октобар 2012

Big Deal, kao jedinstveni case study (studija slučaja) iz oblasti kompanijskog prava, predstavlja simulaciju kupoprodaje privrednog društva gde su studenti podeljeni u dva tima imali prilike da pokažu svoje pravničko i pregovaračko znanje koje su stekli tokom perioda priprema.

Asistenti Pravnog fakulteta u Beogradu i Kragujevcu, kao i iskusni advokati iz advokatske kancelarije Janković, Popović & Mitić iz Beograda, edukovali su studente kroz mentorski rad i podelili sa njima znanje bazirano na bogatom iskustvu u oblasti kompanijskog prava.

Pitate se zašto bi neko uvozio smeće?

Švedska koristi đubre kao energent, na ovaj način obezbeđuje grejanje i električnu energiju za hiljade domova. Međutim, u ovoj zemlji je recikliranje jako popularno pa joj ostaje samo 4% smeća za grejanje, te svoje potrebe zadovoljava uvozom otpada iz Norveške. Međutim zemlje poput Bugarske i Rumunije nemaju tako razvijen sistem upravljanja otpadom kao Norveška pa su njihove deponije mnogo bogatije đubretom. Šteta što se Šveđani nisu setili nas, imali bi dosta materijala.

Najveći cenovni pad zabeležen je na tržištu kukuruza. Prema strukturi kupaca nedvosmisleno je da je sav kupljeni kukuruz namenjen domaćoj potrošnji. Izvoznici se nisu pojavljivali. Pretežna cena trgovanja je iznosila 24,50 din/kg bez PDV i stiče se utisak da je to donja granica ispod koje cena ove robe neće više padati. Rast kursa EUR-a uz ponovni rast cena na evropskim tržištima, pruža mogućnost da se u skorijem periodu kao kupci pojave i izvoznici, što otvara sasvim druge perspektive na ovom tržištu. Prosečna nedeljna cena kukuruza je iznosila 26,49 din/kg (24,53 bez PDV) i to je za 4,43% niža cena u odnosu na prosečnu cenu u prethodnoj nedelji.

Kao što su svi kupoprodajni ugovori na tržištu pšenice prethodne nedelje realizovani po jedinstvenoj ceni od 27,50 din/kg bez PDV, tako su ove nedelje svi ugovori zaključeni po ceni od 27,00 din/kg bez PDV. Pad nije veliki, ali je vrlo konsekventan i jasan. Bilansi ove robe za razliku od svih ostalih poljoprivrednih kultura su stabilni i uravnoteženi, pa se tako ponaša i tržište.

Soja je posle jednonedeljne tržišne apstinencije ponovo našla svoje mesto u berzanskoj trgovini. Na bazi pet zaključenih kupoprodajnih ugovora postignuta je prosečna cena trgovanja od 67,53 din/kg ( 62,53 bez PDV), što je u odnosu na trgovanje od pre dve nedelje pad od 4,07%. Cena soje na našem tržištu je u konstantnom padu od sredine septembra, što se podudara sa vremenom donošenja administrativne zabrane izvoza ove robe. Sojina sačma sa 44% proteina prodavala se po ceni od 84,60 din/kg (70,50 bez PDV).

Od ostalih roba trgovalo se još semenskom pšenicom po ceni od 43,70 din/kg i stočnim brašnom po ceni od 19,56 din/kg .

Četvoro kandidata „trećih partija” za ove izbore su Geri Džonson, kandidat Libertarijanske partije (treće po veličini i najbrže rastuće), koji je bivši guverner Novog Meksika (kao republikanac, od 2003. do 2005), Virgil Gud koga je nominovala Ustavna partija a bivši je kongresmen iz Virdžinije, Roki Anderson iz Partije pravde koji je bio gradonačelnik Solt Lejk Sitija iDžil Stejn, lekarka iz Masačusetsa, koja je predsednički kandidat Zelene partije.

Oslobođeni pritiska jer ne mogu da ugroze svoju „poziciju“ na izborima, ovi kandidati su govorili otvoreno o gorućim pitanjima u Americi, u prilog čak i onim stvarima koje ni Obama ni Romni nisu smeli da pomenu. Geri Džonson se tako založio za slobodan promet marihuane sa obrazloženjem da ni u jednoj varijanti nije štetnija od alkohola i rekao da je američka vojska odavno trebala da ode iz Avganistana.

Virgil God je odustao od političke korektnosti pozivom da se zabrani ulazak novih imigranata sve dok nezaposlenost ne opadne ispod pet odsto, a Džil Stejn se založila za besplatno visoko obrazovanje.

Međutim iako povremeno „treće partije” podstaknu entuzijazam u Americi i pokažu da je alternativa moguća, to po pravilu ne traje dugo. „Treće partije su kao pčele”, često se ovim povodom citira dijagnoza istoričara Ričarda Hofstadera (1917–1970) – „umiru čim ubodu”.

Ove podatke potvrdio je i statistički zavod Evropske unije, objavivši i da je u evrozoni 18,2 miliona nezaposlenih.

„Manje zaposlenih znači i manja kupovna moć čiji rast je najpotrebniji krizom pogođenoj zemlji. Teško će vlasti smanjiti deficit ako stalno povećavaju količinu novca koju transferišu nezaposlenima dok im se istovremeno smanjuju porezi na zarade“, tvrdi dopisnik BBC-a iz Madrida.

Ovog proleća je poslednja prodavnica u nemačkom selu Thier zatvorena. Mali kafić i pekara bili su mesto na koje je dolazilo oko 1.300 stanovnika ovog sela da kupi hleb, ali i da sazna nove tračeve.

„To je bio poziv na buđenje za nas“, priča Tomas Karthaus koji je zajedno sa svojim komšijama izdejstvovao otvaranje prodavnice u posedu lokalne zajednice.

Mnogi mali gradovi i sela u Nemačkoj poput Thiera svedoci su masovnog egzodusa stanovništva u urbane sredine – prodavnice, pekare, mesare i druge radnje u malim mestimavelikom brzinomnestaju. Tako stanovnici ovih mesta počinju da zavise od automobila, kojima se voze do najbližeg velikog mesta radi nabavke.

Nedavno su međutim odlučili da „uzmu stvar u svoje ruke“ tako što sami otvaraju ovakve trgovine, na šta je ponosno onih 30% Nemaca koji i dalje žive u ruralnim sredinama. Trenutno ima oko 200 malih prodavnica u rukama lokalnih zajednica širom Nemačke. Većina njih planira da proširi svoju ponudu kombinujući pružanje svih usluga koje njihovim sugrađanima trebaju – od prodaje hleba do bankarskih usluga.

U Thieru je ova ideja veoma popularna. Anketu koja je poslata na adrese 500 ljudi popunilo je njih 350 od čega je 95% njih podržalu prodavnicu, čijih je već 190 akcija prodato stanovnicima po ceni od 200 evra. Stanovnici ovog sela sada posećuju druge prodavnice ovog tipa širom zemlje kako bi prikupili ideje za unapređenje njenog poslovanja.

Konkurs je otvoren za sve zainteresovane, bez obzira na uzrast, a jedan učesnik može da konkuriše sa najviše trikratka filma. Snimci moraju biti napravljeni kamerom mobilnog telefona, u trajanju do jednog minuta. Pored priznanja za najbolji kratki ekološki film, autor pobedničkog videa će osvojiti i Samsung Galaxy Beam I8530, jedini smart telefon na tržištu sa integrisanim projektorom. Učesnici konkursa su dužni da dostave popunjene prijavne formulare (potrebna dokumentacija se može naći na www.greenfest.rs i www.vipekomotivacija.rs) i video do 2 GB (upotrebom internet portala za slanje dokumenata www.wetransfer.com) na adresu office@greenfest.rs.

Međunarodni festival zelene kulture „Green Fest“ održava se od 14. do 16. novembra u Domu omladine Beograda. Ove godine se po prvi put realizuje pod ovim imenom i predstavlja nastavak prakse uspešnog organizovanja Međunarodnog festivala ekološkog filma „Green Screen Fest“ koji je publika u Beogradu imala prilike da vidi tokom 2010. i 2011. godine. U prethodne dve godine prikazano je preko 130 filmova iz 25 zemalja, održano 39 radionica i predavanja, i predstavljeno preko 20 ,,zelenih’’ izlagača i umetnika.

Sada je nemačka Kancelarija za reviziju postavila pitanje u kojoj meri jeBundesbanka uopšte kontrolisala da li su sve njene sve poluge još uvek u trezorima američkih, britanskih i francuskih centralnih banaka? Jer u trezoru nemačke centralne banke je samo 30% nemačkog zlata a ostalo je u inostranstvu, prema Telegraphu najviše u SAD, pa u Britaniji i najmanje na obali Francuske.

Nemačka ukupno ima 3.396 tona zlata vrednog 143 milijarde evra, što je čini drugomsvetskom ekonomijomposle Amerike. Zato državni revizor po nalogu nemačkog parlamenta ispituje koliko dobro Bundesbanka kontroliše svoje zlatne rezerve.

Nemačka centralna banka je u međuvremenu reagovala na zahteve revizora saopštivši da „nema sumnje u integritet, ugled i sigurnost“ stranih trezora. U saopštenju stoji i da jeiz postojećih dokumenata i kontrolnih postupaka već vidljivo da su zlatne rezerve decenijama nedirnute. No, po nalogu revizora, Bundesbanka će i fizički ovo morati da potvrdi – u toku naredne tri godine moraće da dopremi150 tona zlata iz Njujorka i da ga rastopi kako bi se ispitao njegov kvalitet.

Šta se krije iza ove iznenadne zainteresovanosti za zlato? Telegraph piše da je 500 tona zlata iz Britanije dopremljeno u Nemačku tokom 2000. i 2001. godine kada je evro bio na najnižoj vrednosti u odnosu na dolar i u vreme kada je Britanija prodavala najveći deo svojih zlatnih rezervi. Možda Nemačka u ovim teškim vremenima jednostavno želi sigurnost koju nudi zlato a možda je u pitanju i pad poverenja u druge zemlje.