Irska koja je zvanično izašla iz ekonomske krize, ove nedelje je pokrenula kampanju kako bi građane koji su nakon izbijanja krize 2008. napustili zemlju, podstakla da se vrate. Vlasti žele da u Irsku vrate što više Iraca kojih je oko 240.000 otišlo iz domovine kako bi okušali sreću u Australiji, Novom Zelandu ili Kanadi. U tome računaju na dobre ekonomske pokazatelje, poput privrednog rasta od 4,7% u 2014. Dablin planira i da ostvari punu zaposlenost do 2018, iako je stopa nezaposlenosti sada 10,1%.
„Emigracija je imala razoran uticaj na našu privredu. Potrebno nam je da se ti ljudi vrate kući“, rekao je irski premijer Enda Keni (Kenny) prilikom predstavljanja plana za dijasporu.
Keni smatra da će se u 2016. prvi put za sedam godina ostvariti pozitivan migratorni bilans sa većim brojem Iraca koji se vraćaju u zemlju od onih koji je odlaze.
Za Irsku je odliv koji je počeo 2008. predstavljao gubitak talentovanih ljudi koji su odlazili u inostranstvo kako bi pokrenuli posao ili pronašli posao, piše agencija Frans pres.
U toj zemlji su sada prilike mnogo bolje i to u toj meri da je mogla da ranije otplati zajmove koje su joj EU i Međunarodni monetarni fond dali 2010. kako bi spasla posrnuli bankarski sistem.
Irska je zvanično izašla iz programa međunarodne pomoći u decembru 2013. dok je sprovođenje mera budžetske štednje završila u oktobru 2014. nakon šest godina.
Privreda te članice EU je u fazi oporavka, sa rastom od 4,7% u 2014, pokazuju predviđanja vlasti koje očekuju da rast ove godine bude 3,9%.
U kampanji, koja se zasniva na tim pokazateljima, predlaže se niz podsticaja za povratak građana iz inostranstva. Planirano je i da se u junu organizuje forum na kome će se razmotriti izazovi koji bi mogli otežati povratak u domovinu.
Emigracija stanovništva, koja je ponovo došla do izražaja 2008, deo je istorije Irske još od 1840-tih godina kada je biše od milion ljudi napustili zemlju zbog gladi.
Trend odlaska mladih se nastavio sve do 1990-tih kada je došlo do preokreta pošto je ekonomija počela da beleži najbrži rast u svetu i svet počeo da govori o „Irskom tigru“.
Građani su ponovo počeli da napuštaju zemlju nakon izbijanja krize 2008. Glavno odredište su im bile Australija, Kanada i Novi Zeland zbog lakšeg dobijanja viza, a deo je otišao u Veliku Britaniju i SAD.
Te zemlje su hiljadama Iraca koji su ostali bez posla nakon urušavanja građevinskog sektora u Irskoj 2008, postale privlačne zbog nedostatka radne snage posebno u građevinarstu.
Jedan od ekonomskih migranata Šejn Malvi (Shane Mulvey), 26-ogodišnji inženjer, odselio se u Maleziju pošto je dobio posao u australijskoj kompaniji BTP 2012.
„Nije bilo posla niti perspektive u Irskoj pošto su zamrznuti projekti izgradnje infrastrukture, tako da nisam imao izbora“, rekao je on za AFP.
Malvi se vratio u Irsku krajem prošle godine i našao posao u Galoveju pristavši na manju platu. „Plata ne može da se poredi, ali sam se bar vratio u zemlju. Sve ima svoje prednosti i mane“, rekao je on.
„Čini mi se da stvari počinju da se menjaju na bolje. Sada ima dosta kompanija koje zapošljavaju u Irskoj“, rekla je Brona Koter (Bronagh Cotter) koja radi u agenciji za zapošljavanje DŽobs ekspo (Jobs Expo).
Najnoviji podaci pokazuju da i dalje postoji negativan bilans u migracijama. Između aprila 2013. i aprila 2014. godine 40.700 Iraca je napustilo Irsku dok se 11.600 vratilo u zemlju, što je najmanji broj povratnika od 1996. godine.
Iako je stopa nezaposlenosti u Irskoj i dalje 10,1%, Dablin planira da do 2018. ostvari punu zaposlenost koja podrazumeva nisku stopu nezaposlenosti i lako pronalaženje posla.
„Mnogi su otišli iz Irske sa nadom da će se vratiti kada privredi krene bolje. Nadamo se da ćemo stvoriti ekonomsko okruženje i klimu koja će biti podsticajni za povratak, pre svega kroz smanjenje poreza“, rekao je za AFP DŽimi Dianihan (Jimmy Deenihan), državni sekretar za dijasporu.
„Uveren sma da će kampanja biti uspešna“, dodao je on.
DŽo O’Brajen (Joe O’Brien) iz pojekta Krosker migrant (Crosscare Migrant Project) koji pruža podršku Ircima koji žele da se vrate u domovinu, smatra masovni povratak još nije u izgledu.
„Ljudi moraju da donesu teške odluke u vezi sa svojim životom i kao što im je trebalo vremena da odu, mislim da će čekati da se zaista uvere da se situacija poboljšala“, rekao je on.
Izvor: EurActiv