јул 2016

Posle višednevne licitacije brojem radnika koji su se prijavili za program otpremnina u kragujevačkom proizvođaču automobila, ispostavilo se da je ipak većina njih zainteresovana za isti.

Predsednik samostalnog sindikata fabrike Fiat Crysler automobili (FCA) u Kragujevcu Zoran Marković izjavio je danas da se za isplatu otpremnina i odlazak iz fabrike izjasnilo oko 700 radnika, odnosno da će od 3.200 radnika ostati njih 2.500, iako je prvobitno bilo reči o tome da treba smanjiti broj zaposlenih za 900.

„Sa gorkim ukusom u ustima moram da saopštim da je socijalni program završen“, rekao je Marković i dodao da će isplata opremnina početi 28. jula i da će one iznositi od 4.800 EUR do 14.000 EUR.

On je kazao da je prema njegovim saznanjima iz Fiatovih kooperantskih firmi u Srbiji otišlo oko 600 radnika, zbog smanjene proizvodnje.

Marković je novinarima u Kragujevcu rekao da je kompanija već prešla na rad u dve smene umesto u tri i da će se dnevno proizvoditi više od 400 automobila.

Izvor: Beta

Tereza Mej ima reputaciju vrlo tvrdog pregovarača. Međutim, ona je takođe i pragmatična i veoma je svesna da neće imati odrešene ruke u pregovorima sa EU, komentariše Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke novonastalu političku situaciju u Ujedinjenom kraljevstvu.

On smatra da će se Mej suočiti sa dva glavna pitanja unutrašnje politike. Prvo, moraće da napravi kompromis oko kabineta, i da uključi istovremeno i one koji su bili za ostanak i one koji su bili za izlazak iz EU. Njoj je savršeno jasno da su najsposobniji britanski političari u kampu onih koji su bili za ostanak te će tako morati da uzme u obzir i njihovo mišljenje. Ukoliko se dogodi suprotno, ona će ubrzo biti primorana da raspiše vanredne opšte izbore koji će povećati političku nestabilnost u Velikoj Britaniji i imati štetan uticaj na ekonomski rast. Drugo, njen legitimitet kao premijerke mogao bi biti doveden u pitanje čim bude napravila politički gaf. Ona nije izabrana ni od strane britanskih građana, niti od strane svih članova Konzervativne partije. Ona je imenovana za kandidata direktivom stranke i zbog toga ima problem sa nedostatkom legitimiteta.

“Tereza Mej će se takođe suočiti sa još dva izazova, dok bude pregovarala sa EU. Ona je svesna da će pregovori trajati duže od dve godine, iako je zakonski rok određen EU sporazumima. Pitanja imigracije i finansijskih usluga će sigurno zahtevati više vremena za postizanje dogovora. Vrlo je verovatno da će ona odložiti onoliko koliko je moguće aktiviranje člana 50. Dakle, ona će biti pod sve većim pritiskom iz drugih evropskih zemalja. Osim toga, bez obzira na to kakav će sporazum biti postignut sa EU, on će neminovno biti manje ekonomski koristan za Veliku Britaniju od članstva u EU. To će podići nivo frustracije među stanovništvom Velike Britanije koje će shvatiti da su ih lagali oni koji su se zalagali za Bregzit. Naslednica Dejvida Kamerona je fatalno oslabljena premijerka, bez obzira šta se bude dešavalo u narednim nedeljama i mesecim, kaže Dembik.

Po njegovom mišljenju istupanje Velike Britanije bi trebalo značajno da promeniti odnose snaga unutar Evropske unije. Nemačka će, de fakto, biti jedini lider u Evropskoj uniji. Francusko-nemački par zapravo više ne funkcioniše, naročito zbog toga što je uticaj francuskog predsednika oslabljen približavanjem predsedničke kampanje koja će se održati na proleće 2017. godine. Neće biti prave kompenzatorne snage protiv nemačke hegemonije. Do sada je Velika Britanija često igrala ovu ulogu. “Možemo smatrati da je ovo istorijska prilika za Poljsku, koja je često delila gledište Velke Britanije o evropskim integracijama, da postane vodeća evropska zemlja koja će biti u stanju da testira pozicije Francuske i Nemačke. Ova zemlja je dobro pozicionirana da zameni Veliku Britaniju kao protivteg Nemačkoj, jer bi mogla imati podršku mnogih zemalja centralne i istočne Evrope. Izlazak Velike Britanije je odlična politička prilika da se čuje glas Poljske u Evropi. Nadam se da ta prilika neće biti propuštena”, zaključuje Dembik.

Sakso banka, specijalista za investicije i internet trgovanje različitim tržišnim materijalima, objavila je kvartalnu prognozu za globalna tržišta i ključne ideje za trgovanje tokom trećeg kvartala (Q3) 2016, nazvanu Esenšel Trejds (Essential Trades).

Ovo leto obeležava naše nezadovoljstvo. Nesigurnost vlada u Evropi, ciklus koji pokreću dugovanja dostigao je svoj vrhunac, a društveni ugovor je prepravljen uz snažno protivljenje birača protiv elitističkog političkog sistema. Trgovanje na tržištima u trećem kvartalu će se svoditi na upravljanje kroz povećanu nesigurnost, razumevanje na koji način osećaj populizma može da utiče na pravac društva i prihvatanje da će svetska ekonomija – uključujući SAD – uskoro obnoviti svoje koketiranje sa recesijom.

Glavni ekonomista Sakso banke Stin Jakobsen (Steen Jakobsen) je tim povodom izjavio: „Lično, nisam mnogo zabrinut oko Bregzita jer su me ranije krize naučile da ovakve vrste događaja često dovode do pravih promena, a ponekad i pravih reformi. Nakon krize Evropskog valutnog mehanizma 1992. godine, rast i zaposlenost u Velikoj Britaniji značajno su porasli.“

On je takođe dodao: „Dobra vest je da ćemo narednih šest do 12 meseci videti napredovanje ka preko potrebnom mandatu za promene. Loša vest je da će se to desiti uz više nestabilnosti i više neizvesnosti.“

U skladu sa tim kontekstom, prognoza Sakso banke za glavne tržišne materijale za Q3 2016 glasi:

 
EU makro – Podela zbog migrantske krize

„Govorili smo da se Evropa kreće napred u vremenima krize. Nažalost, to nije više utisak zbog bojažljivih reformi Evropske unije poslednjih godina“, rekao je Kristofer Dembik. Imigracija je jedan od najvećih rizika sa kojim se suočava Evropska unija od krize suverenog duga, ali i najčešće zanemarenih. Kako sada izgleda posle Bregzita, Evropa deluje podeljeno više nego ikad. Loše sprovođenje migracione politike i ekonomska tromost izazvali su jaka osećanja protiv elite širom kontinenta. Rezultat predsedničkih izbora u Austriji, gde je kandidat ekstremne desnice umalo pobedio, i neočekivani ishod referenduma u Velikoj Britaniji predstavljaju dva ozbiljna upozorenja za Brisel – mora se pronaći rešenje koje povezuje periferiju i jezgro i stavlja tačku na režim bojažljivih reformi u ovom Savezu poslednjih godina.

 
Forex – Može postati gadno

Posledice Bregzit glasanja će izazivati zabrinutost još neko vreme, uz upornu slabost sterlinga nakon referenduma (iako izgleda da gubi na zamahu). Mi i dalje predviđamo da će evro i britanska funta da napreduju u trećem kvartalu u odnosu na ostale ključne valutne parove sa britanskom funtom oko dugoročnih pitanja u vezi sa Evropom, sada kada je vrednost sterlinga drastično smanjena. Možda će usled daljih procena tržišnog raspoloženja, najverovatnije i Fed odustati od podrške, osim trenutnog nedelanja i možda neće poverovati da je monetarna politika odgovor na rizike recesije. Ukratko, američki dolar se čini kao najbezbednije utočište u narednim mesecima.

 
Obveznice – Niski prinosi, dugoročno

Posle Bregzita, globalni prinosi su ponovo pali na najniže moguće nivoe, i sa predsednicom FED-a Dženet Jelen (Janet Yallen) koja je konačno kapitulirala pred pomirljivošću, opšta očekivanja na duži period su veoma niski prinosi. Ipak ispod sumornih ekonomskih naslova postoje znaci da raspoloženje raste u mnogim delovima ekonomije. Neki od glavnih faktora rizika koji su pogodili tržišta poslednjih šest meseci su ili istrošeni ili su u velikoj meri nevažni sada, a strahovi oko nestabilnosti na tržištima u razvoju su se smanjili i Evropska centralna banka je počela da popušta po pitanju programa kvantitativnog popuštanja. Zbog najverovatnijeg postepenog poboljšanja globalnih ekonomskih prognoza, očekujemo da ključni prinosi, naročito prinosi evropskih ključnih obveznica, porastu brzo.

 
Akcije – Kritični kvartal

Na osnovu trenutnog kretanja globalne ekonomije, ulazimo u treći kvartal sa negativnim mišljenjem o akcijama. Među najteže pogođenim oblastima, evropske banke će nastaviti da se suočavaju sa nedostatkom poverenja i obnovljenim ispitivanjem marži neto kamata kao rezultatom negativnih stopa, dok će se akcije Velike Britanije takođe suočavati sa nižim procenama vrednosti – vršeći pritisak na indeks FTSE 100. Sa glasom za Bregzit koji utiče na finansijski sistem, poverenje između kompanija i potrošača bi moglo da se pogorša i da dovede globalnu ekonomiju bliže zastoju u četvrtom kvartalu, te zbog toga posmatramo narednih par meseci kao u krucijalni period još od krize evra 2012. godine.

 
Robe – Obnovljena snaga

Drugi kvartal je odolevao trendovima iz 2014. godine, a ni ova godina neće biti izuzetak nakon optimističnog oporavka koji su predvodile nafta i zlato i tako podigle ceo kompleks roba. Sa ulaskom u treći kvartal, prognoze rasta najvećih ekonomija sveta, uključujući SAD i Kinu, se dovode u pitanje a problemi u Evropi bi mogli da dovedu do domino efekta na globalnom tržištu. Sa ovim u vidu, uz neizvesnost koju je pokrenulo Bregzit glasanje i potencijal za dalji rast dolara, očekujemo ograničen potencijal rasta iznad 50 dolara po barelu za sirovu naftu u ovom kvartalu. Ista neizvesnost je nedavno pomogla da cene zlata skoče, da se više ceni kao utočište i da ostane pozitivno – podižući naša očekivanja za kraj godine na 1.350 dolara za uncu.

Balkan i Bregzit

Puno je događaja poslednjih nedelja na finansijskim tržištima. Nestabilnost je malo povećana, ali situacija je daleko od beznadežne za investitore koji su u potrazi za novim mogućnostima. Averzija prema riziku je i dalje prilično niska u poređenju sa istorijskim trendom, uprkos šoku izazvanim ishodom referenduma u Velikoj Britaniji. U stvari, mnogi investitori su iskoristili nagli pad vrednosti finansijskih sredstava posle Bregzita i kupili sredstva po nižim cenama, i na taj način ostvarili značajan profit. Iako su institucionalni investitori u potrazi za utočištima, kao što su japanski jen, švajcarski franak i zlato, rizičnija sredstva, uključujući i valute i akcije balkanskih zemalja, i dalje su veoma atraktivne. Ovaj period je veoma poseban. Svi su svesni da će se nivo rizika povećati u narednim mesecima, naročito ako se smanjenje vrednosti kineskog juana ubrza. Međutim, rizičnije investicije i dalje privlače značajne tokove kapitala, jer su često jedine koje nude visoke prinose u okruženju niskih kamatnih stopa. Berze na Balkanu su, naravno, veoma zavisne od dešavanja na globalnim finansijskim tržištima, ali one takođe imaju svoje karakteristike koje privlače pažnju stranih investitora, rekao je analizirajući situaciju na finansijskim tržištima u zemljama Balkana posle glasanja o Bregzitu ekonomista u Sakso banci Kristofer Dembik (Christopher Dembik).

Poslednjih nekoliko godina, investitori su na teži način naučili da ne postoji mirno leto na finansijskim tržištima. Naredne sedmice mogu izazvati brigu kod investitora. Sa naše tačke gledišta, Bregzit svakako nije najvažniji rizik za investitore. Ubrzanje pada vrednosti kineskog juana, kao što se desilo u avgustu 2015, će imati mnogo veće finansijske i ekonomske implikacije nego Bregzit, posebno za akcije balkanskih zemalja jer će doći do velikog pada, zbog potražnje za finansijskim utočištima koja će poleteti uvis, navodi dalje Dembik.

Kako rizici budu rasli, čini se neizbežnim da će se rast japanskog jena i švajcarskog franka nastaviti tokom narednih nedelja. Od početka godine, jen je porastao više od 13% u poređenju sa samo 3,5% švajcarskog franka. Za investitore, japanski jen dolazi kao utočište ispred švajcarskog franka. Ovaj trend će verovatno potrajati, jer švajcarski zvaničnici su aktivniji i uspešniji u obaranju vrednosti valute od japanskih. Intervencije japanskih vlasti na deviznom tržištu zapravo nisu uverila investitore, i guraju jen sve više i više. Na suprotnoj strani, švajcarske vlasti su izgleda više u stanju da kontrolišu kurs svoje valute. Nesporno je da će švajcarski franak nastaviti da jača u srednjem roku, ali će rast njegove vrednosti biti ograničen i sigurno podnošljiv za one koji imaju kredite u švajcarskim francima, zaključio je Dembik.

Početak godišnjih odmora i dolazak leta je mnoge naše sugrađane poveo put turističkih agencija. Neki su svoja letovanja rezervisali ranije pa sad plaćaju ostatak aranžmana, a ima i onih koji su sačekali „Last Minute Ponude“ pa sad tragaju za najpovoljnijim agencijama.

Koliko god da presudnu ulogu u odabiru turističke agencije igra cena aranžmana u periodu u kom želimo da idemo na odmor toliko je i važno obratiti pažnju na cenu aranžmana tj. koliko će aranžman da nas košta prilikom agencijskog plaćanja.

Prilikom odabira aranžmana većina nas ne obraća pažnju na ugovor i jednu bitnu stavku u istom, a to je koja banka stoji iza turističke agencije i koji kurs ćemo plaćati prilikom rezervacije puta.

Turistička agencija nije finansijska ustanova tako da sama ne može da određuje kurs, već koristi kurs banke u kojoj ima otvoren račun. Plaćanje se vrši po prodajnom kursu na dan uplate koji je uvek veći od srednjeg ili kupovnog kursa, malo je onih koji znaju da se ne obračunava prodajni kurs, već efektivni prodajni kurs. Efektivni prodajni kurs je kurs koji se plaća prilikom plaćanja ka inostranstvu.

Laički rečeno, mi agenciji plaćamo u dinarima, a agencija dinare pretvara u evre i plaća naše aranžmane. Pošto se plaćanje vrši u inostranoj valuti, agencija mora od dinara da pretvori u evre, a tu kupovinu obavlja po efektivnom kursu matične banke. Razlika između ta dva kursa je u tome što je prodajni efektivni kurs uvek veći od prodajnog kursa i on može biti veći i do 10 posto u odnosu na prodajni kurs.

U ovom slučaju banke zarađuju na menjačkim poslovima, a agencije se samo štite od gubitka tako što razliku u kursu prilikom plaćanja aranžmana prebacuju na klijente.

Prilikom odlaska u agenciju i plaćanja aranžmana raspitajte se koji je kurs i kod koje banke agencija ima otvoren račun, kako ne biste plaćali letovanje skuplje samo zato što je agencija vezana za banku koja ima mnogo viši kurs u odnosu na ostale.

Postavlja se pitanje zašto turističke agencije ne iskazuju cene svojih aranžmana u dinarima?

“Nedostatak regulative omogućava ovakav haos na tržištu pa su turističke agencije ljute na banku, putnici na agencije, i svako na svakoga jer ne postoji volja države da jednom za svagda reši problem kod proizvoda čija se cena iskazuje u drugim valutama, ovo bi lako moglo da se reši zabranom iskazivanja cene u drugim valutama pa bi u slučaju turističkih agencija cene svih aranžmana bile iskazane u dinarima, šta bi pojednostavilo odnose između agencija i klijenata”, kaže Dušan Uzelac direktor finanasijskog portala Kamatica.