Italijanska statistika (ISTAT) je saopštila da je u maju mesecu prošle godine poslato na adrese penzionera koji žive u inostranstvu 473.000 uputnica sa njihovim prinadležnostima. S obzirom da je 2012. godine takvih bilo 300 hiljada i da broj sve brže raste moglo bi se sa velikom verovatnoćom prognozirati da je broj italijanskih penzionera rasejanih po svetu već veći od 500 hiljada! Svedoci smo da iz mnogih zemalja beže mlade generacije, da odlaze i sredovečni u potrazi za poslom, ali malo gde penzioneri predstavljaju tako veliku grupu optanata.
јануар 2015
U novembru prošle godine u osamdesetoj godini, posle duge borbe sa rakom umro je Mark Strand, prvi od mojih najstarijih prijatelja koji je otišao. Poznavao sam ga četrdeset šest godina i kada je umro shvatio sam koliko je bio i koliko je još uvek prisutan u mom životu. Kad god pročitam nešto zanimljivo, čujem književni trač, posle odličnog jela ili gutljaja zaista dobrog vina, poželim da mu se javim i to mu ispričam. To ne znači da smo se čuli svakog dana dok je bio živ, već da sam često u životu pomišljao na njega, a i on na mene.
Osnovice osiguranja za građane koji sami plaćaju svoje prinadležnosti veće od februara za 2,94%
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje saopštio je u petak da za građane koji sami plaćaju doprinose za penzije od uplate za februar ove godine važe nove osnovice osiguranja koje su u odnosu na prethodni period više za 2,94 odsto.
Potrošači u Srbiji su i na kraju 2014. bili među najpesimističnijim u svetu, dok na globalnom nivou raspoloženje potrošača balansira na granici između optimizma i pesimizma, pokazali su rezultati istraživanja američke kompanije Nilsen.
Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u decembru 2014. godine, u odnosu na decembar 2013. godine, veći je u tekućim cenama za 3,8%, a u stalnim cenama za 4,2%, saopštio je Republički zavod za statistiku. U decembru 2014, u poređenju sa prethodnim mesecom, promet robe je veći u tekućim cenama za 8,9%, a u stalnim cenama za 10,6%.
Zbirni udeo zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu u Evropskoj Uniji iznosi 25,45% od ukupne zaposlenosti, dok je u Srbiji taj udeo 18,54%. Manji udeo od Srbije ima samo Rumunija (13,09%) dok ostalih 27 članica ima veći udeo. Od Srbije u ovoj bazi podataka manji udeo imaju i Makedonija (18,01%) i Turska (14,15%) kao zemlje kandidati, ne i članice, prenosi sajt Makroekonomija.org.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2014. bila je za 5,3 odsto manja nego u istom mesecu 2013. godine dok je u odnosu na prosek 2013. godine bila manja za 0,2 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). U periodu januar-decembar 2014. je ostvaren pad industrijske proizvodnje od 6,5 odsto u poređenju sa 2013.
Na godišnjem nivou je u decembru 2014. posmatrano po sektorima, pad zabeležen u snabdevanju strujom, gasom, parom i klimatizacijom od 30,4 odsto i u rudarstvu od 30,2 odsto, dok je u prerađivačkoj industriji zabeležen rast od 6,4 odsto.
Gledano po namenskim grupama, u decembru 2014. u odnosu na decembar prethodne godine pad je registrovan u proizvodnji energije za 26,6 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije za 0,6 odsto i i kapitalnih proizvoda za 3,6 odsto. Dok je rast registrovan u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju (14,1 odsto) i trajnih proizvoda za široku potrošnju (1,2 odsto).
Kako je naveo RZS, obim industrijske proizvodnje u decembru 2014. godine u poređenju sa decembrom 2013. bio je u rastu kod 12 oblasti, koje u strukturi industrijske proizvodnje učestvuju sa 42 odsto, a u padu kod 17 oblasti čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 58 odsto.
Decembarskom padu industrijske proizvodnje najviše su doprineli proizvodnja električne energije, eksploatacija uglja, proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina, kao i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodnja proizvoda od gume i plastike.
Industrijska proizvodnja u decembru 2014. godine, u odnosu na prosek 2013. kod ukupne industrijske proizvodnje manja je za 0,6 odsto, a kod prerađivačke industrije veća je za 6,4 odsto.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu januar-decembar 2014. godine bila je oko 26,68 milijardi evra, što je za 0,8 odsto više nego u istom periodu 2013, saopštio je RZS.
Iskazano u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2014. godini bila je oko 35,49 milijardi ili za 0,9 odsto veća nego u istom periodu 2013. godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od oko 11,157 milijardi evra ili za 1,4 odsto više u nego u istom periodu 2013, dok je uvoz u 2014. bio oko 15,5 milijardi evra ili za 0,4 odsto veći.
Deficit je bio oko 4,369 milijardi evra, što čini smanjenje od 2,3 odsto u odnosu na isti period 2013. godine.
Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 71,9 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 71,1 odsto.
U strukturi izvoza i uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju (52,4 odsto i 60,1 odsto), roba za široku potrošnju (39,9 odsto i 18,7 odsto) i oprema (7,7 i 10,3 odsto).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (2,57 milijardi dolara), Nemačka (1,77 milijardi dolara), Bosna i Hercegovina (1,319 milijardi dolara), Ruska Federacija (1,029 milijardi dolara) i Rumunija (829,5 miliona dolara).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2,467 milijardi dolara), Rusija (2,34 milijarde dolara), Italija (2,3 milijarde dolara), Kina (1,56 milijardi dolara) i Mađarska (1,017 milijardi dolara).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Bosnom i Hercegovinom Crnom Gorom i Makedonijom.
Prema podacima RZS, u decembru 2014. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 957,1 miliona evra, što čini povećanje od 6,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz u tom mesecu bio 1,415 milijardi evra, što čini smanjenje od jedan odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u četvrtom tromesečju 2014. bila 16,8 odsto, što je 0,8 procentnih poena manje nego u trećem kvartalu, objavio je RZS.
Stopa zaposlenosti pala je na 40,4 odsto, sa 40,6 koliko je iznosila u trećem kvartalu 2014. godine, dok je stopa neformalne zaposlenosti bila veća za 0,8 odsto nego u trećem kvartalu 2014. godine.
Među zaposlenima 24,2 odsto čini takozvana neformalna zaposlenost, što podrazumeva rad u neregistrovanim preduzećima, rad u registrovanim preduzećima ali bez važećeg ugovora i socijalnog i penzionog osiguranja, kao i neplaćen pomažući rad članova domaćinstva.
Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u decembru 2014. godine veći je nego u istom mesecu 2013. godine za 3,8 odsto u tekućim cenama, a u stalnim cenama je veći za 4,2 odsto. U poređenju sa novembrom 2014. promet robe je veći u tekućim cenama za 8,9 odsto, a u stalnim cenama (kad se isključi inflacija) za 10,6 odsto. Ukupan promet robe u trgovini na malo u prošloj godini je u odnosu na 2013. godinu veći u tekućim cenama za 3,8 odsto, a u stalnim cenama za dva odsto.
Srbija je četvrtom kvartalu 2014. godine imala realni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,6 odsto, poredeći sa istim periodom 2013. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Pad BDP u prvom kvartalu prošle godine bio je 0,1 odsto, u drugom kvartalu 1,3 odsto, a u trećem 3,6 odsto.
Ruska centralna banka iznenada je smanjila referentnu kamatnu stopu na 15% zato što ruska ekonomija pokazuje sve upadljivije znakove pada u recesiju. Analitičari su očekivali da će Centralna banka zadržati kamatu na istom nivou jer je prethodno objavila da će je sniziti tek kada inflacija počne da usporava. Umesto toga ona je porasla.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Ministarstvo odbrane predložiće pojednostavljivanje procedura za komercijalizaciju viška vojne imovine čija se vrednost danas procenjuje na 1,5 milijardi evra, najavljeno je na 10. sastanku Foruma stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj održanom u Centralnom Domu vojske u Beogradu.
Iako je Master plan za prodaju imovine koja nije potrebna za funkcionisanje Vojske Srbije osmišljen 2006. do sada je od 531 objekta prodat tek 71 celokupni kompleks i još 6 u delovima dok je za 72 zaključen ugovor. Ostali objekti propadaju i neophodno je da se kroz efikasniju proceduru olakša lokalnim samoupravama da tu imovinu stave u funkciju ekonomskog razvoja.
Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević najavio je da će lokalne samouprave uskoro biti pozvane da se opredele koje objekte i lokacije žele da preuzmu i da dostave konkretne ideje, ciljeve i svrhu njihove revitalizacije.
”Problem spore komercijalizacije leži u komplikovanim procedurama otuđenja, neažurnoj planskoj i imovinskoj dokumentaciji, kao i postupcima procene vrednosti. Želimo da radimo zajedno sa Ministarstvom odbrane na rešavanju ovih problema jer su svi na gubitku, Vojska koja ima velike troškove čuvanja, lokalne samouprave koje ne ubiraju poreze, kao i privatni sektor i građani koji bi na ovim mestima mogli da pronađu nove poslovne mogućnosti”, ocenio je Atanasijević.
Državni sekretar Ministarstva odbrane Zoran Đorđević istakao je da je Vojska spremna da otuđi objekte obuhvaćene Master planom, ali da se mora voditi računa da zauzvrat dobije adekvatna sredstva, koja će uložiti u opremanje i rešavanje stambenih pitanja svojih pripadnika. On se složio da bi prodaju trebalo ubrzati jer će to doneti veliku korist državi i građanima.
Kako bi podstakao lokalne samouprave da kreativno razmišljaju o korišćenju vojne imovine NALED je inicirao dolazak holandskog arhitekte Gabrijela Raula Penje, stručnjaka za transformaciju i ponovnu upotrebu objekata, koji će pomoći opštini Vršac da revitalizuje Dom vojske.
”Kriza i manjak novca su uticali da se više ne rade potpune rekonstrukcije. Sada se to čini u fazama kako bi objekat i tokom radova donosio prihode za dalje ulaganje. U osmišljavanje rekonstrukcije bi trebalo uključiti celokupnu zajednicu i tako doći do najboljih rešenja”, rekao je Penja.
Do sada prodati vojni objekti doneli su prihod od 185 miliona evra od čega je 170 miliona Vojska dobila u vidu stanova (1.080). Najviše stanova dobijeno je kroz razmenu sa Građevinskom direkcijom Srbije (938) dok su ostatak ponudile lokalne samouprave i zbog toga je ocenjeno da bi upravo sa gradovima i opštinama trebalo više raditi u cilju brže komercijalizacije vojne imovine.
Naučnici sa francuskog Instituta Paster koji prate širenje ebole u Gvineji upozoravaju da ovaj virus najverovatnije upravo mutira. Za sada se istražuje mogućnost da će on postati još zarazniji.
U Gvineji, Sijera Leonu i Liberiji je do sada njime inficirano 22.000 ljudi a od tog broja njih 8.795 nije uspelo da se izbori sa opakom bolešću. Ona bi mogla postati još opasnija ako je mutacijom dobila sposobnost da se lakše prenosi sa čoveka na čoveka. Inače, ebola je RNA virus, poput HIV-a i gripa, i ima visoku stopu mutacije.
“Do sada smo imali nekoliko slučajeva u kojima uopšte nije bilo simptoma. Ovi zaraženi bi mogli lakše da prenose virus, ali još nismo skroz sigurni da su oni zaista oboleli od mutirane vrste ebole ili su samo atipični slučajevi. Ako jesu to znači da bi virus mogao da se promeni u manje smrtonosan ali lakše prenosiv”, kaže genetičar Anavađ Sakuntabaj.
Izvor: BBC