Monthly Archives

децембар 2015

EFSE odobrio 10 miliona evra UniCredit Banci za finansiranje stambenih kredita u Srbiji

by bifadmin 16. децембар 2015.

Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) i UniCredit Banka Srbija proširuju svoju saradnju. Novi kredit od 10 miliona evra, obezbeđen od strane EFSE, će se koristiti za finansiranje dodatnih stambenih kredita za fizička lica.

Inače, Evropski fond za jugoistočnu Evropu (EFSE) je osnovan od strane Nemačke razvojne banke (KfW) uz finansijsku pomoć Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke (BMZ) i Evropske komisije (EC). Fond ima za cilj podsticanje ekonomskog razvoja i prosperiteta u Albaniji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, BJR Makedoniji, Kosovu, Gruziji, Moldaviji, Crnoj Gori, Rumuniji, Srbiji, Ukrajini i Turskoj.

UniCredit Banka je jedna od najvećih banaka u Srbiji, koja na tržištu stambenih kredita ima udeo u prodaji, prema podacima iz oktobra, od više od 10% i prisutna je u svim područjima Srbije. Ovaj dodatni kredit obezbeđuje neophodna finansijska sredstva za poboljšanje uslova stanovanja i kupovinu stanova, čime se u potpunosti zadovoljavaju potrebe ciljne grupe Fonda – domaćinstava sa niskim primanjima.

“Veoma smo zadovoljni što smo u mogućnosti da obezbedimo dodatno finansiranje za tržište nekretnina zahvaljujući našoj dugogodišnjoj saradnji sa EFSE-om. Ova saradnja će nam omogućiti da građanima pružimo finansijsku podršku kako bi oni sebi obezbedili stambeni prostor. S druge strane, UniCredit Banka će moći da nastavi da nudi povoljne uslove kredita i na taj način zadrži svoju poziciju jedne od najpovoljnijih banaka kada su u pitanju stambeni krediti“, rekao je Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke Srbija.

16. децембар 2015. 0 komentar

10 ekstremnih predviđanja Sakso banke za 2016.

by bifadmin 16. децембар 2015.

Da li bi evro, Brazil i nafta mogli da postanu neočekivani pobednici u 2016. godini?

Sakso Banka (Saxo Bank), specijalista za investicije i internet trgovanje različitim tržišnim materijalima, objavila je danas godišnji set „Ekstremnih predviđanja“ za nastupajuću godinu. To je grupa od 10 neizvesnih, ali ipak pomalo potcenjenih događaja, koji bi mogli da imaju značajne posledice na dešavanja na finansijskom tržištu na početku 2016.

Kao i uvek, predviđanja obuhvataju dešavanja na tržištima i lokacijama širom sveta; počev od drastičnog povratka cene nafte na cenu od USD 100 za barel, pa do „jednoroga“ iz Silikonske doline koji se ponovo vraćaju u mit. U ostale tvrdnje spada i rast ruske rublje za 20% u odnosu na korpu američki dolar/evro, Olimpijske igre koje će pokrenuti ubrzani oporavak Brazila i kolaps korporativnih obveznica.

„Kvantitativno popuštanje i druge forme intervencija nisu uspele. Kina je u tranziciji, a geopolitičke tenzije su složene kao i uvek. Marginalni trošak novca raste, kao i nestabilnost i neizvesnost. Ovogodišnja predviđanja smo postavili u odnosu na ove okolnosti. Ekstremna predviđanja Sakso banke su i dalje vežba pronalaženja deset relativno kontroverznih i međusobno nepovezanih ideja koje bi mogle da preokrenu investicioni svet naglavačke. Korisno je videti kako Ekstremna predviđanja podgrevaju maštu naših klijenata i podstiču stalnu debatu“, izjavio je glavni ekonomista Sakso banke, Stin Jakobsen (Steen Jakobsen).

Ekstremna predviđanja Sakso banke za 2016:

1. Smer kretanja odnosa EUR/USD? Biće 1,23 …

Evropa je suočena sa ogromnim suficitom tekućeg računa, a niska inflacija, po logici makroekonomije, bi trebalo da znači jaču valutu, a ne slabiju. Trka do dna je prošla ceo krug, što znači da smo se opet vratili na slabiji američki dolar što je direktan ishod politike kamatnih stopa SAD.

2. Ruska rublja do kraja 2016. raste za 20%

Do kraja 2016. porast tražnje za naftom i neprimereno spor rast kamatnih stopa u SAD prouzrokovaće rast ruske rublje za 20% u odnosu na korpu američkog dolara/evra u 2016.

3. Jednorozi iz Silokonske doline prizemljeni

Za Silikonsku dolinu 2016. će ličiti na 2000. jer će veliki broj startapa odlagati monetizaciju i zamenu za opipljive poslovne modele tražiti u osvajanju što većeg broja i pokušaj dostizanja kritične mase.

4. Olimpijske igre koje će ubrzano pokrenuti oporavak zemalja u razvoju predvođenih Brazilom

Stabilizacija, investiciono ulaganje u Olimpijske igre i umerene reforme će dovesti do poboljšanja raspoloženja u Brazilu, a izvoz zemalja u razvoju će biti potpomognut nižim kursom domaćih valuta. Rezultat: deonice vezane za zemlje u razvoju će imati sjajnu godinu – ostvarivaće veće prinose od obveznica i deonica drugog porekla.

5. Demokrate zadržavaju predsedničku poziciju i 2016. ponovo osvajaju većinu u Kongresu

Republikanska partija se kreće između moći i dramatične slabosti dok se odigravaju rascepi usled unutrašnje borbe oko budućeg smera partije. Ovo će dovesti do trijumfalne pobede Demokratske stranke koja uspešno sprovodi kampanju „izađi na glasanje“ sa generacijom Y (millennnials) koji će izaći na glasnje u velikom broju jer su frustrirani političkim bezizlaznim položajem i slabim izgledima za pronalaženje posla tokom poslednjih osam godina.

6. Uznemirenost zemalja OPEK će na kratko povratiti naftu na cenu od USD 100 za barel

Cena OPEK-ove korpe sirove nafte pala je na najniži nivo od 2009. i nelagodnost kako među siromašnijim tako i među bogatijim članovima kartela oko strategije „snabdi i vladaj“ nastavlja da raste. Dugo očekivani znak ubrzanog usporavanja proizvodnje zemalja koje nisu članice OPEK-a konačno počinje da se javlja. Prikladno podržan, OPEK je iznenadio tržište sa smanjenjem proizvodnje. Porast cene dovodi do brzog oporavka i investitori se otimaju da ponovo uđu na tržište dugoročno – približavajući opet cenu na USD 100 za barel.

7. Srebro će se osloboditi okova zlata i porasti za 33%

Tokom 2016. će se ponovo vratiti poverenje u srebro. Politička težnja ka smanjenju emisije ugljen-diksida podržavanjem obnovljivih izvora energije će dovesti do povećane industrijske tražnje za ovim metalom, jer se upotrebljava u proizvodnji solarnih ćelija. Tako će doći do povećanja cene srebra za trećinu, ostavljajući druge metale iza.

8. Agresivni FED će dovesti do kolapsa globalnih korporativnih obveznica

Krajem 2016. će predsednica FED-a Dženet Jelen (Janet Yellen) krenuti sa agresivnijim povećanjem kamatnih stopa, pokrenuvši tako veliku rasprodaju na svim važnijim tržištima obveznica jer će prinosi početi da rastu. Kako su delovi bankarskih i brokerskih bilansa stanja namenjenih trgovanju obveznicama i trgovanju na berzi skoro nestali, jedan od vitalnih delova u funkcionisanju tržišta jednostavno nije tu. Do tog zaključka se dolazi suviše kasno i nastupa beg celokupne strane kupovine u paničnu rasprodaju bez povratka, dok veoma napredni modeli rizika naglo skreću ka najvišem nivou uzbune.

9. El Ninjo pokreće rast inflacije

Sledeće godine uticaj El Ninja će biti najjači do sada i prouzrokovaće nedostatak vlage u mnogim oblastima jugoistočne Azije i suše u Australiji. Slabiji prinosi poljoprivrednih proizvoda će ograničiti snabdevanje u vremenu kada potražnja još raste posle globalne ekonomske ekspanzije. Ishod će biti porast Blumbergovog poljoprivrednog indeksa za 40% što će doprineti preko potrebnom inflatornom pritisku.

10. Nejednakost se ipak poslednja smeje tržištu luksuznih roba

Suočena sa rastućom nejednakošću i nezaposlenošću od preko 10%, Evropa razmatra uvođenje osnovnog jedinstvenog prihoda kako bi osigurala da svi građani mogu sebi da priušte zadovoljenje osnovnih potreba. U društvu koje u većoj meri teži egalitarizmu, druge vrednosti se promovišu, potražnja za luksuznom robom brzo opada – a taj sektor propada.

16. децембар 2015. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Azijski investitori oprezni pred odluku FED-a

by bifadmin 15. децембар 2015.

Čitav svet očekuje da će čelnici američke centralne banke sutra po prvi put posle 2006. godine podići referentne kamatne stope, a tržišta u Aziji dan uoči odluke reaguju preoprezno.

Istovremeno, cena nafte je počela ponovo da pada, uprkos blagom jačanju u ponedeljak. Sa 38 dolara po barelu sirovi brent pao je natrag na 37,61 dolara.

U Japanu Nikkei je jutros zatvorio trgovanje u plusu 1,7% posle pada od 3% u ponedeljak. U Australiji je S&P/ASX 200 indeks zatvorio trgovanje u minusu 0,4%, dok je hongkonški indeks Hang Seng zatvorio sa +0,4%

15. децембар 2015. 0 komentar

Ekonomija Slajder

B&F reč nedelje: Otkazi

by bifadmin 15. децембар 2015.

Pretprošle nedelje objavljena je vest da je Vlada usvojila Fiskalnu strategiju za 2016. godinu kojom je predviđeno smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru, i to za 35.000 tokom sledeće godine.

Samo u prvom mesecu 2016. godine oko 14.500 zaposlenih u javnoj upravi dobiće otkaze, od čega 2.000 ljudi u Beogradu, što će dodatno uticati na rast siromaštva, komentarisali su mnogi tada.

Međutim ono što je zabrinulo javnost možda i više od najave tolikih hiljada novih nezaposlenih na birou su kriterijumi na osnovu kojih će ljudi biti optuštani i pitanje da li će njih posle nekog vremena zameniti novi, partijski postavljeni kadrovi. O kojima se obično misli kao o nedovoljno stručnima, posebno u poslednje vreme, kada oni to i javno dokazuju.

Mediji koji su pokušali da otkriju na osnovu čega će se vršiti otpuštanja došli su do zaključka da država ili nema ideju ili ne želi da je obznani.

Posle najave otpuštanja znalo se jedino da će u republičkim organima broj radnih mesta morati da se smanji za 8.511, u jedinicama lokalne samouprave i njihovim preduzećima za 5.751, a u AP Vojvodini za 250.

Od tada informacije dobijamo “na kašičicu”, pa smo tako prvo saznali da bi otkazi trebalo da stupe na snagu do 2. februara a potom i da će od ukupnog broja zaposlenih koji su višak 5.500 dobiti otpremnine, a 8.500 otkaz. Za otpremnine je predviđeno da se za svaku godinu rada dobije 200 evra, a u budžetu su planirana sredstva za te namene.

U Ministarstvu zdravlja planirano je 2.500 otkaza, Ministarstvu prosvete 1.500, Ministarstvu pravde 350, Ministarstvu rada 150, a u Ministarstvu unutrašnjih poslova bez posla će ostati 70 službenika.

Kritike ovog poteza Vlade, iako je on prema zvaničnim saopštenjima bio neminovan, stižu i iz redova ekonomista. Sudeći prema budžetu za 2016. godinu otkazi u javnoj upravi neće doneti uštedu, već naprotiv, plate zaposlenih državnu kasu koštaće nepunih pet milijardi dinara više. Novosti naime pišu da se ovaj podatak uklapa u računicu o povećanju plata prosveti, zdravstvu, vojsci i policiji. Ministarstva su, naime, budžet planirala kao da nijedan službenik neće biti otpušten, iako je Vlada uveliko usvojila odluke da će već do februara za državu raditi 14.512 ljudi manje.

Šta se dešava i po kojim kriterijumima će ljudi biti otpuštani još se ne zna tačno, a januar nam dolazi za tačno dve nedelje.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.

15. децембар 2015. 0 komentar

Slajder

Švedski model i njegovi manekeni

by bifadmin 15. децембар 2015.

Paralelno sa jenjavanjem rejtinga Evropske unije raste ponovno oduševljavanje Švedskim modelom. Jedan od vođa italijanskog populističkog pokreta hotelijerskog imena “Pet zvezdica” obećao je neki dan Italijanima kako će imati švedski standard čim njegova “nepartija” preuzme državu u svoje ruke. Švedska je u populističkoj mitomaniji najblještaviji mamac za lov naivnih. U februaru ove godine bio je srpski premijer u Švedskoj i vidno impresioniran onim što je ugledao izjavio: “Kada bismo deo onoga što imaju Skandinavci, njihovog duha, mogli da prenesemo u našu zemlju mnogo bismo brže napredovali”. Za razliku od Miloševića ili Berluskonija, na primer, koji su svojim podanicima obećavali Švedsku, Vučić se pokazao elegantniji u ulozi manekena njenog modela. Pozvao je njih, Šveđane, rečima: “Molim vas dođite u Srbiju, potrebno nam je vaše iskustvo, podrška i pomoć…”

Čime taj privlačni model zrači danas? Švedska je svoju finansijsku krizu doživela devedesetih godina prošlog veka. Oporavak je plaćen padom BDP za jednu četvrtinu i kako se govorilo pređen je put “od socijalne do minimalne države”. Eto i u tome je preduhitrila ostale koji su do 2007. godine zataškavali ekonomske nestabilnosti zbog kojih su zatim pali u mnogo dublju psiho-finansijsku depresiju. Ponovila se situacija iz vremena Velike krize kroz koju je Švedska prošla mnogo lakše nego druge zemlje i poslužila za primer predsedniku Ruzveltu da se reformama trebalo pozabaviti pre nego što stigne kriza. Švedski “Srednji put” kako ga je (1936. godine) definisao u istoimenoj knjizi Markvist Čajlds (Childs) posebno je privukao Ruzvelta zbog dokaza uspešne koegzistencije dražavne intervencije i privatnog sektora u Švedskoj, te je rekao: “pritom i jedni i drugi prave novac, a ne gubitke”. Ne manje je pažnju plenilo otkriće da je Švedska zemlja sa visokim stepenom autonomije, relativno male, efikasne, nekorumpirane birokratije, van uticaja političkih partija.

Švedska je bila i ostala jedna od najdemokratskijih zemalja, u kojoj je birokratija efikasna, socijalne službe za uzor, nezaposlenost ne predstavlja veliki problem – 6,7 odsto danas, a umela je biti 1,3 odsto pre nego što su navalile izbeglice iz Jugoslavije devedesetih godina, uz to je i zemlja sa najorganizovanijim prihvatom stranaca. Građani gaje duboko poštovanje prema drugim osobama, ambijentu, zajedničkim dobrima, različitosti, rodnim orijentacijama. Žene predstavljaju okosnicu društva podjednako važnu kao što su porodica, pravo na rad, solidarnost i tolerancija.

Neprikosnovena vladavina socijaldemokrata (SAP) pala je 2006. godine kada su konzervativci (Aliansa za Švedsku) pobedili i prvi put u istoriji dobili dva mandata za redom. Pritom se u ključna opredeljenja nije diralo previše jer različiti politički pogledi nisu osnova za mržnju, za rušenje protivnika i po cenu upropašćivanja zajednice, nego platforma za ponudu različitih progrma za rešavanje društvenih problema. Na građanima je da se opredele u koga imaju više poverenja da će efikasnije voditi politiku, ekonomsku pre svega. Najveći deo švedskih uspeha i apsolutna komparativna prednost nad drugima proističe iz sposobnosti da relativno lako postižu konsezus politike, preduzetnika, moćnih ali koopretivnih sindikata, nevladinog sektora… oko ključnih interesa nacije koje zatim poštuju i vlast i opozicija. Tako su van rasprave pitanja izvozne orijentacije proizvodnog sektora, favorizovanja nauke, aplikacija novih tehnologija, opšteg obrazovanja i socijalnih prava građana, ekologije, zastupljenosti žena u politici i zapošljavanju[ref]U švedskom parlamentu ima 47 žena, u vladi je 13 žena i 11 muškaraca, u javnom sektoru je rodni paritet postignut na svim nivoima upravljanja, međutim, u privatnom sektoru na rukovodećim funkcijama je samo 17 odsto žena, a među profesorima univerziteta 19 odsto! [/ref]… To je deo korpusa Švedskog modela, koji kod njih niko razuman ne dovodi u pitanje. Dakako da je talas populizma dopro i do Skandinavije, ali je tamo blaži kako po broju tako i po zagriženosti pripadnika.

Tešku finansijsku krizu devedesetih godina, koja je pokazivala sve karakteristike kasnije globalne krize, Švedska je razrešila nacionalizovanjem banaka, ne obraćajući pažnju na kuknjave liberalnih fundamentalista. Nedavno je prodala poslednjih 7 odsto vlasništva Nordea finansijske grupe koja kao privatna banka pokriva Skandinaviju (Finska, Norveška, Danska i Švedska), ali će njene dve najveće domaće banke, koje je nacionalizovala, ponovo postati privatne tek 2028. godine.

Švedska je sebi postavila čvrste i rigorozne ciljeve kresanja državne potrošnje sve do postizanja pozitivnog bilansa budžeta. Ustanovila je Finansijski savet – komitet eksperata kojem je definisan zadatak da obezbede dugoročnu finansijsku stabilnost, privredni rast i što veću zaposlenost. Uspela je jer je imala podršku celog političkog spektra. Isti postupak sa istim nivoom kolektivne svesti i odgovornosti ponovljen je kasnije još samo na Islandu i sa podjednakim pozitivnim rezultatima. Uglavnom oporavljena dočekala je globalnu krizu 2007/8. godine sa izbalansiranim budžetom i stabilizovanom ekonomijom. Švedska je jedina članica EU u kojoj svaka njena regija ima BDP po stanovniku viši od proseka Evropske unije, a prosečan BDP iznosi 46.219 dolara po stanovniku[ref]Prema projekciji MMF za 2015. godinu (nominalno) Švedska BDP-om po stanovniku zauzima 10. mesto, a po broju stanovnika tek 86. mesto u svetu. To je čini ekonomski najefikasnijom zemljom. [/ref]. Po broju stanovnika je od Srbije veća samo za četvrtinu (9,5 miliona ukupno) a po BDP jača 12,5 puta!

Kako njihov Business Tendency Survey (Pregled poslovnih tendencija) navodi, rast BDP u ovoj i narednoj godini biće preko 3 procenta, zasnivaće se uglavnom na ekspanzivnom izvozu sa rastom od 4 – 5 procenta, ukupni dugovi svedeni su na 41,2 odsto BDP (upola u odnosu na EU), veliki priliv imigranata povečaće stopu nezaposlenosti na 7,7 odsto u ovoj godini i 7,6 odsto u narednoj. Uprkos povećanoj ponudi na tržištu rada stepen rasta satnice pašće u ovoj godini za samo 0,3 odsto, da bi već u narednoj dostigao nivo rasta od 3 odsto, odnosno za 0,5 odsto više. Indikator ekonomskih tendencija pao je u novembru za 1,9 odsto, ali je još uvek za 6,5 odsto iznad dugogodišnjeg proseka. Rigorozne mere štednje nikada nisu usmeravane na povećanje oporezivanja dohotka ili smanjenje fondova za razvoj. Najveći deo restriktivnih mera ostaće na snazi sve do 2018. godine, odnosno do postizanja cilja od 1 odsto viška u platnom bilansu.

Ozbiljnu prepreku tom cilju predstavlja navala imigranata tako da ih je u oktobru mesecu evidentirano 170 hiljada sa verovatnoćom daljeg rasta – oko 200 hiljada do kraja godine. Već sada je Švedska daleko nadmašila rekord od 84 hiljada izbeglica 1992. godine pri raspadu Jugoslavije i postala članica EU sa srazmerno veličini najvećom koncentracijom imigranata. Konstatovano je da će država morati da izdvoji iz budžeta između 6 i 7 milijardi evra da bi izbeglicama obezbedila dostojan smeštaj. Socijaldemokratska vlada je već najavila da će cilj pozitivnog platnog bilansa morati da se odgodi za izvesno vreme, koje će ponajviše zavisiti od smirivanja situacije u Siriji i oporavka te zemlje koji bi povukao deo izbeglica nazad u domovinu.

Jedna od ključnih lekcija Švedske u ponašanju za vreme krize glasi: deficit nije problem ako služi za finansiranje istraživanja i zapošljavanja. Guverner Riksbank (Centralne banke), Stefan Ingves, lakonski kaže: “Strogost Bundesbanke? Ne hvala!” Ekonomista Kjel Nordstrem smatra da je noseći stub švedske ekonomske stabilnosti bipatijska saglasnost oko izvoza visokokvalitetne robe kao nacionalnog prioriteta. Volvo je nedavno otvorio svoju fabriku u SAD, švedski vojni avion Saab Gripen prodaje se bolje od Eurofightera Tajfun[ref]Na projektovanju i proizvodnji Eurofightera Typhoon radile su vojne industrije Britanije, Nemačke, Francuske, Italije i Španije, a na Saab Griponu Šveđani sami. Kuriozitet je odbijanje Švedske da svoje avione proda Kataru jer tu zemlju uvršćuje u nedemokatske i potencijalno agresivne, a takvima ne prodaje oružje![/ref], Scania je sinonim za teška vozila… ako pak proizvodi nisu u ekstra klasi, onda su dizajnom i cenom konkurentniji od drugih kao IKEA, na primer.

Oni koji posežu za švedskim primerom morali bi uzeti u obzir da ta zemlja nije ratovala od 1805. godine do danas te da je to jedna od značajnih komparativnih prednosti, zajedno sa kolektivnim razrumnim ponašanjem, uz favorizovanje politike kolektivne dobrobiti. Među ključne odrednice Švedske, bez obzira ko je na vlasti, spadaju pragmatizam uz što veći procenat zaposlenosti stanovništva. Rezultat je da drže svetski rekord od 80 odsto zaposlenih generacije od 25 do 64 godine starosti! U zemlji gde gotovo svi rade malo je prostora za zamlaćivanje političkim, nacionalističkim, verskim i slčnim “nadgradnjama”. Utoliko nije preterano važno koja je partija na vlasti, a pogotovo ne koji političar. Uprkos prevagi razuma nad političkim strastima ta zemlja je dala političare velikog formata kakav je bio Olof Palme, čija je definicija da socijalisti nisu protiv bogatstva, nego protiv siromaštva, simbol jednog društvenog pogleda. Njegov prethodnik, Tage Erlander, 23 godine je neprekidno obavljao posao premijera (41 godinu parlamentarac) a da mu vlast nije udarila u glavu. Prema tvrdnji istoričara Jože Pirjevca, on je imao presudnu ulogu ubeđivanja Kardelja da se Jugoslavija opredeli za samoupravljanje. Možda će jednog dana bar Švedska u tom uspeti. Trenutno se, nakon jednogodišnjeg eksperimenta sa skraćenim radnim vremenom na samo 30 radnih sati u regiji Geteborga, sabiraju rezultati stručnih praćenja koja listom pokazuju da je produktivnost porasla u direktnoj srazmeri sa smanjenjem broja radnih sati, da su bolovanja gotovo nestala, da je indeks sreće zaposlenih udvostručen i da su pritom ekonomski efekti značajno bolji.

Pariska parada istorijske saglasnosti oko ekološke budućnosti planete, koju je verifikovalo 186 zemalja, u neku ruku samo je odjek “Energetskog scenarija Švedske 2010 – 2050. godine”, kojim se predviđa da u drugu polovinu ovoga veka Švedska uđe isključivo sa obnovljivim izvorima energije. Taj ambiciozni plan ispisan na sto stranica teksta, tabela i grafikona, nudi dokaze ne samo održivosti ekoloških ambicija nego i argumente tehnološkog revolucionarnog obrta i izvanredne ekonomske perspektive. Za razliku od američke saglasnosti koja lako može biti opstruirana ako konzervativci dođu na vlast, švedski plan je nedvosmisleno bipartijski – započet u vreme konzervativaca, a finalizovan od najjače ženske ekipe socijaldemokrata. Naime, realizacija “Scenarija” poverena je Kristini Person, šefici Ministarstva budućnosti – jedinog takvog u svetu, zatim moćnoj Margot Valstrem, ministarki spoljnih poslova i Magdalen Anderson, ministarki finansija. Plan potpunog anuliranja fosilnih goriva, sem što predviđa značajne pogodnosti za one koji ga ozbiljno shvate[ref]Ko kupi električni auto, na primer, dobija do 10.000 eura bonusa plus besplatno parkiranje, ne plaća putarinu, ni godišnje takse na vozilo i još što šta drugo.[/ref] naslanja se na već dugu i efikasnu tradiciju ekoloških mera. Na primer, carbon tax, uvedena još 1991. godine podrazumeva 100 evra poreza na svaku tonu CO² dok je u ostalim članicama između 5 i 10 evra. To je jedan od načina na koji su emisije ugljendioksida u Švedskoj od 1970. godine smanjene na pola, a da je ekonomija uvećana za 105 odsto. Celokupan železnički saobraćaj je prešao na obnovljivu energiju, a gradski autobuski na etanol… Ima toga sijaset.

Ni aktuelni povod sa početka, ni aktuelna veza sa kraja ovog teksta nisu dovoljni da objasne zašto je baš Švedska u centru pažnje. Ponajviše je ona tu zato što se ne samo kod nas, padom rejtinga EU, podgrevaju verovanja da je dovoljno prihvatiti Švedski model da bi se postalo bogatiji, bolji, pametniji… U debati američkih predsedničkih kandidata, Berni Sanders oponirajući Hilari Klinton, rekao je: “Mogli bismo da učimo od Danske, Švedske i Norveške kako valja rešavati probleme radnika…” Hilarin odgovor je bio rezak: “Nismo mi ni Danska ni Švedska, mi smo Sjedinjene države Amerike i naš je posao…” Nije lako razaznati da li je u pitanju njeno igranje na kartu nacionalne narcisoidnosti ili nesporazum, tek u pravu je – ni svemoćna Amerika nije u stanju da tek tako postane Švedska. Mnogo je Amerikanaca, pogotovo uticanijh, koji ne bi ni želeli taj model. Društvo koje imaju Šveđani stvaralo se tokom par vekova tolerantnog, pragmatičnog, pametnog i nadasve ujednačenog razvoja. U takvoj zemlji elita sposobna da usmerava društvo je posledica, a ne preduslov razvoja.

Tekst je iz novog broja koji će se na trafikama naći 22. decembra 2015.

15. децембар 2015. 0 komentar

Ekonomija Slajder

„Privrednik“ za alociranje sredstava iz budžeta od gubitaša ka MSP

by bifadmin 15. децембар 2015.

Članovi Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ u svom saopštenju pozdravili su usvajanje budžeta za narednu godinu i činjenicu da je budžet štedljiv, ali istovremno konstatuju da se značajan privredni rast ne može ostvariti bez ulaganja, pa sugerišu da budžet u određenoj meri treba da bude investiciono podsticajan.

„Očekujemo da će domaći privrednici i investitori imati prednost i da će predviđeni budžetski podsticaji završiti u njihovim rukama, a ne da se samo subvencionišu i oživljavaju kompanije gubitaši poput Bora, Železare Smederevo i drugih.
Kako bi se Srbija regionalno razvila nužno je podržavati preko 300.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika sa lokala, koji imaju ograničen pristup izvorima finansiranja, pa samim tim smatramo da sredstva iz budžeta treba alocirati u zdraviji deo privrede, u ruke kompanija i preduzetnika koji redovno izmiruju svoje poreske obaveze i pune isti taj budžet Republike Srbije“, piše u saopštenju.

Ukoliko bi se preusmerila sredstva sa kompanija gubitaša na zdraviji deo privrede, sigurni smo da bi došlo do „eksplozije“ inovacija, novih proizvoda i usluga, konačno, novih radnih mesta. U suprotnom, nastavilo bi se sa trendom zavlačenja ruku u džep privrednika i građana, svih urednih poreskih platiša. Dok država poljoprivredu vidi kao razvojnu granu srpske privrede umesto jačanja podrške opadaju subvencije za poljoprivrednu proizvodnju. Vlade iz regiona, pritom, istovremeno povećavaju podsticaje u ovoj oblasti, što narušava konkurentsku sposobnost naše poljoprivrede, kažu u „Privredniku“.

Članovi Kluba „Privrednik“ su samo u 2013. godini ukupno platili preko 550. miliona evra poreza državi i u svom saopštenju zalažu se da ubuduće merilo uspeha za isticanje privrednika bude ostvareni profit, kao i plaćeni porez na dobit iz poslovanja.

15. децембар 2015. 0 komentar

Politika i društvo

Prikupljanje donacija za Veliki novogodišnji Giveaway

by bifadmin 15. децембар 2015.

U četvrtak 24. Decembra od 14 do 18 sati u prostoru Mikser House-a organizuje se prikupljanje odeće, konzervirane hrane, kozmetike i ostalih potrepština za najugroženije.

“Novogodišnji Giveaway” organizuje četvoro mladih entuzijastasta na sopstvenu inicijativu. Oni su do sada organizovali Belgrade Giveaway i Solidarnu Klopicu, a sada pozivaju sve ljude dobre volje da im se pridruže u ovoj inspirativnoj akciji.

Donacije će biti dostavljene institucijama kojima je to zaista potrebno, a to su: Domovi za nezbrinutu decu, Prihvatilište za odrasla i stara lica, Svratište za decu, NVO Atina.

Ovu akciju podržale su i poznate ličnosti, a evo kako su to uradili: Andrija Milošević i Anđelka Prpić: http://on.fb.me/1Ns4ANN, Milorad Mandić Manda: http://on.fb.me/1P1Ssr, Aleksadnar Radojičić: http://on.fb.me/1NkNcfT.

Organizatore ovog događaja moguće je kontaktirati putem Facebook stranice: www.facebook.com/giveaway.rs a link ka NOVOGODIŠNJEM GIVEAWAY je ovde: https://www.facebook.com/events/196421277362418/

15. децембар 2015. 0 komentar

B&F Plus Slajder

Budućnost je crna: Hvali sunce, drži se uglja

by bifadmin 15. децембар 2015.

Uprkos načelnim zaklinjanjima u alternativne izvore, na Balkanu punom parom teku pripreme za gradnju novih termo elektrana na ugalj koje će graditi kineske kompanije finasirane kreditima kineskih banaka.

Struju dobijenu iz termoelektrana na ugalj EU tretira kao prljavu energiju, ali to ne smeta BiH, Srbiji i Kosovu, državama kojima je zvanično strateški prioritet ulazak u EU, gdje uveliko traju pripreme za gradnju novih termoelektrana na ugalj.

BiH se nalazi na čelu liste sa četiri termo elektrane koje su već u fazi izgradnje ili su pregovori o njihovoj izgradnji u finalnoj fazi.

Termo elektrana “Stanari” se uveliko gradi, pregovori sa finansijerima i izvođačima radova za termoelektrane Tuzla Blok 7 i Banovići su u završnoj fazi dok se za Ugljevik 3 još uvijek traži finansijer.

U Srbiji, gradnja TE Kolubara B te novog bloka u TE Nikola Tesla, za sad je na čekanju dok traje potraga za finansijerima a identična je situacija i sa gradnjom nove TE na Kosovu.

Međunarodne finansijske organizacije, poput Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svjetske banke (WB), načelno više ne žele finansirati gradnju novih termo elektrana na ugalj, prvenstveno zbog zagađenja koje oni proizvode, što vladama balkanskih država značajno smanjuje manevarski prostor u pronalaženju potencijalnih finansijera.

„Energetska strategija EBRD za period 2014-2018 predviđa investiranje u ugalj samo u rijetkim i i izuzetnim slučajevima. Trostruki test se koristi za procjenu svih investicija u ugalj, projekat koji se razmatra mora imati minimalnu emisiju ugljika, mora koristiti najbolje raspoložive tehnike i mora ispunjavati zahtjeve iz direktiva EU koje se odnose na skupljanje i skladištenje ugljika. Trenutno, mi nemamo u proceduri projekte povezane sa ugljem u Srbiji, BiH i Kosovu, mada su razmatrani projekti termoelektrana u Srbiji i na Kosovu“, kaže Viktoria Melahonina, savjetnik za komunikacije u EBRD.

Ako neće zapad, hoće Kinezi

Nespremnost međunarodnih finansijskih institucija da se upuste u finansiranje termo elektrana na ugalj na Balkanu, po svemu sudeći, neće spriječiti njihovu gradnju jer su se u igru uključile kineske banke i kompanije.

Iako su se u inicijalnoj fazi na tendere za gradnju novih termoelektrana u BiH prijavljivale i zapadne i japanske energetske kompanije, u finišu bi redovno odustajali, procjenjujući da im se to ne isplati. Kinezi očigledno imaju drugačije kalkulacije.

Kinezi ipak ne vole riskirati na Balkanu, pošto očigledno dobro znaju sa kime imaju posla, pa je njihov poslovni model vrlo jednostavan. Domaći investitor se zadužuje kod kineske banke koja potom plaća kineskog proizvođača opreme i kinesku firmu koja će izgraditi termoelektranu.

Novac tako ne izlazi iz Kine, domaći investitor praktično dobija termoelektranu po sistemu “ključ u ruke”, kineski graditelji i proizvođači opreme su isplaćeni, i u međuvremenu uposlili svoje kapacitete. Domaćem investitoru ostaje “samo” da kineskoj banci vrati kredit uz dogovorenu kamatu.

Ukoliko se naknadno pokaže da gradnja termoelektrane i nije baš bio profitabilan potez, to više nije kineski problem, a kineska banka sa pravom očekuje da joj kredit uredno bude vraćen.

Za svaki slučaj, Kinezi se dodatno obezbjeđuju. U slučajevima kada je investitor državna kompanija, poput novih termoelektrana u BiH, Tuzla 7 i Banovići, Kinezi insistiraju i na garancijama države.

Tako da u slučaju da se nakon završetka gradnje investitor nađe u situaciji da ne može otplaćivati kredit, on će biti vraćen iz budžeta, što znači iz džepa svih građana koji kao porezni obveznici i pune budžete.

Zagovornici gradnje novih termoelektrana, kako u BiH, tako i u Srbiji i na Kosovu, osim domaće potrošnje računaju i na zaradu od izvoza struje. Ali pitanje koje ostaje bez odgovora je ko će kupovati ove viškove ako svi namjeravaju biti izvoznici struje.

Za tri elektrane 1,58 milijardi eura

Za sada kineske kompanije mogu biti jako zadovoljne jer samo u BiH već imaju ugovorene poslove od 1,58 milijardi eura, za tri nove termoelektrane, a ukoliko budu zainteresovani bez problema mogu dobiti i posao na gradnji četvrte.

Termoelektrana Stanari, investicija vrijedna 350 miliona eura, čiju gradnju finansira kompanija EFT, u vlasništvu srbijanskog biznismena Vuka Hamovića, snage 300 MW, trebala bi početi sa radom već u 2016. godini. Glavni partner na gradnji ove TE kineska kompanija Dongfang Electric Corporation dok je finansiranje obezbjedila China Development Bank.

Dongfang Electric Corporation obezbjedila je sebi još jedan ugovor u BiH, vrijedan 450 miliona eura, za gradnju nove termoelektrane Banovići, snage 350 MW, gdje bi kredit za gradnju obezbjedila Industrial and Commercial Bank of China (ICBC). Nakon što je dobijeno “zeleno svjetlo” od Parlamenta i Vlade FBiH, konačan ugovor i gradnja mogli bi početi već 2016. godine.

Najveći posao, vrijedan 785 miliona eura, izgradnju Bloka 7 u termoelektrani Tuzla, snage 450 MW, koji bi trebao da zamjeni postojeće blokove kojima uskoro ističe vijek upotrebe, dobio je konzorcij koji čine dvije kineske kompanije, China Gezhouba Group and Guandong Electric Power Design. Kredit za gradnju obezbjediće Export-Import Bank of China, a kako su saglasnost dali i Vlada i Parlament FBiH, realizacija projekta bi mogla početi takođe 2016. godine.

Četvrta termoelektrana u BiH čija se gradnja najavljuje je Ugljevik III. Projekat iza kojeg stoji ruski biznismen Rashid Sardarov sa svojom kiparskom kompanijom Comsar Energy Group, a gdje se kao glavni izvođač najavljuje China National Electric Engineering Co. Ltd, trebao je već biti u fazi realizacije, ali Sardarov do sada nije uspio da obezbjedi finansiranje za ovaj projekat.

Činjenica da projekti novih TE u Srbiji i na Kosovu nisu dobili zeleno svijetlo od EBRD, za građane je loš znak, jer očigledno da traženi uslovi, koji se prvenstveno odnose na minimalno zagađivanje kod ovih projekata nisu ispunjeni.

Elektrana lokalna, posljedice preko granične

„Indirektne posljedice aero zagađenja iz termo elektrana na ugalj su preko granične i vode globalnom zagađenju i efektu staklene bašte. Oni koji su najbliži industrijskim postrojenjima najviše su i izloženi riziku po njihovo zdravlje. Sitne lebdeće čestice mogu imati domet i hiljadu kilometara od TE, dakle odavde mogu zagađivati i Rim ili Skoplje. Za karcinom nije toliko važna količina kancerogenih materija u zraku već period izloženosti“, kaže dr. Nurka Pranjić, profesorica na medicinskom fakultetu u Tuzli i koautor studije “Uticaj postojećih i planiranih termoelektrana u tuzlanskom regionu na zdravlje stanovništva”

Zaključak ove studije je da posljedice zagađenja koje proizvode termoelektrane na ugalj, u slučaju Tuzlanskog područja u prosjeku skraćuju životni vijek stanovnika za dvije godine.

Pored toga, tokom narednih dvadesetak godina povećani troškovi liječenja bolesti prouzrokovanih direktno ili indirektno ovim zagađenjima koštati će zdravstvene fondove dodatnih stotinak miliona eura, ako se uopšte životi i zdravlja mogu mjeriti novcem.

Živjeti daleko od termoelektrane na ugalj, tako nije garancija da ste zaštićeni od posljedica dugotrajnog tihog trovanja, a živjeti blizu termoelektrane ili rudnika uglja još je gore.

Zagađivanje zraka česticama teških metala, ugljen dioksidom, sumporom, nije jedini atak na životnu okolinu i zdravlje ljudi koji dolazi iz termoelektrana na ugalj.

Površinski kopovi uglja znače da se hiljade tona zemlje mora ukloniti da bi se došlo do uglja a pred konstantnim širenje kopova nestaju čitava naselja kako bi se oslobodio prostor za dalja iskopavanja. Za dosadašnje stanovnike ovih naselja ovo nije uvijek dobrodošla promjena.

Rudnici gutaju sela

„Ovdje je živjelo oko 1.200 porodica, od kojih je samo pola do sada iseljeno da bi se omogućilo širenje površinskog kopa rudnika Kolubara. Ruševine koje vidite su vid psihološkog pritiska na preostale žitelje da prihvate minimalne naknade i da se i oni isele“, govori Željko Stojković jedan od najglasnijih lokalnih aktivista koji uporno upozoravaju na ogromne štete koje proizvodi eksploatacija uglja na postojeći način pokazujući na preostale kuće u selu Vreoci pored kopa rudnika Kolubara.

Kolubara

Lokalni aktivisti koji nastoje zaustaviti dalje uništavanje okoline nisu novost ali ono što je u Stojkovićevom slučaju neuobičajeno je da je on tokom dana radnik tog istog Rudnika Kolubara, a nakon posla je jedan od najglasnijih kritičara postojeće prakse u eksploataciji uglja.

„Moje aktivnosti nemaju veze sa mojim poslom, na poslu sam jako profesionalan ali ono što radim posle je razobličavanje nepravde i zloupotreba od strane menadžmenta. Ja štitim državu i firmu insistirajući da se poštuju zakoni i međunarodne obaveze. Nemam ja ništa protiv kopanja uglja ali imam protiv hiperprodukcije, čiji je jedini cilj proizvodnja struje za izvoz, dok se u međuvremenu ne ulaže u obnovljive izvore energije. Ako smo već prinuđeni da ga kopamo, onda da to radimo na normalan način“, smatra Stojković.

Ugalj važniji od istorije

Slična slika je i na površinskom kopu rudnika uglja Drmno, koji “hrani“ termoelektranu Kostolac, ali ovdje ceh našoj gladi za električnom energijom plaća kulturno nasljeđe.

Rimljani koji su prije 2000 godina na ovoj lokaciji izgradili grad Viminicium, jedan od najznačajnijih centara Rimskog carstva na Balkanu, napravili su kardinalnu grešku, podigli grad na podzemnim nalazištima uglja.

Rimljanima to i nije bilo bitno, a dobro očuvani ostaci rimskih vila, ulica, kupatila, preživjeli su milenije na oduševljenje modernih arheologa.
Na žalost arheologa, što su iskopali, iskopali su.

Sada su kopanje na ovom lokalitetu u svoje ruke preuzeli ogromni bageri koji skidaju sloj po sloj zemlje kako bi se došlo do uglja. Istorija je bitna, ali ugalj je važniji, pa površinski kop nezaustavljivo guta nekadašnje arheološko nalazište.

Viminicium je preživio ratove, Hune, kugu, ali bitku sa ugljem je definitivno izgubio.

Bitku sa ugljem gube i stanovnici u čijem komšiluku termoelektrane odlažu pepeo koji ostaje nakon sagorijevanja uglja. Teoretski, odlagalište pepela trebalo bi biti konstantno prekriveno i zaštićeno kako bi se spriječilo da vjetar dalje raznosi pepeo kao i da se spriječi zagađivanje podzemnih voda. U praksi, živjeti nedaleko od pepelišta je ravno noćnoj mori.

Tone pepela koje svakodnevno izlaze iz termoelektrane i koje vjetar konstantno raznosi, pretvaraju se u sivu prašinu koja nezaustavljivo prodire kroz krovove, prozore, ograde, dan za danom, godinu za godinom.

Sve će to prekriti pepeo i snijeg

Žitelji obližnjih naselja polako dižu ruke od uzaludne borbe sa ugljenom prašinom koja neumoljivo čini život neodrživim.

„Moje srce je ovdje ali ja moram da idem odavde zbog djeteta“, rezignirano kaže Živadinka Stojiljković čija je kuća u selu Vreoci par stotina metara od deponije gdje se odlaže pepeo iz termoelektrane Kolubara.

Živadinka Stojiljković

Slika je gotovo identična par stotina kilometara dalje, u tuzlanskom predgrađu Divkovići. Druga je država, druga termoelektrana ali je problem isti.

„Svi koji su ostali pokušavaju da odu a niko novi ne dolazi da živi ovdje. Niko ne želi zemljište, niko ne želi kuću, niko ne želi živjeti ovdje. Ljudi preživljavaju tako što uzgajaju povrće i izbjegavaju da ga jedu. Na pijaci niko neće da kupi kada kažu odakle dolazi, zato slažu da je povrće iz drugog dijela. Djeca se slabo rađaju a i ovo malo djece od rođenja ima problema sa bronhitisom što se lako može dokazati. Termoelektrana je glavni problem a za nas konkretno ovdje najveći problem je šljakište, jer vjetar direktno nanosi prašinu ovdje i desi se da od prašine ti ništa ne vidiš ispred sebe. Nama kažu da su to saharske oluje donijele pijesak i prašinu. Pa ne mogu saharske oluje tako često dolaziti ovdje“, kaže Goran Stojak koji je sa svojih 41 godinu jedan od mlađih stanovnika u naselju.

Kako ne vidi da će se bilo šta bitnije promijeni, jer pepeo se ovdje odlaže već decenijama, Stojak takođe razmišlja o odlasku.

„Imam sina od devet mjeseci i bojim se za njega i zbog toga ću najvjerovatnije i ja napustiti ovo naselje, otići bilo gdje. Barem da mi dijete ne odrasta u šljaci. Počneš se pitati kada vidiš da ti komšije umiru. Trenutno u selu ima troje ljudi koji boluju od karcinoma a prošle godine je umrlo četvoro. Nije daleko ni ostatak Tuzle, jer čitav grad ima isti problem i njih će isto pogoditi samo malo kasnije.“

Teški metali u laganom pepelu

Sumnja da je povećani broj oboljelih povezan sa življenjem pored deponije pepela iz termoelektrane nije bez osnova.

Profesor na Tehnološkom fakultetu u Tuzli dr. Abdul Đozić, istraživao je uticaj pepela na okolinu u Divkovićima i rezultati su porazni.

„U taložnoj prašini nađeni su teški metali, mangan, cink, kobalt, hrom, a najviše molibden i nikl. Pojedini teški metali pokazuju sklonost ka bio akumulaciji u organizmu i nakon određenog vremena mogu da uzrokuju mutacije i rak. Naravno ove posljedice po zdravlje se mogu pojaviti ali i ne moraju. Zbog velikog vremenskog perioda između inhalacije i pojave bolesti jako je teško ustanoviti direktnu vezu“, zaključuje dr. Đozić.

Veliki dio postojećih posljedica povezanih sa korištenjem uglja za proizvodnju električne energije, bilo da je riječ o rudnicima, aero zagađenju iz same termoelektrane ili posljedicama koje prouzrokuju deponije pepela, mogao bi se u znatnoj mjeri smanjiti, ali to košta i povećava troškove električne energije.

Kako su balkanske države u hroničnoj besparici, godinama se na infrastrukturnim energetskim projektima nastojalo uštedjeti, uglavnom krešući “nepotrebne” troškove poput zaštite okoline.

Problem je što nema električna energija dobijena iz uglja ipak nije jeftina kako se to čini na prvi pogled.

„Propisno odlaganje pepela košta, a nepropisno, za sada ne košta ništa, ali će kasnije koštati jako puno“, konstatuje dr. Abdulah Đozić.

Cijena za masovno korištenje uglja se jednostavno ne može izbjeći. Razlika je samo da li će novac biti potrošen prilikom gradnje termoelektrane kroz nabavku kvalitetne opreme i filtera i tokom eksploatacije uglja kroz sanaciju kopova i odlagališta pepela, što poskupljuje i cijenu gradnje i proizvedene struje.

Ili ćemo svi zajedno taj trošak plaćati kasnije “u ratama”, godinama i decenijama kroz povećane troškove liječenja i skraćenje životnog vijeka.

Autori: Dražen Simić i Daniela Schroeder
Foto: Dražen Simić

Ovaj tekst je realizovan uz podršku Journalismfund.eu

15. децембар 2015. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Ne umanjivati zakasnele isplate porodiljskog bolovanja

by bifadmin 15. децембар 2015.

Portal Bebac zatražio je danas od Vlade Srbije da hitno obustavi naplaćivanje solidarnog poreza porodiljama na zakasnele, pa potom objedinjene naknade za porodiljsko bolovanje.

„Obračunom solidarnog poreza, Vlada Srbije je porodilje ne samo prevarila već i potkrala. Uskratila im je naknade za porodiljsko bolovanje, čime ih je egzistencijalno ugrozila, umesto da ih podrži u situaciji kada im porodica postaje bogatija za novi život, a potom ih je bukvalno i potkrala, obračunavši im porez na kumulativno isplaćena porodiljska bolovanja“, navodi se u saopštenju tog portala.

Kako je objašnjeno, porodiljama je oporezovana zakasnela, objedinjena isplata porodiljskog bolovanja koja je premašila iznos od 60.000 dinara, odnosno ona je umanjena za 10 odsto, kao i sve isplate u javnom sektoru obračunate do 1. novembra 2014. godine.

Portal Bebac je zatražio da vlada u što kraćem roku donese uredbu na osnovu koje će Poreska uprava sve porodilje osloboditi solidarnog poreza, prihvatanjem njihovog prigovora na umanjivanje obračunate naknade.

Do sada je Poreska uprava odbacivala sve dokaze porodilja kako im je solidarni porez obračunat zbog objedinjenih zakasnelih naknada za porodiljsko bolovanje.

Solidarni porez se obračunavao od 1. januara do 31. oktobra 2014. na zarade i druga mesečne isplate u javnom sektoru veće od 60.000 dinara mesečno.

Izvor: Bebac, Beta

15. децембар 2015. 0 komentar

Ekonomija

m:tel Austria promoviše postpejd pakete

by bifadmin 14. децембар 2015.

Kompanija m:tel Austria, u većinskom vlasništvu Telekoma Srbija a.d., koja je počela sa radom 1. oktobra 2015. godine, od 1. decembra u ponudi ima i postpejd pakete. Osnivač i vlasnik m:tel-a Austria je m:tel BiH (Mtel, a.d. Banjaluka), kompanija koja je članica regionalne Telekom Srbija grupe. m:tel Austria posluje uz partnerstvo sa Telekom Austrija grupom.

„m:tel Austria pruža usluge mobilne telefonije, a razvojni planovi podrazumevaju pružanje IPTV-a, fiksne telefonije, ali i drugih telekomunikacionih usluga. Na taj način je formiran jedinstven telekomunikacioni prostor koji pokriva teritoriju Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Austrije. Odnosno, te zemlje praktično postaju članice EU telekomunikacionog tržišta“, izjavio je Zvonko Alašević, direktor m:tel Austria.

Usluge mobilne telefonije m:tel Austria, sa pozivnim kodom +43 677, prvenstveno su namenjene ljudima koji žive i rade na teritoriji navedenih zemalja i imaju čestu potrebu za privatnom ili poslovnom komunikacijom. Komparativna prednost m:tel Austria je prisustvo Telekom Srbija grupe u svim navedenim zemljama, što omogućava da budu kreirane najpovoljnije ponude, tarife i paketi.

„Ovo je prvi put da neka zemlja Zapadnog Balkana kreće u otvorenu tržišnu utakmicu na telekomunikacionom tržištu EU, koje je posebno zahtevno i razvijeno tržište. Početni rezultati su vrlo ohrabrujući i pokazuju da smo u stanju da i na tako zahtevnom tržištu pružimo telekomunikacione usluge na najvišem nivou i pridobijemo poverenje korisnika, za sada u Austriji, a sledeće godine, nadam se i u Švajcarskoj i Nemačkoj. Na ovaj način Telekom Srbija grupa bi postala jedan od najznačajnijih telekom operatera u ovom delu Evrope“, istakao je Alašević.

Više informacija o m:tel-u Austria i startnim ponudama, dostupno je na sajtu www.mtel.at.

14. децембар 2015. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci