мај 2019

Fondacija Ana i Vlade Divac obeležila je 12 godina svog rada. Zahvaljujući podršci od preko 18.500 individualnih donatora, 125 kompanija, 25 opština i 40 lokalnih i međunarodnih partnera, Fondacija je u protekloj godini pomogla 50.000 ljudi sa ukupno 2,2 miliona dolara.

Fondacija Divac je prepoznata po svom radu u domenu humanitarne pomoći i podršci u vanrednim situacijama. Osam porodica je dobilo novi dom, dodeljeno je 100 stipendija najboljim srednjoškolcima iz ranjivih grupa i podelljeno je preko 2.000 paketa hrane i odeće.

Pored toga, Fondacija je osnažila i podržala više od 20 organizacija koje pomažu migrantima u našoj zemlji, mladima, samohranim majkama i drugim ugroženim grupama na lokalu.

Kroz Social Café, u centrima u Krnjači i Obrenovcu, 4.000 migranata je prošlo kroz edukativne i kulturne aktivnosti. U akciji “Možemo i mi” uz pomoć 2000 naših sugrađana i migranata obnovljeno je 15 igrališta i organizovano 20 radionica za decu, roditelje i osobe sa invaliditetom.
I dalje je zapošljavanje, posebno mladih je jedan od najvećih izazova u Srbiji. Kroz naše poljoprivredne projekte. 80 poljoprivrednih gazdinstva je započelo, razvilo ili obnovilo sopstveni posao ili poljoprivrednu proizvodnju dok je 95 polaznika prošlo kroz IT Bootcamp školu.
Mladi su uvek u fokusu Fondacije i naš zadatak je da oni odrastaju kvalitetnije. Zajedno sa partnerima obnovljeno je 10 vrtića i škole za decu sa smetnjama u razvoju.

Rodna ravnopravnost i ekonomsko osnaživanje žena je jedan od naših prioriteta. Sarađivali smo sa preko 85 kompanija u cilju formiranja boljih uslova na tržištu rada za žene.

Fondacija od svog osnivanja je posvećena razvoju filantropske infrastrukture. Zajedno sa partnerima smo formirali Koaliciju za dobročinstvo, i u saradnji sa kabinetom premijerke Ane Brnabić osnovali Savet za filantropiju.

Pored toga što je predstavila rezultate Fondacije za prethodnih godinu dana, direktorka Fondacije, Ana Košel je objavila lansiranje Stvarno važne kartice – inovativnog programa lojalnosti, koji kroz filantropske aktivnosti obezbeđuje dodatnu vrednost za kompanije i za lokalnu zajednicu.

Već četvrtu godinu zaredom, Fondacija Ana i Vlade Divac dodeljuje nagradu za filantropiju i lični doprinos za dobrobit ljudi u Srbiji.
Ove godine je dobitnica Anka Jakšić Erne i njen suprug Dejvid koji već šest godina najsiromašnije porodice širom Srbije, Kosova i Metohije i Republike Srpske. Jedinstven je primer, da neko ko nikada pre nije ni bio u Kuršumlijskoj Banji niti u nekom od njenih 9 sela, odluči da pomaže svih 170 domaćinstava sa 500 meštana.

Kroz ove i mnoge druge akcije, samo u protekle dve godine gospođa Anka Jakšić Erne i njen suprug pomogli su 389 porodica širom Srbije.
“I pored svih problema, važno je da se okrenemo ka pravim vrednostima i pozitivnim primerima i budemo kao Fondacija inspiracija drugima. Hvala svima što nas ste uz nas u tome, a podržavanjem Stvarno važne kartice podržavate i ljude kojima je potrebna pomoć”, rekla je Ana Divac, jedan od osnivača Fondacije.

Svečanosti su prisustvovali predstavnici medija, donator, prijatelji, ambasadori i partneri, a pored obraćanja osnivača i direktorke Fondacije za publiku je violina svirala stipendistkinjia Fondacije Sara Mozafari kao i Rok kamp za devojčice. Voditelj svečanosti bio je glumac Vladimir Aleksić.

“Nemam reči kojim bih se zahvalio ljudima koji su od prvog dana bili uz mene i Anu. Nakon 12 godina to više nije samo Fondacija Ana i Vlade Divca, već nacionalna fondacija svih nas. Ponos mi je da kažem, gde god da sam u svetu, da smo dosta ljudi zbrinuli, pomogli, deci omogućili da ostvare svoje snove”, rekao je, između oslatog Vlade Divac obrativši se gostima.

Naša zemlja je posebno značajna zbog bogatstva živog sveta koji u njoj nalazi svoj dom, i spada u jedan od 40 najbogatijih područja u svetu kada je reč o biodiverzitetu.

„Republika Srbija, iako obuhvata manje od dva odsto ukupne teritorije Evrope, dom je za oko 40 odsto evropske vaskularne flore, 74 odsto evropskih vrsta ptica, preko 50 odsto vrsta riba, 40 odsto faune gmizavaca i vodozemaca, kao i 67 odsto faune sisara i čak 67 posto vrsta leptira“, naglasio je Goran Trivan, ministar z azaštitu životne sredine, na konferenciji održanoj u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“, povodom Svetskog dana biodiverziteta.

Nestajanje brojnih vrsta je globalni trend koji progresivno raste i, kao i klimatske promene, rezultat je neodgovornog ponašanja čoveka. Potrebno je da razvijamo svest o značaju i očuvanju živog sveta i istovremeno da osvajamo i primenjujemo čiste tehnologije, ukazao je Trivan. „U tome su naročito značajni vlasnici kapitala, odnosno kompanija koji svojim ulaganjem i razvijanjem novih tehnoloških rešenja strateški utiču ne samo na razvoj, nego i na smanjenje globalnog zagađenja.“ Ministarstvo je za pošumljavanje ove godine izdvojilo 41 milion dinara.

Na konferenciji u Zasavici bilo je reči o otvaranju Poglavlja 27, kao jednom od najzahtevnijih i „najskupljih“, a koje se tiče upravo zaštite prirodne sredine. Tom prilikom, ambasador Švedske Jan Lundin ukazao je na važnost otvaranja Poglavlja 27 za sve građane Srbije, i najavio nastavak podrške te zemlje srpkskoj vladi na usklađivanju propisa i sprovođenju evropskih standarda na putu Srbije ka EU. Ivan Karić, šef pregovaračke grupe 27 istakao je da je planirani rok za usvajanje pregovaračke pozicije i prateće dokumentacije decembar 2019. godine. Do 2021. godine potrebno je usvojiti još oko 100 pravnih akata, kako bi transpozicija u oblasti životne sredine i klimatskih promena bila potpuna.

Novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije 2019/20 sadrži pet ciljeva, 36 mera i 153 aktivnosti.

Na IV godišnjoj konferenciji „Izlaz iz sive ekonomije“ u Palati Srbija, predstavljen je novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije koji predviđa smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni za gotovo 200 miliona evra i prevođenje najmanje 11.000 radnika i 9.000 firmi iz sive zone u legalne tokove u naredne dve godine.

Program koji su pripremili Vlada Srbije i NALED uz podršku Nemačke razvojne saradnje, sadrži 36 mera i 153 aktivnosti, raspoređenih u pet ciljeva – efikasniji nadzor, unapređenje rada Poreske uprave, uvođenje podsticajnih mera za legalno poslovanje i zapošljavanje, smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja, jačanje svesti o značaju suzbijanja sive ekonomije.

– U 2018. zabeležili smo suficit budžeta od 32,2 milijarde dinara zahvaljujući boljoj naplati prihoda i to za gotovo 90 milijardi dinara što je između ostalog posledica sistemske borbe protiv sive ekonomije. Realizovali smo niz ključnih mera među kojima su nova procedura prijave sezonskih radnika, poresko oslobođenje početnika u poslovanju, usvojen je Zakon o naknadama, završena pilot faza izrade sistema eInspektor i formirane radne grupe za reformu paušalnog oporezivanja i unapređenje fiskalizacije – izjavila je premijerka Ana Brnabić i istakla da suzbijanje sive ekonomije ostaje u vrhu prioriteta Vlade.

Podršku smanjenju obima poslovanja u sivoj zoni daju Vlada Nemačke i Nemačka razvojna saradnja (GIZ) kroz projekte koji su pomogli razvoju preduzetništva i suzbijanju neformalnog zapošljavanja. Proceduru elektronske prijave sezonskih radnika putem portala i mobilne aplikacije za prvih pet meseci koristilo je više od 110 poslodavaca koji su na jedan klik angažovali 5.100 sezonskih radnika.

– Kada država gubi prihode od poreza, nedostaju sredstva za ulaganje u obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu. Zato pružamo podršku Srbiji u borbi protiv sive ekonomije. Zajednički osnažujemo transparentan i efikasan poreski sistem kojim se podstiče preduzetništvo. Srbija kroz strategije usmerene na suzbijanje sive ekonomije unapređuje i vladavinu prava što je ključni cilj u procesu pristupanja Evropskoj uniji, koji Nemačka podržava i u kome se ovim putem ostvaruje napredak – rekao je Tomas Šib, nemački ambasador u Srbiji.

Član UO NALED-a Svetoslav Atanasov istakao je da su za privredu prioritetne mere koje će podstaći legalno poslovanje, smanjiti birokratiju i troškove, kao što je nova procedura prijave sezonaca uštedela 15 miliona evra poljoprivrednim gazdinstvima i kompanijama.

– Čak 79% privrednika istaklo je u istraživanju NALED-a da su visoki porez i doprinosi na zarade ključni uzrok sive ekonomije i zato je smanjenje poreskog opterećenja jedna od najvažnijih mera. Bitno je i da proširimo obuhvat programa Startuj legalno i sistema za prijavu sezonaca na građevinarstvo, turizam i kućne poslove, uspostavimo elektronski javni registar taksi i naknada, kao i da prepoznamo nove oblike radnog angažovanja kao što su rad sa nepunim radnim vremenom, frilens poslovi i rad za stranog poslodavca gde ima puno prostora za prevođenje radnika u legalne tokove – istakao je Atanasov.

Članovi Koordinacionog tela Vlade RS za suzbijanje sive ekonomije na čelu sa ministrom finansija Sinišom Malim i privreda okupljena u NALED-ovom Savezu za fer konkurenciju na skupu su razmotrili i druge mere prioritetne Akcionog plana poput jačanja kapaciteta inspekcija, suzbijanja nelegalne gradnje i sive ekonomije u transportu, unapređenja procesuiranja poslovanja u sivoj zoni i dr.