април 2011

Državni sekretar u britanskom ministarstvu finansija Deni Aleksander izjavio je da je razočaran što su Islanđani ponovo odbacili plan otplate duga propale islandske banke rekavši da će to pitanje sada verovatno morati da ide na sud.

Islanđani su po drugi put odbacili plan otplate duga propale islandske banke od pet milijardi dolara Britaniji i Holandiji. Dug je nastao kada su Velika Britanija i Holandija izvršile kompenzaciju za svoje državljane koji su izgubili štednju na onlajn mreži islandske banke “Ajs sejv” u posedu Landsbanke, jedne od tri islandske banke koje su bankrotirale krajem 2008. godine, usled posledica svetske finansijske krize.

Procenuje se da će po osobi trošak otplate kredita u proseku opasti za oko 50 evra mesečno i budžet tih porodica za toliko će biti povećan, istakao je premijer Cvetković.On je naveo i da se procenuje da će ovim merama biti obuhvaćeno oko 500.000 građana i najavio da vlada razmatra slične mere i za preduzeća.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izjavio je danas da oko 451.000 kredita građana ispunjava uslove da budu reprogramirani u okviru mera koje je danas usvojila Vlada Srbije.Dugalić je precizirao da će merama biti obuhvaćeni svi dugoročni krediti sa rokom dospeća dužim od godinu dana, a mere ne obuhvataju subvencionisane gotovinske i potrošačke kredite koji su već reprogramirani i one koji već imaju ugovoren grejs period.

On je na konferenciji za novinare u vladi precizirao da će prosečno umanjenje rate po korisniku kredita biti 5.012 dinara, a ukupni iznos potencijalnog reprograma je 2,26 milijardi dinara.

Dugalić je napomenuo da uslove za ulaz u reprogram ispunjava oko 328.000 gotovinskih nenamenskih kredita, 72.000 potrošačkih, 13.000 kredita za adaptaciju, 68.000 stambenih i 16.000 poljoprivrednih kredita.Predlog mera nije obavezujući ni za građane ni za banke, ali je u interesu i jednih i drugih, rekao je Dugalić i izrazio očekivanje da će sve banke prihvatiti ovaj predlog.

EurActiv.rs prenosi podatke iz Prvog nacionalnog izveštajao socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva, koji kažuda iako je u 2009. neznatno povećana stopa plodnosti je u Srbiji ona je i dalje na rekordno niskom nivou i daleko je od stope dovoljne za obnavljanje generacija.

U Prvom godišnjem izveštaju o inkluziji izneta je procena da je u Srbiji, ne računajući Kosovo i Metohiju, na početku 2010. živelo 7,306 miliona stanovnika, što je 220.000 manje nego 10 godina ranije.U slučaju da mere za podsticanje rađanja daju rezultat i da Srbija privuče znatan broj imigranata, 2020. će Srbija imati 7,27 miliona stanovnika, dok će u slučaju da se ti ciljevi ne ostvare i da se nastavi odlazak ljudi iz Srbije ta zemlja brojati 6,64 miliona stanovnika, navodi se u izveštaju, a kao izvor se citira studija objavljena 2009.

Rekorderi niske stope plodnosti u EU suLetonija (1,31), a slede Portugalija i Mađarska (po 1,32), Nemačka (1,36), Rumunija (1,38), Austrija (1,39), Poljska i Španija (1,40), Slovačka (1,41) i Italija (1,42). Isti nivo kao Srbija ima Malta (1,44).

Najveća stopa plodnosti međutim beleži se u Irskoj (2,07), koja se približila stopi potrebnoj za održanje broja stanovnika, i u Francuskoj (2). Stepen plodnosti dovoljan za obnavljanje generacija imaju Island (2,23) i Turska (2,1). Više dece po ženi nego u Srbiji rađa se i u Hrvatskoj (1,49) i Makedoniji (1,52), a Crna Gora je po tom pokazatelju znatno iznad evropskog proseka sa 1,85.

Osim Crne Gore, svi naši susedi muče muku sa negativnim prirodnim priraštajem. Tako je Bugarska spala na isti broj stanovnika koji je imala1945. godine posle Drugog svetskog rata.Popisom čiji su rezultati objavljeni 5. aprila, utvrđiveno je i da bugarsko stanovništvo brzo stari, da se smanjuje broj mladih, da sela nestaju a da se stanovništvo u gradovima povećava.U Bugarskoj je 2001. godine 16,8% stanovnika bilo starije od 65 godina, dok se prema ovogodišnjem popisu ova stopa povećala na 18,9% ili 1.389.059 stanovnika.Istovremeno, broj dece se smanjio, što je jasan znak da će sve manje radno sposobnih ljudi morati da ponese teret brige oko starih, piše bugarski Dnevnik, partner EurAktiva u Bugarskoj.

Prema statističkim podacima EU, Bugarska ima najveći negativni priraštaj, odnosno -0,79% godišnje. Među članicama EU sa negativnim priraštajem su Estonija (-0,63%), Letonija (-0.61%), Litvanija (-0,27%). Mađarska (-0,25%), Rumunija (0,14%), Slovenija (-0,11%), Češka (-0,09%), Nemačka (-0,05%), Poljska i Italija (-0,04%). Ostale članice EU imaju pozitivan priraštaj.

Međutim, sve članice Unije će ove podatke uskoro osvežitikada budu sprovedeni popisi, čiji je pionir bila Bugarska.

U objašnjenju je navedeno kako je Gardijan nagradu pokupio zbog svog praćenja afere Kejblgejt u saradnji s Vikiliksom.

„Objavljivanje poverljivih diplomatskih depeša bila je ogromna priča, koja je imala uticaj u celom svijetu, za koju neki smatraju da će zauvek izmeniti odnos vladajućih prema novinarima i javnosti“, saopštli su iz Press Awardsa.

Alan Rusbridžer, glavni urednik Gardijana, siguran je da su i njihove priče imale veliki uticaj na revolucionarna zbivanja u arapskom svetu. On se nada da će američke vlasti iz tog razloga morati da ublaže svoje stavove prema Asanžu ali i prema Bredliju Meningu, mladom američkom vojniku koji je navodno Vikiliksu dostavljao materijale, a koji i dalje sedi u zatvorskoj samici (od maja 2010.).

Osim ovih globalno bitnih priča, Gardijan je prepoznat i po živom blogovanju uoči izbora, te je novinarem godine proglašen Endru Sperou. Za najbolji članak godine nagradu je dobila Amelija Džentlmen, za tekst o ljudskim žrtvama recesije. Više o nagrađenima možete pročitati ovde.

Tačna cifra kojom će EU pomoći Portugaliji još nije poznata ali spominje se 75 milijardi evra.Evropski zvaničnici upinjali su se juče da uvere finansijska tržišta da će nakon pomoći Portugaliji iz Spasilačkog fonda EU dužnička kriza u evrozoni biti „obuzdana”. Berze i eksperti nisu juče krili sumnju u taj scenario.

Da podsetimo, problem je nastao nakon što su portugalske banke u utorak odbile da garantuju isplatu pristižućih rata državnog duga (samo 15. aprila i 15. juna Lisabon treba poveriocima da namiri 12 milijardi evra potraživanja).

Zaboravite Portugaliju, malu državu u evrozoni, pomno razmotrite sposobnost Španije, da ispoštuje svoje dužničke obaveze, upozorio je investitore juče profesor Nurijel Rubini u autorskom tekstu u „Njujork tajmsu”, na šta je španski ministar finansija Elena Salgado reagovala odbacivanjem ideje da bi se dužnička kriza mogla uskoro preliti i na tu zemlju.

Ministri finansija EU već juče su se sastali u Godolu kod Budimpešte da skroje etapni plan finansijske pomoći Portugaliji. U trci da obuzdaju portugalske finansijske nevolje i uvere berze da nema bojazni od daljeg prelivanja dužničke krize u evrozoni, EU sada vodi trku sa vremenom.Kroj „portugalskog paketa” trajaće do subote, kada su igrom slučaja u Budimpešti zakazane velike demonstracije protiv bankarskom krizom nametnutih reformi u Evropi.

Portugalija izlazi 5. juna na vanredne izbore: pitanje je da li će sledeća vlada u Lisabonu i tamošnje javno mnjenje prihvatiti drakonske pakete reformi kojima su već izložene Grčka i Irska. Deo paketa pomoći Lisabonu EU će pregovarati sa portugalskom vladom u ostavci, ali one dugoročnije rezove treba da prihvati kabinet čiji je sastav još nepoznat.

Blic piše da svi koji su jučenekim poslom morali da uđu u prostorije Demokratske stranke Srbije „teško da su bilo šta mogli da vide od veoma gustog dima, koji se gotovo nožem mogao seći“. Ista situacija je, prema saznanjima ovih novina, i u kancelarijama ostalih političkih stranaka u parlamentu u kojima se poslanici, nakon donošenja zakona protiv pušenja, više ne ustručavaju da zapale cigaretu.

Izvori ovih novina iz Skupštine tvrde da se duvanski dim često oseti u prostorijama Srpske napredne stranke, kao i u kancelarijama koalicije “Za evropsku Srbiju”. Poslanici ZES su se dosetili, pa izlaze na balkon da zapale cigaretu, gde je pušenje takođe zabranjeno.

Da poslanici, uprkos zabrani, puše gde hoće, dokazuje i činjenica da na mesta koja su predviđena za tu namenu, a koja se nalaze u Skupštini i njenoj okolini izlaze uglavnom novinari i tek pokoji poslanik.

O tome koliko zaposleni u Srbiji poštuju ovu zabranu pročitajte u najnovijem izdanju BiF-a

Kompanija „Delta Maksi“ je u pojedinim robnim grupama, pre svega neprehrambenih i skupih kozmetičkih proizvoda, neznatno suzila ponudu, usled manje tražnje ovih robnih kategorija:

„Postojeća ponuda u svim robnim grupama prilagođena je potrebama i mogućnostima najvećeg broja potrošača -kaže Miloš Ristić, direktor „Delta Maksija“ u Srbiji. – Aktivno pratimo potrebe potrošača i prilagođavamo se tržišnim prilikama i u trenutku kada se opšta platežna moć naših potrošača poveća, proširićemo ponudu i u pomenutim robnim grupama“.

Polovinu kućnog budžeta domaći kupac troši na elementarne potrebe, hranu i komunalije, pa su ljudi sa niskim primanjima značajno smanjili potrošnju i proredili odlaske u trgovinu. Najveći pad je u prodaji pića i kozmetike. Trgovci kažu da se zbog pada standarda više prodaje roba koja je na akcijama,posebno proizvodi privatnih robnih marki i roba manje poznatih proizvođača.

Istraživanja GFK agencije pokazuju da je 8,6 odsto ukupno prodate robe prošle godine kupljeno na akcijskim sniženjima, da su potrošači u kupovinu odlazili ređe, ali i da su kupovali količinski manje.