април 2014

Pokreće se sudski proces zbog navodnog pakta o “zabrani krivolova” između najvećih američkih tehnoloških kompanija, što je, kao posledicu, snizilo plate zaposlenih u IT sektoru.

Protiv četiri najveće tehnološke firme – a to su Apple, Google, Intel i Adobe – podnešena je zajednička tužba, u kojoj se navodi da su ove kompanije bile u međusobnoj konspiraciji kako bi plate zaposlenih držale istom nivou čineći ih, samim tim, nekonkurentnim.

Navodi se da su se ove firme dogovorile da međusobno ne “love” osoblje, što je, kako se tvrdi, sprečavalo radnike da dobijaju bolje ponude za posao. Kako navodi BBC, ovaj slučaj trebalo bi da bude rešen vansudskim poravnanjem. Firme o kojima je reč nisu otkrile detalje ove nagodbe.

U ovoj američkoj parnici zahteva se tri milijarde dolara na ime odštete za više od 64.000 radnika ove četiri firme .

Ako kompanije izgube slučaj, a odšteta bude morala da se naplati, ova bi se suma mogla lako utrostručiti na devet milijardi dolara, zbog američkih antimonopolskih zakona.

Slučaj je zakazan za sledeći mesec a saslušanje će se pažljivo pratiti, naročito u vezi detalja o navodnom paktu između navedenih kompanija.

„Čvrsto verujemo da naša politika regrutovanja kadrova ni na koji način nije umanjila snagu kompetitivnosti talenata na tržištu“, rekli su u kompaniji Adobe.

Prema nekim izveštajima, jedan razmenjeni e-mail naveden u tužbi pokazuje da Erik Šmit, bivši izvršni direktor Google-a , govori Stivu Džobsu, nekadašnjem šefu kompanije Apple, da bi jedan Guglov skaut tj lovac na talentovane kadrove – koji je pokušao da regrutuje jednog Eplovog zaposlenika – trebalo da bude otpušten.

Stiv Džobs je ovu poruku prosledio vrhu svoje službe ljudskih resursa, uz dokucani simbol “smajlija”.

Još jedna razmena imejlova pokazuje kako je direktor odeljenja ljudskih resursa u Guglu tražio od Šmita u Eplu da ovaj “pakt o međusobom nenapadanju” kadrova pokušaju da zajedno sprovedu i među druge konkurente.

„Šmit mu je odgovorio da preferira da se priča podeli ‘verbalno, jer ne želim da se stvori papirni trag preko kojeg kasnije možemo biti tuženi?’ „, prenosi novinska agencija Rojters ovaj sudski podnesak.

Čak Maloj, portparol kompanije Intel, izjavio je da ova firma poriče bilo kakve zloupotrebe, ali je izabrala poravnanje“ kako bi izbegla rizike, opterećenja i neizvesnosti koje aktuelna parnica može proizvesti.“

U međuvremenu, iz kompanije Adobe saopštavaju kako „čvrsto verujemo da naša politika regrutovanja nije nimalo umanjila kompetetitivni potencijal talenata na tržištu“.

Google i Apple odbili su da bilo šta komentarišu.

Neki od oštećenih radnika iz ove zajedničke tužbe radio je za proizvođača softvera Intuit, kao i za filmski studio Pixar Animation i Lucasfilm .

Intuit, Pixar i Lucasfilm su prethodno pregovarali o 20 miliona dolara za namirenje potraživanja oštećenih. Ovaj postupak još uvek čeka na odobrenje suda.

Cena sirove nafte na londonskom tržištu u petak je stagnirala iznad 110 dolara, na najvišem nivou u poslednjih sedam nedelja, dok istovremeno jača strah od mogućih poremećaja u snabdevanju usled napetosti u Ukrajini.

Cena barela u Londonu blago je ojačala u odnosu na juče, otprilike 2 centa, pa iznosi 110,35 dolara. Barel je na putu da poraste treću sedmicu zaredom, što je najduži niz njegovog rasta od početka septembra prošle godine.

Na američkom tržištu cena barela takođe stagnira i to na 101,35 dolara, nakon što je juče porasla 50 centi.

Ukrajinske snage ubile su juče pet proruskih pobunjenika tokom prvog oružanog okršaja na istoku zemlje, dok istovremeno SAD optužuje Rusiju da pokušava da destabilizuje region.

„Ukrajina je upotrebila vojnu silu protiv proruskih pobunjenika, što je podstaklo rast cena. Eskalacija krize rezultuje rastom cena nafte“, rekao je Tan Či Tat iz singapurskog Phillip Futures.

Američki državni sekretar Džon Keri naznačio je da Sjedinjene Države razmišljaju o proširenju sankcija Rusiji. Moskva, s druge strane, zahteva da Sjedinjene Države prisile ukrajinske vlasti da zaustave vojnu operaciju, prebacujući teret za ublažavanje napetosti na Vašington.

Razvoj krize uticaće na cenu nafte na londonskom tržištu u rasponu između 105 i 110 dolara za barel, a na američkom iznad 100 dolara za barel, smatra Tan.

Na cene nafte, a posebno u Londonu, takođe utiču i ponovni zastoji u pokušajima Libije da poveća svoj izvoz. Grupa pobunjenika iz istočnog dela Libije, koja kontroliše nekoliko luka, u četvrtak je najavila da ne želi da ponovo otvori luke Ras Lanuf i Es Sider, dok vlada u Tripoliju ne ispuni svoj deo uslova iz sporazuma o ukidanju blokade.

Organizacija zemalja izvoznica nafte u međuvremenu je objavila na svojim internet stranicama da je cena barela referentne korpe nafte u četvrtak iznosila 105,20 dolara, što znači da je bila 21 centi viša nego prethodnog dana.

Agencija Standard & Poor’s smanjila je danas rejting Rusije za zaduživanje u stranoj valuti, navodeći kao razlog rizik od daljeg snažnog odliva kapitala zbog napetosti između zapadnih zemalja i Moskve u vezi Ukrajine.

Agencija je snizila rejtinge Rusije za kratkoročno i dugoročno zaduživanje u stranoj valuti sa BBB na BBB-.

(foto: en.ria.ru)

„Snižavanje rejtinga odražava rizike koje uočavamo vezane za nastavak velikog odliva kapitala kakav je zabeležen u prvom kvartalu ove godine, tokom kojeg je deficit na finansijskim računima Rusije bio dvostruko veći od viška na tekućem računu njenog platnog bilansa“, navodi se u saopštenju S&P-a.

Podaci ruske Centralne banke objavljeni početkom ovog meseca pokazali su da je neto odliv kapitala u prva tri ovogodišnja meseca procenjen na 63,7 milijardi dolara, koliko je iznosio u čitavoj prošloj godini. U Svetskoj banci procenjuju da bi ukupan iznos odliva kapitala u ovoj godini mogao da dosegne i 150 milijardi dolara.

Rusko pripajanje Krima i dalje uplitanje Moskve u unutrašnje poslove Ukrajine rezultirali su sankcijama i pretnjama oštrijim merama od strane SAD i Evrope.

Odluka S&P  o spuštanju ruskog rejtinga dodatno je pogodila ionako već oslabljenu rusku imovinu, kao što su deonice i rublje. Cene ruskih deonica jutros su dodatno pale, nakon značajnih gubitaka od početka sedmice.

Kurs rublje prema dolaru je oslabio, od početka godine gotovo osam odsto, a jutros se našao pod dodatnim pritiskom.