Monthly Archives

јул 2012

Biznis i finansije 88/89: Mladi u svetu rada

by bifadmin 14. јул 2012.

Biznis i finansije, broj 88/89, jul/avgust 2012.

Mladi u svetu rada

Odlikaši u školi, ponavljači u životu

Po jednom pokazatelju – stopi nezaposlenosti – mladi u Srbiji su građani Evrope i globalni fenomen. Mada su u proseku najobrazovaniji i tehnološki najnapredniji, većina mladih između 20 i 30 godina ima privremene poslove, slučajna zanimanja i provizorne živote. Analitičari tvrde da ih upravo svest o neizvesnosti vlastite egzistencije najviše razlikuje od prethodnih generacija, a kriza koju su izazvali njihovi roditelji dodatno ih potiskuje ka životnoj periferiji. Zato ne čudi njihov stav da „u svetu u kojem je sve neizvesno, nemamo drugi izbor nego da budemo kockari”.

PERISKOP

8 Francusko nemački odnosi i EU: Faktor Oland

Uticaj Fransoa Olanda ne slabi, ali analitičari naslućuju njegova ograničenja: Francuska će uprkos zalaganju za podsticanje tražnje i sama, zbog teškog stanja finansija, morati da se opredeli za više štednje. To otvara dileme da li takva Francuska može voditi EU ka promenama

10 Kako je Grčka uništila svoju industriju: Davljenik američkog sna

Grčka je pala u klopku uništavanja sopstvene privrede, verujući da je model budućnosti u razvijanju finansijskih usluga. Fatalna pretpostavka dovela je do olakog prodavanja pa i gašenja uspešnih proizvodnih preduzeća, a rešenje za sve veće industrijsko zaostajanje u odnosu na SAD i prosek EU potraženo je u zaduživanju i stranim investicijama. Umesto uspešnih domaćih firmi koje bi bile sposobne da vrate bar deo grčkih dugova, njen glavni „brend“ danas je to što je postala paradigma svih propadanja i lekcija „uživo“ – kako se to može desiti i drugima.

12 Španija: Korida za crne dane

Uprkos tome što su zemlju sredinom jula ponovo potresli masovni, ali mirni protesti i nove mere štednje, Španci ne posustaju u davanju oduška od sumorne svakodnevice: kafane su pune, gradske slave propisno su proslavljene uz vatromet i koridu. U najsiromašnijoj španskoj pokrajini Ekstremaduri, građani su prednost dali bikovima nad privremenim zapošljavanjem svoje dece.

14 Uspon Turske: Buđenje džina

Od doduše hladno dočekane inicijative da u istoj 2020. godini, bude domaćin Olimpijskih igara i Evropskog prvenstva u fudbalu, do pretendenta na ulogu modela “demokratije sa Islamom” za Sever Afrike – Turska demonstrira svoju naraslu političku i ekonomsku moć i želju da utvrdi svoje mesto regionalne sile u budućem multipolarnom poretku. Međunarodna javnost pokazuje rastuće uvažavanje za takve aspiracije, ali i dozu rezerve prema krhkosti preduslova za ostvarenje takvog cilja.

BIZNIS

18 Kako strani investitori procenjuju Srbiju: Više za, nego protiv

U situaciji kada zemlje u razvoju postaju sve atraktivnije za velike ulagače, a neka tržišta u najbližem okruženju gube konkurentske prednosti, Srbija ima realnu šansu da poveća priliv stranog kapitala, bilo kroz direktna ulaganja ili državne obveznice. Ali, prethodno mora da ispuni još neke vrlo bitne uslove.

20 Rastu ulaganja u EU: Oprezni optimizam

22 Finansiranje privrede: Zašto nije bilo srpskog Facebooka?

Umesto rasprava oko neuspeha inicijalne ponude akcija Facebooka, bilo bi bolje da se ovdašnja javnost zapitala kako to da nijedna domaća kompanija nije uspela da prikupi kapital na sličan način. Ova okolnost možda najbolje govori o stanju ovdašnje svesti, ali još više o skromnim mogućnostima koje nudi domaće tržište kapitala. U vremenu sve oskudnijih bankarskih izvora, preduzećima su gotovo odsečeni drugi kanali finansiranja

24 Zadrugarstvo i novo radničko samoupravljanje u SAD: I altruizam pokreće

Danas oko 10 miliona Amerikanaca radi za preduzeća koja su u vlasništvu radnika. To su mali ali ekonomski održivi projekti – vešeraji, proizvodnja solarnih panela, pekare i nove odgovorne banke – koji neguju umerene plate i sav višak novca reinvestiraju. Nije reč o ideološkom zaokretu već o vapaju za humanošću u radnim i vlasničkim odnosima koju je ova kriza istisnula iz sistema vrednosti, i konkretnoj borbi “99 odsto” nacije za ravnomerniju raspodelu sredstava.

26 Da li su dečje igraonice isplativ poslovni model: Igraj za sebe

“Prodajem dečju igraonicu i prepuštam poslovanje istom, sa svim inventarom. Radi godinu i po dana, razrađena“. Ovaj oglas pojavio se nedavno u rubrici „poslovi“. Iako se bar na prvi pogled čini da ovakvim mestima cveta posao i u krizi, bivši i sadašnji vlasnici kažu da je reč o poslu koji traži velika ulaganja, maštu i stalne inovacije, a ne nudi impresivnu zaradu. Ipak, nekima je obezbedio – ako ništa drugo, a ono – stalno radno mesto.

FINANSIJE

30 Putevi i stranputice fiskalne konsolidacije: Nema popularnih rešenja, platiće svi

Iako će nova vlada sa konkretnim hitnim merama, kako je najavila, izaći krajem septembra, već iz sadašnjih najava je jasno da će pored popularnih mera za smanjenje javnih rashoda, na red doći i one nepopularne koje podrazumevaju da troškove štednje moraju da snose svi građani. Tada će ključno pitanje postati kako optimalno rasporediti teret fiskalne konsolidacije između pojedinih društvenih grupa, i između različitih generacija.

34 Da li Srbiji preti finansijska kriza: Na tankom ledu

Srbiji predstoji finansijska kriza ukoliko se ostvari najpesimističniji scenario i predviđanja stručnjaka, koji podrazumeva dalji pad vrednosti dinara, problem nelikvidnosti budžeta, i produbljivanje krize javnog duga. Kako su se u srpskoj ekonomiji i najcrnji scenariji već više puta ostvarivali, ne treba isključivati ono najgore, pogotovo ako se zna da postoje realni rizici koji bi do toga mogli da dovedu – od sporog formiranja vlade, preko dodatne nestabilnosti evropskih finansijskih tržišta do neodmrzavanja sporazuma sa MMF-om.

36 Upravljanje likvidnošću u bankama – veći izazov od kapitala: Ko će preskočiti lestvicu

Nove mere evropskih regulatora – čija primena bi trebalo dodatno da zaštiti banke i obezbedi veću stabilnost finansijskog sistema u slučaju drastičnih gotovinskih odliva usled potresa na tržištu – najslabije od njih će pre pokositi nego ojačati. Prema trenutnim procenama, bankama na globalnom nivou za ispunjavanje ovih kriterujuma nedostaje 1,7 triliona dolara visoko likvidnih sredstava u aktivi i 2,7 triliona dolara stabilnijih izvora finansiranja.

38 Kriza evrozone i zemlje CEE: Istočno od „raja“

Na finansijskom tržištu, koje odavno pokreću i najmanje vesti, i to uglavnom one loše, mesec jun je protekao u njihovom nestrpljivom iščekivanju. Najpre je to bio ishod ponovljenih grčkih izbora, a potom i rezultati samita EU krajem juna. Nakon što su, bar za političare EMU, ishodi oba događaja bili povoljni, optimizam, ma koliko oprezan, počeo je da se pojavljuje.

TEMAT

42 Mladi u svetu rada: Odlikaši u školi, ponavljači u životu

Po jednom pokazatelju – stopi nezaposlenosti – mladi u Srbiji su građani Evrope i globalni fenomen. Mada su u proseku najobrazovaniji i tehnološki najnapredniji, većina mladih između 20 i 30 godina ima privremene poslove, slučajna zanimanja i provizorne živote. Analitičari tvrde da ih upravo svest o neizvesnosti vlastite egzistencije najviše razlikuje od prethodnih generacija, a kriza koju su izazvali njihovi roditelji dodatno ih potiskuje ka životnoj periferiji. Zato ne čudi njihov stav da „u svetu u kojem je sve neizvesno, nemamo drugi izbor nego da budemo kockari”.

43 Mladi i globalna kriza: Generacija Y – nezavršena rečenica

Mlade žene i muškaraci, koje su novinari, marketinški stručnjaci i istraživači nazvali generacijom Y karakterišu dva fenomena: oni su prvi ljudi koji nisu doživeli svet bez Interneta i najmasovnija grupacija mladih koja ne uspeva da uđe na tržište rada. Ta generacija je po mnogo čemu kompaktnija od prethodeće generacije X i bejbibumera iz 60-tih – nosiće ožiljke nepovoljnog ulaska u svet odraslih celog života.

45 Nezaposleni između obećanja i stvarnosti: Što te nema

Omiljena tema naših političkih kampanja – nezaposlenost – u konstantnom je porastu i nema nagoveštaja da će se značajnije smanjiti. Jedino rešenje je prelazak sa parcijalnih i neefikasnih mera na celovite reforme poslovnog okruženja

48 Mladi i tržište radne snage u Srbiji: Neprilagođeni

Samo je 25,4 odsto onih koji imaju između 15 i 29 godina zaposleno. U istoj starosnoj grupi stopa nezaposlenosti je čak 43,2 odsto. Među njima je već 9 odsto onih koji kažu da su se, tražeći posao, obeshrabrili. Profesor Mihail Arandarenko i docent Jelena Žarković -Rakić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu upozoravaju da mladi radnici često ostaju zarobljeni u neformalnoj ekonomiji, dok država štedi baš na programima zapošljavanja koji su njima namenjeni i najpotrebniji.

52 Zaposleni i frustrirani: Znanje nemanje

Četvrtina mladih radi na poslovima van struke i ispod svojih kvalifikacija. Nada da ulaganjem u sopstveno obrazovanje mogu da poprave svoju poziciju na tržištu rada znatno je splasla od 2004. godine do danas, pa sada dobitnom strategijom smatraju oslanjanje na rodbinske i poliičke veze, pokazuje između ostalog najnovije istraživanje o mladima od 19 do 35 godina, kojim je rukovodila prof dr Smiljka Tomanović. Primeri iz života potvrđuju takve nalaze.

INTERVJU

54 Zoran Živković, pisac: Najbolji od svih svetova

S gašenjem naučne fantastike na početku dvadeset prvog veka s pleća ubogih pisaca skinuto je preteško breme obaveze predviđanja budućnosti. Nova fantastika koja upravo nastaje pokušava da prodre na još neistražena područja prozne imaginacije, kaže profesor Zoran Živković, pisac čiji kratki roman „Vagon“ neki američki izučavaoci književnosti smatraju delom koje upravo oličava taj novi književni pravac.

SKENER

56 Kako što bolje unovčiti Boga: Monasi direktori

Budistički manastir koji hoće da izađe na berzu, pornografski besteseleri iza kojih stoji Katolička crkva i najnovije tehnološke aplikacije za brzu dojavu Sudnjeg dana, samo su neki od primera da u jeku ekonomske krize, izgleda, samo Bog pomaže.

58 Da li je na pomolu ekološki zaokret? Novi predlog umesto starih zaključaka

Posle spektakularno najavljivanog i spektakularno propalog samita o održivom razvoju „Rio +20“, dodatno je aktuelizovan predlog Koalicije međunarodnih nevladinih organizacija o sasvim drugačijm konceptu razvoja. Predlagači se zalažu za međunarodni ugovor o sistemu kvota za korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa, a koji bi se kasnije preobrazio u sistem kvota za korišćenje energije i važio i za privatne i za javne potrošače.

60 Srbija ostaje bez mladih umetnika: Opustela scena

Srbiju ne napuštaju samo mladi stručnjaci iz različitih naučnih i poslovnih oblasti, već i kvalitetni umetnici. Odliv nezavisne umetničke scene gotovo se i ne pominje kao problem, iako su njeni akteri bili ključni za razvoj kritičkog mišljenja u Srbiji tokom devedesetih, a nakon demokratskih promena predstavljali intelektualni potencijal koji je protraćen i olako prepušten drugim zemljama.

61 Zdravlje i intelektualna svojina: Olovna jutra

Nošenje lažne „Prada“ majice možda ne škodi, ali kupovina mobilnog telefona sa baterijama koje mogu da eksplodiraju ili cigareta obogaćenih piljevinom s poda i izdašnim količinama olova zvuči manje bezbedno. Krivotvorenje proizvoda za svakodnevnu upotrebu i hrane zato zauzima visoko mesto u agendi institucija koje bave zaštitom intelektualne svojine i patenata, Interpola i Europola.

62 U potrazi za vizuelnim identitetom: Banalnost ubija dizajn

Uprkos tome što su domaći preduzetnici uvideli značaj vizuelnog predstavljanja svojih kompanija i robe na tržištu, njihova rešenja u velikoj meri ne prate postulate moderne umetnosti, odnosno savremenih grafičkih komunikacija. Razloge za to treba tražiti u neznanju, potcenjivanju dizajnerske struke, ali i poslovnoj neodlučnosti.

NAUKA

64 Tjuring i Darvin: Evolucija i veštačka inteligencija

Čarls Darvin i Alan Tjuring su na različite načine stigli do iste ideje: moguće je kompetentno rasuđivati i bez razumevanja. Tjuring je kao i Darvin rastavio na deliće misteriju inteligencije (ili inteligentnog dizajna) atomskih delića slepe slučajnosti koji, akumulirani u milionskim razmerama, dovode do pojave onoga što bi se moglo nazvati vrstom pseudo inteligencije

66 Vojislav Genić, SAP: Inovacije su nam se isplatile

U jeku ekonomske krize, kompanija SAP je prošle godine ostvarila najveći godišnji prihod od softvera tokom četiri decenije postojanja, a Vojislav Genić, direktor ove kompanije za Zapadni Balkan takav uspeh objašnjava odlukom da se uprkos nepovoljnim ekonomskim okolnostima neprestano ulaže u inovacije, uključujući i kupovinu inovativnih kompanija. Na domaćem tržištu SAP će se fokusirati na javni sektor, čija transformacija je nužna na putu ka EU.

68 E-revolucija i akademska zajednica: Kako Google kaže

Pretraživači naučne literature, pre svega Google Scholar, promenili su način na koji komunicira akademska zajednica. Umesto besmislenog utkrivanja, biblioteke i novi servisi podelili su poslove – prvi se brinu o dobroj organizaciji kataloga raspoloživih izvora, a drugi o njegovom indeksiranju. Danas je potrebno svega nekoliko klikova da bi se stiglo do relevantne naučne literature, saznalo ko je, kad i kako citirao neko delo, ili otkrio profil naučnika ili inovatora. Zašto su, u doba e-revolucije, doktorske disertacije i drugi radovi naših naučnika u poslednjih pet godina nedostupni za javnost?

KOKTEL

70 Novinska karikatura: Crtež kao hiljadu reči

U dnevnim novinama i političkim magazinima karikature predstavljaju nezaobilazne komentare aktuelnih događaja, a njihovi najpoznatiji autori cenjeni su širom sveta jer izražavaju svoje stavove mimo državne i uredničke cenzure. Međutim, interesi oglašivača i političara, kao i sve veće pozivanje na „političku korektnost“ danas su u velikoj meri otupeli nekada ubojitu oštricu karikaturista. Domaća škola karikature decenijama je izvor izuzetnih autora, čiji radovi su pobeđivali na mnogobrojnim međunarodnim konkursima i bili objavljivani u najtiražnijim svetskim časopisima. A borbe protiv cenzure na našim prostorima oduvek je bilo na pretek…

73 Posmatranje ptica: Svi smo mi pomalo „ptičari“

Iako se u Srbiji broj ljudi koji se zvanično bave posmatranjem ptica izuzetno mali, svi mi koji se divimo njihovom perju, cvrkutu i letu, smo njihovi potajni ljubitelji. U našu zemlju dolazi mali broj sofisticiranih i imućnih turista čiji je osnovni rekvizit dvogled. Oni su radoznali ljudi koji osim boravka u prirodi, žele da osete autentičnu atmosferu kraja u koji dolaze. Ne zanimaju ih skupi aražmani u bezličnim hotelima, već smeštaj u malim motelima, porodičnim pansionima i razgovor sa lokalnim stanovništvom.

75 Arheološki turizam u Srbiji: Put rimskih imperatora

Na teritoriji Srbije je živelo 17 rimskih imperatora, koji su „glavni junaci” projekta „Put rimskih imperatora”, čija je osnovna ideja da atraktivne arheloške lokalitete iz rimskog perioda poveže u jedinstvenu turističku rutu, dugu oko 600 kilometara. Za realizaciju su neophodna značajna sredstva i investitori koji će prepoznati višestruki značaj arheološkog turizma, koji kroz različite projekte podržavaju ne samo kulturne već i finansijske organizacije poput Svetske banke.

REPRINT

77 Industrijska špijunaža u bronzanom dobu: Kradljivci iz severnih močvara

Pre otprilike 3.500 godina, sklopive stolice upadljivo nalik na one koje su korišćene u Egiptu, postale su obavezni deo pokućstva u delovima severne Evrope. Suprotno ranijim uverenjima da su na dva kraja sveta zanatlije samostalno došle do dizajna ovog u to vreme pomodnog komada nameštaja, naučnici danas veruju da je reč o primeru industrijske špijunaže što uostalom u to vreme nije bila tako retka pojava, piše Špigl u tekstu “Špijunaža u bronzano doba: Da li su drevni Nemci ukrali faraonov dizajn”.

KOMUNIKACIJE

78 Novi život radija: Sveže iz Mreže

Od kada je 1993. Karl Malamud pokrenuo prvi veb-radio pod nazivom ‘Internet Talk Radio’, preko 1999. godine, kada je nekadašnji MIT radio lokator pronašao oko 7.500 radio-stanica širom sveta koje su na neki način radile preko Interneta, danas u svetu više desetina hiljada radio stanica emituju svoj program putem globalne računarske mreže, a desetine stanica osniva se svake nedelje. Prema podacima sa sajta radiostanica.com, u Srbiji je januara 2012. godine postojao 71 vebradio, a stručnjaci iz ove oblasti predviđaju da njegovo vreme tek dolazi.

VREMEPLOV

80 Negativni PR iz 15. veka: Drakula, tragom novca

Nakon Brema Stokera i holivudske industrije, Vlad Cepeš poznatiji kao Drakula postao je unosan izvor prihoda i za rumunski turizam. U raspravama kako i zašto je baš ovaj vlaški vladar iz 15. veka postao globalni simbol zla, manje poznata činjenica u najširoj javnosti je da su njegovom negativnom imidžu značajno doprineli i saksonski trgovci, koje je, sprovodeći ekonomske reforme, lišio veoma unosne zarade.

OTISAK MESECA

82 Političari gori od krize

Sednica Saveta Evrope 28. i 29. juna istorijska je po tome što je dugog dana u zoru bilo moguće tijumfalno saopštiti da su se učesnici složili. A složili su se oko relativno efikasnih mera uterivanja finansijske discipline, bez ikakvih političkih i pomaka ka federativnom uređenju, što se očekivalo ali nije bilo na dnevnom redu. Opet je ona situacija kad svi mogu da se hvale kako su uspeli – od kancelarke Merkel, preko Olanda, Montija, Rahoja, pa čak do italijanskog šarlatana Berluskonija, koji je zaista to pripisao u svoje uspehe.

Biznis i finansije

14. јул 2012. 0 komentar

Biznis

Zašto najbolji kadrovi napuštaju američku vojsku: Zastavnik Džemo

by bifadmin 13. јул 2012.

Iako je američka vojska i dalje najveći svetski poslodavac i prvi izbor zaposlenja za mlade ljude, najbolji kadrovi i dalje konstantno odlaze. U autorskom tekstu za „The Atlantic” Tim Kejn predstavlja rezultate istraživanja stavova diplomaca Vest Pointa i zaključuje da najtalentovaniji oficiri ne napuštaju službu zbog novca već zbog okoštalog sistema, u kome vojska nagrađuje konformizam a ignoriše požrtvovanost.

Džon Nagl Stil okleva dok objašnjava svoju odluku da napusti vojsku. Ovaj bivši školarac Roudsa (Rhodes) i zapovednik tenkovskog bataljona u Iraku pomogao je generalu Dejvidu Petriusu u pisanju novog vojnog uputstva za suzbijanje nereda i time pomogao da se nemiri u Iraku drže pod kontrolom. Ali, uprkos uticaju koji je imao u vojsci i reputaciji vrsnog vođe, povukao se iz službe 2008. godine ne dostigavši čin pukovnika. Danas, Nagl još uvek ima kratku vojničku frizuru koju je imao i pre 24 godine kada se prvi put susreo s autorom teksta, dok su obojica bili gušteri na Vazduhoplovnoj akademiji. Međutim, danas predsedava vašingtonskim institutom i, premda civil, još uvek priča o vojsci kao da nikada nije istupio iz nje. Iako ne želi da kaže direktno, jasno je da je vojska grdno pogrešila dopustivši da je on i slični pojedinci napuste.

Njegova iznenadna ostavka je naterala autora teksta da se zapita zašto američka vojska proizvodi najinovativnije i najpreduzetnije lidere u državi, a onda ih izgubi u vrtlogu birokratije? Dobro poznati izveštaj Instituta za strateške studije Američkog vojnog koledža iz 2010. konstatuje da od kasnih 1980. na lestvicu napretka oficirskog kadra u velikoj meri utiče činjenica da ih sve više odlazi u privatni sektor. Ovaj odliv odnosi se ponajviše na najbolje oficire. Sličnih upozorenja je bilo i ranije, mnogo pre ratova u Iraku i Avganistanu. General Piter Šumejker uveo je „kulturu inovacije” po činovima. Naterao je vojsku da se okane hladnoratovskog fokusa na velike i konvencionalne bitke i usredsredi na nove pretnje. To je dovelo do promena u vojsci – pre svega u naoružanju, taktici, logistici i treningu. Međutim, kriza talenata je ostala jedna od ključnih slabih tačaka vojske. Problem nije kulturološki, već je razlog duboko ukorenjena „antipreduzetnička struktura“ u ovoj organizaciji. Vojska se ponaša pre kao vladina birokratska tvorevina sa sindikalnom radnom snagom nego sistem u kome se ceni zasluga.

Nakon ispitivanja veterana koji sada rade za neke od najdinamičnijih kompanija u SAD, autor je ubeđen da vojska nije uspela da nauči osnovne lekcije iz poznavanja ekonomije da bi zadržala lidere kao što je Džon Nagl. U skorašnjoj anketi autor je ispitao 250 diplomaca Vest Pointa, a njih 93% veruje da će polovina kadra pre napustiti vojsku nego odslužiti pun staž. U ispitivanju je 82% uvereno da najbolji među njima odlaze, a samo se 30% složilo da vojska radi dobar posao unapređujući prave oficire u generale, dok 7% kaže da vojska radi dobar posao zadržavajući dobre vođe. Zabrinjava podatak da se 65% slaže da odlazak najboljih za sobom ostavlja manje kompetentan kadar, a 78% kaže da to ugrožava nacionalnu bezbednost.

Studija Korn/Ferry International iz 2006. pokazuje da muškarci oficiri imaju tri puta veće šanse naspram civila da postanu direktori firmi. I muškarci i žene koji su služili u vojsci trenirani su da ostanu mirni i misle brzo pod velikim pritiskom, obučeni su da rade u timu, donose komandne odluke i motivišu ljude, što formalno obrazovanje teško može da pruži. Međutim, ono što ih iritira je to da se unapređenja u viši čin dešavaju svakodnevno, bez obzira na zasluge. Tako, ne postoji razlika u rangu oficira istih godina. Unapređenja stižu posle 15 godina, nevezana su za stručnost, a nova zaduženja dodeljuje bezlična, centralizovana birokratija.

vojska sad

Pentagonov odgovor je – davati još novca. Takve bonuse dodeljuju vojnim licima koji su u „kritičnim” poljima svoje karijere, nevezano za zasluge, što dovodi do dugoročnog stanja osrednjosti. Tako je najčešće pominjani razlog za napuštanje vojske „frustracija vojnom birokratijom” – izabralo ga je 82% ispitanih, od kojih se 50% apsolutno složilo sa tom ocenom. Da bi u vojsci ostalo 90% ljudi, po anketi, potrebno je da vojska smanji negovanje svoje osrednjosti.

Tokom Drugog svetskog rata nemački generali su se žalili da su američki vojnici nepredvidivi. Tako su tokom iskrcavanja u Normandiju izmišljali sopstvene mehanizme odbrane, kao npr. ograde koje je teško probiti – bili su inovativni. Ponos svakog oficira je to da američki način ratovanja naglašava nezavisno rasuđivanje u trenucima bitke, pre nego slepu poslušnost i pravila. Ovakav način razmišljanja ne privlači samo inspirativne vođe i efikasne menadžere, već proizvodi revolucionarne pronalaske. Međutim, Pentagon ove inovatore ne nagrađuje uvek. Često „pobunjenici” u uniformi ispaštaju zbog svojih ideja, te su zbog kritike i general Mičel 1925. i general Erik Šinseki 2003. odstupili. U svom eseju iz 2007. potpukovnik Pol Jingling ponudio je objašnjenje za ove probleme, a to je da ono što frustrira trupe jeste loše vođstvo – a to je, ujedno, i razlog što se gubi rat u Iraku. Kritika nije usredsređena na propuste u strategiji već na loše generale koji prave strategije i na loš, nepreduzetnički, sistem koji ih pravi. „Ne može se očekivati da oficir koji provede 25 godina pokušavajući da udovolji institucionalnim prohtevima postane inovativan u kasnim četrdesetim”, zaključuje se u tekstu.

Ono što je najveći neprijatelj „preduzetništvu“ američke vojske jeste taj striktni period vremena nužan za unapređenje u određeni čin. Aktivno vojno lice može se povući iz vojske nakon dvadeset godina službe ali, da bi bio unapređen u generala, potrebno je najmanje 22 godine službe, a to se odnosi i na najtalentovanije i najinspirativnije vojnike u državi. Džon Nagl je mogao biti takvo vojno lice i njegova knjiga iz 2002. godine, „Kako jesti supu nožem” predviđa razne vrste pobunjeničkih borbi sa kojima će se Amerika verovatno susresti u novom veku, osvrćući se na Irak i Avganistan.

Nakon toga je pomogao generalu Petreusu da napiše doktrinu protiv pobunjenika 2005. Nagl je 2008. odslužio svojih dvadeset godina i povukao se iz službe. Iako nije postao pukovnik bilo je jasno da će biti mnogo uticajniji kao civil. Sada je na čelu vašingtonskog Centra za novu američku bezbednost, poznat i kao Obamin omiljeni institut. Iako autor smatra da je nečuveno što je vojska izgubila ovakav kadar, većina vojnih lica sa kojima je razgovarao ovo smatra tipičnim.

Potom je pitao ispitanike da ocene od „A“ do „F“ određene vojne standarde. Najbolju ocenu „A“ dobila je sposobnost vojske da regrutuje „nove sirove talente” u 12%, i „B“ u 43%. Obuka i vojna doktrina su takođe dobile dobre ocene. Loše ocene je dobio kadar, a sistem napredovanja je dobio 51% „D“ i „F“ ocena. Zaduženja su dobila 55% loših ocena, sistem napredovanja 61%, a najlošije ocene je dobio sistem kompenzacija, 79% „D“ i „F“ ocena.

Autor zaključuje da vojska mora da promeni sistem ako želi da zadrži najtalentovanije ljude, počev od menjanja rigidne lestvice sistema napredovanja do bolje specijalizacije kadrova. Šanse za ranije unapređenje želelo je 87% ispitanih. Ovo je teško izvesti sve dok centralizovana birokratska mašinerija određuje zaduženja. Takođe, potrebno je osposobiti unutrašnje tržište rada i konkurenciju. Današnja vojna lica dobijaju „naređenja” da se jave na nova zaduženja svake 2 do 4 godine. Opet birokratija stupa na scenu jer ako vojna jedinica u npr. Koreji želi određenog oficira, pre će dobiti nekoga ko želi da služi u Evropi i ko taj položaj ne želi.

Bolja alternativa je haos, kaže autor, haos koji ekonomisti zovu slobodno tržište gde „nevidljiva ruka” opslužuje tražnju. Institut za strateške studije u izveštaju kaže da je „davanje vojnim licima više mogućnosti za izbor zaduženja, povećava njihovu vernost službi i produktivnost”.

Preveo: Uroš Nedeljković

13. јул 2012. 0 komentar

B&F Plus

Rastu ulaganja u EU: Najveći evropski investitori, Evropljani

by bifadmin 13. јул 2012.

Najviše stranih investicija privlače Velika Britanija i Nemačka, najveće pozitivno iznenađenje je Španija. Slovačka, Srbija, Rumunija i Češka uspele su prošle godine da privuku više od polovine novih radnih mesta u automobilskom sektoru. Ove zemlje su dobro iskoristile svoje prednosti u vidu jeftine i obučene radne snage kao i geografske blizine Nemačkoj gde se nalaze najveći kupci

Ovogodišnja, deseta po redu Studija o privlačnosti Evrope (European Attractiveness Survey) pokazala je da su unutrašnje investicije tokom 2011. godine bile u porastu a ukupan broj projekata nadmašio je onaj iz prethodne godine. Prema podacima do kojih je došao Ernst & Young, ukupan broj projekata je ne samo povećan za 2% već je prosečan investicioni projekat bio značajno veći u odnosu na 2010. godinu što je rezultiralo povećanjem broja novootvorenih radnih mesta za čak 15%. Najviše investicija u Evropu i dalje dolazi iz SAD (svaki četvrti projekat), što takođe predstavlja povećanje u odnosu na prethodnu godinu i ujedno najveći procenat otkako se studija sprovodi.

Evropa nastavlja da pokazuje iznenađujući nivo privlačnosti za investicije. U pogledu percepcije investitora, zapadna Evropa je osvojila drugo a centralna i istočna Evropa treće mesto na listi najprivlačnijih destinacija – odmah iza Kine koja i dalje predstavlja prvi izbor potencijalnih investitora. Bez obzira na povećan oprez investitora, investicije u Evropi su u prvoj polovini ove godine uspele da se održe na zadovoljavajućem nivou. Hoće li tako ostati i u narednih šest meseci, ostaje da se vidi jer je ekonomsko okruženje izuzetno nestabilno.

Gde idu i odakle dolaze investicije?

Velika Britanija je najatraktivnija evropska zemlja za ulaganje sa 680 realizovanih projekata odnosno 17% od ukupnog broja investicija u Evropi. U Francuskoj je ukupan broj investicija opao tako da je njeno drugo mesto preuzela Nemačka što predstavlja odraz relativno jakih ekonomskih performansi u najvećoj pojedinačnoj evropskoj ekonomiji.

Verovatno najveće iznenađenje u ovogodišnjoj studiji je Španija u kojoj je broj najavljenih investicija tokom 2011. godine skočio za gotovo nestvarnih 62%. Razlog za ovo verovatno u je u činjenici što su investitori uočili dobre prilike u gradovima i regionima Španije koji usled velike nezaposlenosti sada nude jeftinu, a visoko obučenu i obrazovnu radnu snagu.

Za razliku od zapadne i jugozapadne Evrope, zemlje centralne i istočne Evrope doživele su razočaravajući pad investicija a jedini izuzetak je Poljska. Potencijalni investitori su rekli da su zabrinuti kako zbog velike zavisnosti ekonomija zemalja centralne i istočne Evrope od izvoza na zapadnoevropska tržišta, tako i zbog krhkog bankarskog sektora koji je velikom većinom u stranom vlasništvu. Ruska Federacija je zabeležila pad investicionih projekata od čak 36%.

Centralna i istočna Evropa je ipak uspela da se dobro pozicionira u nekim sektorima. Tako su Slovačka, Srbija, Rumunija i Češka uspele da privuku više od polovine novih radnih mesta u automobilskom sektoru. Ove zemlje su dobro iskoristile svoje prednosti u vidu jeftine i obučene radne snage kao i geografske blizine Nemačkoj gde se nalaze najveći kupci. Srbija je otišla i korak dalje tako što je uspela da zainteresuje i privuče ozbiljne investitore sa Dalekog Istoka odnosno iz Južne Koreje.

fabrika kola

Iako su SAD pojedinačno najveći investitor u Evropi, na listi 10 najvećih investitora je čak sedam „unutrašnjih“ odnosno evropskih zemalja, pre svega Nemačka, Velika Britanija i Francuska. Slede ih Kina i Japan.

Poslovne usluge i softverski sektor i ove godine dominiraju u strukturi investicija u Evropi i beleže porast ukupnog broja projekata od 19% odnosno 15%. Zajedno, ova dva sektora pokrila su 28% svih evropskih investicija u protekloj godini i obezbedila više od 16 hiljada radnih mesta. Još jedan sektor koji je obezbedio veliki broj radnih mesta je automobilski. Nasuprot njima najviše su pogođeni sektori elektronike i finansijskog posredovanja u kojima su investicije opale za 8% odnosno 16%.

Investitori oklevaju

Dobra strana ovogodišnje studije je da je preko 80% ispitanika uvereno da će Evropa prevazići trenutnu ekonomsku krizu. Još više pada u oči jasan optimizam koji su ispitanici iskazali u pogledu privlačnosti Evrope za investicije na srednji rok. Međutim, trenutna nestabilnost evropske ekonomije dovela je do toga da investitori mnogo više oklevaju nego obično. Anketa koja je sprovedena ovog proleća, pokazala je da samo jedna četvrtina ispitanika namerava da uspostavi poslovne operacije u Evropi tokom 2013. godine. Pre godinu dana ovaj procenat iznosio je 33%. Više od jedne trećine anketiranih investitora očekuje da će privlačnost Evrope za investicije porasti a među njima se po optimizmu izdvajaju potencijalni investitori iz SAD, Indije, Kine i Japana.

Jelena Kulezić, izvršni direktor, Ernst & Young

broj 88, jul-avust 2012.

13. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

U Kini usporio rast, u drugoj polovini godine očekuje se oporavak

by bifadmin 13. јул 2012.

Kineski rast u drugom kvartalu godine pao je na 7,6 odsto, što je najniže još od 2009. Ipak, očekuje se da će se kineska ekonomija do kraja godine povratiti.

U protekla dva meseca kineske vlasti pokušavale su da podstaknu rast ekonomije i analitičari očekuju da će efekti ovih mera biti vidljiviji u drugoj polovini godine.

„Njihova politika već daje rezultate – iznenađujući je broj investicija“, tvrdi Ken Peng, ekonomista izBNP Paribas. „Očekujemo slabiji oporavak u trećem kvartalu i upadljiviji u četvrtom“.

U junu je broj investicija u Kini skočio na 20,4 odsto u odnosu na 20,1 odsto u maju, što je pokazatelj da politika okrenuta rastu ima efekte.

13. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Svaki peti Nemac živi sam u stanu

by bifadmin 13. јул 2012.

Svaki peti stanovnik Nemačke živi sam, a ovaj trend se ubrzava.Najviše samaca je u dobi od 18 do 34 godine, a zanimljivo je da veliki broj muškaraca koji žive sami prima neku vrstu državne ili socijalne pomoći, dok su žene-samci u velikom broju na vodećim položajima, piše Dojče vele.

Ovo znači da 16 miliona Nemaca živi samo. „Parovi se odlučuju na zajednički život sve kasnije, sada je taj trenutak oko četrdesete godine života“, kaže sociolog Michaela Kreyenfeld sa Max Planck instituta za društvena istraživanja.

Najviše samaca živi u velikim gradovima. Na prvom mestu je Hanover sa 33 odsto domaćinstava sa samo jednim članom, za njim slede Berlin i Lajpcig sa po 31 odsto.

13. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Krugman: Država treba da zanemari deficit i da troši

by bifadmin 13. јул 2012.

Da bi izbegla potpunu depresiju vlada SAD mora da ignoriše veličinu deficita i da počne da troši kako bi podstakla ekonomiju, rekao je Pol Krugman za Biznis insajder. „Neko mora početi da troši više nego što zarađuje i trenutno to mora biti vlada“.

Na opasku novinara da je on bio zagovornik držanja deficita pod kontrolom pod Bušovom administracijom Krugman kaže da to nije bilo delotvorno i da je njegovo mišljenje od tog vremena dosta evoluiralo.

Gledajući SAD i Japan Krugman je, kaže, naučio da je dužnička kiza za državu teža nego što je mislio. Činjenica da SAD ima vlastitu valutu čini veliku razliku, što dokazuje i kriza u Evropi, gde zemlje koje nemaju vlastitu valutu muče veliki problemi. Krugman misli da je dužnička kriza u SAD-u ipak teoretski moguća, ali da se to neće tako lako dogoditi.

13. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

U 2013. biće manja tražnja za naftom

by bifadmin 13. јул 2012.

Najveći svetski proizvođači nafte predviđaju smanjenje tražnje za ovim energentom naredne godine.

Iz OPEC-a kažu da bi tražnja za naftom u 2013. mogla da se smanji na 0,82 miliona barela dnevno.

„Osim krize u evrozoni, geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i smanjenje proizvodnje u SAD su izvori nesigurnosti na tržištu nafte“, saopštila je ova organizacija.

13. јул 2012. 0 komentar

Vesti

Kriza poljuljala veru u kapitalizam

by bifadmin 13. јул 2012.

Aktuelna kriza uzdrmala je veru ljudi u političke lidere ali i u tržišnu ekonomiju, kažu rezultati istraživanja američke organizacije Pew Research Center.

U izveštaju, sačinjenom na osnovu uzorka od 26.000 ispitanika iz 21 zemlje, stoji da su ljudi širom sveta zabrinuti za stanje svojih nacionalnih ekonomija – samo četvrtina ispitanika je zadovoljna trenutnim stanjem ekonomije.

U četiri zemlje većina stanovništva je zadovoljna i optimistična po pitanju ekonomije: u Kini, Nemačkoj, Brazilu i Turskoj. Ako ove podatke uporedimo sa onima iz istog istraživanja 2008. doćićemo do zaključka da je kriza uticala na veliki pad poverenja, posebno u kapitalizam. U 11 od 21 zemlje do pola stnovništva veruje u tržišnu ekonomiju. Najveći pad poverenja u slobodno tržište desio se u Italiji (23 odsto ljudi manje veruje u kapitalizam) i Španiji (20 odsto).

Optimizam međutim raste u državama u razvoju, kao što su Brazil, Kina, Indija i Turska, dok su sve negativniji stanovnici Evrope, Japana i SAD.

Istraživanje je takođe otkrilo da ljudi širom sveta gube poverenje u svoje vlade – u 16 od 21 zemlje većina ispitanika krivi političare za krizu.

13. јул 2012. 0 komentar

Biznis & Finansije

Walmart više nije najveća kompanija na svetu

by bifadmin 13. јул 2012.

Američki trgovački lanac Walmart više nije najveća svetska kompanija, pokazuje najnovija lista 500 najvećih časopisa Fortune. Posle dve godine Walmart je na prvom mestu zamenila britansko-holandska naftna kompanija Royal Dutch Shell.

Kako piše Market, ukupna dobit 500 najvećih kompanija tokom 2011. godine porasla za sedam odsto, na 1,6 biliona dolara.

Od prvih deset najvećih kompanija osam je energetskih. Po broju preduzeća na listi se prvi put nalazi više kineskih nego japanskih kompanija. Od ukupnog broja 132 kompanije su američke, 73 kineske i 68 japanskih.

U poslednjih deset godina sa liste je ispalo najviše američkih kompanija. Tako je 2002. na listi bilo 197 američkih kompanija.

S rastom prihoda od 28 odsto Royal Dutch Shell je s prvog mesta potisnuo američki Walmart. Inače, prihodi najvećeg trgovinskog lanca na svetu pali su tokom prošle godine za 4,2 odsto.

Na drugu mestu ovogodišnje liste je Exxon Mobil sa 452,9 milijardi dolara prihoda i 41 milijardom dolara dobiti. Walmart je treći s prihodom od 447 milijardi dolara i 15,7 milijardi dolara dobiti. Četvrti je British Petroleum (BP), a na petom, šestom i sedmom mestu su kineske energetske kompanije – Sinopec, China National Petroleum i State Grid). Od sedmog do desetog mesta rangirani su američki Chevron i ConocoPhilips i japanski Toyota Motor.

13. јул 2012. 0 komentar

Ekonomija

Franšize i transfer znanja: Svi za mnom

by bifadmin 12. јул 2012.

U Srbiji za sada funkcioniše oko 50 franšiza od kojih je 80 odsto inostranih, najčešće za distribuciju proizvoda. I u svetu i kod nas procenat onih koji ugase franšizni posao mnogo je manji nego kod samostalnog ulaska u preduzetništvo. Ova statistika je za neke bila presudna u odlučivanju da i u vreme krize pokušaju da započnu posao

Prvo hladna pića, zatim sendviči pa pomfrit, pite i topla pića i na kraju sladoled. To je obavezan redosled stavljanja hrane za goste na tacnu. Krompir se soli isključivo u obliku produženog slova M, a svi sendviči u restoranu, ukoliko se ne prodaju, bacaju se posle 10 minuta. I tako je u svim McDonlad’s restoranima, u svim zemljama sveta. Izgled restorana je precizno određen, a pravila poslovanja i procedure za zaposlene do tančina definisane. Mc Donald’s je jedan od najpoznatijih franžiznih uslova poslovanja u svetu. Da bi otvorio McDonald’s, vlasnik franšize mora platiti 60 odsto troškova gradnje objekta i još 45 hiljada američkih dolara kao početnu cenu. Da bi bio razmotren kao kandidat za McDonald’s frašizu pojedinac mora da poseduje minimum 200 hiljada američkih dolara i potpiše ugovor na 20 godina.

mek

U Evropi franšizno tržište, prema javno dostupnim podacima, vredi 80 milijardi evra i u tim kompanijama je zaposleno oko 900.000 ljudi. Praksom je potvrđena činjenica da u prvih nekoliko godina poslovanja propadne oko 90 odsto formiranih malih i srednjih preduzeća. Kod franšiza, samo pet procenata firmi doživi neuspeh. Slično je i u Srbiji, jer praktično nema ozbiljnijeg franšiznog posla koji se ugasio.

Ova statistika za neke je bila i presudna kada su odlučili da i u vreme krize pokušaju da započnu posao. Jedna od njih je Ivana Šaljić, trenutno domaćica iz Beograda, nedavno je započela pregovore sa vlasnicama firme „Dve šmizle“.

„Za početak tražili su mi da opremim radnju koja mora imati njihov raspoznatljivi dizajn, a oni će odlučiti da li izgled zadovoljava standarde. Takođe, moram da kupim robu u vrednosti oko 3.000 evra, a mesečna franšiza je još 50 evra“, objašnjava Ivana Šaljić.

Za taj novac „Dve šmizle“ nude maržu čija razlika u prodajnoj i nabavnoj ceni ostavlja dovoljno prostora za isplatu svih troškova i dobit, obuku prodavaca, podršku u kriznim periodima…

Početna suma koju je potrebno izdvojiti za franšizu se razlikuje, ali ovo su neki okvirni troškovi. Pri potpisivanju ugovora plaća se početna naknada i troškovi. Iznos koji se plaća vlasniku franšize za „know-how“ ili sistem poslovanja najčešće je nepovratan. Povremeno se plaća i cena tantijema, izražena u procentima u određenom razdoblju u odnosu na bruto zaradu. Ovde računajte i na troškove najma, izgradnje i opremanja poslovnog prostora i inventar. Tu su i troškovi dozvole za rad i osiguranje.Neki davaoci traže i naknadu za „svečano otvaranje“ kako bi sa primaocem promovisali novo prodajno mjesto, dok drugi to daju u paketu franšize. Zatim, troškovi reklame plaćaju se kvartalno ili godišnje u zajedničku blagajnu. To celom lancu daje snagu i sigurnost jer poseduje više novca nego svaka karika pojedinačno. Troškovi se uplaćuju u određenom procentu od ukupnog poslovanja. Tu je prednost franšiznog poslovanja jer omogućuje i malim primaocima isti obim reklama kao i celom lancu. Tantijeme, odnosno licencna naknada su troškovi za korišćenje imena, marke i vizuelnog identiteta davaoca. Međutim, dosta vlasnika franšiza ih ne traži. U pitanju su uglavnom franšize u kojima davalac prodaje i određene proizvode.

„Sva istraživanja pokazala su da pokretanje poslovanja u sistemu franšize veoma retko ne uspeva, a kada se to i desi to je najčešće zbog toga što se primalac nije držao sistema rada i procedura. Davalac je već prošao proces učenja i stekao iskustvo metodom pokušaja i grešaka i naučio je tajnu uspeha za specifično poslovanje. U franšiznom obliku poslovanja svo iskustvo davaoca preneseno je na primaoca. To je osnovni razlog za kupovinu franšize, smanjivanje rizika i odabir najbolje moguće šanse za uspeh, kaže Marica Vidanović, samostalni savetnik u Centru za franšizing Privredne komore Srbije.

Stručnjaci smatraju da je još jedan razlog za franšizu taj što se finansijsko poslovanje franšize može podrobno istražiti pre nego se uđe u velike troškove. Kada se posao započinje samostalno, to je najčešće „poslovanje naslepo“. Bez obzira na broj obavljenih istraživanja pre ulaska u posao, vrlo je teško ovladati baš svim aspektima novog posla. Zatim, praksa je pokazala da franšizno poslovanje vodi brzom rastu, zato što je lakše doći do kapitala za širenje. Ograničenja rasta u franšiznom poslovanju gotovo da i nema. Kako se sastav franšize širi, ime postaje prepoznatljivo, a većina ljudi veličinu povezuje s uspehom. Što veća franšiza to bolje. Veliki broj omogućuje veliku reklamu franšize, što povećava prodaju.

„Franšize su dobre, jer su već oprobani recept i u osnovi traže manje investicionih sredstava. Ovdašnji preduzetnici, ulazeći u lanac franšiza, dobijaju već poznati brend, znanje, razrađen sistem poslovanja. Praktično, u njihovim rukama su alatke za pokretanje biznisa bez većih ulaganja, ocena je Borisa Popovskog, savetnika za trgovinu u ambasadi SAD u Beogradu.

On veruje da franšizing može odigrati korisnu ulogu u jačanju komercijalnih veza između Srbije i SAD. To je bio i jedan od razloga da Američka ambasada podrži osnivanje Centra za franšizing u okviru Privredne komore Srbije. Cilj ove ustanove je da bude u funkciji kanala između franšizera SAD zainteresovanih za srpsko tržište i srpskih preduzetnika voljnih da osnuju svoje poslove kroz kupovinu američkog franšizing koncepta.

Aleksandra Galić

Biznis Top 2010/11

12. јул 2012. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci