Prikazan je svet unutar koga publika nalazi predstave sopstvenih briga, problema i pitanja. Ovim načinom predstavljanja, pomoću fiktivnog narativa dočarava nam se stvarnost. (Esquenazi, 2009, 155–164). Da predstave svoje fiktivne svetove kao parafrazu stvarnog sveta, više se očekuje od televizijskih serija negoli od drugih žanrova. Budući da su povezane sa televizijskim medijem, one moraju biti u toku sa savremenim životom. Kako bi bile konkurentne i postigle uspeh, emiteri zahtevaju da se u serijama pomno prate aktuelni događaji i tako doprinese vezi televizije sa sadašnjim trenutkom. Stoga nije čudno što serije prate i najmanje promene u stvarnosti u kojoj publika živi. Osim ženske tematike, u serijama postoje i mnoge druge. Američki film i televizija stalno se bave temom sprovođenja pravde. Bilo bi zanimljivo prikazati, naročito savremene, manifestacije i razvoj ovog fenomena. Međutim, da bismo pojasnili ovaj dijalog sa stvarnošću, prisutan u američkim serijama, govorićemo ukratko o istoriji feminizma u serijama, što je verovatno jedna od manje obrađivanih tema.
фебруар 2014
Britanska kompanija King koja stoji iza najviše preuzete aplikacije za mobilne telefone u 2013. godini, igrice Candy Crush Saga, podnela je papire za listing na Njujorškoj berzi.
Prema podnetim dokumentima „predloženi maksimum ukupno ponuđenih akcija“, odnosno suma koju ponuđači veruju da će dobiti prilikom IPO kompanije King iznosiće 500 miliona dolara. Igrica Candy Crush Saga bila je najviše preuzimana aplikacija u 2013. a od puštanja u promet u 2012. preuzeta je više od 500 miliona puta. Velika popularnost ove igrice doprinela je da King Entertainment dostigne zaradu od 600 miliona dolara u četvrtom kvartalu 2013. i neto profit od 160 miliona. U kompaniji kažu da je njihovih 150 dosad puštenih igrica tokom prošle godine svakog dana igralo preko 1,2 milijarda ljudi. Analitičari trenutno procenjuju ukupnu vrednost kompanije na pet milijardi dolara.
Dejv Li, novinar koji prati tehnologije na BBC kaže da mnogi danas povlače paralele između kompanija King i Zinge koja je svojevremeno imala isti uspeh sa igricom Farmville.
Nakon IP Zinge u 2011, kompanija je imala dosta problema, zabeležila gubitak radnih mesta i pad broja igrača. Od nedavno kompanija je stabilizovana – pod budnim okom bivšeg šefa Xboks Dona Mattrick – iako postoje sumnje u Zinginu budućnost na duži rok.
Ali industrijski insajderi tvrde da je King pametniji kompanija kada je u pitanju privlačenje novih igrača putem društvenih medija.
I, za razliku od Zinge, koja zaoštila svoje odnose sa Facebookom, King ide ruku pod ruku sa gigantom društvenih mreža. BBC-ju je jedna visoko pozicionirana menadžerka Fejsbuka u šali rekla da i sama sedi i čeka nove nivoe Candy Crush Sage da bi mogla da nastavi da igra.
Izvor: BBC
Svi moji klijenti su prilično daleko. Nekolicina je u Holandiji – ali ipak mi do najbližeg treba sat i po vozom. Moj najdalji klijent je 17 sati letenja avionima (3 presjedanja) u dijelu Sjedinjenih Država koji je nedavno naučno potvrđen kao officijelni “middle of nowhere”, gdje u restoranu ne možeš naručiti mineralnu vodu jer – “to tamo oni u velikim gradovima piju – a mi nismo takvi”.
Elem, prije par sedmica sam bio kod svog optičara – u porodičnoj firmi koja postoji već više od 100 godina i koja ima 15-tak prodavnica u cijeloj sjevernoj Holandiji – i kroz naš razgovor vlasnici (sin i tata) su došli na ideju da me zamole da im dam savjet o postavljanju solarnih panela na njihovu poslovnu zgradu. Zgrada je inače fenomenalna – LED osvjetljenje, grijanje geo-termalnom pumpom, super izolovana. Oni su je (na tipičan holandski način) jeftino kupili na rasprodaji kao rezultat stečaja firme koja je silne pare uložila u novu ekološku tehnologiju u toj zgradi. Oni su novi vlasnici i hvale se zelenom tehnologijom u ovoj zgradi iako je oni kao takvu nikada sami ne bi napravili. E sada im jedino još fale solarni paneli da budu 100% “zero energy” – još jedan razlog da se još više busaju u prsa i iritiraju svoje konkurente.
Elem ovo je jedinstvena situacija za mene – prvi klijent koji je svega 16 km dalje. I naravno odlučio sam da se na prvom sastanku pojavim veoma reprezentativno i zato sam krenuo… biciklom.
E sad bi prvo trebalo da pojasnim neke stvari. Holandija je zemlja koja je raj za vožnju bicikla, kao što se može videti na donjem klipu.
Biciklisti su ovdje potpuno ravnopravni učesnici u saobraćaju i voženje bicikla je najnormalnija stvar za bogate, siromašne, stare i mlade. Naravno, strancima koji ovdje dođu je to sve veoma zbunjujuće. Još se dobro sjećam posjete svom drugu Mick-u u Haarlemu od prije nekoliko godina. Mick je multimilioner koji je zajedno sa mnom u neko doba sjeo na biciklo da bismo otišli u kafić u centru grada na piće. Njegova čistačica koja je prije 2 godine došla u Holandiju iz Ukrajine, se čudom čudila i otresito izjavila da se ona ni po koju cijenu ne bi vozila biciklom, te je ušla u svoj Polo i dobro nagazila na gas.
Međutim, ja i moj partner imamo 6 bicikla u garaži: 2 standardna svakodnevna bicikla, jedan transportni (sa velikom košarom napred i nazad gdje komotno stane kompletan sadržaj kolica iz samoposluge), jedan mountain bike, jedan city-bike sa električnim dodatnim pogonom za veće udaljenosti (do 50 km) i najnoviji od njih: veoma reprezentativni i skupi bicikl od firme BIOMEGA (www.biomega.dk). U ostatku svijeta – ljudi kupuju automobile firme Porsche ili Mercedes kao statusni symbol. U Holandiji se to takođe radi, ali ovdje status može da se dokaže i ekskluzivnim biciklom.
Biomega je danska firma koja pravi veoma luksuzne bicikle, od egzotičnih materijala do veoma egzotičnog dizajna. I po tome su slični filozofiji (i nivou cijena) firme Apple.
Elem, tog sunčanog dana sam se uputio biciklom na svoj poslovni sastanak. I kad sam došao do klijentove zgrade, umjesto da parkiram biciklo na za to predviđeni parkig, ja sam ga demonstrativno parkirao između dva nova BMW-a (serija 7) koji pripadaju tati i sinu (vlasnicima firme).
Sastanak je prošao prilično dobro. Moja dobro uvježbana i ulickana prezentacija je prošla kako treba. Kad je došlo vrijeme da se oprostim od svojih klijenata koji su me otpratili do ulaza – vidjeli smo veliku grupu njegovih radnika koja se okupila oko mog bicikla i divila se. “Ali ovo biciklo nema pogon preko lanca” – dobaci mi čudeći se jedan od okupljenih ljudi. “To je high-tech”, odvratio sam mu.
Ja taj posao ipak nisam dobio. A raspitujući se kasnije sam saznao i zašto. Naime, prilikom mog odlaska sa sastanka jedan od vlasnika firme je bio dobro namršten. Njegovom novom BMW-u se naime niko nije divio.
Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkerys
Lengold će boraviti u Londonu od 19. do 22. februara, gde će učestvovati u promotivnim aktivnostima povodom engleskog izdanja svoje knjige priča Vašarski mađioničar.
Glavni događaj odigraće se u četvrtak 20. februara u sedištu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Londonu, gde se održava program Prozor na Balkan: Veče srpske književnosti i muzike. U ovom programu učestvuju Jelena Lengold i Vesna Goldsvorti, autorka memoarske proze Černobiljske jagode i knjige pesama Solunski anđeo, kao i Suzan Kartis Kojaković, osnivač Izdavačke kuće Istros buks iz Londona. Domaćin večeri je Milica Delević, zamenica generalnog sekretara EBRD, dok će program pozdraviti Ognjen Pribićević, ambasador Srbije u Londonu.
Ovo predstavljanje engleskog izdanja knjige priča Jelene Lengold Vašarski mađioničar je prvi u nizu događaja kojim će u narednim mesecima Izdavačka kuća Istros buks u saradnji sa svojim londonskim parternima predstaviti značajne savremene glasove srpske i balkanske književnosti. Istros buks je izdavač posvećen predstavljanju književnosti Balkana i Istočne Evrope na engleskom govornom području.
Jelena Lengold i Vesna Goldsvorti će tokom ove večeri čitati odlomke iz svoje proze i razgovarati s publikom, koja će imati priliku da čuje izbor iz savremene srpske i balkanske muzike u izboru muzičkog stručnjaka Kima Bartona.
Englesko izdanje knjige Vašarski mađioničar Istros books je objavio u septembru prošle godine. Pojedini delovi knjige, pre toga, premijerno su objavljeni u uglednim engleskim književnim časopisima i internet portalima za književnost.
Predsednica Federalnih rezervi Dženet Jelen i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi podstaknuti usporavanjem rasta u zemljama u razvoju, pre svega u članicama BRIKS-a, postaju zabrinuti zbog moguće deflacije.
Ona bi, misle mnogi analitičari, mogla primorati Jelen i Dragija da nastave sa popuštanjem monetarne politike povećavajući tako na tržištu atraktivnost svoje aktive i rizikujući stvaranje mehura.
Ovo će biti jedna glavnih od tema kojima će se baviti ministri finansija i guverneri banaka iz Grupe 20 na ovonedeljnom sastanku u Sidneju. Već je uočljiv pomirljiv ton predstavnika zemalja u razvoju po pitanju njihovog slabašnog privrednog rasta, i aktivizam američkih i evropskih ministara koji zahtevaju ubrzanje ekonomskog rasta ove godine na 3,7%.
Čelnica MMF-a Kristin Lagard upozorava na preteću deflaciju koja „može biti katastrofalna za oporavak“ i protiv koje se svi moraju boriti udruženim snagama. Jelen međutim i dalje ne zvuči toliko zabrinuto – ona je pre neki dan izjavila da „nestabilnosti na tržištima u razvoju ne predstavljaju veliki rizik po američku ekonomiju“. Dragi se u suštini složio sa njom da deflacija nije rizik jer „Evropa jača a taj pad cena hrane i energije je ograničen na periferne ekonomije koje bi trebalo da se potrude da budu malo konkurentnije“.
Analitičari Barclaysa međutim podsećaju da je inflacija od 0,7% u evrozoni skoro dvostruko manja od one koju je zacrtala ECB. Razlog ovome je slaba potražnja, a samim tim i nemogućnost kompanija da podižu cene roba i usluga, a i visoka nezaposlenost ne doprinosi podizanju plata onih srećnika koji posao imaju.
Izvor: Blumberg
Naftna industrija Srbije (NIS) imala je u 2013. godini konsolidovani profit od 48,4 milijarde dinara, približno koliko i u 2012. (49,5 milijardi dinara), objavio je danas generalni direktor te kompanije Kiril Kravčenko. Konsolidovani profit, koji uključuje i rezultate poslovanja ćerki-kompanija NIS-a u regionu, porastao je za 2,5 odsto, dok je neto dobit samog NIS akcionarskog društva u Srbiji iznosila 51 milijardu dinara. Dobri rezulati NIS-a ostvareni su, kako je rekao Kravčenko, uprkos ekonomskoj krizi, zahvaljujući efikasnosti, smanjenju troškova i uvodjenju novih tehnologija.
Analitička kompanija IDC Adriatics danas je najavila organizaciju konferencije na temu Big Data and Business Analytics Forum 2013, koju će u saradnji sa svojim partnerima održati 25. februara ove godine u Hyatt Regency Beograd.
Big Data predstavlja prikupljanje, obradu i analizu ogromne količine strukturiranih i nestrukturiranih podataka, koje nije moguće procesirati „tradicionalnim“ alatima poslovne inteligencije. Daleko je kompleksnija i ide iznad uobičajenog pretraživanja podataka, tražeći skrivene međuodnose i obrasce ponašanja. Sastavnica je treće razvojne IT platforme, koju uz Big Data čine cloud (računarstvo u oblaku), socijalne mreže i mobilne komunikacije. Primena i korišćenje Big Data rešenja za sada je najviše vidljiva u tržišnim vertikalama poput bankarstva, telekomunikacija i maloprodaje.
Druga po redu Big Data konferencija obuhvatiće teme poput upravljanja korporativnim informacijama, pristupa objedinjenim informacijama, skladištenja i sigurnosti velikih količina podataka.
Ana Papež, regionalna direktorka kompanije IDC Adriatics je naglasila: „IDC procenjuje da će globalno Big Data tržište u 2013. doseći 10 milijardi američkih dolara, odnosno predviđa udvostručenje te potrošnje, na oko 20 milijardi u 2016. godini. Stope rasta prodaje u segmentima Big Data rešenja storage sistema i s tim vezanim IT uslugama biće daleko veće od „tradicionalne“ IT potrošnje“.
Višegodišnja uspešna saradnja sa vodećim kompanijama iz ICT industrije nastavlja se i na ovoj konferenciji te će partneri Poslovna inteligencija, SAS Adriatic Region, te Ernst & Young Business Advisory Solutions S.A. izložiti svoja promišljanja i predstaviti zanimljiva rešenja, trendove i novitete.
Očekuje se stotinak učesnika na konferenciji.
Sve cveta, samo mi to ne primećujemo. Zamolili smo Real Time Clipping da za nas proprati sva ekonomska obećanja koja su prošle nedelje stizala od političara: nova radna mesta, investicije, otvaranje fabrika, ekonomski boljitak, viši životni standard i da sve to objedine u jedna termin „ekonomski preporod“. I, evo šta smo dobili: iz dana u dan sve raste, sve se razbuktava, više je dobrog života nego partija (što će reći u toku dana obećavaju više stvari), jedino na Valentinovo se malo posustaje i zamuckuje.
Aplikacije za privlačenje kupaca: “Piše ti tvoja omiljena kafa, na popustu sam, kupi me”
Britanija polako usvaja jednu od poslednjih američkih inovacija za podsticanje potrošnje – Appleovu iBeacon ili slične tehnologije koje trgovinama omogućavaju da kupcima koji se šetaju između rafova šalju ciljane poruke.
Tako bi na primer potencijalnim kupcima koji gledaju njen izlog poslastičarnica mogla u tom trenutku da pošalje poruku o sniženju cene primamljivih kolača unutra. Način rada je jednostavan – ova tehnologija prati lokacije korisnika pametnih telefona i šalje im efektivne reklame u najboljem trenutku za podsticanje kupovine.
Ovo je inače prvi put da se pomenuta tehnologija koja je obilato korišćena za vreme poslednjeg Superboula sada komercijalno upotrebljava i van SAD. Tokom prvenstva u američkom fudbalu, iBeacons se pokazala kao veoma efikasna tehnologija za prodaju sportske opreme i hrane i pića pa je odlučeno da se ona instalira na još 20 stadiona do sledećeg Superboula.
To što preko Blutut tehnologije specijalni senzori prate kretanje potencijalnih kupaca za sada nije prouzrokovalo žalbe zbog kršenja privatnosti jer korisnici ove aplikacije moraju da daju pristanak na deljenje svojih informacija.
A korisnici to rade zato što na ovaj način dobijaju informacije o popustima i specijalnim ponudama donekle u personalizovanoj formi – npr kada su u pitanju njihovi omiljeni kolači ili neka vrsta peciva kojoj ne mogu da odole.
U Britaniji se ovaj sistem zove Weve i četiri petine njegovih korisnika je posle testiranja izjavilo da bi ga rado koristilo opet.
Izvor: Fajnenšl Tajms
Bonusi za uspešan preporod britanske auto-industrije nisu ravnomerno raspoređeni. Uprkos porastu prodaje i profita, radnici na proizvodnoj liniji imaju sve manje plate, za razliku od direktorskih plata.
Prema podacima Financial Times-a skoro trećina zaposlenih u auto-industriji u Velikoj Britaniji su u prethodne četiri godine doživeli smanjenje plate, ponajviše zahvaljujući velikom rastu broja potpisanih privremenih ugovora. Britanska auto-industrija je u istom periodu porasla za 45% sa 55 milijardi funti zarade i sve manjim brojem zaposlenih. Istovremeno, prosečne plate u tom sektoru su realno porasle za samo 2,3%, ali uz pad od čak 7,50% za onih 30% radnika sa najnižim platama. Zapanjujuće je, piše Financial Times, ali direktori su dobili povišicu od 19% u istom periodu.
S druge strane, predstavnici menadžmenta proizvođača tvrde da su sa predstavnicima radničkih sindikata postigli dogovor o smanjenju broja radnih sati kao deo kompromisa za zamrznute (ili smanjene) plate u vremenima recesije i zatvaranja fabrika u Evropi.