U periodu od 2007. do 2013. godine izdvajanja iz budžeta za zarade zaposlenih (na svim nivoima) su porasla oko 65%, dok su izdvajanja za penzije gotovo duplirana. Postavlja se pitanje šta je uzrok takvog brzog rasta? Odnosno, ko je u uslovima svetske ekonomske krize dozvolio da trošimo više nego što zarađujemo? Odgovor je jednostavan, a istovremeno i komplikovan: niko nije kriv i svi su krivi, piše na svom blogu Goran Radosavljević, docent na FEFA na predmetu javne finansije i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija.
U javnosti su česta prepucavanja oko toga da li je za nerealan rast plata i penzija kriva Vlada iz perioda 2008-2011, ili je pak to krivica ove Vlasti koja, kako kaže opozicija, već dve godine ne može da se pomeri sa mrtve tačke. Poznata je činjenica da je Vlada Mirka Cvetkovića 2008. godine vanredno povećala plate i penzije kako bi „ubedila“ SPS i PUPS da sa DS formiraju Vladu. Te 2008. godine došlo je do nezapamćenog nominalnog rasta budžetskih izdvajanja za plate (čak 23%) i penzije (oko 27,4%) u odnosu na prethodnu godinu. I to nije sve, početkom 2009. usledilo je još jedno povećanje penzija koje je rezultiralo rastom istih od oko 17% u odnosu na već visok nivo iz 2008. godine.
Međutim, ta ista Vlada je u maju 2009. godine, pod uticajem svetske finansijske krize, zamrzla rast plata i penzija do kraja 2010. godine. Odluka je imala značajne rezultate u ublažavanju „posledica“ prethodnog povećanja ovih rashoda. Podaci pokazuju da su plate time vraćene na neki prosečan nivo rasta u periodu pre 2008. godine, dok su penzije neznatno brže rasle u odnosu na taj period. Dakle, prvo su vanredno povećali rashode za plate i penzije pa vanredno smanjili, što je u proseku dalo skoro isti rezultat kao da ništa nije vanredno povećavano.
Tokom 2011. godine, stvari se ponovo vraćaju u „normalu“ i masa plata i penzija raste svake godine u proseku skoro istim tempom. Izuzetak je 2013. godina kada dolazi do nešto sporijeg rasta. Dakle, nominalni prosečni godišnji rast izdvajanja za plate i penzije od 2007. do 2013. godine je čak nešto manji nego onaj u periodu pre 2007. godine. To je prvi zaključak ove kratke analize, pa sledi da niko nije kriv za veliki rast penzija. One su u proseku rasle prema ustaljenoj dinamici, sa blagim diskontinuitetom u tom kretanju koji u proseku nije bitno menjao rezultat.
Sa druge strane, u periodu 2007-2011. izdvajanja za plate su u proseku rasla oko 26 milijardi dinara godišnje. U prethodne dve godine (2012. i 2013) taj rast je bio u proseku na nivou od 25,1 milijarda dinara. Složićete se da nema neke bitne razlike. Penzije su imale sličnu dinamiku. U periodu 2007-2011. izdvajanja za penzije su u proseku rasla oko 40 milijardi dinara godišnje, dok su tokom 2012. i 2013. godine ta izdvajanja prosečno godišnje rasla oko 37 milijardi dinara. Opet se moramo složiti da nije neka bitna razlika.
Ipak, rast izdvajanja za plate i penzije od, u proseku, 10% godišnje u periodu 2007-2013, u vreme kada je realni BDP smanjen, je nedopustiv i predstavlja neodgovorno vođenje ekonomske politike. Tako dolazimo do zaključka da su svi krivi za nerealna rast zarada i penzija. Jednostavno su sve vlasti u prethodnih 10 godina, uključujući i ovu sadašnju, više trošile nego što je to bilo realno. Razlozi za to su bili različiti, ali je rezultat uvek bio isti.