Preuzimajući u potpunosti vlasništvo nad Gorenjskom bankom, AIK Banka je uspešno završila proces planirane akvizicije u Sloveniji. Od 10.06.2019. AIK Banka i zvanično je postala 100% vlasnik Gorenjske banke, preuzimanjem preostalog dela deonica u vlasništvu manjinskih akcionara.
Prve dve linije beogradskog metroa gradiće se na potezu Zemun-Mirijevo i Železnik-Mirijevo, a prema najavama gradskih čelnika trebalo bi da počne krajem sledeće godine.Osim bolje regulacije saobraćaja i manjih gužvi, postavlja se pitanje da li će izgradnja metroa imati uticaja i na cene stanova u prestonici.
Možda se najbolji zaključci mogu izvući ako se pogledaju istraživanja koja govore baš o sličnim investicijama u tri veoma različite države: Čileu, Italiji i Finskoj, navodi se u analizi Finmedia.
Primer Santjaga – najveći porast cena pored stanica
Iako je veoma teško izmeriti direktan uticaj izgradnje metroa na cenu nekretnina u Beogradu i uporediti sa gradovima gde su linije izgrađene znatno ranije u 20. veku i kasnije samo razvijane, određena paralela se može povući među pomenutim mestima.
Kada govorimo o izgradnji nove metro linije 4 u čileanskoj prestonici Santjagu, koja je počela sa radom 2005. godine, možemo slobodno reći da je doprinela promenama na tržištu nekretnina koje su i empirijski potvrđene istraživanjem sa Univerziteta u Čileu.
Podaci kažu da je prosečna cena stanova porasla između 4.1% i 7.9% nakon objavljivanja početka radova na metrou ili između 3.9% i 5.4% posle objavljivanja tačnih lokacija stanica.
Autor istraživanja dodaje važan podatak da porast cena nije raspoređen ravnomerno, već da je najviše zavisio od udaljenosti stanova od najbliže metro stanice.
Analiza je urađena na osnovu ukupnog broja transakcija između prodavaca i kupaca nekretnina u široj oblasti Santjaga između 2000. i 2004. godine (dakle, nekoliko godina pre puštanja nove linije u promet), što bi se moglo samo približno uporediti sa trenutnom fazom izgradnje beogradskog metroa.Najveći rast cene nekretnina u Santjagu bio je u periodu posle objavljivanja početka radova i to na 200 metara od stanica – skok vrednosti nekretnina na tim lokacijama bio je 7.4%. Trend sporijeg rasta cena primetan je sa približavanjem početka radova na izgradnji i udaljavanjem od stanica više od 800 metara.
Napulj – samo visokofrekventne linije imaju uticaj na cene
Ako pogledamo dodatna istraživanja u Evropi i svetu, geografski (ne istorijski) nešto bliži primer može se naći u južnoj Italiji, tačnije u Napulju. Naime, podaci nešto drugačijeg istraživanja sa Univerziteta u Rimu donose veoma interesantne činjenice.
Rezultati kažu da samo visokofrekventne metro linije imaju značajniji uticaj na cenu nekretnina, dok manje prometne trase metroa i linija autobusa ne doprinose primetnom uticaju na cenu nepokretnosti.
Rezultati u Napulju su pokazali da je uticaj na cenu nekretnina značajan, doprinoseći visokoj korelaciji između vrednosti nekretnine i prometnosti trase metroa.
Tačnije, što je metro linija prometnija i što je nekretnina bliža stanici linije, uticaj na vrednost nekretnine je veći. Napulj je inače najveći grad u južnom delu Italije, sa blizu milion stanovnika i glavni je grad regiona Kampanja.
Helsinki – Potvrda pretpostavke „lokacija, lokacija, lokacija”
Još jedno istraživanje o uticaju metroa na cenu nepokretnosti može se analizirati na Univerzitetu Alto u Finskoj. Studija koja je urađena govori o pripremi tržišta nekretnina (rastom cena) u finskoj prestonici Helsinkiju na početak funkcionisanja zapadne linije metroa.
Preciznije rečeno, stanovi koji su u krugu od 800 metara od novih metro stanica, gde je ujedno i najveći uticaj na pokretnost ljudi, zabeležili su porast cene od 4% čak i pet godina pre početka rada linije koja je puštena u promet krajem 2017. godine.
Dodatni zaključak ovog istraživanja kaže da u obzir prilikom razmišljanja o uticaju izgradnje metroa na nepokretnosti treba da se gleda iz šire perspektive i indirektnih efekata na cene i stambeno okruženje delova grada kroz koje trasa prolazi.
Neke od pozitivnih indirektnih karakteristika jesu razvoj tih delova grada putem naseljavanja novih stanovnika i dolazak novih uslužnih delatnosti koje dovode do porasta atraktivnosti određene lokacije.
Sa druge strane, na stambeno okruženje može negativno uticati veliki broj novih stanara u određenom kvartu ako to dovodi do većih gužvi ili više stope kriminala oko stanica.
Izvor Bizlife
Komercijalna banka omogućava klijentima da na brz, jednostavan i transparentan način dođu do neophodnih novčanih sredstava uz pomoć gotovinskih kredita i kredita za refinansiranje.
U ponudi su: dinarski gotovinski krediti sa rokom otplate do 12 meseci i fiksnom kamatnom stopom, kao i dinarski i devizni gotovinski krediti, krediti sa osiguranjem koji klijentima obezbeđuju sigurnost i kontinuitet u otplati u slučajevima gubitka posla i u slučaju smrti usled nezgode, krediti obezbeđeni hipotekom sa deviznom klauzulom i krediti sa pologom depozita, svi sa rokom otplate do 95 meseci.
Za gotovinske i kredite za refinansiranje mogu da apliciraju i fizička lica koja nisu klijent Komercijalne banke, a prednost ovih kredita u odnosu na druge vrste pozajmica je i što se uz minimalan set potrebnih dokumenata, veoma brzo i uz transparentne uslove, dolazi do potrebnog gotovog novca, uz nižu kamatnu stopu, duži rok otplate i manju mesečnu obavezu.
Korisnici eBank naloga imaju mogućnost da pokrenu online proces dobijanja gotovinskih kredita, putem digitalne ekspoziture KOMeCENTAR. Procedura je jednostavna, popuni se online zahtev i prilaže skenirana ili fotografisana dokumentacija, posle odgovora iz Banke, klijent bira ekspozituru u koju će doći i potpisati dokumentaciju o kreditu.
Samo vi trčite, Biramo zdravlje, Digitalni raneri, Večito poslednji samo su neki od najkreativnijih slogana najvećeg tim bilding događaja u zemlji
SBB Serbia Business Run je jedinstveni tim bilding događaj čiji je cilj širenje svesti o zdravlju i zdravim životnim stilovima kroz trčanje kao idealnim načinom rekreacije. SBB Serbia Business Run je serija od 5 poslovnih trka koja spaja zaposlene iz kompanija sa teritorije Srbije kroz trčanje.
Promocija redovnog bavljenja sportom kao najboljeg vida kontrole stresa i prevencije od hroničnih bolesti uzrokovanih sedenjem glavna je ideja SBB Serbia Business Run serije, a timovi koji će učestvovati na beogradskoj trci, u četvrtak, 13. juna na Adi Ciganliji bili su maštoviti i na kreativan način nazvali svoje timove.
Izdvajamo neke od najzanimljivijih: Biramo zdravlje, Astranauti, Digitalni raneri, Ptice trkačice, ALMarsovci, Kad je piroćanac bio cicija, Brzi Registratori, Patike za trčanje, Cotruljajući, Consider It Done, CF Puževi, Večito poslednji, Do majstora mu nije, Dvesta na sat!, It’s a piece of cake, Paja, Jare i nadamo se Boda, Strani plaćenici, Trčimo sa svrhom, Institutski marinci…. A koje kompanije stoje iza ovih slogana saznajte u četvrtak u 20 časova na Adi Ciganliji.
Jedan od najkreativnijih slogana za trku imaju zaposleni u JKP „Pogrebne usluge“, njihov slogan je „Samo vi trčite“. Na pitanje kako su došli na ideju za ovakav naziv tima Lidija Petrović iz ovog preduzeća nam je rekla: „Specifičnost posla kojim se bavi JKP „Pogrebne usluge“ budi puno asocijacija i stvara privid da je lako odabrati ime ekipe. Prošle godine sam prijavila našu ekipu pod imenom „Samo Vi trčite“, a potvrdu da je slogan dobar sam prvo dobila od ljudi iz Beogradskog trkačkog kluba, koji su ga izdvojili po originalnosti. Ove godine sam ponovila prijavu ekipe (proširene za još jednog člana), a dobar prijem je samo rezultat veće popularnosti ove trke. Svaka trka se završava sa osmehom na licu, a lepota Belgrade Business Run jeste da taj osmeh podelimo sa kolegama sa posla“.
Najveći tim bilding događaj u Srbiji održava se na stazama dužine 5 km. Pobednik će biti svako ko stigne na cilj i za to će biti nagrađen bogatim startnim paketom i medaljom. Nakon trke zaposlene očekuje AFTER WORK & RUN žurka i večera.
Trku podržavaju brojne kompanije, a od nedavno je SBB kompanija postala zlatni sponzor ovog poslovno – sportskog događaja.
Kažu da iza svakog uspješnog muškarca stoji žena, a po svemu sudeći, iza svake uspješne zapadnoevropske ekonomije stoji država, kao vlasnik ključnih firmi i banaka. Kao što privatizacija sama po sebi ne rješava sve ekonomske probleme, tako ni državno vlasništvo nad firmama nije univerzalan recept za ekonomski prosperitet, ukoliko ga ne prati sistematska dugoročna strategija i jasna vizija šta se tačno želi postići, te koji su prioriteti. To pokazuju primjeri članica iz istočnog dijela EU, koje su naslijedile masu firmi bez realne perspektive, a postojeće okruženje još uvijek toleriše praksu gdje se političari na vlasti ponašaju kao generalni direktor svih državnih firmi, pri čemu su više zainteresovani za vlastiti džep nego za dugoročnu perspektivu ovih kompanija.
Država je loš gospodar, privatne firme su uspješnije i efikasnije i, generalno, država nema šta da traži kao vlasnik u tržišnoj ekonomiji a spas je u privatizaciji. To je mantra koja se od pada Berlinskog zida uporno ponavljala istočnoevropskim državama koje su ubrzano pokušavale da se preorijentišu na tržišnu ekonomiju i pridruže EU. Ili je kurir pogrešno čuo i prenio ovu poruku državama u tranziciji, ili su zaboravili da je prenesu i najvećim svjetskim ekonomijama poput Njemačke, Francuske, Italije, gdje su državne kompanije, pogotovu u strateškim sektorima, energetike, transporta, vodosnabdjevanja, kao i u bankarstvu, hvala na pitanju, dobro i zdravo.
U Njemačkoj, država je tako stopostotni vlasnik željeznica (Deutsche Bahn), a prema podacima iz 2012. godine, njemačka država ima udio u 15.186 preduzeća. Kako je Njemačka federalna država tako se i većina državnog kapitala u firmama nalazi u rukama ili pokrajina ili opština, dok je savezna vlada direktno ima vlasnički udio u 107 firmi. Pored direktnog vlasništva, bilo preko savezne ili pokrajinskih vlada i opštinskih vlasti, država se pojavljuje kao vlasnik i indirektno, kroz Razvojnu banku (KfW). Iako se u vlasničkim knjigama država i KfW pojavljuju kao dva različita vlasnika, u suštini se radi o državnom vlasništvu u oba slučaja. KfW je 100 posto u vlasništvu države, 80 posto vlasništva je u rukama savezne vlade, a 20 posto pripada pokrajinama.
Tako, na primjer, u Njemačkom telekomu (Deutsche Telekom) vlada direktno ima 14,5 posto vlasništva, dok je 17,4 posto u rukama KfW. U Volkswagenu, pokrajina Donja Saksonija ima 11,8 posto vlasništva ali 20 posto glasova, tako da je uticaj države veći nego što se čini gledajući samo na procenat vlasništva.
Istovremeno, KfW, koja je po visini aktive treća banka u Njemačkoj, jedna je od najjačih poluga koju u svojim rukama ima država i koja joj omogućuje da značajno utiče na ukupnu ekonomiju.
I država može biti vlasnik multinacionalke
Pod okriljem KfW djeluje nekoliko specijalizovanih banaka, poput KfW Kommunalbank, koja finansira infrastrukturu na lokalnom nivou, dok KfW Mittelstandsbank prvenstveno finansira mala i srednja preduzeća, kako kroz kredite tako i kroz direktna ulaganja u njihov kapital. Ova podrška njemačke države svojim malim i srednjim preduzećima nije zanemarljiva, jer je samo u 2015. godini na ovaj način plasirano 20,4 milijarde eura.
Slična je situacija i u Francuskoj, u kojoj je, s obzirom da je centralizovana država, i upravljanje državnim kapitalom koncentrisano u Agenciji za državne udjele (Agence des participations de l’Etat). Agencija u ime države upravlja državnim vlasništvom u 81 kompaniji koje imaju oko 1,7 miliona zaposlenih, što je dobar indikator državnog uticaja na ukupnu ekonomiju. Francuska vlada je većinski vlasnik, sa 84, 5 posto vlasništva, kompanije EDF, jednog od najvećih svjetskih proizvođača električne energije koja posluje širom svijeta, od Evrope, Sjeverne i Južne Amerike, do Azije i Afrike, čiji su godišnji prihodi 2016. godine iznosili 71 milijardu eura. EDF je primjer da globalne multinacionalne kompanije mogu biti i državne firme.
Francuske željeznice SNCF, takođe su 100 posto u državnom vlasništvu, a bez obzira na naziv i ovdje je riječ o multinacionalnoj kompaniji koja posluje u 120 država širom svijeta i čije aktivnosti, osim željezničkog prevoza, obuhvataju i izgradnju i održavanje infrastrukture, inžinjering i konsalting, kao i stanogradnju.
Država je vlasnik i 15 posto kapitala i globalnom gigantu Renaultu, gdje je privremeno svoje učešće povećavala na 19,7 posto, kako bi uticala na donošenje najvažnijih odluka.
Istovremeno, u drugoj globalnoj automobilskoj grupaciji, PSA Peugeot, francuska država takođe ima udio od 13,68 posto kapitala i jedan je od pojedinačno najvećih dioničara, što joj omogućuje da utiče na donošenje strateških odluka bitnih za budućnost kompanije. U Airbusu, koji je globalna multinacionalna kompanija i vodeći svjetski proizvođač civilnih i vojnih aviona i druge opreme, pojedinačno najveći blok dionica, 26,4 posto, drži „Ugovorno partnerstvo“, iza kojeg stoji državni kapital Francuske, Njemačke i Španije, jer se radi o strateškoj kompaniji ne samo za Francusku, Njemačku i Španiju, nego za čitavu EU.
EU nije protiv državnih firmi
Značajno državno vlasništvo u ključnim oblastima, poput energije, transporta, auto industrije, aeronautike, proizvodnje naoružanja u zemljama zapadne Evrope, odnosno „starim“ članicama EU ne kosi se sa principima EU. U analizi Evropske komisije iz 2016. godine, „Državna preduzeća u EU“, konstatuje se da je evropsko zakonodavstvo kada se radi o državnom vlasništvu u firmama, neutralno, odnosno da je „odluka o formiranju novih državnih preduzeća ili privatizaciji postojećih na zemljama članicama“. Time se ujedno iz igre izbacuje često korišten izgovor u tranzicijskim državama da se državne firme moraju privatizovati, jer „to traži EU“.
Analiza Evropske komisije, takođe ukazuje da privatizacija postojećih državnih monopola „ne garantuje bolje poslovne performanse“ privatizovanih kompanija, te da je od pitanja vlasništva puno važniji pravni i poslovni okvir u kome takve kompanije posluju, kao i postojanje konkurencije. Mnogo zanimljiviji zaključak je onaj koji se odnosi na poređenje u investicijama između državnih i privatnih kompanija. Godinama se ponavlja da su privatne kompanije te koje vuku naprijed zahvaljujući konstantnim investicijama. Zaključak Evropske komisije je obrnut: nivo investicija u državnim kompanijama u poređenju sa privatnim kompanijama je veći ili isti. U polovini sektora državne firme su investirale više od privatnih kompanija, dok je u drugoj polovici nivo investiranje bio jednak.
U suštini, ovo i nije iznenađenje. Državne firme i njihov menadžment, za razliku od privatnih, nisu pod pritiskom da maksimiziraju dobit po svaku cijenu danas, kako bi zadovoljili dioničare čiji je apetit za dividendama nepresušan. Stoga državne firme mogu priuštiti sebi luksuz dugoročnog planiranja i investiranja, pogotovu kada se radi o istraživanju i razvoju, gdje se rezultati ne vide preko noći.
Očekivano, na sceni su razlike između istočnog i zapadnog dijela EU kada se radi o uspješnosti državnih firmi. Bivše socijalističke države naslijedile su masu firmi koje realno nemaju dugoročnu perspektivu, a postojeće okruženje još uvijek toleriše praksu gdje se političari na vlasti ponašaju kao generalni direktor svih državnih firmi, pri čemu su više zainteresovani za vlastiti džep nego za dugoročnu perspektivu ovih kompanija.
Državne firme su sredstvo a ne cilj
I dok Nijemci, Francuzi, Italijani, Šveđani, Holanđani i ostali zapadnjaci“ pragmatično koriste prednosti koje pruža državno vlasništvo nad strateškim firmama kako bi ojačali cjelokupnu ekonomiju, jedini izuzetak je Velika Britanija. Ideološki fanatizam sa dolaskom na vlast Margaret Tačer, tokom osamdesetih rezultirao je opsesijom da se sve privatizuje po svaku cijenu, vodeći se principom – nije bitna cijena, samo da pređe u privatne ruke.
Rezultat je paradoksalna situacija da su često novi vlasnici privatizovanih državnih firmi u Britaniji postale državne kompanije iz Francuske, Njemačke i drugih država. Tako da je nejasna logika po kojoj, ako je vlasnik britanske firme britanska vlada, to je loše, praktično čisti komunizam, ali ako je vlasnik te iste firme indirektno njemačka ili francuska vlada, to je odlično i u skladu sa ideologijom nesputanog slobodnog tržišta.
Entuzijastične pristalice „tačerizma“, poput Holandije, tako su od početka osamdesetih pa do 2007. godine prigrlile privatizaciju kao univerzalni lijek za sve probleme, od smanjenja administracije, manjih budžetskih izdvajanja, pa do boljih javnih usluga. Nakon globalne krize 2007. godine raspoloženje javnosti i političara se promijenilo, pa se odustalo od privatizacije po svaku cijenu u ime ideološke čistoće. Kako se pokazalo, kada su se privatne firme i banke našle na rubu kolapsa, država i porezni obveznici su bili prisiljeni da plate ceh njihovog spašavanja, mada je teoretski bankrot normalna pojava i kazna za loše vođenje kompanije u tržišnoj ekonomiji.
Tako je u Air France-KLM, jednoj od najvećih svjetskih avio kompanija, koja je nastala spajanjem francuske kompanije Air France i holandskog KLM, francuska država zadržala 14 posto vlasništva, a ostatak je bio u rukama malih dioničara. Iznenada, krajem februara ove godine, holandska vlada je ponosno objavila da je postala vlasnik 14 posto kapitala u Air France-KLM, što je najbolji pokazatelj promjene trenda – od prodaje postojećeg državnog kapitala, do kupovine dionica u strateškim firmama u kojima prije toga država nije imala vlasničkog učešća.
Kao što privatizacija sama po sebi ne rješava sve ekonomske probleme, tako ni državno vlasništvo nad firmama nije univerzalan recept za ekonomski prosperitet, ukoliko ga ne prati sistematska dugoročna strategija i jasna vizija šta se tačno želi postići, te koji su prioriteti. U tom slučaju, državno vlasništvo u strateškim kompanijama i bankama samo je jedna od alatki za postizanje cilja, prosperitetne, konkurentne, dugoročno stabilne i globalno uspješne ekonomije. Moderna ekonomija jeste globalna, ali ekonomski ciljevi i prioriteti su prije svega nacionalni i tu nema ništa čudno. Očekivati da će neko drugi žrtvovati svoje interese i blagostanje zarad tvog, možda je moguće kada se radi o humanitarnoj pomoći, ali ne i kada je riječ o ekonomiji.
Dražen Simić, članak je originalno objavljen u majskom broju #161 časopisa „Biznis & Finansije“
Korišćenje WiFi mreže bez zaštite, odnosno bez lozinke je široko rasprostranjeno, pa je preporuka korisnicima da na taj način ne obavljaju bilo kakvu finansijsku transakciju jer, kako upozoravaju u RATEL-u sve što rade preko intereneta može „procureti“.Direktor RATEL-a Vladimir Tintor kaže za Tanjug da mnogi u kafićima, kod komšlija ili na nekim drugim javnim mestima koriste WiFi mreže bez lozinke, što ne predstavlja nikakvu zaštitu.
„Sve ono što rade preko interneta može procureti tako da svakako bilo kakve finansijske transakcije nikako ne bi smele na taj način da se obavljaju“, napominje Tintor.
Naveo je da RATEL doneo smernice za zaštitu korisnika od bezbednosnih rizika u IKT sistemima, te da je namera da približe građanima gde postoji naveći broj reklamacija, žalbi i prigovora i prosto da se deluje preventivno.
Tintor je rekao da praktično danas svaki građanin koristi neki uređaj koji može da bude podložan određenim rizicima po pitanju bezbednosti.
„Da li su to u pitanju računari, laptopovi, tableti, mobilni telefoni, svi oni danas imaju određene bezbednosne rizike i na te rizike može preventivno da se utiče samim ponašanjem vlasnika tih uređaja“, navodi direktor RATEL-a.
Odlična preventiva je, kaže, upotreba lozinki za pristup uređajima kao vid zaštite koji će sprečiti da određeni podaci ne dođu u posed onih kod kojih ne bi trebalo da dođu.
„Uvek je preporuka da lozinke budu što kompleksnije u smislu broja karaktera, da se koriste velika i mala slova, brojevi, interpunkcijski znaci, ali naravno u određenoj šemi koju svaki pojedinac može kasnije da ponovi“, rekao je Tintor.Takođe je, ističe, bitno i redovno ažuriranje i operativnih sistema i antivirus zaštite, kao preventiva za bilo kakav eventualni problem po pitanju bezbednosti, a poželjno je koristiti i šifru na samom mobilnom telefonu, jer je to u slučaju gubitka telefona dobra zastita da se podaci ne izgube.
Pažnja je neophodna i u slučaju dobijanja određenih elektronskih poruka, kada se ispostavi da se mejl adresa možda razlikuje samo u jednom slovu u odnosu na adresu neke institucije ili pojedinca koje poznaje korisnik.
Takve elektronske poruke mogu da zaraze računar.
Tehnološki napredak usložnjava problem bezbednosti, s ozbirom da, navodi Tintor, praktično svi elektronski uredjaji imaju određeni softer pomoću koga se njime upravlja i praktično svi uređaji su podložni određenim bezbednosnim rizicima.
Kaže da je RATEL doneo i poseban dokument posvećen smernicama po pitanju korišćenja poštanskih usluga, mada u tom segmentu nema žalbi, ali je dobro da ljudi znaju u kojim situacijama mogu da se žale, eventualno da traže naknadu štete ukoliko je neka pošiljka izgubljena, ili kako da pakuju svoju pošiljku.
Izvor Blic
Ministarstvo finansija je sačinilo nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji će omogućiti domaćim kompanijama i fizičkim licima da ulažu u startap kompanije i inovacije.
Mala i srednja preduzećima u Srbiji, kojima prema nekim procenama nedostaje oko milijardu evra kapitala, uskoro će osim bankarskih pozajmica na raspolaganju imati dodatne izvore finansiranja. Zapravo, domaći korporativni, privatni i kapital fizičkih lica moći će preko fondova preduzetničkog kapitala da u njih ulaže.
Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima otvara mogućnost za registrovanje fondova preduzetničkog kapitala (venčer kapital fondovi) u Srbiji.
U Ministarstvu finansija, koje je s Komisijom za hartije od vrednosti sačinilo ovaj propis, naglašavaju da su ovi namenjeni profesionalnim i institucionalnim investitorima, a moći će da ulažu i poluprofesionalni investitori (koji jednokratno ulože 50.000 EUR i proceni se da imaju dovoljno znanja i iskustva).
Odredbe koje se tiču malih investitora, javne ponude i prekograničnog obavljanja delatnosti društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima imaće odloženo dejstvo stupanja na snagu– kažu u ministarstvu.
Jedan od razloga za sačinjavanje zakona je, kako navode, potreba da se omogući veći stepen zaštite u slučaju rizičnih ulaganja alternativnih investicionih fondova, kao i da se bliže i detaljnije definišu pravila koja se primenjuju na društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.
Stoga nacrt zakona propisuje organizacione zahteve koji se odnose na društava za upravljanje i lica koja upravljaju, a koji obuhvataju pravila poslovnog ponašanja kao što su upravljanje, politike naknada, upravljanje rizicima i likvidnošću, pravila vrednovanja, delegiranje poslovnih procesa, kao i delatnost i odgovornost depozitara.
Istovremeno, zahtevi transparentnosti će uključivati obaveze izveštavanja lica koja upravljaju alternativnim fondom prema investitorima, što obuhvata jasan opis investicione politike, uključujući opise vrste imovine u koju će ulagati, pravila otkupa, vrednovanje, držanje imovine, administriranje, politike upravljanja rizicima, cene, troškove i naknade povezane s investicijom – navode u ministarstvu.
Društava za upravljanje ovim fondovima imaju obavezu da godišnje objave investicionu strategiju i ciljeve fonda kada stiču kontrolu nad kompanijama, kao i opšte informacije o profitabilnosti kompanije nakon što je stekao kontrolu.
Ovaj propis razlikuje otvorene alternativne investicione fondove u kojima su udeli otkupivi na zahtev člana ili investitora, i zatvorene alternativne investicione fondove kod kojih nije moguće tražiti otkup udela od samog fonda.
Novina je što će biti moguće osnovati alternativni investicioni fond koji ima svojstvo pravnog lica s internim upravljanjem, koji neće morati da ima društvo za upravljanje. Međutim, i na upravljanje tih fondova primenjivaće se odredbe ovog nacrta koje uređuju društva za upravljanje alternativnim investicionim fondom – kažu u ministarstvu.
Vodeći računa o trenutnom stanju na domaćem tržištu, u ovom nacrtu zakona je propisano da u periodu do ulaska u Evropsku uniju, depozitar (umesto dosadašnjih kastodi banka i kastodi usluge) može biti samo kreditna institucija, odnosno banka i da će biti moguće delegirati poslove čuvanja imovine na domaće i strane banke, ukoliko su ispunjeni propisani uslovi i uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.
Dodatno, još jedan od razloga za donošenje ovog zakona leži i u potrebi da se mikro, malim i srednjim privrednim subjekata pruži mogućnost pristupa dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja – navode u Ministarstvu finansija.
Igor Živkovski, predsednik pravnog odbora Saveta stranih investitora, pojašnjava da se u naš pravni sistem prvi put uvode alternativni investicioni fondovi koji prikupljaju novac od investitora s ciljem njihovog daljeg ulaganja u druge oblike imovine. S tim da se za alternativne investicione fondove ne zahteva i dozvola za rad, u smislu zakona koji reguliše osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova s javnom ponudom.
Naš sagovornik napominje da će alternativnim fondovima prvi put biti omogućeno da se registruju kao takvi, a ne kao društva s ograničenom odgovornošću, što je do sada bio slučaj.
Kao naročito zanimljivo pravno rešenje u novom zakonu izdvaja se institut zatvorenog alternativnog investicionog fonda koji ima svojstvo pravnog lica s internim upravljanjem. Reč je o vrsti investicionog fonda koji svojom imovinom upravlja sam, a ne preko društva za upravljanje i koji istovremeno predstavlja društvo za upravljanje – navodi Živkovski.
Usklađen s Direktivom EU
Zakon o alternativnim investicionim fondovima je u najvećoj meri usklađen s Direktivom Evropske unije, koja se odnosi na upravljanje alternativnim investicionim fondovima, kažu u Ministarstvu finansija. Ali je nametnuo potrebu za izmenama Zakon o investicionim fondovima koji će regulisati samo otvorene investicione fondove s javnom ponudom koji ulažu u prenosive hartije od vrednosti i društva za upravljanje ovim fondovima. Osim ovoga biće sačinjen novi zakon o otvorenim investicionim fondovima s javnom ponudom.
Izvor Politika
Bogato i jedinstveno kulinarsko nasleđe od Gibraltara do Indijskog okeana opet je u gastronomskoj oazi mediteranske kuhinje restorana Porto Malteze. Na novoj adresi, Savski nasip 9 a, Novi Beograd, otvoren je čuveni i omiljeni riblji restoran Beograđana i njihovih gostiju. Tim povodom za predstavnike medija organizovano je druženje i degustacija ribljih specijalita po kojima je ovaj restoran poznat. Jelovnik je inspirisan ukusima i mirisima Sredozemlja i nudi najkvalitetniju morsku i rečnu ribu, kao i morske plodove. Slogan – riblji restoran s poreklom, najbolje oslikava ideju restorana Porto Malteze, podsećajući na dugogogodišnju tradiciju samog mesta i naglašavajući kvalitet riblje hrane koja je u ponudi.
„Prilikom osmišljavanja koncepta restorana i samog jelovnika, želja mi je bila da spojim ukuse različitih kuhinja, od grčke, španske, portugalske, arapske, ali tako da osnova menija budu riba i morski plodovi. Zato je restoran Porto Maltese više „lična kreacija“, ne može se svrstati ni u jednu kuhinju ,posebno što je u vreme kada se prvi put pojavio, bio jedinstven. Restoran je nazvan po ostrvu Malta, jer su moje prve asocijacije na Maltu: more i riba – izjavio je Dušan Radović, vlasnik restorana i višedecenijski ekspert u oblasti gastronomije i ugostiteljstva.
Restoran Porto Malteze osnovan je 1997. godine u Beogradu, u dnu Francuske ulice, i u međuvremenu je prodat franšizom u 30 restorana širom Evrope, najviše istočne (Rusija, Ukrajina i Bugarska) gde i danas postoji (Moskva, Sankt Peterburg, Kazanj, Kiev, Sofia). Restoran je sa svojom koncepcijom i izborom menija bio vodič za današnje beogradske riblje restorane. Nakon otvaranja restorana usledilo je otvaranje škole za kuvare i konobare u Beogradu radi podizanje kvaliteta usluge na najviši nivo. Kao takav Porto Malteze je bio je izuzetno popularan za Beograđane, omiljen među istinskim uživaocima u ukusima mora, prvi izbor za porodična uživanja. ali i poslovne ručkove. Nakon što je preseljen na brod „Sava“, 2015. je zatvoren.
Od ovog leta opet imamo priliku da, kada god poželimo, prizovemo lepa mediteranska sećanja, ili po prvi put stvorimo neka nova, uz najlepše ukuse i mirise najkvalitetnije riblje hrane.
Na Internacionalnom sajmu sira Mondial du Fromage, održanom ove nedelje u Turu u Francuskoj, oboren je Ginisov rekord sa najvećim platoom sira dužine 161 metar. Na njemu se nalazilo tri tone sira iz 20 različitih zemalja, a jedini predstavnik Srbije bila je kompanija Mlekoprodukt, deo Savencia Fromage & Dairy grupe, sa polutvrdim Biser Selekta sirom od kravljeg mleka i istoimenim tvrdim sirom od ovčijeg mleka. Oko 1.000 posetilaca imalo je priliku da, tokom tri dana sajma, degustira 952 vrste sira.
Na sajmu je, u saradnji sa „Interanacionalnim udruženjem sirara“ održano i svetsko takmičenje za najbolji sir. Članica žirija, koji je činilo 135 sudija, bila je i Bojana Momčilov ispred kompanije Mlekoprodukt.
„Prilikom degustacije i ocenjivanja upoznali smo se sa nekim od najspecifičnijih aroma sira iz Italije, Belgije, Brazila, Japana, Izraela i mnogih drugih zemalja. I u tome jeste najveća prednost ovog sajma, jer predstavlja mesto sastajanja najvećih profesionalaca iz ove oblasti mlekarske industrije, kao i priliku za razmenu informacija o inovacijama na tržištu sira“, rekla je Bojana Momčilov i dodala:
„Sa zadovoljstvom smo se odazvali pozivu organizatora. Iako nismo osvojili nagradu sajma, sama činjenica da nas je kvalitet naših sireva kvalifikao za takmičenje na kom su učestvovali proizvođači iz celog sveta je veliko priznanje.“
Tokom sajma bilo je održano i tradicionlno zasedanje Internacionalnog udruženja sirara, čiji je Srbija član od januara ove godine. Njegov predsednik Rolan Bartelemi kaže da je poziv našoj zemlji da učestvuje deo aktivnosti koje udruženje u okviru ovog partnerstva sprovodi.
„Bio sam u Srbiji u više navrata, probao srpske sireve i mislim da im je mesto među renomiranih proizvođačima koje smo imali priliku da upoznamo na ovogodišnjem sajmu. Cilj gilda je promovisanje kulture konzumiranja sira i siraske delatnosti, a ovo je samo jedna od aktivnosti koje u toj misiji primenjujemo“, istakao je Bartelemi.
Mondial Du Fromage je jedini sajam u Francuskoj posvećen isključivo siru i mlečnim proizvodima koji privlači izlagače i posetioce iz celog sveta.
Jubilarna 20. „Noć knjige“ održaće se 14. juna od 17 časova pa sve do ponoći pod pokroviteljstvom Eurobank.
Eurobank više od 15 godina svoje stubove društveno odgovornog poslovanja gradi kroz podršku različitim kulturnim i obrazovnim programima. Sponzorstvo regionalne manifestacije „Noć knjige“ postalo je tradicija, a saradnjom sa knjižarama „Laguna“, Eurobank nastoji da približi kulturne vrednosti i obrazovanje svim generacijama. Tokom večeri, za samo nekoliko sati „Lagunine klubove“ čitalaca i knjižare „Delfi“ poseti nekoliko desetina hiljada ljubitelja knjige što jasno pokazuje da u našoj zemlji i dalje postoji ljubav prema pisanoj reči koju treba negovati i probuditi kod najmlađih sugrađana.
Ove godine, „Noć knjige“ održaće se u „Laguninim“ klubovima čitalaca i knjižarama „Delfi“ u 29 gradova u Srbiji i regionu, na 59 lokacija. Regionalni karakter manifestaciji daće klubovi čitalaca u Banjaluci, Bijeljini, Tuzli, Sarajevu, Podgorici i Nikšiću.
„Noć knjige“ je prilika da se po najpovoljnijim cenama kupe najnoviji svetski hitovi, knjige domaćih autora, knjige za decu i druga izdanja. I ovog puta, veliki broj pisaca družiće se sa čitaocima, a mnogobrojne biblioteke odobravaće popuste na članarinu i organizovati poseban program. Popust na knjige izdavača koji su se priključili „Noći knjige“ kao i na strana izdanja i gift asortiman biće 20%.