Uprkos dugogodišnjem budžetskom deficitu, Srbija je u prethodnim godinama dala više novca za subvencije nego neke zemlje u okruženju, ali to nije značajnije uticalo na priliv investicija i privredni rast. Prema mišljenju ekonomista jedan od razloga za ovako mršave rezultate je politika da se najviše sredstava opredeljuje za pojedina preduzeća, umesto da se ona iskoriste za poboljšanje poslovnog ambijenta u korist cele privrede. Bilo da je reč o subvencionisanim kreditima, podsticajima za poljoprivredu, kulturu ili neku drugu oblast, teško da će država ikada smisliti formulu za dodelu podsticaja kojima će svi biti zadovoljni. Ali to ne umanjuje njenu odgovornost za kriterijume kako se sredstva usmeravaju, saglasni su analitičari, uključujući i činjenicu da su neki segmenti koji u razvijenim zemljama predvode rast, poput inovacija i preduzetništva, u Srbiji na repu prioriteta.
Periskop
8. POČETAK RASPLETA U SIRIJI: Svi protiv svih, svako za sebe
U poslednjim danima septembra dešavanja u i oko Sirije poprimila su dramatičan obrt i najavila mogući rasplet krvavog rata koji je uništio ovu zemlju. Polako se obistinjuje bojazan da je u igri mnogo više od Sirije i da je u pitanju prevlast na Bliskom istoku kao i čitav globalni balans moći. Dok Rusija izvodi vazdušne napade i priprema koaliciju sa Iranom i Irakom, svetska javnost očekuje da vidi da li će rivalski blok koji predvode SAD pristati na kompromis ili će pokušati da nametne sopstveno rešenje za Siriju. Ono što je u svakom slučaju izvesno je da će se posledice osetiti u celom svetu.
11. DA LI ĆE AFRIKA BITI OKIDAČ ZA NOVU MASOVNU SEOBU: Kontinent pred vratima
U polemikama oko rešavanja sirijske krize i problema ogromnog priliva izbeglica u evropske države, u pojedinim analizama se već nagoveštava da bi novi okidač za masovnu seobu mogao da bude afrički kontinent, usled vrtoglavog demografskog rasta u sve gorim životnim uslovima.
14. IZBEGLICE NA „BALKANSKOJ RUTI“: Pljačkani, prebijani i srećni što su živi
O stradanjima u svojoj domovini, putu preko Balkana i nadama o boljem životu u zapadnoj Evropi, izbeglice su pričale reporterki B&F, koja je zajedno sa njima prošla kroz nekoliko država.
Biznis
18. SINAN SAHIN, WAIKIKI LC: Izrasli smo na tržištima u razvoju
„Cilj nam je da budemo jedan od tri najuspešnija brenda do 2023. godine u Evropi, sa najmanje 500 prodavnica u Turskoj i oko hiljadu globalno“, kaže za „Biznis & Finansije“ Sinan Sahin, regionalni menadžer Waikiki LC za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Ova kompanija, koja je svoj uspeh izgradila na tržištima u razvoju od istočne Evrope do Maroka, planira da u narednih pet godina otvori 15 do 20 novih prodavnica u Srbiji, uz direktna ulaganja od preko 30 miliona dolara.
20. ŽELJKO BJELAN, PETROL BEOGRAD: Stabilno poslovanje u nestabilnim uslovima
„Veoma smo aktivni u prodajnoj politici i ujedno obazrivi kada pravimo planove za širenje maloprodajne mreže, jer su nam kvalitet i stabilnost poslovanja preči od širenja tržišta po svaku cenu“, ističe Željko Bjelan, direktor kompanije Petrol Beograd, u razgovoru za B&F o ključnim razlozima koji su ovu slovenačku grupaciju, uprkos nestabilnosti naftnog tržišta, pozicionirali kao najbolju srednjeevropsku kompaniju po ostvarenim prihodima, i o njenim daljim planovima na srpskom tržištu.
22. IVAN GROS, PREDSEDNIK SENATA PRIVREDE SRBIJE: Gde je izvoz prioritet, tu se i privreda razvija
Naš dugoročan cilj je da dovedemo investitore iz Austrije i Nemačke, ali i drugih zemalja EU. Posebno nastojimo da pomognemo u povećanju izvoza, suštinske baze razvoja svake zemlje, ističe Ivan Gros, predsednik Senata privrede Srbije u razgovoru za BiF pred novembarski Konvent 2015 koji će se održati u Beogradu.
24. KAKO PODSTAĆI ZAPOŠLJAVANJE MLADIH: Razgovor za dogovor
Svako kvalitetno rešenje počinje pravim pitanjem. U situaciji kada je položaj mladih sve teži zbog nemogućnosti da nađu posao u uslovima ekonomske recesije, pravo pitanje je kako najbolje povezati državne i pojedinačne inicijative za kvalitetnije obrazovanje i privredni rast, saglasni su domaći i međunarodni stručnjaci.
Finansije
28. REŠAVANJE PROBLEMA NENAPLATIVIH KREDITA: Brigo moja pređi na drugoga
Pod pritiskom MMF država je konačno odlučila da se uključi u rešavanje loših zajmova i traži rešenja koja neće opteretiti budžet. Za guvernera NBS Jorgovanku Tabaković dobra vest je da postoji veliko interesovanje privatnih investitora za otkup takvih kredita. Bez obzira na nove propise o prodaji potraživanja, međutim, ako ne bude privrednog rasta u Srbiji, otvaranja novih firmi i radnih mesta, i dužnici i poverioci biće u još goroj situaciji, ali za to je već potrebno mnogo više od strategije i akcionog plana.
30. ŠTEDNJA U BANKAMA: Biznis koji to više nije
Uprkos tome što je zarada na štednji u bankama postala zanemarljiva, ona je i dalje na rekordnom nivou usled manjka investicionih alternativa. Ukoliko se nastavi urušavanje finansijskog sistema u Srbiji, dugoročno najverovatniji scenario je beg kapitala domaćeg stanovništva na svetsko finansijsko tržište.
32. OSIGURANJE KREDITA U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA: Da li je dug „nadrastao“ osiguranu sumu?
Vlasnici stambenih kredita u švajcarskim francima koji su za obezbeđenje otplate tog kredita kupili riziko životno osiguranje sa evroklauzulom, po svoj prilici bi trebalo da nabave još jednu polisu osiguranja: zbog skoka vrednosti švajcarskog franka, ostatak duga je „nadrastao“ osiguranu sumu pa se u slučaju smrti osiguranika može desiti da porodica mora da otplaćuje razliku do punog iznosa preostalog kredita.
34. RIZICI U KOMPANIJAMA OD PREVARA ZAPOSLENIH: Kako sprečiti, umesto lečiti
Pronevera imovine, korupcija, pogrešno prikazivanje podataka u finansijskim izveštajima, sajber kriminal – samo su neke od mnogih vidova prevara čiji su vinovnici zaposleni, neretko na visokim pozicijama u kompaniji ili omiljeni i uvažavani među kolegama. Kompanija nikada ne može u potpunosti da nadoknadi gubitak uzrokovan prevarom, pa je isplativije ulagati u smanjenje rizika od prevara, nego trošiti sredstva na otkrivanje počinilaca, njihovo procesuiranje i otklanjanje posledica.
Temat – Subvencije: Pregojeni i neuhranjeni
39. SUBVENCIONISANJE PRIVREDE – INVESTICIJE I ZAPOŠLJAVANJE: Izdašni podsticaji, skromni rezultati
Izbrojati precizno koliko subvencija za preduzeća i preduzetnike postoji u Srbiji nije lako. Još teže je izmeriti efekte politike državnih podsticaja jer je ozbiljnih analiza malo. Javnosti najpoznatije su subvencije koje bi trebalo da privuku investicije i stimulišu nova zapošljavanja. Ekonomisti ocenjuju da je Srbija prethodnih godina bila šire ruke u davanju subvencija nego neke zemlje u okruženju, ali nije privukla više investicija niti je bitno podstakla privredni rast. Za to je, kažu, potrebno unaprediti poslovno okruženje i tako podstaći razvoj cele privrede a ne samo pojedinih preduzeća.
42. SUBVENCIJE U POLJOPRIVREDI: Više para nego ćara
Država na subvencije i podsticaje u poljoprivredi izdvaja oko četiri odsto republičkog budžeta, što je manje od iznosa predviđenog zakonom o podsticajima, ali u skladu sa mogućnostima domaće ekonomije. Problematična je, međutim, struktura potrošnje, čiji najveći deo odlazi na direktna plaćanja, dok su pitanja kvaliteta i regionalnih specifičnosti proizvodnje, kao i podrška ruralnom razvoju potpuno skrajnuti, kaže za B&F profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov.
44. SUBVENCIONISANJE KREDITA ZA PRIVREDU: Aspirin za hroničnu boljku
Subvencionisani zajmovi, gde država bankama dotira razliku između niže i stvarne tržišne kamate, u proteklom periodu bili su jedini zamajac porasta obima odobrenih kredita privredi, smanjujući dalje urušavanje preduzeća. U prethodnih šest godina, banke su plasirale ukupno 5,56 milijardi evra subvencionisanih zajmova. To, ipak, nije rezultiralo značajnijim skokom privredne aktivnosti.
48. SUBVENCIJE U KULTURI: Forma skuplja od suštine
Izdvajanja za kulturu u Srbiji već decenijama su na dnu liste prioriteta države, ali i privatnih ulagača. S obzirom na to da nadležno ministarstvo raspolaže sa malo novca za direktno subvencionisanje, među onima koji ostanu uskraćeni za državnu pomoć uvek bude mnogo nezadovoljnih, koji zbog toga moraju da posegnu za nekim od alternativnih vidova sufinansiranja.
50. ŠTA SE U SRBIJI NE SUBVENCIONIŠE, A TREBALO BI?: Prilike za popravke
Nedavno objavljen Indeks konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma za 2015/16. svrstao je Srbiju na neslavno 94. mesto među 140 posmatranih zemalja. Uz sve metodološke kritike koje uvek prate ovakva istraživanja, stoji ocena da je naša ekonomija najniže ocene dobila za inovativnost i sofisiticiranost poslovnog okruženja. To su u isto vreme i polja gde bi dobro osmišljene subvencije mogle da pomognu.
Intervju
52. BOŽANA OSTOJIĆ, RONILAC-REKORDER: Ne bojim se nepoznatog
Nakon ronjenja u sibirskom jezeru Labinkir (Labynkyr), pri temperaturi vode od 0,5 stepena Celzijusa, i „druženja“ sa kitovima ubicama u Barencovom moru, naša rekorderka u ronjenju Božana Ostojić sprema se za ronilački poduhvat u najhladnijem moru na planeti, arktičkom Belom moru. Ni početak ronilačke karijere joj nije bio manje uzbudljiv, kaže, budući da je morala da prođe i „vojnu obuku kao za napad na neprijateljske brodove“.
Skener
56. ZAŠTO STRANCI U SRBIJI UOČAVAJU PRILIKE KOJE MI NE VIDIMO: Preduzetnici iz uvoza
Stranci koji odluče da žive u Srbiji uglavnom nas doživljavaju kao gostoljubive, otvorene i srčane. Istovremeno, uočavaju i nedostatak inicijative da preuzmemo odgovornost za sopstvenu egzistenciju, nedovoljno poslovne profesionalnosti i sklonost da se karijera gradi na osnovu rodbinskih i drugih veza, a ne kvalifikacija. U tome je, možda, i delimično objašnjenje zašto neki od stranaca koji žive u Novom Sadu, sagovornika u emisiji RTV “Sve stranci”, u Srbiji uočavaju preduzetničke prilike koje mi ne vidimo.
58. PODRŠKA SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU: Posao po meri čoveka
Da socijalno preduzetništvo može biti od višestruke koristi za društvo pokazuju primeri “Kuhinje na točkovima” u kojoj osobe sa smetnjama u razvoju prave obroke po narudžbini, ali i proizvođača prirodne kozmetike “Sofi” i igračaka od drveta ”Šumarko”, koji potvrđuju da i mala porodična preduzeća mogu biti uspešni izvoznici.
60. GRADOVI BEZ DOVOLJNO SUNCA: Život na tamnoj strani
Kako izgleda život pod škrtim suncem? Reč je o naseljima, koja su „pastorčad“ prirodnog zakona da usled nagiba Zemljine ose, sunce isijava različitu količinu svetlosti i toplote na različitim geografskim širinama. Pojedine oblasti u Alpima, Rusiji, Kanadi i skandinavskim zemljama, veći deo zime potpuno su „zakinute“ za sunčevu svetlost ili je dobijaju kao „sledovanje na kašičicu“, svega nekoliko sati dnevno.
Nove tehnologije
64. AKIM BUKMAKOVSKI, EPSON: Štampa za sve što zamislite
Budućnost štampe pripada inkdžet štampi, uveren je Akim Bukmakovski iz kompanije Epson, koja je u ovom trenutku vlasnik oko 50.000 živih patenata i svake godine registruje oko 5.000 novih. Kompanija u istraživanja i razvoj investira oko šest odsto godišnjeg prometa, što je oko 1,3 miliona dolara dnevno. Istraživanja se uglavnom fokusiraju na štampače, inkdžet tehnologiju, projektore i OLED.
Nauka
66. NAUČNO-TEHNOLOŠKI PARK BEOGRAD: Fabrika budućnosti
„Za tri godne u ovom kompleksu možemo imati 50 do 80 tehnološko razvojnih kompanija, 30 novih malih start-up preduzeća i između 800 i 1.000 zaposlenih, među kojima i oko 100 povratnika iz inostranstva“, ističe Gordana Danilović Grković, v.d. direktorka Naučnotehnološkog parka Beograd, koji je zvanično otvoren polovinom septembra.
Koktel
68. SUMRAK INTELEKTUALNOG MIŠLJENJA: Živimo u anesteziranom društvu
U svetu u kome su intelektualci marginalizovani, a najveći deo srednje klase je odustao od visoke kulture, pitanje u kojoj meri neki proizvod odgovara opisu na deklaraciji više interesuje građane nego njihova lična sloboda, politička i demokratska prava. Istovremeno, svedoci smo da je danas jedina stvar koja povezuje ljude iz potpuno različitih zajednica, ekonomskih statusa, veroispovesti, ideologija – energija jednog velikog nezadovoljstva, upozorava Gojko Božović, direktor izdavačke kuće „Arhipelag“ iz Beograda.
70. MECOVO, MESTO KOJE ĆE VAS PODSETITI ŠTA JE VAŽNO: Grad brkatih muškaraca
Medvedi na auto-putu, muškarci kojima su brkovi preči od odela, život na ulici kao u bioskopu, smokve sa orahom u čokoladi… To je Mecovo, i mnogo više od toga. Ovo mesto naseljeno Cincarima, podsetiće vas ko ste i šta je zaista važno u životu.
Komunikacije
74. MEDIJSKA ODGOVORNOST U IZVEŠTAVANJU O TRAGEDIJAMA: Nećete verovati šta sve piše u ovom tekstu
Moderne tehnologije nude nove mogućnosti za staro novinarsko pravilo da loša vest ima najbolju prođu u javnosti. Ipak, načini na koji se svedočanstva o tragedijama i nesrećama plasiraju u javnosti, mogu da imaju dijametralno različite posledice: da probude savest i podstaknu na humanistički aktivizam, budu okidač za nova nasilja, ili da se njima trguje kao robom koja obećava veću zaradu na medijskom tržištu.
Reprint
76. KOLIKO SU SAVREMENE MAPE OBJEKTIVNE? Nepoznata mesta u poznatom svetu
Nove tehnologije bi, po prirodi stvari, trebalo da olakšaju napore da svetske koordinate konačno budu verno prikazane, mimo ideologija, ekonomskih i religioznih inetresa. Iako danas nema neotkrivenih teritorija, moderna kartografija neretko preskače siromašne sredine u korist atraktivnih svetskih loklacija, a o digitalnoj preciznosti svedoči i mapiranje ostrva koje ne postoji.
Vremeplov
80. MULTINACIONALKE NIKLE NA PRAŠINI: Toliko metli da se ne može prebrojati
Industrijalizacija je, dižući prašinu na sve strane, istovremeno krenula u akciju velikog čišćenja sa armijom higijenskih sredstava, na čijoj proizvodnji su uzletele mnoge današnje multinacionalke. Neki proizvodi, srećom, nisu dospeli na tržište, poput usisivača koji pokreću mehovi privezani za stolicu na kojoj se ljuljuška muž i čita novine, dok supruga usisava.
Otisak meseca
82. Sirijski rijaliti
Evropa snosi deo krivice za sirijsku tragediju. Umešala se u prljav posao rušenja diktatorske vlasti, pa prema onima koji su u toj diktaturi živeli bolje nego kad je počela da im stiže sloboda, ima moralnih obaveza na koje ipak nije sasvim oguglala. Evropa se polarizovala na dobronamerne, koje savest grize i na zlotvore, koje nikada ništa ne grize.