Novi hotel kompanije Mona Hotel Management – Mona Plaza, otvoren je danas na donjem Dorćolu u Beogradu. Svečanom otvaranju prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i preko 300 zvanica i poslovnih partnera kompanije Mona, koja je investitor projekta, kao i kompanije Mona Hotel Management.
Investicija od 30 miliona evra i hotel u okviru koga je posao našlo više od 150 ljudi doprineće afirmaciji starog Dorćola, a time i razvoju hotelijerstva i turizma Srbije, poručeno je na otvaranju hotela Mona Plaza u srcu starog dela grada. Hotel sa 4 zvezdice i 170 smeštajnih jedinica završen je pre predviđenog roka, a osim što je novo mesto susreta domaćih i inostranih poslovnih ljudi, pravi je čuvar nasleđa, jer je izgrađen na mestu prve jugoslovenske fabrike čokolade.
„Kompanija Mona je uložila mnogo novca u ovaj deo grada i uticala na njegov izgled i razvoj, i tek će ga menjati. Od porodičnog udruživanja zasnovanog na poštovanju, ljubavi i zajedničkim interesom za prosperitetom i očuvanjem porodice, nema snažnijeg i jačeg motiva. Hvala porodici Momirović i želimo joj još više uspeha i ulaganja u Srbiju“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić podvlačeći da je kompanija Mona primer jakog privatnog sektora koji treba da bude važan stub srpske privrede.
„Ulaganjem u domaću privredu, hotelijerstvo i turizam Srbije, namera nam je da doprinesemo još većem rastu privrede kroz kreiranje novih radnih mesta, rast poreza i povećanje konkurentnosti, kao i da ojačamo Mona Hotel Management za dugoročna ulaganja. Ova investicija od 30 miliona evra rezultat je naše 30-godišnje vizije od samog osnivanja. U projekat Mona Plaza uključeno je više od 2.500 ljudi i hvala im na nesebičnom trudu“, istakao je Tomislav Momirović, predsednik UO kompanije Mona Hotel Management.
Hotel Mona Plaza predstavlja svojevrstan omaž kulturno-istorijskom nasleđu s obzirom na to da je na mestu sadašnjeg hotela nekada bila prva fabrika čokolade čiji je tvorac čuveni trgovac i industrijalac Kosta Šonda. Menadžment hotela sa ponosom je preuzeo negovanje “slatke” tradicije koja je obeležila jedan period upravo na ovoj atraktivnoj lokaciji, tako da svi gosti u ovom objektu, pored domaće i internacionalne kuhinje, mogu da uživaju u jedinstvenom pristupu služenja hrane, ukusu originalne Olga torte i drugim desertima iz Šonda poslastičarnice.
Hotel se prostire na skoro 20 hiljada m2 i izgrađen je po najsavremenijim svetskim tehnološkim rešenjima u hotelijerstvu. U okviru hotela nalazi se 170 smeštajnih jedinica, konferencijski i banket prostor kapaciteta za preko 1.000 osoba, gastro bar i restoran, fitnes i spa centar i parking.
фебруар 2020
Kompanija „Dunav osiguranje“, koja je prošle godine proslavila 45 godina uspešnog poslovanja, u protekloj godini donirala je više od 120 miliona dinara za projekte društvene odgovornosti namenjene deci. Zahvaljujući sistematskom ulaganju u zajednicu, a pogotovo u najmlađe, „Dunav“ je postao jedan od prvih nosilaca međunarodnog sertifikata IQNet SR 10 u Srbiji.
S ciljem da podrži decu u svim aspektima njihovog odrastanja, Kompanija je u 2019. godini podržala aktivnosti u oblasti obrazovanja, sporta, razvoja talenata, kao i mnoge dečije manifestacije.
U protekloj godini, „Dunav“ je podržao više od 50 dečjih sportskih klubova, kao i regionalnu manifestaciju Sportske igre mladih, u kojima je učestvovalo više od 100.000 dece u 148 mesta i gradova Srbije. Sport je bio podržan i putem škola talenata, sa više od 1.500 polaznika. Donacijama za više od 250 škola, Kompanija je obezbedila bolje uslove za učenje i boravak 500.000 dece u Srbiji. Umetnost je, kao i sport, bila podržana i putem škola talenata koje broje više od 1.170 polaznika. Ta podrška bila je vetar u leđa mnogim perspektivnim mladim ljudima, a saradnja s lokalnim samoupravama rezultirala je i podrškom brojnim dečjim manifestacijama, kao i zdravstvenim i kulturnim ustanovama koje su animirale 75.154 dece. U susret novogodišnjim i božićnim praznicima, deci u brojnim ustanovama i školama širom Srbije poklonili smo 4.200 novogodišnjih paketića.
Mirko Petrović, predsednik Izvršnog odbora „Dunav osiguranja“, istakao je da je ulaganje u najmlađe najsigurnija polisa osiguranja kada je budućnost u pitanju, te da će u 2020. godini ova ulaganja biti nastavljena programom društvene odgovornosti pod sloganom „Prijatelj od detinjstva“.
„Pored toga što je bila godina jubileja, 2019. je donela i najbolje poslovne rezultate od početka poslovanja. Različitim oblicima podrške najmlađima, u 2019. godini za decu Srbije izdvojili smo više od 120 miliona dinara, odnosno više od milion evra. U tesnoj saradnji s Vladom, a u skladu s vizijom moderne osiguravajuće kuće, nastavićemo izgradnju lepše, humanije i bolje zemlje za našu decu. Što se više bude razvijao ‘Dunav’, razvijaće se i naša podrška za mlade, obrazovanje, umetnost i brojne druge oblasti“, izjavio je Mirko Petrović.
Predsednik IO „Dunav osiguranja“ dodao je i da podrška nije izostala ni kada su deca zaposlenih u pitanju. Možemo se pohvaliti da je samo u 2019. godini „Dunav“ postao bogatiji za 100 beba.
Kao jedan od značajnijih segmenata društvene odgovornosti, istaknuta je višegodišnja saradnja sa projektom „S Tamarom u akciji”, u okviru koje je, pored standardne podrške osiguranju obnovljenih domaćinstava, ove godine podržano renoviranje škola širom Srbije, čime su obezbeđeni bolji uslovi za školovanje učenika.
Društveno odgovorno poslovanje „Dunav osiguranja“ uočeno je i nagrađeno međunarodnim sertifikatom IQNet SR 10, koji predstavlja ključni sertifikat u oblasti korporativne društvene odgovornosti.
Trgovinski sporazum između SAD i Kine neće biti dovoljan da osveži međunarodnu trgovinu
Budući da je 2019. obeležena rastom protekcionističke retorike (više od 1000 mera sprovedeno širom sveta) i prvim padom globalne trgovine u deset godina, Coface očekuje da će međunarodna trgovina porasti za samo 0,8% u 2020. Malo je verovatno da će sporazum o trgovinskom primirju između Sjedinjenih Država i Kine da povrati korporativno poverenje ili značajno poveća industrijsku i svetsku trgovinu, a posebno jer samo 23% protekcionističkih mera preduzetih između 2017. i 2019. utiče na Sjedinjene Države ili Kinu. Rast protekcionizma je, dakle, globalni i trajni trend kojem će kompanije morati da se prilagode.
Globalni rast, koji se već smanjio za 0,75 pp prošle godine zbog ovih trgovinskih nesigurnosti, ne očekuje se da se oporavi ove godine: 2,4% nakon 2,5% u 2019. Coface očekuje da će se nelikvidnosti preduzeća povećati za 80% od broja zemalja za koje su prognoze izdate ove godine, uključujući Sjedinjene Države (+ 3% u 2020. godini), Ujedinjeno Kraljevstvo (+ 3% 2020. godine, nakon kumulativnog povećanja za 17% od referenduma u junu 2016. godine), Nemačku (+ 2%) i Francusku (+1) %). Sve u svemu, Coface predviđa porast nelikvidnosti u svetu za 2%, u skladu sa 2019. godinom.
Sektori: metaloprerađivački oslabljen; građevinski u dobrom stanju
Nepoznanice vezane za protekcionističko okruženje takođe doprinose volatilnosti cena robe, posebno u poljoprivredi, metaloprerađivačkoj i naftnoj industriji. Prema Coface-ovim modelima za prognozu, cene čelika će nastaviti da padaju tokom narednih šest meseci, sankcionišući kompanije u tom sektoru, naročito pošto se očekuje da će rast u Kini – koji predstavlja polovinu svetske potražnje za čelikom – ove godine da dostigne samo 5,8%. Zbog toga je procena rizika metaloprerađivačkog sektora smanjena u pet zemalja, uključujući Sjedinjene Države i Italiju. Štaviše, održiv nizak nivo cena nafte, uprkos geopolitičkim nesigurnostima (60 USD po barelu brenta u proseku 2020. godine nakon 64 USD 2019.), nanee štetu nekim zaduženim proizvođačima, posebno u Sjedinjenim Državama.
S druge strane, građevinski sektor ima koristi od ekspanzionističke monetarne politike: ocena ovog sektora poboljšana je u 4 zemlje (uključujući Brazil i Tursku). Ukupno je Coface smanjio ocene za 22 i povećao za 8 sektora u ovom kvartalu, odražavajući značajno povećanje rizika za ekonomiju.
2020. godine kompanije će se uglavnom suočiti sa neekonomskim rizicima
Krajem 2019. godine širom sveta došlo je do porasta „problematičnih mesta“ socijalne tenzije, sa različitim nivoima intenziteta. Ovaj trend koji se odvija u pozadini predvideo je Coface indeks političkog rizika, objavljen početkom 2019. godine, u trenutku najvišeg ikad zabeleženog nivoa. U 2020. godini, ovaj pokazatelj predviđa visok nivo socijalnog rizika u nekoliko zemalja Afrike, Bliskog Istoka, Centralne Azije, pa čak i Rusije.
Od 2019. godine socijalno nezadovoljstvo izražava se i u sve većim zahtevima za zaštitom životne sredine. Rizici zaštite životne sredine imaju širok spektar dejstva na korporativni kredit: veća učestalost fizičkih rizika (elementarne nepogode koje proističu iz klimatskih promena), ali i tranzicioni rizik (novi i strožiji propisi, promene u potrošačkim standardima).
Sajam tekstila Balkan Textile Fair održaće se u Beogradu od, 5. do 7. marta, na Beogradskom sajmu u hali 5. Reč je o sajmu poslovnog karaktera u okviru koga će svoju ponudu predstaviti izlagači iz Turske, Slovenije, Uzbekistana i Srbije.
Sajam u organizaciji Meridyen Int’l Fair iz Turske će tokom tri dana okupiti proizvođače tekstila i repromaterijala, a biće izložene i šivaće mašine i prateća oprema. Balkan Textil Fair, koji se u Srbiji održava osmi put, još jednom će postati mesto susreta privrednika, trgovaca i svih zainteresovanih za tekstilnu industriju.
Balkan Textile Fair otvoren je za posetioce od 10 do 18 časova, a ulaz je besplatan.
Više informacija o izlagačima i sadržaju samog sajma na zvaničnoj stranici sajma i Facebook stranici.
Danas će po osmi put u Srbiji biti dodeljena nagrada EY Preduzetnik godine koju revizorsko –
konsultantska kompanija EY (Ernst & Young) dodeljuje na globalnom nivou već 30 godina
unazad.
Nacionalni pobednik koji večeras osvoji ovo prestižno priznanje predstavljaće našu
zemlju u Monte Karlu, gde će u junu 2020. godine biti dodeljena nagrada za EY Svetskog
Preduzetnika godine. U ovogodišnjem izboru nalazi se čak 30 kandidata koji dolaze iz 24
kompanije, a zapošljavaju preko 1.000 ljudi.
Pored glavne nagrade, nezavisni žiri će izabrati i pobednike u potkategorijama EY Inovativni
Preduzetnik godine™ i EY Brzorastući Preduzetnik godine™. Kriterijumi po kojima se bira
pobednik su preduzetnički duh, finansijski pokazatelji, strategijsko usmerenje, prisustvo na
regionalnom ili međunarodnom tržištu, inovativnost i lični integritet.
Atlantic Grupa je u 2019. ostvarila prihod od prodaje u iznosu od 724,2 milona evra, što u odnosu na godinu ranije predstavlja rast od 3,4 odsto. Dobit iz poslovanja (EBIT) u protekloj godini iznosi 66,7 miliona evra i veća je za 36,4 odsto u odnosu na 2018., dok je neto dobit narasla 59,8 odsto na 52 miliona evra. Bez jednokratnih stavki i promena u računovodstvenim standardima, dakle na uporedivoj osnovi, dobit iz poslovanja porasla je 13,1 odsto, a neto dobit 28,9 odsto
“Atlantic Grupa je 2019. zaključila sa istorijski najvišim prihodima i profitabilnošću. Godina je za nas bila izuzetno uspešna i ispratili smo je kao stabilna, finansijski prosperitetna i nisko zadužena kompanija, sa osnaženim menadžmentom i jasnom vizijom budućnosti. Nastavili smo sa strategijom dezinvestiranja non-core delatnosti, dok istovremeno jačamo fokus na područja koja predstavljaju ključne generatore rasta i temelj transformacije za budućnost. Posebno smo zadovoljni činjenicom da tržište kapitala prepoznaje naš ukupni rezultat, pa smo imali i istorijski rekordne vrednosti akcija, ali i rekordni iznos dividende po akciji, što je krunisano i nagradom Zagrebačke berze za izuzetan doprinos razvoju tržišta kapitala“, komentarisao je predsednik Uprave Emil Tedeschi.
Najviše rasli Argeta i Pića, a Kafa se ističe kao najveća pojedinačna kategorija
Na ukupan rast prihoda od prodaje najviše su uticala Strateška poslovna područja Delikatesni namazi sa rastom od 7,7 odsto i Pića, sa rastom od 5,2 odsto. Kafa se sa 151,5 miliona evra prihoda od prodaje, koji čine 20,9 odsto učešća u ukupnim prihodima, ističe kao najveća pojedinačna kategorija. U distributivnom poslovanju najznačajniji rast od 8,2 odsto, ostvarilo je tržište Hrvatske, a sledi Slovenija sa rastom od 3,7 odsto. U ukupnoj prodaji sopstveni brendovi čine 64,1 odsto, brendovi principala u distribuciji 27,5 odsto, a apotekarski lanac Farmacia učestvuje u ukupnim prihodima sa 8,3 odsto.
Razvoj distribucije, ali i ljudskih potencijala
Nakon uspešnog širenja distributivnog portfolija u regionu u 2018., novi distributivni ugovori potpisani početkom 2019. u Makedoniji (Ficosota i Beiersdorf) i krajem godine u Srbiji i Sloveniji (Saponia i Kandit), potvrđuju kontinuirani fokus na razvoj distributivnog poslovanja. Krajem marta, Atlantic je otvorio i novi logističko-distributivni centar kraj Velike Gorice, kojim obezbeđuje logističku podršku dugoročnom razvoju distribucije. U prvoj fazi osiguran je skladišni kapacitet od 30.000 paletnih mesta, sa mogućnošću modularnog širenja u skladu sa poslovnim potrebama. U istom skladištu su implementirani i pušteni u rad visoko sofisticirani logistički roboti kompanije Gideon.
Atlantic Grupa, iako uvek u vrhu izbora za TOP poslodavce po izboru kompanije Selectio, prošle godine je prvi put izbila na prvo mesto u pet područja upravljanja ljudskim potencijalima: strategiji, regrutaciji i selekciji, upravljanju učinkom, usavršavanju i razvoju i odnosima prema zaposlenima.
Dezinvestiranje nestrateških segmenata i fokus na generatore rasta
Nastavljajući korporativnu strategiju dezinvestiranja non-core poslovnih delatnosti, Atlantic Grupa je u aprilu u potpunosti izašla iz segmenta sportske i aktivne prehrane (kompanijaTripoint s brendovima Multipower, Multaben i Champ prodata je dotadašnjem distributeru, kompaniji Genuport), a u oktobru prodajom Fidifarma i Multivite PharmaS-u i iz segmenta dodataka ishrani. Kompanija usmerava fokus na ključne kategorije roba široke potrošnje koje čine kafa, pića, delikatesni namazi i slatki i slani snack, kao i na dalji rast i razvoj distribucije kao važne poluge poslovanja i apotekarskog lanca Farmacia. To uključuje i ciljanu internacionalizaciju sa brendovima koji su dokazali međunarodni potencijal, primarno Argeta i Donat Mg, kao i spajanja i preuzimanja. U tom smislu je pojačana i Uprava kompanije koja sada broji šest članova.
Poreska uprava objavila je Uputstvo za primenu testa samostalnosti kojim se utvrđuje ko će moći da posluje kao paušalac.
S početkom 2020. godine počeo je da se primenjuje novi Zakon o porezu na dohodak građana, kojim je, između ostalog, predviđen i test samostalnosti koji je izazvao brojne negativne komentare među paušalcima, a posebno onima u IT sektoru. Iako planirana za početak godine, primena testa samostalnosti odložena je za 1. mart.
Test samostalnosti za preduzetnike, koji sadrži devet kriterijuma imaće zadatak da omogući preciznije definisanje uslova kada se angažovanje preduzetnika za obavljanje osnovne delatnosti, uključujući i preuzetnike koji su paušalno oporezovani, bez obzira na sektor u kojem posluju, smatra kao „drugi prihod“ za potrebe oporezivanja.
Izvor Ekapija
Nova Ljubljanska Banka (NLB) saopštila je da „akvizicijom 83,23 odsto vlasničkog udela u Komercijalnoj banci a.d. Beograd postaje treća najveća banka u Srbiji“.
U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da će Republika Srbija do datuma završetka transakcije ukupno prihodovati više od 450 miliona evra.
Akcije Srbije u Кomercijalnoj banci su prodate za iznos od 387,02 miliona evra, a dodatno, država će prihodovati od kamate po stopi od dva odsto godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Republici Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije.
Dok jedni idu dotle da privatizaciju nazivaju izdajom nacionalnih interesa, drugi podsećaju kako su ranije prošle državne banke i koliko su koštale poreske obveznike.
Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da država nije trebalo da otuđuje svoje akcije u sistemskoj banci po broju ekspozitura, tržišnom učešću i masi štednje građana i to koja pravi pozitivan finansijski rezultat i u kojoj su razrešeni problematični krediti.
„Niti je budžet ugrožen niti imamo problema sa servisiranjem obaveza. Na ovaj način se još više zatvara prostor NBS da odgovori na šokove koji će doći spolja. Brojni signali ukazuju na veliku recesiju koja je na pomolu. Neke zemlje su naučile lekciju iz svetske ekonomske krize, pa je Poljska smanjila udeo stranog vlasništva u bankarskom sektoru ispod 50 odsto, a slično je uradila i Mađarska, koja je povećala udeo državnog vlasništva sa 30 na 50 odsto“, napominje Đukić dodajući da se pokazalo da kada nastupi kriza centrale štite svoj interes, povlače kapital ili idu u stagnaciju na periferiji evrozone.
„Na kraju sve je to pitanje politike“, zaključuje Đukić.
S druge strane, ekonomista Ljubomir Madžar ističe da se ovde radi o izboru između dva zla.
„Imamo da jedna od poslednjih domaćih banaka ide u inostrano vlasništvo i mada nije jasno zašto je to loše intuicija nam govori da bi trebalo da nešto zadržimo u svom vlasništvu. Opet alternativa je mogla da bude da ostane u rukama države pa da partijski kadrovi zauzmu ključna mesta i da čekamo šta će od nje ostati. Ja ne verujem u državu kao dobrog vlasnika“, kaže Madžar.
U vezi Komercijalne je zanimljivo i što je prošle godine država otkupila akcije institucionalnih fondova, EBRD-a, IFC-a, SVED fonda i DEG fonda i za njihovih 40,13 odsto akcija platila 260,8 miliona evra, odnosno oko 4.400 dinara po akciji (što je oko 37,5 evra), što je znatno skuplje od cene sa kojom se sada spekuliše. Prodaja Komercijalne banke ima još jedan aspekt, a to je dug koji banka ima prema akcionarima.
Naime od 2015. godine uprkos odlukama Skupštine akcionara o raspodeli dobiti, banka nije isplatila dividende, jer nije imala saglasnost Narodne banke Srbije. Do sada se nakupilo preko 60 miliona evra duga, od čega će dobar deo, oko 30 miliona, ići državi kao najvećem akcionaru.
Izvor Danas
Između 2011. i 2012. Klifton Kolins kupio je 6.000 bitkoina koristeći novac koji je zaradio od uzgoja i prodaje marihuana, prenosi.
U to vreme, cena kriptovalute varirala je između 4 i 6 dolara. Danas ona vredi 9, 700 dolara. Ipak, Kolins, koji ima 49 godina, neće moći da uživa u blagodetima svog bogatstva jer je vlasnik stana u kome je živeo slučajno bacio papirić na kome su bili kodovi.
Kolins je uhapšen 2017. godine zbog uzgoja i prodaje marihuana i nakon suđenja dobio je pet godina zatvora. Kako je živeo kao podstanar, vlasnik je tokom čišćenja njegove sobe poslao na lokalnu deponiju mnoge njegove stvari.
Jedna od njih bila je i futrola štapa za pecanje, u kojoj je bio komadić papira na kome su bili ispisani bitkoin kodovi u vrednosti od 53,6 miliona evra (58 miliona dolara).Kriptovalute se kupuju preko takozvanih kripto novčanika. Jednom, kada kupite bitkoin, kripto novčanik vam dodeljuje kod neophodan za pristup. Svako ko dobije taj kod može da pristupi i potencijalno ukrade kriptovalutu, pa se kupci obično ohrabruju da sakriju svoje kodove negde na sigurno.
Kolins je tokom 2017. godine razdvojio svojih 6.000 bitkoina na 12 računa, kako bi se zaštitio od gubitka svog kriptobogatsva, prenosi „Times“. Odštampao je kodove na komadu papira, a isti je ubacio u spomenutu futrolu štapa za ribolov.
Kako se ispostavilo na kraju, Kolins ne bi ni mogao da unovči bitkoine, čak i da papir sa kodovima nije izgubljen na smetlištu. Irski biro za kriminalnu imovinu zaplenio je kriptovalutu jer je finansirana nezakonitim aktvnostima.
Kolins nije jedini koji je izgubio bogatstvo u kriptovaluti u poslednjih nekoliko godina. Muškarac u Velikoj Britaniji slučajno je bacio hard disk, na kome su bili sačuvani kodovi vredni 127 miliona dolara.
Džerald Koten, vlasnik kanadske menjačnice kriptovalute, umro je u decembru 2018. godine, ostavivši za sobom 190 miliona dolara kriptovalute, za koje je samo on imao lozinku.
Izvor Kamtica.rs
Ist point metals sa Kipra uspeo je da preuzme 12,29 odsto akcija Valjaonice bakra Sevojno i sada poseduje 93,16 procenata akcija ove kompanije, objavljeno je danas na Beoradskoj berzi.
Po ponudi koja je zatvorena 24. februara Ist point metals je za svaku od 79.039 preduzetih akcija platio po 2,7 hiljada dinara.
Pre ove ponude najveći akcionar Valjaonice uz Ist point metals bio je državni Akcionarski fond sa 9,7 procenata akcija.
Prelaskom praga od 90 procenata akcija Ist point metals će biti u prilici da se odluči na prinudni otkup preostalih akcija.
Firma Sanskrit doo iz Beograda ima 29,3 odsto udela u Ist point metalsu a ova kiparska firma vlasnik je kapitala nemačke DP Handel Gmbh.
Izvor Blic