Home TekstoviNove tehnologije Softver: Otvoreno o otvorenom

Softver: Otvoreno o otvorenom

by bifadmin

Sve više se priča o softveru otvorenog koda (open source), u razvijenijim delovima sveta pogotovu. Od skora je i kod nas otvoreni kod podržan od strane države u smislu lokalizacije GNU/Linux distribucije Fedora v8, kancelarijskog paketa OpenOffice.org (OOo), web pretraživač Mozilla Firefox, e-mail klijenta Mozilla Thunderbird i domaće GNU/Linux distribucije cp6 (srb) kao derivata Ubuntu Linuxa.

Naš sagovornik je Aleksandar Urošević, član tima za lokalizaciju slobodnog softvera, konkretno kancelarijskog paketa OpenOffice.org. Pored ovog, radi i na lokalizaciji još nekih aplikacija, od kojih je najvažnija Inkscape, koja služi za vektorsko crtanje. Piše za časopise Svet Kompjutera (rubrika Laki pingvini) i GNUzilla (besplatan on-line časopis o slobodnom softveru). Član je NVO Mreža za slobodan softver (FSN). Rođen je 1977. godine u Kragujevcu, oženjen je i ima dvoje dece.

BiF: Vlade mnogih evropskih zemalja uvode softver otvorenog koda i otvorene standarde kao zvanične u svoje administracije. Da li Srbija treba da krene tim putem i koje su prednosti otvorenog nad zatvorenim softverom?

Aleksandar Urošević:
Kod vlasničkog i zatvorenog softvera postoji ograničenje na ono što proizvođač softvera ugradi, dok kod slobodnog softvera postoji mogućnost prilagođavanja softvera potrebama korisnika. Iz ovoga lako možemo zaključiti da vlade razvijenih zemalja ne biraju slobodnu i otvorenu platformu samo radi uštede, već i zbog prilagođavanja gotovih rešenja. Mislim da je to dovoljan pokazatelj da ni Vlada Srbije sledeći takve primere neće ništa izgubiti, već na protiv, mnogo više dobiti.

BiF: Koliko podrška Vlade znači za zajednicu i kada očekujete prve rezultate primene softvera?

Aleksandar UroševićA. Urošević: Prvi zraci „otvorenog sunca“ na nivou države pojavili su se u februaru prošle godine kada je kompanija Red Hat otvorila regionalni centar za podršku u Vršcu, kao i zvanični nastup Canonical Inc. sa distribucijom Ubuntu preko zvaničnog zastupnika Ewe Comp u oktobru. Nakon toga je bilo pitanje kada će se ideja o slobodnom softveru uvući u državne institucije.
Zajednica korisnika slobodnog softvera u Srbiji dala je značajan doprinos ideji slobodnog softvera, a ovaj potez Vlade je potvrda da je taj doprinos imao smisla. Nadam se da ovaj prvi projekat neće biti i poslednji, i da će zajednica sastavljena od volontera imati višestruke koristi u budućim projektima.
Teško je oceniti kada će početi da se pokazuju prvi rezultati ovog projekta lokalizacije znajući da se kod nas stare navike teško menjaju, ali se nadam da konkretne rezultate možemo očekivati u narednih 6 meseci.

BiF: Čime se rukovodite pri prevođenju i šta je bio najveći izazov za prevesti? Da li, po vašem mišljenju, uopšte ima smisla prevođenje engleskih tehničkih termina?

A. Urošević: U lokalizaciji kancelarijskog paketa OpenOffice.org rukovodili smo se činjenicom da se projekat sprovodi radi približavanja ovog sjajnog softvera ciljnoj grupi potencijalnih korisnika slobodnog softvera, kao i novim korisnicima koji se po prvi put sreću sa računarima. To je razlog zašto je u lokalizaciji, koja nije zasnovana na bukvalnom prevođenju, korišćena kontekstna terminologija koja bi novo okruženje što više približila terminologiji svakodnevnog životnog i poslovnog okruženja. Takođe smo se rukovodili činjenicom da standardne termine ostavimo u originalu, kako se korisnici ne bi zbunjivali (npr. oznake protokola).

BiF: Da li imate konkretnu saradnju sa nekim udruženjima koja koriste softver otvorenog koda?

A. Urošević: U toku je ostvarivanje indirektne saradnje sa Nezavisnim udruženjem novinara Vojvodine. Naime, Grupa korisnika GNU/Linuxa Novog Sada (LUGoNS) u nizu svojih akcija sprovela je i migraciju NUNV-a na slobodan softver, a u skladu sa dugogodišnjom saradnjom FSN-a i LUGoNS-a zatraženo je da u OOoTranslit ugradim oblik preslovljavanja koji se koristi u ovom udruženju. Za sada je to prvi značajan kontakt sa jednom organizacijom koja nije na sceni slobodnog softvera.

BiF: Linuksaše obično smatraju za entuzijaste (geek-ove). Da li je to još uvek tako i da li je Linuks spreman za “obične” i poslovne korisnike?

A. Urošević: U globalu ste u pravu, korisnici slobodnih sistema su kod nas dugo smatrani entuzijastima. Međutim, raduje me činjenica da je u poslednjih godinu dana veliki broj korisnika računara odlučio da isproba i slobodne sisteme, a značajan broj njih se i zadržao na njemu.
Kočnica u ovakvoj migraciji kod „kućnih“ korisnika je igračka populacija. Kada su poslovni korisnici u pitanju, postoji problem nepostojanja kvalitetnog softvera za pojedine oblasti. Tu je takođe zastupljen i problem nepostojanja knjigovodstvenih i finansijskih aplikacija za slobodne OS, koji opet ne postoji zbog male zastupljenosti GNU/Linuxa u poslovnom okruženju.

BiF: Da li je jedina prednost Linuksa njegova besplatnost i da li ljudi uopšte razumeju blagodet slobodnog sistema?

A. Urošević:
Zanimljivo je da većina konzumenata informacionih tehnologija termin GNU/Linux povezuju sa terminom besplatno. GNU/Linux je pre svega slobodna platforma, što znači da se potpuno legalno može nabaviti, instalirati, koristiti, izmeniti i dalje distribuirati. Jedino ograničenje koje postoji jeste da materijal koji se distribuira, a zasnovan je na slobodnom softveru, takođe mora da bude slobodan softver i da se distribuira pod istim uslovima. Ovo je regulisano GNU GPL licencom. Umnožavanje i razmena GNU/Linux distribucija i slobodnog softvera nije piraterija, što se za vlasnički i zatvoreni softver ne može reći.

BiF: Kancelarijski paket OpenOffice.org se u praksi pokazao kao odlična alternativa za Microsoftov Office paket. Pored toga što spada u slobodan softver, on je i besplatan. Šta je po vašem mišljenju važno uraditi da bi se ovaj paket kod nas omasovio? Da li je problem široko rasprostranjena piraterija, ili su ljudi neinformisani o prednostima ovakvih rešenja?

A. Urošević:
Prvi problem je navika, do koje je opet došlo zbog problema piraterije. Zahvaljujući akciji Vlade RS o proveri legalnosti softvera i njenim adekvatnim sprovođenjem, možemo sa sigurnošću očekivati da će veliki broj privrednih subjekata, koji u većini slučajeva koriste nelegalan softver, posegnuti za besplatnim alternativama. Ne treba zanemariti ni problem neinformisanosti. OpenOffice.org veoma dobro podržava čitanje i pisanje Microsoft Office dokumenata.

BiF: Autor ste makroa za preslovljavanje iz ćirilice u latinicu i obratno za OOo pod nazivom OOoTranslit koji se nedavno pojavio u verziji 0.4.0 beta 5. Koji su planovi za dalji razvoj ove korisne alatke?

A. Urošević:
Ovaj makro je nastao iz potrebe da brzo obavim preslovljavanje teksta u dokumentima koje dobijem iz latinice u ćirilicu. Od jednostavne rutine za preslovljavanje kompletnog teksta, vremenom sam ga unapređivao i jednog trenutka odlučio da taj rad podelim sa zajednicom. Postoje i drugi slični alati, ali je ovo, za sada, jedini koji taj posao obavlja unutar OpenOffice.org Writer-a i od ove verzije Calc-a. Na žalost, daleko je od toga da bude savršen, a razvoj se svodi na uklanjanju uočenih nedostataka i dodavanju mogućnosti ukoliko neko od korisnika predloži nešto korisno. Ovom verzijom sam ostvario većinu planiranih radnji na makrou. Naime, zahvaljujući Goranu Rakiću sada postoji i podrška za Calc (tabelarni proračuni), instalacija i deinstalacija makroa je krajnje jednostavna. Prethodna verzija stara preko godinu dana preuzeta je svega 1700 puta, a očekujem da ova nova verzija, u skladu sa projektima Vlade RS, dostigne daleko veću popularnost.

BiF: Iako je zvanično pismo u Srbiji srpska ćirilica, svuda oko nas možemo primetiti da je latinica masovnije u upotrebi. Kako vaša zajednica gleda na ovaj problem i da li možemo očekivati još sličnih akcija vezanih za oba pisma u upotrebi?

A. Urošević: Rat između „ćiriličara“ i „latiničara“ je nepresušni izvor prepirki i ubeđivanja. Na žalost, većina učesnika u tom „ratu“ zaboravlja na bogatstvo srpskog jezika da istu stvar zapišemo na dva različita pisma. Slobodan softver od svojih početaka podržava UNICODE standard koji omogućava zapisivanje teksta različitim svetskim pismima, kodiranim UTF-8 kodnim rasporedom. Zajednica slobodnog softvera se uglavnom drži činjenice da je preslovljavanje iz ćirilice u latinicu bezbolnije, jer ne postoji mogućnost pogrešno preslovljenih reči, kao u obrnutom smeru. Svaka organizovana lokalizacija slobodnog softvera inicijalno se radi ćiriličnim pismom, ali se krajnjim korisnicima isporučuju i ćirilični i latinični prevod, tako da svako može izabrati ono što mu više odgovara.

Uroš Nedeljković

broj 42, mart 2008.

Pročitajte i ovo...