Home TekstoviB&F Plus Osiguranje u doba korone: Juče moćni, danas bespomoćni

Osiguranje u doba korone: Juče moćni, danas bespomoćni

by bifadmin

Da su multinacionalne kompanije mogle da sanjaju da će morati da zaustave poslovanje zbog nečeg toliko sićušnog da je čak nevidljivo, što pritom dolazi iz Kine – izrazito značajne karike u njihovom lancu snabdevanja – verovatno bi napravile i potražnju za polisama osiguranja koje bi pokrivale i troškove pandemije. Ovako, potražnje nije bilo a i ponuda je bila poprilično “mršava”, pa će gubitke koji nastanu tokom vanrednog stanja morati da pokriju same.

Kada prođe briga za ljudsko zdravlje i živote i krene vraćanje u uobičajeni način života, počeće i ozbiljnije prebrojavanje gubitaka koji su zadesili firme tokom vanrednog stanja. Svetska privreda može doživeti da se godišnji ekonomski rast prepolovi ukoliko se nastavi širenje korona virusa. Gubici će se vrlo brzo osetiti i na mikroplanu. Brojne firme koje su prinuđene da zbog pandemije prekinu poslovanje, za to vreme ne mogu da ostvaruju ni prihod pa time ni profit. Osim toga, mnoge od njih će zbog pratećih efekata u kasnijem periodu imati i gubitak reputacije. Da li postoji šansa da osiguravajuća društva te gubitke pokriju?

Domaće osiguravajuće kuće imaju polisu osiguranja od prekida rada. Ona podrazumeva da firme uplaćuju određenu premiju kako bi nadoknadile izgubljena sredstva ako se prestane sa radom usled nekog nepovoljnog događaja, poput požara, loma mašina i sl. Ovo, međutim, zahteva direktne fizičke gubitke kao uslov za isplatu štete, tako da će gubici izazvani prekidom rada zbog pandemije ostati bez osiguravajućeg pokrića, kažu za „Biznis i finansije” u VIB kompaniji za posredovanje u osiguranju. Oni podsećaju da je pandemija korona virusa uzrokovala zatvaranje fabrika u Kini, koje su bile važne karike u lancu snabdevanja stotina kompanija – od „Majkrosofta” do „Meriota“, ali da će i one ostati bez pokrića.

Šta od polisa za slučaj pandemije postoji u svetu?

Gotovo jedinstvenu polisu osiguranja u slučaju prekida rada izazvanog pandemijom 2017. godine je napravila nemačka kompanija MunichRe. Ova polisa kreirana je neposredno pošto je 2016. godina u globalnom javnom zdravstvu definisana kao kraj dve ozbiljne epidemije – ebole i zika virusa. Iako rizik od njih nije nestao, ove epidemije su usmerile pažnju javnosti na prilično loše zdravstvene sisteme i primarnu zdravstvenu zaštitu, i njihov uticaj na globalnu ekonomiju u uslovima zdravstvenih opasnosti. Ipak, kako su sami nedavno rekli, od tada nije prodata nijedna polisa, a potražnja je počela tek kada je u Kini krenuo da se širi korona virus – tada je, naravno, bilo nemoguće kupiti polisu.

„Motivisan epidemijom virusa ebole u Zapadnoj Africi 2014. godine, ’Swiss Re’ je u saradnji sa Svetskom bankom 2017. godine kreirao tzv. ’Pandemic Emergency Financing Facility’ vrednosti 425 miliona američkih dolara. Njegov cilj je bio obezbeđivanje fonda koji bi služio za brzo reagovanje u slučaju izbijanja novih epidemija, pre svega u zemljama trećeg sveta”, kaže za „Biznis i finansije“ Radisav Osmajlić, direktor kompanije za posredovanje u osiguranju „Willis Towers Watson“ za Srbiju.

„Sredstva za pokriće ovog rizika prikupljenja su kupovinom tzv. „cat bonda“ od strane Svetske banke, uz uključivanje u proizvod i međunarodnog tržišta reosiguranja, dok su vlade Japana i Nemačke istovremeno obezbedile donacije osiguranicima za plaćanje premije osiguranja. Ovaj osiguravajući proizvod je suštinski namenjen najsiromašnijim državama, koje bi u slučaju izbijanja epidemije iz polise osiguranja dobile značajna finansijska sredstva za sprečavanje daljeg širenja bolesti i saniranje negativnih uticaja na ekonomiju. Interesantno je da ovo osiguranje pokriva rizike epidemija od šest vrsta virusa, a pokriva i Covid-19, kao novi soj Coronaviridae definisan u polisi”, kaže Osmajlić.

Singapurska osiguravajuća kompanija „AIA“ obezbedila je svojim zaposlenima finansijsku nadoknadu od 1.000 dolara u slučaju hospitalizacije usled oboljenja od korona virusa, i 25.000 dolara u slučaju smrti od iste bolesti. „China Life Insurance“ Singapore otišlo je i korak dalje: do kraja avgusta ove godine i zaposleni i klijenti ove kompanije koji obole od COVID-19 dobiće jednokratno 8.000 dolara, a u slučaju smrti – 80.000 dolara.

Izvor: https://www.munichre.com/topics-online/en/business-risks/epidemic-risk-insurance-saves-lifes.html

Šta je sa potražnjom?

Da ni sami privrednici nisu sanjali da će ih ova situacija zadesiti, pokazuju i rezultati istraživanja kompanije „AON“ među liderima multinacionalnih kompanija u 2019. godini o rizicima od kojih najviše strahuju. Od ukupno 69 rizika, rizik od prekida poslovanja nalazi se na četvrtom, a rizik od pandemije na 60. mestu.

„Svi lideri su u 2019. rizik prekida poslovanja usled različitih uzroka svrstali u jedan od ključnih. Ali rizik pandemije nisu povezali sa prekidom rada, jer u više od pola veka nije bilo bolesti koja je uspela da značajnije utiče na prekid rada multinacionalnih kompanija“, kaže Radisav Osmajlić. „Poslednja pandemija koja je imala tendenciju veoma brzog širenja, velikog apsolutnog broja preminulih i značajnijeg uticaja na ekonomiju dogodila se pre više od pedeset godina – tada je od Honkonškog gripa preminulo više od million ljudi, od čega polovina u samom Hong Kongu. Svet se nakon toga suočavao sa manjim pandemijama, koje su odnosile manji broj života i nisu imale značajniji uticaj na globalnu ekonomiju, što je pre svega posledica kontinuiranog razvoja vakcina i metoda prevencija širenja“, kaže Osmajlić.

On podseća da ni pandemija AIDS/HIV, koja je od 2005. do 2012. godine odnela čak 36 miliona života, nije imala uticaj na globalnu ekonomiju zbog činjenice da je najveći broj žrtava bio u državama koje nemaju značajan doprinos globalnom BDP, dok je istovremeno u razvijenim zemljama značajno podignuta svest o metodama zaštite od ove bolesti.

Pandemija i menadžerska odgovornost?

Da li prekid poslovanja usled epidemije/pandemije može na neki način da se poveže sa menadžerskom odgovornošću? Na primer, ako menadžeri nisu predvideli ovakav rizik i obezbedili sredstva, pa je došlo do otpuštanja radnika i/ili prekida poslovanja?
„Teško da se može govoriti o odgovornosti direktora za to što nisu predvideli celokupan privredni ambijent koji nastaje usled pojave koronavirusa i za nepreduzimanje preventinih poslovnih odluka, pre uvođenja vanrednog stanja u Republici Srbiji”, kaže za „Biznis i finansije“ Ljubica Tomić, stručnjak za korporativno pravo i korporativno upravljanje iz advokatske kancelarije „Tomić-Sinđelić-Groza“ (TSG).

Ona objašnjava da menadžerska odgovornost ili dužnost pažnje direktora (po Zakonu o privrednim društvima), podrazumeva da direktor „izvršava svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika i u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu društva“. Posebno u vanrednom stanju, mora dnevno da prati odluke Vlade RS i da sa njima usklađuje poslovne odluke – da obezbedi zaštitnu opremu za zaposlene, dozvole za rad u trećoj smeni u vreme zabrane kretanja, zatvaranje maloprodaje u tržnim centrima, zabranu izvoza određene vrste roba, i slično. Ali, mora da ide i korak dalje – da anticipira poslovne događaje, kao i da svoje odluke zasniva na informacijama i mišljenjima stručnjaka. Primera radi, da preispita pravne aspekte mogućnosti raskida privrednih ugovora ili opstanka ugovora u uslovima vanrednog stanja, pravne i poslovne posledice neizvršenja ugovora u spoljnotrgovinskom prometu, pravne i poslovne posledice otkaza zaposlenih i slično.

Teret dokazivanja je na samom direktoru

„Imajući u vidu da je u evropskim državama činjenično slična situacija nastupila pre nego u Srbiji, naročito se kod internacionalnih kompanija može u svakom pojedinačnom slučaju razmatrati čak i ovakvo pitanje odgovornosti menadžera – uvek rukovodeći se time da li je direktor postupao u skladu sa standardom dobrog privrednika, sa stepenom pažnje kojom bi postupalo razumno pažljivo lice koje bi posedovalo znanje, veštine i iskustvo koje bi se osnovano moglo očekivati za obavljanje direktorske dužnosti”, objašnjava Ljubica Tomić. Ona dodaje i da je prema Zakonu o privrednim društvima, teret dokazivanja u pogledu toga da je postupao sa dužnom pažnjom u slučaju spora – na samom direktoru.

Lela Saković

broj 172, april 2020

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar