanja života stanovništva starijeg od 65 godina, što neminovno podrazumeva sve duže primanje penzije. Srbija do sada nije uvela drugi stub, a razlozi za njegovo neprihvatanje su i danas ubedljivi – zahteva velika ulaganja za veoma neizvesne rezultate.
104. Investiranje u penzijskim fondovima: Strateški značaj
Najveći deo portfelja fondova investiran je u obveznice Republike Srbije, tako da agregatni rast njihove aktive u budućnosti može imati sve značajniju ulogu u finansiranju budžetskog deficita.
105. Demistifikacija stereotipa o dobrovoljnom penzijskom osiguranju: Tačka po tačka
Većina građana bi rekla da je nemoguće obezbediti pristojnu penziju. Takođe, većina građana još uvek nema svest da je uz uplate, koje ne moraju biti velike, u dužem vremenskom periodu moguće obezbediti značajne prihode za penziju. Na osnovu primera o štednji jednog našeg člana, konkretna računica izgleda ovako: od novembra 2006. do aprila 2015. na svom ličnom računu u privatnom penzijskom fondu ima nešto preko 1,2 miliona dinara tj. nešto preko 10.000 evra. Ne bih se složila da je to malo za prvih nepunih osam i po godina štednje.
107. TABELE
Revizija
109. Položaj revizije na globalnom i domaćem tržištu: Srpski revizori u začaranom krugu
Nezavisnost je univerzalno i globalno pitanje koje se odražava na položaj profesije i kod nas, dok je profesionalna osposobljenost, dominantno, lokalno pitanje, odnosno tema koja je u najvećoj meri aktuelna na balkanskim i ostalim tržištima sa smetnjama u razvoju.
111. Spisak revizora
Berze
115. Beogradska berza i ex-yu tržišta u 2014: Pirovi dobici berzanskih investitora
Iako je domaće tržište kapitala prošle godine ostvarilo najveći rast još od „zlatnih“ godina, teško da bi to mogao biti ključni kadar prethodne berzanske sezone. Promet u trgovanju bio je najniži od početka tranzicije, dok je tržišna ponuda sve skromnija usled bega s berze sve većeg broja kompanija. S druge strane, država tržište i dalje uporno ignoriše, kako po pitanju kotiranja duga, tako i u pogledu listiranja velikih javnih preduzeća.
118. TABELE
Finansije između ovoga i onoga sveta
125. Slučaj koji Bazel 3 ne predviđa: Banka bez vrata
Dok finansijski stručnjaci u svetu raspravljaju da li će Bazel 3 učiniti banke otpornijim na poigravanje tuđim novcem ili ih vratiti bar sto godina unazad, indijska UCO banka pred sobom ima daleko veći izazov, nezapamćen u bankarskoj praksi: uplitanje božanske intervencije u upravljanje rizicima. Njena filijala u selu Šani Šingnapur u indijskoj državi Maharashtra posluje „širom otvorenih vrata“, odnosno bez vrata, čiju ugradnju zabranjuje božanstvo Šani.
126. Kontraverzni biznismeni u mantiji: Bog će vam platiti
Termin „kontraverzni biznismen“ nije uobičajen za predstavnike verskih zajednica sklonih neuobičajenim poslovnim potezima, što je očigledna diskriminacija s obzirom da neprekidno dokazuju kako u pranju novca, korupciji, prevarama sa nekretninama, kreditnim karticama, kockanju na berzi ili u orobljavanju državnog budžeta nimalo ne zaostaju ni za najambicioznijom konkrencijom sa ovoga sveta. Naprotiv, u stanju su da zasene i tamo gde se niko ne bi nadao, u državama koje se drugima navode kao primer uređenog sistema, o čemu svedoče i dva najnovija slučaja.
127. Šamani na berzi: Fond za sujeverne
Više od polovine lokalnih ulagača na tajvanskom finansijskom tržištu rukovode se sujeverjem o lošoj i pozitivnoj moći pojedinih brojeva, a ni na Zapadu investitori nisu imuni na „berzanski šamanizam“. Primera radi, kuće u Engleskoj na adresi sa brojem 13 obično koštaju za 7.511 funti manje od ostalih. Što baš za toliki iznos, to verovatno razumeju samo Englezi.
Vremeplov
128. Novac u Srbiji u vreme Miloša Obrenovića: Naša mala zavrzlama
U situaciji kada su u Srbiji u opticaju bile ravno 43 vrste novca, a u Beogradu dodatno i „jevrejski znakovi za potkusurivanje“, Miloš Obrenović je pokušavao da sprovede različite reforme novčanog sistema. Najmanje je imao uspeha u borbi protiv lažnog novca, kalpuzana, žaleći se da su se u narodu toliko umnožili da se uskoro „za kalpuzane od 12 groša neće moći u čaršiji ni pola oke soli kupiti“.