ZAGREB – Osoba bliska Radimiru Čačiću potvrdila je da on želi što prije otići na odsluženje kazne, kako bi na slobodu izašao najkasnije u travnju ili svibnju 2014., i potom se izravno iz zatvora uključio u politički život.
KOPENHAGEN – Četvrti po veličini svjetski proizvođač piva ističe da je u 2012. zapadnoeuropsko tržište zabilježilo pad za jedan do dva posto (oko tri posto ako se izuzme Poljska). U Rusiji prodaja je stagnirala dok je u Aziji nastavila rasti.
NOVI SAD – Istraživanje 24 sata pokazalo je da su namirnice u Novom Sadu nešto jeftinije nego u Beogradu, ali da je, recimo, Bor, znatno skuplji od oba velika grada.
ZAGREB – Oko 12,00 sati CROBEX je bio na gubitku 0,7 posto, na 1.911 bodova, najnižoj razini u posljednjih 10-ak dana.
ZAGREB – Tisak je ponudio novu uslugu, ‘Tisak paket’, brzu, dostavu paketa s kioska na kiosk uz, kako kažu, najpovoljniju cijenu na tržištu.
ZAGREB – Srednji tečaj eura na tečajnici HNB-a, koja se primjenuje od sutra, iznosi tako 7,580349 kuna.
Počela je nova “zlatna groznica” ili bolje reći “meteorska groznica” – potraga za ostacima meteora koji su pre neki dan padali na Ural u Rusiji. Delići meteora, u zavisnosti od njihove veličine, vrede desetine, pa i stotine hiljada dolara.
Foto: Ričard Marjan
Za sada se prvi ostaci 40 tona teškog meteora prodaju na ruskom sajtu Avito.Ru. Jedan korisnik sajta traži 7,500 evra za mali komad meteora, dok bi neki prodavali minijaturne delove i za po 13 evra.
“Lovci na meteor” u svojoj potrazi inače se fokusiraju na okolinu grada Čebarkula koji je pretrpeo najveću štetu prilikom pada ovog nebeskog tela.
Ruske vlasti međutim zabranile su lokalcima da tamo pretražuju rupu u ledu dok je moskovski naučnici ne ispitaju. Tragači za meteorima će možda morati da sačekaju proleće kada će led početi da se topi, a sa nji i priliku za dobru zaradu.
Kampanja „Štedljivi kredit“ promoviše uštede u svakodnevnim aktivnostima i potrošnji energije. Njenim povodom, Eurobank uspešno redukovala emisiju CO2 u svojoj poslovnoj mreži.
Eurobank, kao prva finansijska institucija u zemlji sa sertifikatom za društveno odgovorno poslovanje, zamenom sijalica smanjiće godišnju emisiju ugljen-dioksida za 88,5 tona. Pored toga, nove LED sijalice u odnosu na halogene emituju godišnje pet puta manje ugljen-dioksida, emisija toplote niža je 12,5 puta, a radni vek duži 11,67 puta. Ušteda električne energije kroz zamenu sijalica sprovedena je povodom kampanje „Štedljivi kredit“ kojim se objedinjavaju sva mesečna dugovanja prema bankama u samo jednu ratu, i do upola manju, uz specijalnu pogodnost oslobađanja od troškova obrade kredita, koja važi do kraja marta meseca. Na taj način, građani mogu da smanje svoja mesečna izdvajanja i kamatnu stopu po kojoj trenutno plaćaju kreditna zaduženja.
Na osnovu pojedinačnih i nerevidiranih finansijskih izveštaja za 2012. godinu, NIS je ostvario neto dobit od 49,5 milijardi dinara što je godišnji rast od 22 odsto. Rast profita je rezultat efikasnijeg poslovanja i smanjenja troškova, kao i rasta udela na domaćem tržištu nafte i naftnih derivata.
EBITDA za 2012. godinu iznosi 66,5 milijardi dinara, što je 27 odsto više u odnosu na isti period 2011. godine. Na rast EBITDA su, pored povećanja efikasnosti poslovanja, uticali i realizacija ranijih ulaganja u obnovu resursne baze i rast proizvodnje domaće nafte i gasa.
NIS je ostao pojedinačno najveći poreski davalac u zemlji. Iznos obračunatih poreza, naknada i ostalih fiskalnih obaveza NIS-a za 2012. je 91,4 milijarde dinara, što je 8 odsto više od iznosa uplaćenog u istu svrhu tokom 2011. godine.
Prošla godina je za NIS bila u znaku uvođenja savremenih tehnologija u sve vidove poslovanja i širenja maloprodajne mreže u zemlji i regionu. Ukupne investicije na nivou NIS grupe (NIS i novoosnovana zavisna društva) u prošloj godini su dostigle rekordni nivo od 50,8 milijardi dinara, ili 48 odsto više nego u 2011. godini. Kompanija je najviše novca, 20,4 milijarde dinara, uložila u ekološke projekte i dovršetak modernizacije Rafinerije nafte Pančevo (postrojenje za hidrokreking i hidroobradu MHC/DHT, izgradnju postrojenja za vodonik i za regeneraciju istrošene sumporne kiseline, rekonstrukciju pristaništa u Pančevu, automatizaciju prerade, kao i rekonstrukciju i izgradnju TNG parka). Još 13,2 milijarde dinara je uloženo u razvoj maloprodajne mreže. Kompletno je rekonstruisano devet benzinskih stanica i rebrendirana je 231 benzinska stanica. U sklopu razvoja maloprodajne mreže u regionu, što je strateški cilj NIS-a, kompanija je kupila skladište u Bugarskoj, mrežu od 28 benzinskih stanica u Bosni i Hercegovini i jednu u Rumuniji. Konačno, 10,1 milijarda dinara je investirano u geološka istraživanja i projekte povećanja proizvodnje nafte i gasa i povećanja rezervi.
Tokom prošle godine je ukupna zaduženost kompanije prema bankama (dug prema bankama i akreditivi) smanjena 10 odsto u odnosu na kraj 2011. godine, i na kraju 2012. godine je iznosila ukupno 403 miliona dolara. Odnos duga prema EBITDA je iznosio 0,45.
Prema pojedinačnim finansijskim izveštajima operativni novčani tok (OCF) je povećan sa 35 milijardi dinara u 2011. godini na 36,8 milijardi dinara tokom 2012. godine, što je povećanje od 5 odsto.
NIS je tokom prošle godine nastavio trend rasta u proizvodnji domaće nafte i gasa, pa je u 2012. godini proizvedeno 1.694 uslovnih tona nafte i gasa (1.256 metara kubnih gasa je jedna uslovna tona nafte), što je 11 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, obim potvrđenih zaliha ugljovodonika porastao je u 2012. godini za 12,1 odsto.
Obim prerade sirove nafte u Rafineriji nafte Pančevo u 2012. godini iznosio je 2.142 miliona tona nafte, a ukupan promet naftnih derivata dostigao je nivo od 2.395 hiljada tona. Bez obzira na pad obima nacionalnog tržišta, NIS je povećao obim maloprodaje za 15 odsto, uz porast udela Kompanije na maloprodajnom tržištu za 5,9 odsto.
„Finansijski rezultati za 2012. godinu su pokazali da je ta godina bila najuspešnija od kada NIS postoji. Uspeli smo, ne samo da sačuvamo, već i da povećamo profitabilnost Kompanije, istovremeno smanjivši nivo bankarskog duga. I to u uslovima kada je u 2012. godini Srbija oborila dva neslavna rekorda – u dubini recesije u Jugoistočnoj Evropi i po visini stope inflacije u Evropi. Ključni razlog uspešnog poslovanja NIS-a je konstantni rast investicija u nove tehnologije, razvoj maloprodajne mreže u zemlji i regionu, kao i istraživanje i povećanje rezervi nafte i gasa. Još jednom se potvrdilo da dogovor kuću gradi, a naša kuća je prošle godine jačala zahvaljujući dogovoru dva akcionara – Gasprom njefta i Vlade Srbije“, izjavio je Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a.
Prihodi kompanije Telenor Srbija u poslednjem kvartalu 2012. godine iznosili su 10,678 milijardi dinara, što je povećanje od 8,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Broj pretplatnika porastao je za 2 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2011, na 3,2 miliona. Kapitalni troškovi su u u skladu sa planiranim, iako su znatno smanjeni nakon završetka modernizacije mreže početkom ove godine.
U četvrtom tromesečju 2012. godine, Telenor grupa ostvarila je prihode u vrednosti od 26 milijardi norveških kruna, što predstavlja organski rast prihoda od 5 odsto. Operativni i neoperativni profit pre odbijanja kamate, poreza na prihod i troškova amortizacije (EBITDA) iznosi 8,2 milijarde norveških kruna dok je EBITDA marža 31,5 odsto, a protok operativne gotovine 4,6 milijardi norveških kruna. U celoj 2012. godini, Telenor beleži prihode vredne 101,7 milijardi norveških kruna, operativni i neoperativni profit pre odbijanja kamate, poreza na prihod i troškova amortizacije (EBITDA) iznosi 32,8 milijardi norveških kruna, dok je EBITDA marža 32,2 odsto, a protok operativne gotovine 20,5 milijardi norveških kruna.