Američka ekonomija dodala je u prošlom mesecu 175,000 novih radnih mesta što je bolja brojka od očekivanih 165,000 ali verovatno nedovoljna da bi Fed odlučio da revidira svoju politiku iduće nedelje. To je tim pre očekivano jer je uporedo sa većim brojem radnih mesta porasla stopa nezaposlenosti sa 7,5 na 7,6 posto, a razlog tome je povratak na evidenciju onih ljudi koji su u prethodnom periodu apstinirali sa tržišta rada tj nisu ni pokušavali da nađu posao.
Cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda miruju. To je generalna konstatacija trgovanja preko „Produktne berze“ u Novom Sadu u protekloj nedelji. Jedini tržišni faktor koji bi mogao da podstakne cenovna pomeranja u ovom trenutku jeste pad vrednosti domaće valute. Međutim, s obzirom da se izvoznici takoreći i ne pojavljuju na tržištu, ova okolnost ne igra toliko značajnu ulogu u kreiranju tržišta, pa ni njen uticaj nije toliko bitan. U periodu 03.06.-07.06. u trgovanju preko novosadske berze realizovan je promet od ukupno 1.667 tona robe čija je ukupna finansijska vrednost iznosila 36.007.820 dinara. Količinski obim prometa je veći za 32,72%, dok je finansijska vrednost prometa u porastu za 10,27% u odnosu na upoređujuće podatke iz prethodne nedelje.
Kako se približava žetva, tržište pšenice je sve aktuelnije. Sa jedne strane, pšenica prošlogodišnjeg roda svojom stabilnom tržišnom pozicijom u velikoj meri relaksira tržište, a sa druge strane očekivanja od novog roda hlebnog zrna idu u pravcu daljeg poboljšanja bilansne slike ove robe, što takođe navodi na zaključak da bismo u ekonomsku 2013/14 godinu mogli da uđemo sa jednim stabilnim i relativno predvidivim tržištem. U proteklom nedeljnom periodu cena pšenice je iznosila 24,35 din/kg (22,55 bez PDV) i u odnosu na prethodnu nedelju to je rast za 0,21%. Interes za trgovanjem pšenicom novog roda na terminskom tržištu ove godine je nešto slabiji nego prethodnih godina. Jedan od razloga svakako se nalazi u napred navedenim konstatacijama. Ponuda pšenice roda 2013. godine koja je pronašla svog kupca je iznosila 17,28 din/kg (16,00 bez PDV).
Pošto je prethodne nedelje došao do svog apsolutnog ovosezonskog cenovnog minimuma od 18,80 din/kg bez PDV, kukuruz je u nedelji za nama imao blagi tržišni oporavak. Naime, iako je prosečna cena trgovanja koja je u protekloj nedelji iznosila 20,60 din/kg (19,07 bez PDV) za 1,10% niža od prosečne cene trgovanja u prethodnoj nedelji, na samom kraju nedelje, kukuruzom se trgovalo i po ceni od 19,30 din/kg bez PDV. Možda je rano govoriti o procenama novog roda, ali izgled useva uliva nadu da će srpski izvoznici ponovo imati dovoljno raspoloživih količina da našu zemlju vrate na mapu najznačajnijih regionalnih, pa i svetskih izvoznika ove, značajne komponente za stočnu ishranu.
Soja je bila predmet dva kupoprodajna ugovora na berzanskom tržištu, a postignuta je prosečna cena trgovanja od 64,55 din/kg ( 59,77 bez PDV), što predstavlja pad u odnosu na cenu trgovanja u prethodnoj nedelji od 0,79%.
PRODEX
PRODEX je u odnosu na prošli petak u porastu za 1,03 indeksih poena i na dan 07.06. iznosi 228,68 indeksnih poena.
SVET
U Sjedinjenim Američkim Državama cena pšenice je bila pod pritiskom loših vremenskih uslova, iako su prognoze proizvodnje nove pšenice za ostatak sveta uglavnom dobre. Na pad cene je uticala i vest o pojavi GMO pšenice, a zemlje uvoznice čekaju dodatne informacije. Pored Japana svoje porudžbine su otkazali i J. Koreja i Meksiko.
Vremenski uslovi su i dalje jedan od faktora koji opredeljuje trgovce na koji smer kretanja cene kukuruza će se kladiti. Protekle nedelje vreme je dozvolilo da se setva obavi na određenim površinama, pa je njen napredak povukao i cenu na dole. Setva je zavšena na 91% površina (86% prošle nedelje, 100% prošle godine,a 95% je petogodišnji prosek). Mnogi proizvođači su izjavili da neće kukuruz zamenuti sa sojom, ali da su zabrinuti za njive koje su kasno posejane.
Cena julskog fjučersa na pšenicu se nije značajno menjala, tj. pad je iznosio svega 0,14%. Za razliku od pšenice, cena kukuruza je poskupela za i to za 1,37%.
Nadzorni odbor Raiffeisen Bank International AG (RBI) prihvatio je danas ostavku Herberta Stepića (66), predsednika kompanije RBI, koja stupa na snagu odmah. Ova odluka doneta je nakon što je Herbert Stepic 24. maja 2013. godine ponudio ostavku sa ove funkcije zbog ličnih razloga. Istovremeno, Karl Sevelda (63), koji je član Izvršnog odbora nadležan za globalno poslovanje sa privredom, imenovan je za novog predsednika i stupiće odmah na svoju novu dužnost. Seveldin novi ugovor ističe sredinom 2017. godine. Johan Štrobl imenovan je za novog zamenika predsednika i njegov ugovor, kao i ugovor Martina Grila (Grüll), direktora finansija, takođe je produžen kako bi istekao sredinom 2017. godine.
Karl Sevelda donosi preko 35 godina iskustva u bankarstvu, uključujući više od 20 godina koje je proveo u kompaniji Creditanstalt-Bankverein. U periodu od 1998. do 2010, bio je član Izvršnog odbora Raiffeisen Zentralbank Österreich AG, a od 2010. godine radio je kao zamenik predsednika Izvršnog odbora RBI. Pored uloge predsednika, Karl Sevelda zadržaće odgovornost za Sektor poslovanja sa privredom dok Nadzorni odbor ne utvrdi novu podelu odgovornosti. Johan Štrobl (Strobl) postavljen je za novog zamenika predsednika odbora RBI.
Banca Intesa je dobila priznanje uglednog finansijskog časopisa EMEA Finance za najbolju banku u Srbiji u 2012. godini u kategoriji banaka koje posluju u okviru međunarodnih bankarskih grupacija.
Osim nagrade u Srbiji, Intesa Sanpaolo, matična grupacija Banca Intesa, ponela je i titule za najbolju banku u Italiji i Slovačkoj u prethodnoj godini.
Dobitnici evropskih bankarskih nagrada izabrani su na osnovu ocene žirija koji se rukovodio dostignućima banke u kontekstu makroekonomskogokruženja u kojem posluje, kao i u odnosu na situaciju u celokupnom bankarskom sektoru. Ključni kriterijumi u radu žirija bili su održivi rast i posvećenost klijentima.
Nagrada Mesta u srcu dodeljuje se sedmi put i namenjena je organizacijama civilnog društva, odnosno neformalnim grupama građana/ki koje su u 2012. godini sprovele projekte sa najpozitivnijim efektima u svojim lokalnim zajednicama.
I ove godine, uz podršku i u saradnji sa TACSO Srbija – EU kancelarijom za tehničku podršku organizacijama civilnog društva biće dodeljena nagrada za najbolje lokalno partnerstvo.
Nagrada ima za cilj promovisanje i podsticanje razvoja održivih partnerstva između civilnog i javnog i privatnog sektora.
Na konkurs se za obe kategorije mogu prijaviti organizacije civilnog društva/udruženja građana/ki ili neformalne grupe koje su nosioci projekta i koji ispunjavaju sledeće kriterijume:
1. Projekat/ inicijativa/ akcija realizovan u 2012. godini
2. Odnosi se na lokalnu zajednicu (opština, grad, ulica, MZ, selo)
3. Bavi se problemom koji je relevantan za lokalnu zajednicu i zajednički je za veći broj ljudi u zajednici
4. Donosi promenu za veći broj ljudi u toj zajednici
5. Uključuje građanke i građane u realizaciju (kao i volonterski angažman ljudi iz zajednice)
6. Uključuje na različite načine aktere u zajednici (poslovni sektor, lokalnu vlast ili institucije)
Za nagradu za najbolje lokalno partnerstvo dodatan kriterijum:
7. Razvija partnerstvo sa javnim i/ili privatnim/poslovnim sektorom.
Konkurs je otvoren do četvrtka, 13. juna 2013. godine, a prijavu za konkurs možete preuzeti na stranicama:
www.bcif.org/site/pages/mesta-u-srcu/obrasci.php
http://www.tacso.org/news/training-opp/default.aspx?id=9212&langTag=sr-SP-Latn
Sa razvojem tehnologije pojavili su se novi sistemi plaćanja poput PayPala, pa čak i nove valute poput Bitcoina.
Međutim, zanimljiv trend primećen je u kineskom regionu Kašgar – ljudi tablete, laptopove i pametne telefone mogu da plate ovcama.
Naime, sve je krenulo od novog poslovnog modela vlasnika prodavnice računarske opreme Huang Đia koji je tvrdio da su „elektronski proizvodi dostupni, upoređujući ih sa vrednostima koje većina porodica u tom regionu poseduje: sa ovcama“.
On prodaje jedan pametni telefon za jednu ovcu, vrednost tableta izjednačava sa vrednošću dve ovce, a laptopa sa cenom četiri ovce. Uprkos tome posao mu ide loše jer u selu još nema interneta.
Izvor: Klix
Rukovodstvo beloruskog koncerna „Amkodor“, jednog od vodećih svetskih proizvođača u oblasti hidraulike i mehanizacije iskazalo je spremnost da investira u fabrike iz sistema „Prve petoletke“.
Na sastancima koji su održani u četvrtak u popodnevnim časovima, najpre u Predsedništvu Srbije, a potom i sa ministrom finansija i privrede Mlađanom Dinkićem, predstavnici beloruskog koncerna izrazili su ozbiljnu zainteresovanost za preuzimanje fabrika „Cilindri“, „Servoupravljači“ i „TMO“ iz sistema “Prve petoletke”.
Pored predstavnika „Amkodora“ i države, u razgovorima su učestvovali i rukovodstvo „Prve petoletke“, i predsednik opštine Trstenik Miroslav Aleksić, na čiju inicijativu su u razgovorima pružene garancije po pitanju broja radnika i socijalnog programa. Takođe, predstavnici Ministarstva finansija i privrede, lokalne samouprave i rukovodstvo „Prve petoletke“, zajednički su izdejstvovali garancije za očuvanje delatnosti i za investicije u modernizaciju fabrika.
Investicioni fondovi ekonomija u razvoju suočili su se sa najvećim povlačenjem sredstava u poslednje dve godine zbog zabrinutosti usled smanjenja monetarnog stimulusa od strane američkog FED, kao i zbog sve češćeg umanjenja prognoza rasta.
Procenjuje se da su ekviti fondovi pretrpeli gubitak od pet milijardi dolara u nedelji zaključno sa 5. junom, gde je najveći gubitak zabeležen u fondovima koji dolaze iz BRIK zemalja (Kina -1,48 milijardu, Brazil -530 miliona, Rusija -360 miliona). S druge strane, deo tog novca „prelio“ se u razvijene zemlje, pa su američki fondovi ostvarili povećanje od 1,4 milijaru dolara u istoj nedelji. Ovo je bio najveći odliv novca iz Kine još od februara 2011. Prošle nedelje je Societe Generale saopštila da su najnovija zbivanja na svetskim tržištima fondova najverovatniji pokazatelj skorog kraja pozitivnog trenda zemalja u razvoju.
Evrozona je u najgoroj recesiji od uvođenja zajedničke valute 1999. godine a mnoge članice EU i dalje grcaju u dugovima, međutim glavni ekonomista iz Credit Suisse Nil Sos je optimista – on kaže da treba biti optimističan po pitanju starog kontinenta pa čak i nekih posrnulih članica Unije poput Španije.
Sos smatra da bismo u toku ove ili naredne godine mogli u mnogim perifernim članicama EU da vidimo ekonomski rast. Preporodu Evrope po njegovim rečima mogli bi da doprinesu i zaokret od stroge fiskalne discipline, demonstracija podrške evru od strane Evropske centralne banke i pozitivni spoljnotrgovinski saldo u nekim perifernim zemljama, kao što je Španija.
Izvor: Biznis Insajder
Više od 90 odsto upisanih studenata na onlajn kurseve ne završi započeto učenje, smoreno lekcijama istim kao da su u “pravoj” učionici. Tod Tauber, stručnjak za poslovni razvoj i strategije pri ‘Nomadic Learning’ i koosnivač odeljenja za obrazovanje magazina The Economist, upozorava da se digitalni kursevi moraju izboriti za pažnju svojih polaznika. Tako onlajn lekcije, po uzoru na Fejsbuk, Tviter, Netfliks, i Jutjub personalizuju kurseve pa znanje dele u malim, svakom ponaosob prilagođenim zalogajima.
Danas su nam na raspolaganju stotine predmeta i kurseva, baš kao i desetine najboljih svetskih univerziteta i profesora. Za onlajn diplomce već je u javnosti obezbeđena prolaznost a raste im kredibilitet i među poslodavcima. Postoji čak i skraćenica za sveprisutnu omasovljenost onlajn kurseva, koja je već ušla i u poslovni sleng: MOOC. Četiri glavne MOOC platforme (Coursera, edX, Udacity i Udemy) privukle su dosad najmanje 4 miliona upisnika. Mnogi od njih su odrasle osobe koje nastoje da odaberu i osvoje nove tehničke ili poslovne sposobnosti, ili da ‘renoviraju’ stare. Dosad, međutim, masovni onlajn kursevi nisu doprineli stvaranju i bolje, kvalifikovanije radne snage.
Iako je nekoliko besplatnih i svima pristupačnih online kurseva privuklo po 200.000 učesnika, prosečan upis na MOOC-ove kreće se između 30.000 do 50. 000 studenata. Pravi problem, međutim, jeste to što više od 90% zainteresovanih ne završi kurs koji je započelo. Neki nikada ne krenu na predmet na koji su se prijavili, drugi, posle jednog ovakvog iskustva, ne žele da ga ponavljaju. Broj onih koji nešto uče ‘onlajn’, zapravo, suštinski je daleko manji nego što masovni PR sugeriše, kaže Tauber.
Zašto su studenti digitalnih razreda praktično “smoreni” i uspavani? Uglavnom zbog toga što se na onlajn obrazovanje i dalje gleda kao na “odistinsku” učionicu, iako se naš svet u poslednjih nekoliko godina drastično pormenio. Pre no što su se pojavili “pametni” telefoni, izlazili smo na internet otprilike pet puta dnevno i to u dugim ‘sesijama’. Danas nas naš ‘smart mobilni’ odvede na internet u proseku 27 puta dnevno, i to u mnogo kraćim ‘rafalima’. Dvadesetovekovne nastavne metode, dakle, jednostavno ne funkcionišu kod zaposlenih – i rastrojenih – učenika 21. stoleća.
Još jedan veliki problem, je to što učenje mora da se nekako ‘upasuje’ između svakodnevnog života i rada. U nedavnoj anketi Djuk Univerziteta o MOOC-ovcima, na primer, najčešće citirana prepreka uspešnom završetku kursa ili lekcije bio je nedostatak vremena. Većina današnjih onlajn kurseva se u osnovi sastoji od čitanja zadataka, video – predavanja, domaćih zadataka i rešavanja ‘kvizova – upitnika’. Materija koju treba savladati često je razbijena u više kraćih lekcija, ali je u suštini školski program jednak onom klasičnom u klupi.
Prema podacima centra MASIE, think tanka fokusiranog na integrisanje učenja i tehnologije, samo je 32% onih koji su voljni da započnu e-kurseve, ako im savladavanje te obaveze nije neophodno za dalju prohodnost u firmi ili usavršavanju.
Mnogo je onih koji shvataju da se e-kursevi moraju usavršiti kako bi bili vredni pažnje i novca studenata. Nacionalna fondacija za nauku, na primer, finansira istraživače sa MIT u izradi studije koja bi pomogla boljem razumevanju razloga zbog kojih većina MOOC studenata ne uspeva da stigne do cilja. U međuvremenu, Karnegi Melon univerzitet troši ogromne sume kako bi kreirao svaki pojedinačni od 15 novih predmeta, baziranih na najnovijim istraživanjima o onlajn edukaciji odraslih. Takođe, sve su veće i investicije u razvoj narednih generacija adaptivnih tehnologija.
Najvažniji korak u pravljenju boljih e-kurseva, smatra Tauber, jeste razumeti da učenje na mreži nije isto što i učenje u školskoj učionici. Ukratko, digitalno učenje treba da postane daleko mobilnije, ličnije i “druželjubivije”.
Ovo može zvučati kao nešto veoma očigledno, ali to, sasvim sigurno, nije. Poslednja istraživanja, na primer, govore da samo 34% nastavnika sa koledža koristi društvene medije u nastavne svrhe. Kako je to primetio Karson Kan, specijalista za obrazovne tehnologije pri njujorškom Gradskom univerzitetu, „obrazovanje zaostaje 30 godina iza sveta, a 50 godina iza Silicijumske doline.“
Počnimo prvo od mobilnog. Oko 83% ‘milenijumovaca’ – današnjih studenata, sveže radne snage koja tek što se zaposlila, menadžera i preduzetnika u nastajanju – bukvalno spava sa svojim smart telefonima a najmanje dva sata dnevno provodi u korišćenju mobilnih aplikacija. To zna Fejsbuk, a znaju i zaposleni u K-12 školama, koji se brinu o deci predškolskog i uzrasta do 12 god, znaju američki i univerziteti širom sveta koji se utrkuju da postave tablete u svoje učionice, trudeći se, istovremeno, da u toj trci zadovolje neke od najvećih globalnih informatičkih, obrazovnih i medijskih kompanija.
Razlog zbog kojeg su studenti “rastrojeni” je to što svoje uređaje ne koriste u učionicama ili kancelarijama. Koriste ih u bučnim, javnim prostorima, tamo gde ima puno ljudi – kao što su vozovi, kafići ili dnevne sobe (i, ako ćemo zaista iskreno, i sastanci). Mobilni obrazovni sadržaj, dakle, mora se korisnicima servirati „u jednom zalogaju“ – da je mali, prilagodljiv, “lako svarljiv” i pogodan za jednostavno rukovanje – a, uz sve to, još i vizuelno stimulativan i interaktivan. Jer, onlajn sadržaj možda ima šansi da u roku ne većem od pet do 10 sekundi prigrabi pažnju korisnika (prema nedavnom istraživanju Rameša Sitaramana, profesora univerziteta u Masačusetsu). Instagram, Pinterest i Jutjub, čiji su obrazovni video-klipovi pregledani više od 3 milijarde puta, sve ovo pobrojano već su postigli.
Ni to nije dovoljno: potrebna je i presonalizacija. Amazon, Netfliks i Pandora čine to vrlo efikasno za knjige, TV emisije i filmove (po sistemu „ako želite ovo…“). Tviter i LinkedIn takođe su to isto uradili kako bi uspešno plasirali svoje informacije.
Uzimajući kao šlagvort Tviter i LinkedIn, zadatak onlajn obrazovanja bio bi i bolje usklađivanje vršnjačke tj generacijske interakcije i saradnje, kaže Tauber. Većina MOOC-ovaca to već promoviše, diskutujući sa svojim drugovima oko pomoći za izradu domaćih zadataka ili za postizanje boljih ocena. Ali, pojava Tvitera i LinkedIna a uskoro i Fejsbuka – kao izvora profesionalnih dostignuća i uvida – samo pokazuje koliko je ljudi zaista voljno da uči od svojih kolega, da radi i sarađuje s njima, kao i sa ostalim svojim poslovnim kontaktima – barem isto onoliko koliko to žele i sa doktorima nauka, urednicima i drugim stručnjacima. Nedavna studija mičigenskog Državnog univerziteta čak je utvrdila da su studenti koji koriste Tviter – kako bi bili u aktivnom kontaktu s drugim učenicima i instruktorima/ nastavnicima – “bili više zainteresovani za nastavni materijal, te su, napokon, dobijali i više ocene“.
Najbolji primer online obrazovanja je, tvrdi Tauber, funkcionalni obrazovni modul ‘Inovator – Akcelerator’ Univerziteta u Feniksu razvijen u saradnji sa kompanijom IDEO iz Silicijumske doline. Ovaj onlajn kurs povezao je kratke filmove i česte tj verovatne prognoze/ ishode zajedno sa namenskim grupnim projektima, asinhronom saradnjom i inovativnim alatima specijalno dizajniranim za učestvovanje u ovakvom vidu obuke. Prema onlajn publikaciji za više i visoko obrazovanje ‘Inside Higher Ed’, rezultati ovakvog procesa obuke, postignutih tokom šestonedeljnog učenja pomoću ovog modula, „jesu impresivni, i, iskreno, pomalo zabrinjavajući za kreatore tradicionalnih onlajn kurseva”. Ipak, kaže Tauber i ovo nije dovoljno dobro: matičnu kompaniju ovog univerziteta, Apolon Group, razvijanje ovakvog sistema obuke koštalo je više miliona dolara, dok učesnike kursa košta 1999 dolara – a košta ih i barem još šest nedelja potrebnih za obuku. Ovo je i dalje previše vremena koje odrasli sebi mogu priuštiti.
Piše: Milan Lukić B&F 97