Posle prošlonedeljnih izbora za Evropski parlament, EU se nalazi pred prekretnicom i mora da odgovori na dva pitanja: Koliko ozbiljno Unija želi da postane demokratskija i da li uopšte Velika Britanija može da ostane članica ovakve EU, piše u uvodniku Špigl Onlajn.
Ova dva pitanja su zapravo veoma povezana, a to je postalo jasno kada je britanski premijer Dejvid Kameron odbio da prizna rezultate evropskih izbora i prihvati Žan-Klod Junkera kao predsednika Evropske komisije. Većina zemalja i lidera u Savetu Evrope su se usaglasili sa ovom procedurom, verujući da je to signal da će se posle izbora „bolje čuti glas“ svih članica EU. Međutim, onda je na red došao Kameronov potez.
Kriza na relaciji EU-Britanija postoji već neko vreme: obe strane su poslednjih godina doživljavale ovaj odnos kao breme. U Briselu imaju utisak da Britanija koči razvoj EU – povukla je kočnice razvoja i konstantno ometa produbljivanje veza. S druge strane, Britanci odavno imaju utisak da ih EU guši, a rezultati za Evropski parlament u Velikoj Britaniji su to najbolje i dokazali: anti-EU partija UKIP dobila je najviše glasova (27,5%), uz činjenicu da su sve ostale političke partije na Ostrvu (uz izuzetak Liberalnih Demokrata, koji imaju mali udeo), tradicionlano, blago rečeno, „evroskeptične“.
Ipak, bila bi prava tragedija ukoliko bi Velika Britanija napustila EU, pišu urednici nemačkog Špigla, i to u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu. Bez Britanije Evropa jednostavno ne bi bila cela. Ali Britanci nikad zapravo nisu imali apetit za evro-integracije. Njihovo mišljenje je da bi EU trebalo da bude slobodna trgovinska zona, u najboljem slučaju labava međudržavna alijansa – ali ni u kom slučaju politička unija. Za ovakvu filozofiju postoje razlozi izvan nacionalizma i sebičnosti – ova zemlja jednostavno poseduje drugačiju političku kulturu.
Za Britance, koji nikada nisu napisali sopstveni Ustav već na osnovu nekoliko starih akata ostvaruju vladavinu prava, evropska stroga birokratska pravila ostala su nepoznanica. Drugi bitan razlog je taj što Velika Britanija želi da i dalje ostane u dobrim vezama sa Sjedinjim Državama, koje su često na drugoj strani „političke vage“ od Evrope. EU je uzimala britanski sentiment za ozbiljno, zbog čega je dugo bila ucenjivana i prihvatala svaki veto sa Ostrva, ćesto na sopstvenu štetu i nasuprot ustanovljenim stavom Unije.
Sada, međutim, EU ne može sebi više da dozvoli takav stav. Sledeći EU samit biće održan ovog meseca i na njemu bi trebalo da bude proglašen novi predsednik Evropske komisije, već pomenuti Žan-Klod Junker, a to znači da će čelnici EU morati da biraju između ranije proklamovane obaveze o demokartičnosti ili ostanka neraspoložene Velike Britanije u EU pod britanskim uslovima. EU mora sprovesti interes većine, kaže se u Špiglovom tekstu, a Britanije će tada morati da odluči na koji način će odgovoriti na novu situaciju u Evropi – da li će prihvatiti nove uslove ili odustati i otići.