Kakve vidove podrške EU pruža preduzećima u Srbiji? Koji programi i fondovi su im na raspolaganju, kako i pod kojim uslovima su im dostupna mahom bespovratna sredstva? Gde privrednici mogu da konkurišu za kredite, koji su zahvaljujući EU programima garantnih šema, jeftiniji, sa dužim rokovima otplate i grejs periodom? Na koji način Evropska mreža preduzetništva pomaže srpskim preduzećima da pokrenu i prošire izvoz? Kome mogu da se obrate početničke, ali i iskusnije firme za razvoj inovativnog proizvoda ili usluge? Na koji način se može privući dodatni kapital za razvoj inovacija i kakva su iskustva preduzetnika koji su već dobili podršku za komercijalizaciju svojih ideja? Ovo su bile neke od tema o kojima se detaljno govorilo na događaju „EU nedelja mogućnosti“, u delu koji je bio posvećen privrednoj saradnji Srbije i EU i podršci u razvoju poslovanja, a koje predstavljamo u nastavku.
Periskop
6. KAD SIROTINJA FINANSIRA MILIJARDERE: Mega jahte na državnom budžetu
Opet su najbolje prošli ruski milijarderi. Globalan lov SAD i EU na imovinu ruskih tajkuna, kako bi je „zamrznuli“, i eventualno konfiskovali, u praksi je, barem kada se radi o mega jahtama, rezultirao milionskim uštedama za ruske milijardere, dok ceh, po običaju, plaćaju zapadni porezni obveznici.
10. SVETSKA AUTOINDUSTRIJA – RAT NA ČETIRI TOČKA: Pobesneli Maks i druge priče
Indija je postala treće najveće automobilsko tržište u svetu, iza Kine i SAD, ali će se glavna bitka za prevlast u ovoj industriji i dalje voditi između dve vodeće svetske ekonomije. Pobednik u ratu na četiri točka je neizvestan, no gubitnik je po svoj prilici izvestan, imajući u vidu da su u trenutnoj situaciji perspektive evropske autoindustrije najupitnije.
Biznis
14. UKIDANJE POSEBNIH DOZVOLA ZA TRANSPORT IZMEĐU SRBIJE I SEVERNE МAKEDONIJE: Pokazna vežba za otvoreno tržište
Očekuje se da će od 1. avgusta, po stupanju na snagu dogovora o liberalizaciji transporta između Srbije i Makedonije, više koristi od ukidanja posebnih dozvola za prevoz u i iz trećih zemalja, imati kompanije iz susedstva. Ipak, srpski prevoznici veruju kako je to prilika da na manjem tržištu „Otvorenog Balkana“, pre ulaska u Evropsku uniju, država preispita svoja zahvatanja i usaglasi politiku poreskog i akciznog opterećenja sa pravilima koja važe u okruženju i EU.
16. EKONOMSKI POLOŽAJ TURISTIČKIH VODIČA: Posao za ponekad
Turističke agencije retko zapošljavaju vodiče za stalno, pa mnogi rade kao honorarci, uz druge poslove koji im obezbeđuju stalne prihode. Oni, kojima je posao turističkog vodiča dopunski, dele sudbinu svih frilensera, pri čemu je njihov položaj još nepovoljniji jer je reč o sezonskom zanimanju. Vodiči rade na ugovore o delu ili su preduzetnici. Mnoge agencije, međutim, ne žele da angažuju vodiče po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, jer su porezi izuzetno visoki, a porezi i doprinosi za preduzetnike u ovoj oblasti u Beogradu iznose oko 52.000 dinara.
18. BEOGRADSKA FIRMA SLOVO: Pečat kroz tri veka
Beogradska firma Slovo je od svog postanka 1831. godine prešla put od slovolivnice do kreativnog dizajna. Preduzeće je tokom dugog postojanja zbog tehnoloških promena više puta menjalo osnovnu delatnost, a danas i do 40 odsto prihoda ostvaruje na inostranom tržištu.
Finansije
20. ZAŠTO JE FINANSIJSKO TRŽIŠTE NEDOSTUPNO ZA ZADRUGE: Kamate visoke, procedure nesavladive
Iako je Srbija nakon usvajanja novog Zakona o zadrugama 2015. godine uložila dosta u revitalizaciju postojećih i osnivanje novih zadruga, mnoga rešenja koja bi tom obliku udruživanja olakšala pristup kreditima za obrtna sredstva i investicije još nisu zaživela. Novim pravilima nije omogućeno vraćanje štednokreditnog zadrugarstva, jer se računalo na banke. Ali pokazalo se da su kreditni uslovi zadrugama često nepristupačni, dok državni fondovi, koji su regulativom takođe predviđeni kao izvor finansiranja, nisu osnovani ni osam godina po donošenju zakona.
22. PREVARA SA KARBON KREDITIMA: Spašavanje planete mafijaškim receptima
Kula od karata u obliku globalne trgovine karbon kreditima ozbiljno je uzdrmana kada se pokazalo da je jedan od ključnih globalnih igrača, američka neprofitna organizacija Verra, najveći svjetski izdavač sertifikata za karbon kredite, u stvari posredovala u prodaji magle. Inače čitav koncept trgovine karbon kreditima, da bi se kompenzirala vlastita emisija ugljen-dioksida, isto je kao kada bi masovni ubica plaćao ženama da rađaju djecu, kao naknadu za ljude koji je prethodno ubio.
Temat – Srbija i EU
25. PRIVREDNA SARADNJA SA EU U PRAKSI: Koliko nas granice ograničavaju?
Iako su u Srbiji poboljšane neke carinske procedure, čekanje na granicama je i dalje veliki problem koji usporava i poskupljuje poslovanje. Dok strani investitori traže brže usklađivanje propisa sa EU koji bi olakšali protok robe, domaćim privrednicima je u ovom trenutku važnije usaglašavanje u energetici i finansijskim instrumentima za razvoj tržišta kapitala.
28. EU PROGRAMI ZA EKONOMSKI I DRUŠTVENI NAPREDAK: Kratki vodič za privrednike
Evropska unija u saradnji sa partnerskim institucijama sprovodi u Srbiji različite programe za podsticanje ekonomskog i društvenog napretka, naučnih istraživanja, inovacija i ravnomernijeg regionalnog razvoja. Mnogi od tih programa omogućavaju brži rast malih i srednjih preduzeća. Zahvaljujući ovim programima, privrednici mogu da konkurišu za bespovratna sredstva, zajmove, mikrofinansiranje, jemstva i preduzetnički kapital.
30. FINANSIRANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA IZ SREDSTAVA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE: Oslonac u nesigurnim vremenima
Najveće poslovne banke u Srbiji već godinama sarađuju sa Evropskom investicionom bankom kroz programe garantnih šema, koji su uglavnom usmereni na podršku malim i srednjim preduzećima. Ovakvi krediti su veoma traženi jer nude daleko povoljnije uslove, pre svega niže kamatne stope, duže i prilagodljivije rokove otplate i duži grejs period. U najavi su i nove tranše koje će iskombinovati pogodnosti kredita Evropske investicione banke i garantnih šema Evropskog investicionog fonda, kako bi se dodatno pojačala podrška privrednicima u nesigurnim vremenima.
32. EVROPSKA MREŽA PREDUZETNIŠTVA: Ako želiš da stigneš daleko, idi u društvu
Evropska mreža preduzetništva koja povezuje 60 zemalja, uključujući i Srbiju, već 15 godina pruža besplatnu pomoć malim i srednjim preduzećima da internacionalizuju poslovanje, pronađu nove načine finansiranja i sklope saradnju sa inostranim kompanijama. Usluge ove mreže do sada je koristilo 18.500 preduzeća u Srbiji. Njima će uskoro biti dostupan i novi paket podrške, koji će uključiti i početničke firme i to u oblasti „duboke tehnologije“, koja se zasniva na naučnim otkrićima i inženjerskim inovacijama.
34. ISTRAŽIVANJA ZA RAZVOJ: Nova era domaće nauke
Najveća opasnost za bilo koju zemlju je zatvaranje pred rizicima koje neminovno nosi razvoj nauke i inovacija, jer bi time zatvorila i sopstvenu budućnost. Zato saradnja Srbije i EU u oblasti istraživanja i razvoja predstavlja više od pregovaračkog poglavlja u procesu pridruživanja. Učešće u zajedničkim projektima omogućava Srbiji da testira sopstveno znanje, koliko su njeni proizvodi dobri i kako može da ih plasira na različita tržišta, saglasni su predstavnici države i nauke.
36. FOND ZA INOVACIONU DELATNOST: Podela rizika sa inovatorima
Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost, deleći rizike sa inovatorima, dostigla su u poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra. Fond većinu sredstava obezbeđuje iz republičkog budžeta i fondova EU, a njegova podrška je namenjena širokom krugu korisnika, od timova i startap preduzeća, do naučnoistraživačkih organizacija, sa istim ciljem – da svoju dobru ideju uspešno komercijalizuju na tržištu.
38. ISKUSTVA KORISNIKA PROGRAMA FONDA ZA INOVACIONU DELATNOST: Velika pomoć za velike podvige
Zahvaljujući zajedničkom ulaganju Srbije i Evropske unije, Fond za inovacionu delatnost je objavio novi paket bespovratne pomoći od 26 miliona evra za razvoj inovativnih proizvoda i usluga. Šta ovakva podrška znači u praksi, pokazuju primeri preduzeća koja su već dobila sredstva Fonda, kako bi razvila preko potrebne i društveno korisne inovacije. Među njima su proteze za osobe koje imaju probleme u kretanju usled sindroma pada stopala, robotska platforma za preciznu poljoprivredu i biljna zamena za mleko prilikom čije izrade se nijedna sirovina ne baca.
Intervju
42. DR SLAĐANA FILIPOVIĆ, ONKOLOG: Rak nije samo bolest tela, već i duše
„Ukoliko učestvujemo u razboljevanju, a izvesno je da učestvujemo jer sve bolesti kreću iz mozga, zašto ne bismo mogli da učestvujemo i u izlečenju? Rak je uvek alarm da negde nismo išli svojim putem i zato je važno da se pored tela leči i duša“, kaže u razgovoru za B&F profesor dr Slađana Filipović, onkolog iz Niša koja je ceo svoj profesionalni vek posvetila ranoj dijagnostici i lečenju prvenstveno raka dojke, sa kojim se i sama suočila pre 14 godina. Naša sagovornica ističe da su medicinske terapije za lečenje različitih oblika raka dojke sve uspešnije, a za dobar ishod izuzetno je važno što ranije otkrivanje bolesti.
Skener
46. IZVOZ ZAMRZNUTE MALINE IZ SRBIJE: Sve manje, a sve skuplje
Srbija je prošle godine izvezla 68.000 tona zamrznute maline, skoro duplo manje u poređenju sa 2019. godinom. Dok izvoz količinski opada u poslednje četiri godine za preko 10% godišnje zbog sve manje tražnje u višegodišnjoj krizi, izvozna cena u istom periodu se više nego udvostručila, dostigavši 5,5 dolara po kilogramu. Među evropskim tržištima na koje Srbija najviše izvozi, zamrznutu malinu najskuplje prodajemo u Belgiji i Velikoj Britaniji, a najjeftinije u Poljskoj.
48. ŠTA GRAĐANI OSTAVLJAJU NA ČUVANJE U DOMAĆIM ZALAGAONICAMA: Od ikona do fotografske opreme
Ljudi koji vode zalagaonice kažu da imaju zaista šaroliku klijentelu, od sportista i poslovnih ljudi, do onih kojima treba novac da „premoste od prvog do prvog“ i plate sve račune. Najčešće se zalaže zlato, satovi i umetnine. Ređe automobili, najređe nekretnine. Ističu i da je diskrecija uvek zagarantovana, kao i da konačne uslove dogovaraju „oči u oči“ sa klijentom. Dok vlasnici zalagaonica tvrde da se njihov posao zasniva na obligacionom pravu, kao i na Zakonu o založnom pravu, nadležni odgovaraju da on nije regulisan domaćim propisima.
Nove tehnologije
50. DA LI ĆE EKONOMSKA KRIZA USPORITI 5G MREŽU: Prikočili prinosi na ulaganja
Prema prognozama relevantnih međunarodnih organizacija, 5G tehnologije će do 2025. doprineti ukupnoj vrednosti proizvedenih dobara i usluga sa oko jedan trilion dolara, dok će privredni rast uvećati za 1% do 2030. godine. Da bi se dostigli ovi ciljevi planirano je da se tokom naredne dve godine u 5G uloži 620 milijardi dolara, što postaje neizvesno u situaciji kada stope prinosa od investicija u ovu tehnologiju postaju niže od cene kapitala.
Nauka
52. ODLAZAK NOBELOVCA DŽON GUDENAFA, PIONIRA U RAZVOJU LITIJUM-JONSKIH BATERIJA: Neki od nas su kao kornjače
Džon Gudenaf, tvorac litijum-jonskih baterija koji je preminuo prošlog meseca u stotoj godini života, govorio je za sebe da je kao kornjača kojoj treba vremena da izađe iz svog oklopa. Kada je upisao studije fizike, profesori su mu rekli da je prestar da bi uradio bilo šta značajnije u nauci. Prvo revolucionarno otkriće objavio je sa 57 godina, drugo kada je napunio 94, a Nobelovu nagradu je dobio u 97. godini. „Uvek sam verovao da godine nisu bitne i da starenje nikoga ne bi trebalo da obeshrabri“, istakao je Gudenaf u jednom razgovoru, objašnjavajući zašto ne namerava da se penzioniše dok je živ.
Koktel
54. MANJAK JAVNIH TOALETA U DOBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Lako je avatarima, gde će ljudi?
Većinu turista i dalje čine ljudi a ne njihovi avatari, pa za razliku od metaverzuma, sve izraženiji manjak javnih toaleta zbog štednje u realnom svetu postaje nužno pitanje za rešavanje. Globalni „Indeks javnih toaleta“ pokazuje da je Srbija u donjem delu rang liste, ali i da mereno dostupnošću ovakvih objekata po glavi stanovnika, vodeće ekonomske i tehnološke sile predstavljaju tešku provinciju. Prema tvrdnjama „Britanske asocijacije toaleta“, nestašica je tolika, da pojedini britanski gradovi sa najvećim brojem turista nude besplatan pribor za zakopavanje ljudskog izmeta na posebnim odlagalištima za te namene!?
58. ZAŠTO BERLIN IMA DVA ZOOLOŠKA VRTA: Životinje u političkoj areni
Berlin još uvek ima neke „blizanačke“ institucije iz perioda Hladnog rata, a među njima su i dva zoološka vrta čije suparništvo je bilo legendarno u to vreme i traje do današnjih dana.
Komunikacije
60. MALTRETIRANJE I ZLOUPOTREBA KUPACA: Nasrtljivi prodavci
Skoro četiri petine građana Srbije je izloženo različitim vidovima maltretiranja i prevara, kojima prodavci pribegavaju da bi im prodali proizvod koji ne žele. Mnogi ističu da su najveće žrtve manipulacije penzioneri u poznim godinama i slabijeg imovinskog stanja. Njihove podatke firme pribavljaju od jedne državne institucije, tvrde neki od bivših prodavaca i dodaju da baze podataka o „naivnim kupcima“ preduzeća preprodaju jedna drugima.
Reprint
62. ZDRAVSTVENI PARADOKS U ETIOPIJI: Zemlja se bori s nedostatkom lekara, dok se lekari bore da pronađu posao
Etiopija, iz koje potiče aktuelni predsednik Svetske zdravstvene organizacije, mogla bi uskoro da postane „lekarska pustinja“. Razlog je to što uprkos ogromnom nedostatku lekara, oni jako teško dolaze do posla u zdravstvenim ustanovama, u kojima tvrde da nemaju finansijskih mogućnosti za zapošljavanje novih kadrova. Većina lekara, i kada se zaposle, sa svojim primanjima jedva sastavlja kraj s krajem, a što je najapsurdnije – često nemaju novca ni za lečenje ukoliko se i sami ozbiljnije razbole.
Vremeplov
64. NAJPRODUKTIVNIJI PLJAČKAŠ BANAKA: Lopov sa akademskim pristupom krađi
Džorž Lesli je bio jedan od najuglednijih građana Njujorka, koji je vodio dvostruki život. Zahvaljujući svom arhitektonskom i inženjerskom znanju, organizovao je 80% svih pljački banaka u SAD od 1869. do 1878. godine, ukravši najmanje 200 miliona dolara. Pored toga, bio je savetnik za pljačku brojnim kriminalacima, ali i konsultant poreske uprave u Njujorku.