Srbija je u poređenju sa nekim drugim delovima sveta oskudno pošumljena, a zbog velikog udela izdanačkih šuma, posebno onih u privatnom vlasništvu, stručnjaci često kažu da smo bogati siromašnim šumama. Ipak, imamo daleko više nego što koristimo. Vrednost šume se u Srbiji uglavnom meri kubicima drvne građe, a mnogo manje njenom ekološkom, obrazovnom, rekreativnom i turističkom vrednošću. Iako je domaća drvno-prerađivačka industrija beležila desetogodišnji rast izvoza pre izbijanja pandemije korona virusa, učešće rezane građe je daleko veće od udela finalnih proizvoda. Čak i ekonomski najvrednije šume u Srbiji su neretko „mrtav kapital“, jer do njih nema puteva.
Periskop
8. SKRIVENI PORESKI RAT U SAD ZBOG RADA OD KUĆE: Jedna raja a dva gospodara
U pozadini radikalnih političkih podjela unutar SAD između Demokrata i Republikanaca, bjesni puno ozbiljniji rati zmeđu saveznih država, gdje uzrok nisu ideološke razlike već pitanje ko će ubrati milijarde dolara u vidu poreza na prihod građana. Naime, više od 2,1 milion Amerikanaca koji su prije pandemije odlazili na posao u susjednu saveznu državu, sada rade od kuće, odnosno u drugoj saveznoj državi.
10. ROBOVLASNIŠTVO REGULISANO ZAKONOM: Migranti kojima je zabranjeno da se vrate kući
Najveće žrtve pandemije u zalivskim zemljama su nekvalifikovani strani migranti, koji tamo rade po kafala sistemu. Oni nemaju bilo kakva radna prava niti zdravstvenu zaštitu, tretiraju se kao imovina poslodavca koju on može i da proda, čak i preko aukcija na društvenim mrežama. Nedavna popuštanja u kafala propisima u pojednim zalivskim državama koja siromašnim migrantima dozvoljavaju da se vrate kući, nisu podstaknuta humanošću, već rastom nezaposlenosti domaćeg stanovništva zbog korona krize.
12. NOVI IGRAČ NA GLOBALNOM TRŽIŠTU BATERIJA ZA ELEKTRIČNA VOZILA: I Evropa kilovate za trku ima
Evropska unija planira da trenutno učešće od tri odsto u globalnoj proizvodnji baterija podigne na čak 25 odsto do 2030. godine. U tome će joj pomoći milijarde evra subvencija za istraživanja i razvoj koje je namenila preduzećima, a u istiskivanju konkurencije ne bi trebalo da odmogne ni najavljeno pooštravanje pravila za baterije koje se prodaju na evropskom tlu.
Biznis
14. FARMACEUTSKE KOMPANIJE O NOVIM TERAPIJAMA U SRBIJI: Više inovativnih lekova za hronične bolesnike
Ako je korona u proteklih godinu dana predstavljala najveću traumu za većinu zdrave populacije, obolelima od drugih bolesti je bilo bar dvostruko teže zbog ograničenja u dostupnosti zdravstvene nege. Ove godine, planirano je 5,8 milijardi dinara za uvođenje novih inovativnih lekova na pozitivnu listu, što je više nego u prethodnih pet godina zajedno. Predstavnici farmaceutskih kompanija očekuju da će bar tridesetak novih inovativnih terapija biti na listi. To će značajno olakšati situaciju hroničnim bolesnicima u uslovima manje dostupnosti zdravstvene zaštite.
16. KONKURENCIJA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU MINERALNIH ĐUBRIVA: Jedan za sve
Pošto je pančevačka Azotara krajem prošle godine stavljena na „stečajni bubanj“, a pre toga je prestalo da radi i preduzeće Fertil iz Bačke Palanke, u Srbiji koja ima preko pet miliona hektara poljoprivrednih površina ostao je samo jedan proizvođač mineralnog đubriva, Elixir Group. Ovo preduzeće ima i najveći udeo u ukupnom prometu na domaćem tržištu, najveći je izvoznik, a do skoro je bilo i najveći uvoznik.
18. ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM: Dobrim poslovanjem protiv predrasuda
Prilikom poslednjeg popisa stanovništva, od ukupnog broja osoba sa invaliditetom u Srbiji samo devet odsto njih je bilo zaposleno. Nešto noviji podaci Poreske uprave pokazuju napredak u ovoj oblasti, ali ne dovoljno brz da bismo mogli da pariramo evropskoj stopi zaposlenosti osoba sa invaliditetom koja iznosi 50 odsto. Ipak, primeri kompanija poput Delez Srbije, Delta Holding-a ili Wurth-a pokazuju da se ovakva ulaganja itekako isplate, i zbog unapređenja međuljudskih odnosa unutar kompanija ali i zbog velikog doprinosa novozaposlenih razvoju njihovog poslovanja.
20. NAJBOLJI DOMAĆI PREDUZETNICI O POSLOVANJU U KORONA KRIZI: Rast na odloženo
Mada se korona kriza vrlo negativno odrazila i na većinu najbrže rastućih kompanija u domaćem vlasništvu, polovina neće otpuštati radnike, a više od četvrtine najavljuje nova zapošljavanja. Ipak, samo dve petine neće odustati od planiranih ulaganja, a skoro dve trećine najboljih preduzetnika je spremno da nađe partnera kome bi prodali deo kompanije, radi opstanka preduzeća na duži rok, pokazuje najnoviji „EY Preduzetnički barometar“.
Finansije
22. ŠTA DONOSI PRIMENA ZAKONA O DIGITALNOJ IMOVINI: Jednostavnije finansiranje malih firmi
Pred domaćom privredom je nova prilika za lakše finansiranje inovativnih ideja, ali i unapređenje likvidnosti, a uz to Srbija se uključuje u tržište digitalne imovine i virtuelnih valuta. Iako je Zakon o digitalnoj imovini usvojen, primenjivaće se tek za šest meseci od 29. juna, dok se ne donesu i neophodna podzakonska akta. Postavlja se, međutim, pitanje da li će privreda oslabljena posledicama pandemije, imati znanja, potrebe i volje da bude „finansijski inovativna“, uprkos brojnim potencijalnim koristima.
26. OPOREZIVANJE KRIPTOVALUTA I DIGITALNE IMOVINE: Podsticanje legalizacije
Uslovi za oporezivanje trgovine kripto valutama nisu preterano strogi. Razlog je najverovatnije želja zakonodavca da trgovinu i korišćenje digitalne imovine uvede u legalne tokove. Zato je naročito važno da se ovi tokovi što više obelodane kod fizičkih lica.
28. KAKVA FINANSIJSKA PODRŠKA JE POTREBNA IZVOZNICIMA: Povoljni krediti važniji od pomoći za minimalce
Pandemija nije podjednako pogodila sve izvoznike, pa stručnjaci smatraju da bi ove godine država trebalo da pomogne one izvozne sektore kojima je najteže. Izvoznici, iako u različitim situacijama, saglasni su da su povoljni krediti važniji za opstanak poslovanja nego pomoć za minimalne zarade radnika.
30. KOLIKO JE POTREBNO POVEĆATI GODIŠNJA ULAGANJA U ZDRAVSTVENI SISTEM: Vakcina za zdravstvo
Najveći problemi u domaćem zdravstvu su loša opremljenost državnih bolnica i nedostatak lekara i medicinskog osoblja, što ima za posledicu sve duže liste čekanja za pojedine preglede i pad kvaliteta zdravstvenih usluga. Da bi se takvi trendovi preokrenuli, država mora da poveća godišnje investicije u zdravstvo na najmanje 0,5% bruto društvenog proizvoda, a ova vrsta ulaganja mora biti jedan od prioriteta u fiskalnoj politici. Potreban novac bi mogao da se obezbedi manjim izdacima za opremanje bezbednosnog sektora, preporučuje Fiskalni savet.
Temat – Šumsko preduzetništvo: Ne seci granu na kojoj sediš
35. ŠUMSKA EKONOMIJA U SRBIJI I REGIONU: Triput seci, jednom meri
Utvrđivanje realnog doprinosa šumskog sektora nacionalnoj ekonomiji, a pogotovo upoređivanje tih podataka u regionu je sizifovski posao. Uprkos razlikama u obimu i kvalitetu dostupnih podataka, kao i u razvoju drvnoprerađivačke industrije, jasno je da region najviše živi od drveta za ogrev. Proizvodi veće tržišne vrednosti u drvnoj industriji su i dalje izuzeci, a oni van nje, poput prerade šumskih plodova, na nivou hobija.
38. NACIONALNI PARKOVI U SRBIJI: Kako možemo da „naplatimo“ šumu bez sekire?
Da li se vrednost šume meri jedino kubicima drvne građe ili šumu možemo da „naplatimo“ i bez sekire i motorne testere? Naši sagovornici koji brinu o šumama kao zaposleni u nacionalnim parkovima u Srbiji, zalažu se za manje seče u korist što većeg druženja sa šumama kroz učenje, rekreaciju i turizam. Da bi se to postiglo, bilo bi dobro da se nacionalni parkovi organizuju na način koji se pokazao veoma uspešnim u najrazvijenijim zemljama i da se uvede „šumska pedagogija“ u Srbiju. I to ne samo za najmlađe.
40. STANJE PRIVATNIH ŠUMA U SRBIJI: Mrtav kapital u bespuću
Bogatstvo siromašnim šumama, usitnjeni posedi, zastarela mehanizacija, manjak kvalifikovane radne snage, nedostatak novca i znanja za razvoj preduzeća, slaba volja za udruživanjem, nelojalna konkurencija… Ovo je tek deo problema u gazdovanju privatnim šumama, ali i u onim delovima Srbije gde je situacija znatno bolja, ekonomski vredne šume su neretko „mrtav kapital“ jer do njih nema puteva. Ako su šumama nedostupni putevi, ni one nisu dostupne ljudima.
42. PRIVATNA ŠUMA – POSAO VELIKIH PRIHODA I RASHODA: Kad zatreba novca, trk u šumu
Polovinu zarade od seče drva za ogrev vlasnici šuma ili oni koji organizuju posao potroše na ulaganja. Težak rad i pored velikih izdataka donosi dobru zaradu i kad god zatreba novca, mnogi se ne dvoume da ga potraže u šumi. U zavisnosti od dogovora, rad kod drugih nekad je isplativ podjednako kao i u sopstvenoj šumi.
44. ZA KOJE POTREBE SE IZNAJMLJUJE ŠUMSKO ZEMLJIŠTE: Šta je nama šuma dala
Šumsko zemljište u javnoj svojini, u Srbiji uglavnom iznajmljuju preduzeća i institucije iz vrlo različitih delatnosti. Najčešće je to eksploatacija mineralnih sirovina, ali su česti zahtevi i za postavljanje elektronske i opreme za mobilne telefone, za komunalnu infrastrukturu, pa sve do sakupljanja pečuraka i lekovitog bilja. Šume koriste za svoje potrebe i institucije iz oblasti kulture i socijalne zaštite, kao i naučni instituti koji rade na očuvanju autohtonih vrsta.
46. ILEGALNA SEČA ŠUMA: Koliko košta „besplatni“ ogrev?
Ilegalna trgovina drvetom iz balkanskih šuma ni izdaleka nije tako unosna kao u delovima sveta koji obiluju kvalitetnim šumama, pa je prema istraživanjima u ovom regionu najčešći motiv za bespravnu seču pribavljanje drveta za ogrev u siromašnim krajevima. U Srbiji, različiti izvori imaju različite podatke o obimu ilegalne seče i štete koju ona proizvodi, ali su saglasni da je ona najprisutnija u privatnim šumama. Podaci koji su neophodni za odgovarajuće gazdovanje šumama uglavnom ne postoje za šume u privatnom vlasništvu, pa je zato i kontrola korišćenja tih šuma veoma slaba.
48. DOMAĆA DRVNO-PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA: Stolica skoro šest puta vrednija od rezane građe
Sa 3.734 preduzeća, od kojih 932 proizvodi nameštaj, domaća drvnoprerađivačka industrija u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije učestvuje sa niskih dva odsto. Ali zato već deceniju unazad beleži rast izvoza, trenutno zapošljava više od 53.000 radnika i može da računa na globalno pozitivan trend – okretanje cirkularnoj ekonomiji i rast potrošnje drveta. Pod uslovom da se poveća finalizacija proizvoda, jer kada bismo od izvezene sirovine pravili samo stolice, njihova vrednost u izvozu bi bila 5,8 puta veća.
50. PREDNOSTI DRVETA KAO GRAĐEVINSKOG MATERIJALA: U sve se meša
Drvo je najstariji ljudski pratilac, sa bezbrojnim primenama u gradnji. Zahvaljujući inovacijama, unapređena je njegova savitljivost i postignuto da u isto vreme bude otporno kao čelik. Danas se proizvode potpuno novi drvni materijali, poput armiranog drveta ili drveta u granulama.
52. GENETSKI MODIFIKOVANO DRVEĆE: Hakovanje šuma
Spasilačka misija za preživljavanje planete, kao što to predstavlja deo naučnika koji se svim silama zalažu za genetsku modifikaciju drveća kako bi se ubrzalo „istrebljivanje“ ugljen dioksida, ima i svoju ekonomsku računicu. Projekti „hakovanja“ šuma se uveliko sprovode i radi ekonomskog prestiža na globalnom tržištu.
Intervju
54. IGOR BOGIĆEVIĆ, OSNIVAČ KOMPANIJE ORGNOSTIC: Jednom preduzetnik, uvek preduzetnik
Pre nešto više od decenije, kroz ćaskanje na internetu dvojica tehnoloških entuzijasta došla su na ideju o osnivanju firme Seven Bridges Genomics. Ona je vremenom prerasla u prestižnu kompaniju sa nekoliko stotina zaposlenih, zaslužnu za velike naučne proboje u oblasti biotehnologije. Međutim, na vrhuncu njene slave, jedan od osnivača je napušta i osniva novi startap – Orgnostic. Zašto? „Zato što sam ’navučen’ na preduzetništvo. Ne želim da radim u kompaniji u kojoj pravila ponašanja diktira korporativna kultura, već u malom timu u kojem se svi zaposleni poznaju, gde je komunikacija prirodnija“, kaže fizičar i programer Igor Bogićević, koji se sada bavi upravo analizom funkcionisanja timova u preduzećima.
Skener
58. EFEKTI PRIVATIZACIJE SEKTORA OBEZBEĐENJA U SRBIJI: Imperija partijskih interesa uz ponekog penzionera
Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji karakteriše loša praksa odabira radnika, niska cena rada, nedostatak delotvornog nadzora, politizacija sektora, sukob interesa i siva ekonomija. Uterivanje niske cene rada postaje sve sofisticiranije, uključujući i masovno angažovanje penzionisanih pripadnika vojske i policije. Ipak, najveće malverzacije se odvijaju preko iznajmljivanja radnika na lizing, ispumpavanjem novca iz javnog sektora u privatne, partijske džepove.
60. BITKA ZA DIGITALNE NOMADE TOKOM PANDEMIJE: Na prodaju Sunce tuđeg neba
Iako je korona primorala i većinu digitalnih nomada na rad od sopstvene kuće, pandemija nije sprečila države da se nadmeću u osvajanju ovog sve atraktivnijeg tržišta pokretne radne snage. Tako se i u našem regionu, uključujući i Srbiju, raširila nova pandemija političkih obećanja o uvođenju posebnih viza za pretvaranje Balkana u digitalno-nomadski raj.
62. DA LI SE MENJA PRAVAC SRPSKIH SEOBA: Privremene i zemlje za svagda
Statistika pokazuje da se poslednjih godina smanjuje broj ljudi iz Srbije u starim članicama EU, dok se u novim članicama više nego udvostručio. Ipak, dublja analiza dostupnih podataka sugeriše da nije reč o suštinskom preokretu. Oni koji odluče da odu zauvek i dalje slede utabane staze „seobe Srba”, dok se u bivše komunističke države, sada članice EU, odlazi pre svega privremeno, kako bi se bar kratkoročno podigao standard. Analitičari smatraju da je sve masovniji odlazak u bogate zemlje Persijskog zaliva i Kinu takođe privremen, zbog orgomnih kulturoloških razlika, ali i zato što ove države ne podstiču trajnije useljavanje radne snage.
Nove tehnologije
66. VEŠTAČKO ZAMRZVANJE SEVERNOG POLA: Ledena novorođenčad
Ako smo već učinili sve što smo mogli da odledimo Severni pol, možemo li da ga vratimo iz „toplotne kome“ tehnologijama za veštačku proizvodnju leda? Rešenja nude više varijanti za ovu vrstu „veštačke oplodnje“, ali osim što iziskuju mnogo novca i još više vremena koje nemamo, postavlja se i pitanje kakve bi neželjene efekte proizveo veštački uticaj na klimu.
Nauka
68. ZAŠTO JE ČOVEK NEIZLEČIV OD DRUŠTVENOSTI: Poverenje je ljude uzdiglo u čovečanstvo
Otuđenost i usamljenost su zvanično proglašene bolestima modernog doba sa veoma teškim posledicama, uključujući i preranu smrt, mnogo pre nego što je izbila pandemija samoće tokom pandemije korone. Virus koji nam je oteo društveni život je potvrdio da je čovek, srećom, neizlečiv od društvenosti i teze naučnika da bez te osobine ljudi nikada ne bi izrasli u čovečanstvo.
Koktel
70. OSLIKAVANJE ZVONA ZA BICIKLE: Psst! Radim i dok spavam
Retko se dešava da se preduzetnik i umetnik sretnu u jednoj osobi. Retko je i to da se ideja za novi posao rodi zahvaljujući pametno potrošenoj prvoj plati od drugog posla. Ivana Novaković se, umesto za umetnost, opredelila za preduzetništvo u porodičnoj firmi, a sada živi kao preduzetnik koji prodaje sopstveni umetnički proizvod. Njena oslikana zvona za bicikle uveliko zvone na svakom kontinentu. Ipak, domaći kupci su joj bili najveća podrška da održi poslovanje i tokom pandemije.
72. GRADOVI U SVETU KOJI NOSE IME NAŠE PRESTONICE: Gde je sad moj Beograd
Sedam gradova širom planete već vekovima nosi ime Beograd, zahvaljujući našoj prestonici. Oni su podsetnik da se, čak i u doba kada vesti nisu brzo putovale, u svetu ipak znalo za nju. Istorija ovih gradova nas uči da smo i pod turskom okupacijom i posle nje, kao kraljevina Srbija, a potom i Jugoslavija, imali veliku dijasporu i slavne inženjere i investitore koji su širili lepu reč o našem glavnom gradu, ali i da je Beograd nekada bio poznato pristanište za trgovačke brodove, čiju slavu su i drugi hteli za sebe. Šta nam se u međuvremenu desilo, to je već tema za analizu druge vrste.
74. KAKO UZGAJANJE PIRINČA OBLIKUJE LJUDSKI KARAKTER: Ako čovek radi naporno, zemlja neće biti lenja
Rad u pirinčanom polju je deset do dvadeset puta naporniji od rada na polju kukuruza ili pšenice iste veličine. Kineski seljak radi u proseku tri hiljade sati godišnje, daleko više i od najvrednijih poljoprivrednika u SAD i Evropi. Uz to, uzgajanje pirinča je veoma složeno, zahteva razvoj izuzetnih veština. Uzgajivači pirinča su poboljšavali prinos postajući pametniji, raspolažući bolje svojim vremenom i praveći bolje izbore.
Komunikacije
76. SPORAZUMEVANJE ZVIŽDANJEM: Razgovori preko sedam gora i sedam mora
Jedan od najdrevnijih načina komunikacije na daljinu, zviždanje, održao se u tek nešto više od sedamdeset jezika u svetu. Razgovor zviždanjem se zasniva na maternjem jeziku, a ponegde se uči i u školi, da ne bi pao u zaborav. Za razliku od nekih današnjih korisnika interneta, zviždači mogu da oblikuju vrlo složene rečenice i pritom upotrebljavaju oba dela mozga.
Reprint
78. KAKO JE TRGOVINSKI RAT PROMENIO ODNOS SNAGA KINE I SAD: Gol za Kinu
Trgovinski rat je koštao američku privredu preko 300 hiljada poslova i 0,3-0,7% BDP-a. Ni Kina nije prošla bez gubitaka, ali se pokazala znatno sposobnijom u apsorbovanju troškova za potrošače i preduzeća.
Vremeplov
80. OD INDUSTRIJE U POVOJU DO SVETSKOG MONOPOLISTE: Jeretik slobodnog tržišta koji je lansirao Ameriku
Aleksandar Hamilton, prvi američki ministar finansija u vreme kada je ova zemlja bila britanska kolonija a njena industrija tek u povoju, zalagao se za primenu protekcionističke politike u razvoju zemlje, koja je i Britaniju učinila moćnom. Iako je danas zvanično priznato kako je njegov koncept stvorio modernu Ameriku, da je kojim slučajem Hamilton živ i ministar finansija u nekoj od zemalja u razvoju, Svetska banka i MMF bi sigurno odbili da pozajmljuju novac toj državi i lobirali bi za njegovo uklanjanje s ministarskog položaja.