Close
/ Vesti / Ćirbasters 3: Kako što efikasnije koristiti ćirilicu na Internetu
BiF Analize Čitajte B&F online

Ćirbasters 3: Kako što efikasnije koristiti ćirilicu na Internetu

„Kada smo počinjali da koristimo kompjutere nismo ni slutili u kojoj meri će oni promeniti naše životne navike. Napredak tehnologije je uticao i na korišćenje našeg pisma. Sada se, međutim, otvaraju novi načini za širenje upotrebe ćirilice na Internetu, kojoj tehnologija ovaj put može biti saveznik“. Ovim rečima je Vojislav Rodić, predsednik Upravnog odbora Fondacije "Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS), otvorio „Ćirbasters“, šesti po redu skup posvećen našem drugom nacionalnom internet domenu .СРБ.
Redakcija BIF on 24/01/2018 - 12:40 in Vesti, IT i nauka, Slajder

This post has already been read 2445 times!

„Kada smo počinjali da koristimo kompjutere nismo ni slutili u kojoj meri će oni promeniti naše životne navike. Napredak tehnologije je uticao i na korišćenje našeg pisma. Sada se, međutim, otvaraju novi načini za širenje upotrebe ćirilice na Internetu, kojoj tehnologija ovaj put može biti saveznik“. Ovim rečima je Vojislav Rodić, predsednik Upravnog odbora Fondacije “Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS), otvorio „Ćirbasters“, šesti po redu skup posvećen našem drugom nacionalnom internet domenu .СРБ.

Pre početka panel diskusije Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija RNIDS-a, pružio je okupljenima kratak uvid u istoriju standarda koji se odnose na ćirilicu i korišćenja nelatiničnih slova i oznaka na Mreži. ICANN je, kao organizacija koja upravlja globalnom strukturom Interneta, omogućio pojavu nelatiničkih domena na Internetu pre desetak godina, ali se kao prelomna godina u ovim nastojanjima uzima 2003, kada je UNESCO usvojio preporuku kojom se sugeriše ravnopravno korišćenja različitih jezika i pisama na Internetu. Šest godina kasnije širom sveta su se pojavili nacionalni domeni najvišeg nivoa na nelatiničkim pismima. Naš .СРБ domen je moguće koristiti još od januara 2012. godine, što ga čini drugim ćiriličkim domenom na svetu, odmah posle ruskog .РФ.

Kurziv nije bauk za ćirilicu

Budući da se ćirilicom u današnje vreme privrednici koriste i kako bi se izdvojili na tržištu, primećuje se sve veći broj radnji i proizvoda sa logotipima na ovom pismu. Međutim, problem sa ćirilicom postaje vidljiv kad pogled sa velikih slova spustimo na mala, i to ona iskošena (kurziv). Mala slova d, g, t i p, naime, u kurzivu najčešće nisu napisana po srpskim, već po ruskim standardima, ali za to, kako kaže Olivera Stojadinović, redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, postoji rešenje. Ovaj problem može se jednostavno rešiti upotrebom opcije „lokalizacije“ na računarima, a na Internetu dodavanjem oznake „sr“ u CSS-u (jeziku formatiranja pomoću kojeg se definiše izgled elemenata veb stranice). Možda ovo deluje kao veliki izazov, ali za ljude koji prave sajtove to je vrlo jednostavan postupak, poručila je profesorka Stojadinović.

Bolje indeksiranje na Guglu

Upotreba Gugla se do te mere omasovila da mnogi korisnici ovaj pretraživač poistovećuju sa Internetom. Međutim, ono čime se američka kompanija zapravo bavi je pretraga Interneta, prikupljanje adekvatnih sadržaja na njemu, njihovo indeksiranje i skladištenje. Gugl u rezultatima svoje pretrage ne nudi sadržaj koji je zaista tad pronašao na Internetu, već onaj koji je u međuvremenu skladištio i indeksirao. Ako neki sadržaj nije indeksiran, on za njega kao da i ne postoji. Nenad Pantelić, SEO stručnjak, objasnio je tokom ovog panela da Gugl ima razvijen mehanizam prepoznavanja sadržaja tekstova, ali i da može da se „zbuni“ ako se na sajtu ne koriste potrebni kodovi, zbog čega će, ako naiđe na isti tekst napisan i na latinici i na ćirilici, odlučiti da objavi samo jedan. Drugi neće biti indeksiran i, stoga, neće biti ni prikazan. Osoba koja želi da objavi tekst na oba ova pisma trebalo bi, prema savetu Pantelića, da koristi atribut „hreflang“, kojim se definišu jezik, pismo i lokacija kojoj je namenjen sadržaj na Internetu. S obzirom na činjenicu da „hreflang“ prvenstveno definiše jezik, što je najčešće sasvim dovoljno, jer su uglavnom svi jezici vezani za samo jedno pismo, u našem slučaju je potrebno uvesti dodatne oznake da bi Gugl pravilno indeksirao iste tekstove sa nekog sajta napisane na oba pisma.

Preslovljavanje više nije problem

S obzirom na to da su državne institucije obavezne da na svojim sajtovima koriste ćirilicu, ali i na činjenicu da sve veći broj kompanija objavljuje sadržaje na nekoliko jezika i pisama, nametnula se potreba za korišćenjem softvera za preslovljavanje tih sadržaja u realnom vremenu. Prema rečima Vladimira Marića, njegova kompanija ovaj problem uspešno rešava na Drupal-u, besplatnom sistemu za upravljanje sadržajem otvorenog koda. Na taj način firme, ali i druge organizacije, štede mnogo vremena koje su ranije njihovi zaposleni trošili na prekucavanje svojih sadržaja sa ćirilice na latinicu, i obratno.

WordPress na ćirilici

Slična je situacija i sa jednom od najpopularnijih platformi u Srbiji – WordPress-om na kojem je, prema nezvaničnim istraživanjima, izgrađeno oko 80 odsto sajtova u našoj zemlji. Veb developer Sibin Grašić je objasnio okupljenima u ICT hub-u, kako se problemi sa objavom ćiriličkog sadržaja na ovoj platformi mogu jednostavno rešiti pomoću plugin-ova, odnosno softverskih komponenti koje dodaju specifična svojstva na već postojeću aplikaciju. Dok se na WordPress sajtove sadržaj može stavljati na ćiriličnom pismu i potom jednostavno konvertovati u latinično, obratni proces je već komplikovaniji, i ne bez pratećih grešaka. Međutim developeri u Srbiji aktivno rade na rešavanju i ovog problema. Prema Grašićevoj statistici, od ukupnog broja WordPress sajtova u našoj zemlji manje od dva odsto je pisano ćirilicom, jer vlasnici sajtova i dalje imaju predrasuda o njenom korišćenju na Internetu.

Iz navedenih razloga potrebno je promovisati široke mogućnosti za upotrebu ćirilice na Internetu, koja je svakim danom sve jednostvnija za upotrebu, zaključak je svih panelista na ovom skupu.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *