Uočljivo je da u Srbiji o preduzetničkim prilikama u javnosti najviše govore oni koji se preduzetništvom ne bave. Njihovim inovativnim idejama, zakonima, a najviše „nepisanim pravilima“ možemo da zahvalimo ne samo na tome što se povećava uvoz stranih ulaganja, već i što raste izvoz domaćeg kapitala. Napori uloženi u poboljšanje poslovne klime pokazuju se toliko podsticajnim za povećanje konkurentnosti domaćih malih i srednjih preduzeća, da najuspešnija među njima počinju da se iseljavaju na strana tržišta. Ako izvoz, prvo pojedinaca a sada i manjih firmi, nastavi da se uvećava, Srbija zaista ima šansu da dugoročno obezbedi najveći priliv stranih investicija po glavi stanovnika i da postane primer kako jedna mala privreda može postati toliko privlačna da njome upravlja nekolicina velikih kompanija.
PERISKOP
8 KINESKI PLAN ZA EKSPLOATACIJU SVEMIRA
Komunistički rudnici na nebu
Iako je od zvaničnog saopštenja Pekinga da će uspostaviti ekonomsku zonu Zemlja-Mesec do 2050. godine prošlo tek nešto više od mesec dana, mogućnost da Kina zaista prva prigrabi kontrolu nad „rudnicima na nebu“ i samim tim nametne pravila ponašanja drugima sa istim ambicijama izazvala je mnogo reakcija i još više spekulacija.
10 ZAŠTO POSUSTAJE NEMAČKA PRIVREDA
Moćna i prevaziđena
Paradoks najuticajnije evropske zemlje je da je sudbinu svoje privrede prevashodno stavila u ruke inostrane potražnje. Osim prekomerne zavisnosti od sve nestabilnijeg globalnog tržišta, razlog za posustajanje rasta su i domaće slabosti. Skandali koji poslednjih godina potresaju gigante poput Folksvagena, Dojče Banke, Bajera, i ruše poverenje u nemačke brendove, samo su medijski najvidljiviji signali dubljih strukturnih problema usled „tromog“ prilagođavanja nemačke ekonomije promenama koje generiše globalno potrošačko društvo.
BIZNIS
12 BOŽIĆ KAO POSAO
Kupovinom do spasenja
Religija je odavno izgubila bitku sa trgovinom, jer trgovački centri kao katedrale modernog kapitalizma puno su posjećeniji od pravih katedrala, a božićne praznike trgovci čekaju sa više nestrpljenja nego bilo koji sveštenik. Razlozi su sasvim prozaični – stotine milijardi dolara se svake godine potroši na božićne poklone.
14 KOLIKO SU ZVANIČNI PODACI KORISNI PRIVREDI?
Forenzička istraga „nikad boljih rezultata i svetle budućnosti“
U Srbiji ne samo da nedostaju kvalitetne ekonomske prognoze, već privrednici moraju da prikupljaju podatke o kretanjima na tržištu i o potencijalnim partnerima sa mnogo strana, a potom da ih „ukrštaju“ i pažljivo prouče da bi dobili bar približno realnu sliku. U nekim slučajevima potrebne su im usluge finansijskog forenzičara, jer se pokaže da je domaća statistika „tačan zbir netačnih podatka“.
16 IZVOZ ZIMNICE IZ SRBIJE
Ajvar najtraženiji, ali i najzahtevniji
Prema iskustvima domaćih proizvođača zimnice, ajvar je najtraženiji na stranim tržištima, ali je njegova proizvodnja najzahtevnija i najmanje isplativa. Nasuprot tome, najveću vrednost u izvozu ostvaruju konzervisane lisičarke, vrganji i ostale pečurke, pokazuju podaci Privredne komore Srbije, a godišnji priliv od izvoza konzervisanog voća i povrća bez sokova kreće se između 50 i 60 miliona evra.
FINANSIJE
18 IMA LI PRAVDE ZA MANJINSKE AKCIONARE?
Ima, samo u Srbiji još nisu čuli za to
Dok su vladavina prava i poštovanje manjina najvažnije odrednice jedne političke demokratije, u akcionarstvu se nivo korporativne kulture meri položajem manjinskih akcionara. Ukoliko pojedinačni akcionari godinama ne mogu zaštititi svoja prava sledi njihovo razočarenje i napuštanje tržišta, što bi u političkim demokratijama bio ekvivalent raspadu društva i masovnom egzodusu stanovništva.
20 UKLJUČIVANJE GRAĐANA U PLANIRANJE INVESTICIONOG BUDŽETA OPŠTINA
Pametna vlast pita, umesto da skita
Iako je pre godinu i po dana izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi uvedena obaveza opštinama da se konsultuju s građanima o investicionom delu budžeta, za neke je to u praksi ostalo samo mrtvo slovo na papiru, ali ima i onih koje su uradile nešto konkretno. Dobar primer ovakve prakse je Švedska, čije iskustvo pokazuje da je saradnja s građanima važna ne samo kada se odlučuje o visini budžetskih ulaganja, već i kako će ona dugoročno uticati na kvalitet života.
22 BANKARSKI ŠPIJUNI
Sumnjivo lice
Stereotip o bankarima kao dosadnim ljudima u sivim odijelima, čiji se život svodi na sabiranje i oduzimanje, pokazao se kao potpuno pogrešan. Ljudi u sivim odijelima vode život dostojan Džejmsa Bonda, sa rutinskim špijuniranjem, prisluškivanjem i praćenjima, kako svojih kolega, tako i kritičara.
TEMAT
27 PREDUZETNIŠTVO KAO KARIJERA
Kafu mi dušo ispeci. Ja ću doći oko pola noći, s posla
Nasuprot svakom drugom nezaposlenom u Srbiji koji veruje da je rođen za preduzetnišvo ali ga ne upražnjava jer smatra da je takva karijera previše rizična u zemlji kakva je naša, većina najboljih domaćih preduzetnika, i to visokoobrazovanih, priznaje da nisu imali dovoljno potrebnih znanja kada su pokretali firmu. Dok oni koji nisu preduzetnici ističu da je biti „sam svoj gazda“ privilegija, privilegovani vlasnici malih firmi kažu da rade po ceo dan.
30 STRANE DIREKTNE INVESTICIJE SLABO UTIČU NA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA U SRBIJI
Kratkoročni interesi, dugoročna šteta
Forsiranje stranih direktnih investicija u sektore sa nižom dodatom vrednošću kako bi se postigli kratkoročni rezultati i podigla zaposlenost do sledećih izbora, dugoročno isporučuje gubitak za domaću privredu i guši rast malih i srednjih preduzeća.
32 ZAŠTO SE MALA I SREDNJA PREDUZEĆA U SRBIJI NERADO ZADUŽUJU?
Hvala na ponudi
Ekonomski analitičari u Srbiji gotovo jednoglasno poručuju da se odgovor na pitanje zašto vlasnici malih i srednjih preduzeća i dalje zaziru od kredita u vreme „nikada jeftinijeg novca“ ne može tražiti samo u njihovom odnosu sa poslovnim bankama, već pre svega u manjkavostima domaćeg poslovnog ambijenta, a sa takvom ocenom saglasni su i uspešni preduzetnici.
34 NAJČEŠĆI NESPORAZUMI IZMEĐU BANKARA I PREDUZETNIKA
Da li je dug baš uvek loš drug?
U javnosti se najčešće podrazumeva da je rizik preduzetnicima „u krvi“, a da za bankare predstavlja „noćnu moru“. Kako je onda došlo do toga da većina preduzetnika u Srbiji smatra zaduživanje neprihvatljivim rizikom, a bankari da je takav stav prema zaduživanju jedan od najvećih rizika da će preduzetnika kad-tad „pregaziti“ konkurencija?
36 DA LI STARTAP FIRME MOGU EFIKASNO DA ZAŠTITE SVOJE INOVACIJE
Bez jedinstvenog stava
U Srbiji se, prema podacima Zavoda za intelektualnu svojinu, najviše patentiraju inovativna rešenja u oblastim elektrotehnike, transporta, zdravlja, spasavanja života i razonode, ali su fizička lica daleko brojnija od preduzeća, možda i zato što prilikom prijave plaćaju upola manju taksu. Mišljenja o tome koliko je u vreme kada je gotovo sve moguće kopirati patentna zaštita efikasna, naročito za početničke kompanije, su različita.
38 POSLOVANJE MALIH PROIZVOĐAČA U DOMAĆOJ AVIOINDUSTRIJI
Teško uzleteti, a lako sleteti
Industrija koja je formalno registrovana u Srbiji kao „proizvodnja vazdušnih i svemirskih letelica“ broji malo proizvođača, koji su i sami mali. Iako podaci o poslovanju ukazuju na vrlo šarenolike rezultate, vidljivo je da i oni najuspešniji, koji se bave sofisticiranijom proizvodnjom za strana tržišta, uspevaju sa velikim naporom. Razlog nije samo strana konkurencija, već su to i specifičnosti domaćeg poslovnog ambijenta, poput nedostatka kanalizacije u fabrici koja se nalazi u – Batajnici.
40 KAKVA JE VEZA IZMEĐU PREDUZETNIŠTVA I PECANJA?
Riba najviše grize u najtežim uslovima
Svaka nova reka, jezero ili more, za pecaroša je novo tržište, na kojem mora dobro da proceni gde mu je ciljna grupa i kako da za nju pripremi dobru ponudu, da ne bi bacao sitne mamce u plitku vodu ako želi da upeca krupnu ribu. Strastveni ribolovac peca i u najtežim uslovima, i ne odustaje ni kada doživi neuspeh. „I te kako se dešava da propustite šansu. Ali to su momenti kada se pokaže kolika vas strast, zapravo, pokreće da se bavite pecanjem, a isto važi i za odnos prema poslu“, objašnjava vezu između pecanja i preduzetništva Nebojša Matić,
direktor kompanije MikroElektronika. I strastveni pecaroš.
INTERVJU
52 JOVAN MITROVIĆ, ARHEOLOG
Mi možemo da se proslavimo, ali ne i da se obogatimo
Ko se opredeli za profesiju arheologa u Srbiji možda tokom karijere može da se proslavi, ali neće steći bogatstvo, bar ne ono materijalno. Ova profesija, međutim, nosi mnogo veću odgovornost nego što je toga najšira javnost svesna, jer je od, često veoma napornih, iskopavanja na terenu u potrazi za arheološkim tragovima još zahtevniji zadatak da se spreči prodaja vrednih arheoloških predmeta na crnom tržištu, kao i zloupotreba arheologije u šarlatanskom prekrajanju istorije,
SKENER
56 POSLEDICE NELEGALNE GRADNJE U SRBIJI
Dobrodošli u zemlju „divljih“ zgrada
Premda su procene o stvarnom broju nelegalnih objekata u Srbiji veoma „fleksibilne“, zavisno od izvora podataka, aktuelne računice nadležnih institucija saglasne su barem utoliko da se oni broje u milionima. Višedecenijsko tolerisanje „divlje“ gradnje zarad ubiranja glasova na izborima šalje poruku i potencijalnim investitorima da je primena propisa takođe „veoma prilagodljiva“, pa umesto da se smanjuje, ovakva gradnja je sve izraženija.
58 PREDUZETNIŠTVO MEĐU DRVEĆEM
Vrt za uzgajanje nameštaja
Bračni par Manro, vlasnici male firme „Full Grown“, na svom imanju u Britaniji „uzgajaju“ nameštaj. Svoju proizvodnju nazivaju „zen 3D štampanje“, što u praksi podrazumeva da se drveće usmerava da raste u određenom obliku pogodnom za izradu stolice, stola, lampe… Nakon šest godina, prvi komadi nameštaja su „sazreli za berbu“ i plasiraće se na tržište naredne godine, ali su neki već našli kupce u pretprodaji.
NOVE TEHNOLOGIJE
62 PRIMENA VIRTUELNE REALNOSTI U UMETNOSTI
Galerija za ceo svet
Kompanija Digital Mind razvila je digitalnu platformu za virtuelno povezivanje galerija, umetnika, kolekcionara i muzeja – VR-All-Art. Preko ove platforme već je moguće posetiti izložbene prostore u Švajcarskoj i Srbiji, dok je pitanje trenutka kada će na listu biti pridodati i izlagači iz Londona i Njujorka. Cilj je da se na ovaj način umreži ceo svet, kao i da čitav servis postane javno dostupan, kaže Vitomir Jevremović, osnivač i direktor ove beogradske IT kompanije koja razvija servise za virtulenu realnost.
NAUKA
64 ZAKASNELO PRIZNANJE DOPRINOSU ŽENA U RAZVOJU PRIRODNIH NAUKA I PRONALAZAŠTVA
Osvajanje osvojenog
Mada je jedno od osnovnih pravila nauke da mora biti lišena predrasuda i da se protiv njih bori činjenicama, tek sa novijim istorijskim istraživanjima pokazuje se ne samo to da je žena koja su se uspešno bavile prirodnim naukama i pronalazaštvom bilo „iznenađujuće mnogo“ u odnosu na doskorašnje predstave, već i da su neke od njih bile i pionirke u razvoju pojedinih oblasti: od astronomskih i medicinskih otkrića, preko konstrukcija nautičkih instrumenata, brisača za automobile, mašina za seču kukuruza ili za pranje rublja, pa do novih materijala, proizvodnje solarne energije i doprinosa u razvoju velikih računara i mašinskog jezika.
KOKTEL
68 TRI VEKA PIVARSTVA U BEOGRADU
Bura u krigli
Burna istorija proizvodnje piva u Beogradu govori o preplitanju različitih političkih uticaja, ekonomskih sistema, ali i ukusa – od austrijskih pivarskih majstora koji su „zasadili klicu“ proizvodnje na veliko, preko porodice uspešnih industrijalaca Bajloni i Vajfert, pa sve do zalaska državnog BIP-a i uspona modernih mini-pivara.
70 MUZEJI ČOKOLADE
Istorija za „pojesti“
Uporedo sa rastom muzejskog turizma u svetu, raste i popularnost muzeja čokolade, u kojima se istorija ove omiljene poslastice, za razliku od klasičnih muzejskih postavki, često može omirisati, napraviti sopstvenim rukama, pa i pojesti i odneti kao poklon prijateljima. Iza privlačnosti kojoj ne odolevaju posetioci svih generacija, stoje ozbiljna ulaganja i veliki trud da se osmisle što maštovitije postavke i radionice za posetioce, i obezbedi održavanje veoma specifičnih eksponata.
KOMUNIKACIJE
72 POLITIČARI KAO OPIJUM ZA NAROD
Bajat hleb za doručak, ručka nema, a za večeru politički „rijaliti“
Opijum za narod više nije religija, već jeftini politički spektakli koje mogu da priušte i oni sa najplićim džepom. Danas, glavnu bitku ne vode političke partije idejama, programima i vrednostima koje zastupaju, nego politički lideri oko toga ko će postati veća medijska zvezda i uspešnije ubediti mase da su njegovi lični kvaliteti toliki da mu ne trebaju ni partije, ni programi. Sada je presudno ko će bolje prodati poruku da je „jedan od nas koji je spreman da se žrtvuje za javno dobro“, i ko će od toga napraviti provokativniji „rijaliti“.
REPRINT
76 PREDUZETNIŠTVO IZ PRVE RUKE
(Ne)znanje je blagoslov?
Kada sam ja osnivao svoju kompaniju, imao sam završen studij menadžmenta, ali u stvarnosti o transportnom biznisu sam znao vrlo malo. Da sam tada znao što sada znam – ne bih bio tu gdje jesam jer ne bih stigao dovde. S druge strane, da u međuvremenu nisam nadopunio i obogatio svoje znanje – opet ne bih stigao da budem tu gdje jesam. Iz toga ispada da sam ja (tj. kompanija koju vodim) tu gdje jesam i zbog neznanja a i zbog znanja. Kako to?
VREMEPLOV
80 NOĆNI ŽIVOT STAROG BEOGRADA
Pevačice pokazuju razne miške, kao dizanjem nogu u vis i slično
Noćni život u Beogradu tokom 19. i početkom 20. veka je bi vrlo buran i raznovrsan, nudio je zabavu za domaće i za strance, za sve društvene staleže i ukuse. Ipak, najoštrija konkurencija se vodila između golišavih igračica orijentalnih plesova i podjednako oskudno odevenih pevačica i plesačica u kabareima uvezenim sa Zapada. Beogradska policija je decenijama mučila muku kako da zaštiti javni moral od „ženskinja“ koje nastupaju u kratkoj haljini i „začikavaju publiku bezobraznim kretanjem“.
OTISAK MESECA
82 MALE FIRME U RASTUĆOJ SENCI GIGANATA