ZAGREB – Pusić je naglasila važnost konkurentnosti kao jedinog dugoročno održivog modela gospodarstva.
ZAGREB – Perišić i još 18 oficira bivše JNA osuđeni su 1997. u odsutnosti na zatvorske kazne od 10 do 20 godina zbog ratnog zločina protiv civila i granatiranja Zadra.
ZAGREB – Više je razloga za mogućnost regulacije te bankovne usluge, ali smanjivanje dozvoljenog minusa ipak neposredno zadire u slobodu građana da donose ekonomske odluke u tržišnom gospodarstvu.
ZAGREB – U nepokretnoj telefoniji i u zadnjem lanjskom tromjesečju se nastavio pad prihoda od telefonskih usluga, pri čemu je HT zadržao vodeći položaj na tom tržištu.
ZAGREB – CROBEX je ojačao 0,6 posto, na 1.957,14 bodova dok je CROBEX10 podignut 0,3 posto, na 1.090,99 bodova.
LONDON – Euro se u petak na međunarodnim deviznim tržištima spustio na novu najnižu razinu prema dolaru u ovoj godini.
NOVI SAD – Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Branislav Bugarski rekao je da je svih 25 uzoraka imalo više od 0,08 mikrograma alfatoksina.
Prošle nedelje pažnju svetske javnosti privukli su neobični rezultati italijanskih izbora posle kojih je postalo jasno da tek sada nikome nije jasno kakva će biti budućnost ove zemlje.
Stručnjaci iz Erste Banke predviđaju da će italijanska politička kriza u najboljem slučaju biti rešena uspostavljanjem reformske vlasti sa manje aktivnim Berluskonijem, ali da postoje i drugi mogući (mnogo lošiji) ishodi.
Ako nova italijanska vlast ne bude predana reformama ne bi bila ugrožena jedino italijanska kreditna sposobnost i obveznice, već i stabilnost evrozone. Za sada su se tržišta malo smirila pošto je rasprodaja italijanskih obveznica dobro prošla, međutim i dalje su sve oči uprte u Italiju.
Mimo ove mediteranske zemlje, Evropljani brinu i o rastu, koji je najveći izazov za evrozonu. Osim toga, u zemljama monetarne unije nezaposlenost je porasla na 11,9 odsto a inflacija pala na 2,8%.
Analizirajući berzansko robno tržište u Novom Sadu, već treću nedelju za redom trgovanje na kraju nedelje zatvara se po cenama koje su na sezonskom minimumu. Stiče se utisak da je ovoga puta taj minimum prihvatljiv i za hronično nelikvidnu tražnju, pa je i promet veći u odnosu na prethodni period. U protekloj nedelji količinski obim prometa roba trgovanih preko berze je iznosio ukupno 1.672 tone, što je čak 4,5 puta veći promet nego prethodne nedelje. Za pomenutu količinu robe kupci su morali da izdvoje 56.598.650 dinara, što je u odnosu na finansijsku vrednost prometa iz prethodne nedelje 3,72 puta više.
Kukuruz je svakako bio tema broj jedan i to ne samo u tržišnim analizama već i kao medijska tema namenjena najširoj javnosti. Razlozi ovakve medijske pažnje su dovoljno poznati, pa čak možda i previše eksploatisani. Ono što je po tržište najvažnije, jeste činjenica da se celokupna priča oko zdravstvene ispravnosti završila pravim cenovnim sunovratom ove robe. Cena kukuruza početkom nedelje startovala je sa nivoa 22,00 din/kg bez PDV, da bi sredinom nedelje pala na nivo od 20,00 din/kg, što predstavlja aktuelnu cenu trgovanja i na samom kraju nedelje. Činjenica da se poslednja tri dana u protekloj nedelji trgovalo po istoj ceni, da je bio solidan obim trgovanja i količinski i po broju zajključenih ugovora, te da nije bilo pokušaja tražnje da se cena obori ispod ovog nivoa, nagoveštava da bi ovo mogla ujedno biti i donja granica ispod koje u narednom periodu cena kukuruza ne bi dalje padala. Prosečna nedeljna cena trgovanja iznosila je 22,57 din/kg (20,90 bez PDV), što je za 6,98% niža cena nego prethodne nedelje. Istorijski posmatrano, ne pamti se kada je jedna roba kojom se tako frekventno trguje na berzi imala tako veliki nedeljni cenovni pad.
Trgovanje pšenicom je potpuno pasivno ili bolje reći ono već dve nedelje uopšte ne postoji. Koliko je podatak o poslednjoj zaključenoj berzanskoj ceni na nivou od 25,80 din/kg bez PDV, od sredine februara potpuno neaktuelan, govore činjenice da se ova roba trenutno nudi po ceni od 23,00 din/kg, ali da ni za tu ponudu ne postoji zainteresovanost tražnje. Blagi cenovni oporavak pšenice na svetskim berzama uliva nadu da bi i domaće tržište moglo da se aktivira i vrati u očekivane tokove.
Soja je na novom minimumu koji iznosi 54,80 din/kg bez PDV koliko je iznosila vrednost ove robe na bazi poslednjeg zaključenog ugovora u nedelji za nama. Prosečna cena nedeljnog trgovanja iznosila je 59,35 din/kg (54,95 bez PDV). To je za 2,74% cenovni pad u odnosu na prosečnu cenu trgovanja u prethodnoj nedelji. Iz soja kompleksa tradicionalno je prisutna i sojina sačma sa 44% proteina, čija je cena protekle nedelje iznosila 68,40 din/kg (57,00 bez PDV), što je pad u odnosu na prethodnu nedelju od 4,47%.
Suncokretova sačma po svom prisustvu na berzanskom tržištu opravdava epitet najprijatnijeg iznenađenja u ovogodišnjem trgovanju. Protekle nedelje ovom robom se trgovalo po prosečnoj ceni od 34,85 din/kg (29,04 bez PDV) ili po 2,55% nižoj ceni nego prethodne nedelje.
Nešto intenzivnije trgovanje mineralnim đubrivima, prvi je nagoveštaj predstojeće prolećne setve. U proteklom nedeljnom periodu trgovalo se mineralnim đubrivom AN po ceni od 37,91 din/kg i mineralnim đubrivom KAN po ceni od 28,51 din/kg.
PRODEX
Konačno jedna nedelja solidnog obima prometa na „Produktnoj berzi“. Silazni trend cena ne samo da je zadržan nego je tokom protekle nedelje bio još izraženiji. I ponovo bez prometa pšenicom, mada se ista nudila i po 23,00 din/kg, bez PDV-a, kao i prošle nedelje.
Istovremeno situacija oko zaraženosti kukuruza aflatoksinom, prouzrokovala je masovnu ponudu ovog artikla, tako da je njegova cena padala iz dana u dan, da bi se na današnji dan zaustavila na nivou od 20,00 – 20,50 din/kg, bez PDV-a. Kukuruz je svojom atraktivnom cenom, posmatrano iz perspektive potencijalnih kupaca, apsolutno dominirao u strukturi prošlonedeljnog prometa.
Pored kukuruza i cena soje je već duže vreme u padu. Ove nedelje sojom u zrnu trgovalo se po ceni od 54,80-55,00 din/kg, bez PDV-a.
Ovakva cenovna kretanja, posebno na tržištu kukuruza, dovela su do veoma izraženog pada indeksne vrednosti PRODEX-a. Ovaj indeks na današnji dan beleži vrednost od 237,47 indeksnih poena, što je za čak 7,31 indeksnih poena niže nego prošlog petka.
Na propaloj društvenoj mreži Friendster informatičari su izveli digitalnu autopsiju kako bi otkrili šta je kod nje „krenulo po zlu“.
Friendster je osnovan 2002., godinu dana pre Myspace-a i dve godine pre Facebook-a. Na svom vrhuncu ova mreža je imala preko 100 miliona korisnika, uglavnom u jugoistočnoj Aziji. Međutim, u 2009. zbog nekih tehničkih problema i redizajna sajt je pretrpeo masovni odlazak korisnika na druge društvene mreže poput Facebooka. Konačno je i ugašen.
Friendster je u jednom trenutku imao svetlu budućnost – čak je i odbio kupovnu ponudu Googlea vrednu 30 miliona dolara – i naučnicima nije bilo baš najjasnije zašto je propao.
Dejvid Garsija i njegovi saradnici iz Ciriškog instituta za tehnologiju su posle “autopsije” otkrili da je ovaj sajt počeo da propada kada su vreme i trud da bi se provodilo vreme na njemu nadmašili koristi od istog. Kod društvenih sajtova važi pravilo da svaka osoba koja ih napusti sa sobom povlači i sopstvene “prijatelje”.
Najveći problem imaju one mreže sa velikim brojem korisnika koji imaju samo po nekoliko prijatelja, jer ako bilo ko od njihovih prijatelja ode, oni ostaju sa prilično malim kapacitetima za druženje.
Garsija je otkrio da se mesecima pre kolapsa Friendstera odnos troškova (i utroška vremena i truda) i koristi približavao kao rezultat redizajna i tehničkih problema.
Naučnici poručuju da bi Facebook i ostale društvene mreže, ako već nisu, trebalo da budu paranoične u vezi ovog problema. Pre tri godine Facebook je imao koristi od propasti Friendstera, a pitanje je da li će u budućnosti neko imati koristi od njegovog kraha.