Na nezavisne novinare u Srbiji se nekada gledalo kroz nišan a sada se gleda sa tužilačke klupe. I to nije slučaj samo u našoj zemlji, poznatoj po “kreativnom” shvatanju demokratije, već širom Evrope raste broj tuženih novinara sa ciljem ućutkivanja.
Portal The Conversation objavio je da veliki broj tužbi protiv nezavisnih novinara čine SLAPP tužbe, koje međusobno liče i vode se po istom šablonu. Njihov cilj je finansijsko iscrpljivanje tuženog kako bi on odustao od svoje namere da istraži ili objavi neku priču.
Nedavna istraga koju je naurčio Evropski parlament a koja se bavila tužbama širom EU pokazala je da je od januara 2022. pokrenuto 47 postupaka protiv 100 ljudi, što je samo vrh ledenog brega, jer nisu detaljno proveravane sve tužbe. Ovih 47 slučajeva bavi se uglavnom javnim interesom, u velikoj meri tu je reč o novinarskim istraživanjima o korupciji i finansijskom kriminalu. Tužbe protiv ljudi koji istražuju ove teme imaju za cilj da im onemoguće da dođu do podataka ili da ih objave.
Zato su evropski zakonodavci počeli da rade na novoj regulativi koja bi bolje štitila novinare. Ovaj zakon kolokvijalno se naziva Dafnin po malteškoj novinarki koja je ubijena pošto desetine tužbi protiv nje nisu urodile plodom.
Međutim, kritičari pomenutog zakona kažu da on neće biti efikasan jer u startu ima neke članove koji mu smanjuju domet. Na primer član 81. koji bi dozvolio telima EU da reaguju u iskključivo slučaju da tužbe protiv novinara imaju implikacije van granica jedne zemlje. To znači da će sputavanje novinara biti nastavljeno ali unutar određenih teritorija. No, to nije jedini problem. Problem su i mnoge druge definicije koje se pominju u Dafninom zakonu. Zato je pitanje koliko će nova legislativa zaista zaštititi novinare.
Balkan ovaj put ne zaostaje za Evropom
Dok Evropska unija bar pokušava nekako da zaštiti svoje novinare, Balkan sedi skrštenih ruku. A širom regiona takođe raste broj SLAPP tužbi. Kako piše FakeNews Tragač, mnogi nezavisni mediji u Srbiji preplavljeni su tužbama. Istraživačka organizacija KRIK iz Beograda se trenutno suočava sa njih 12, a prvenstveno ih podnose osobe blisko povezane s vlastima, među kojima su kum predsednika Srbije i bivši direktor Sigurnosno-obaveštajne agencije. KRIK je tužio i čovek optužen za proizvodnju više od tone marihuane. Uprkos dvema optužnicama i stotinama napisa u medijima, on tvrdi da njegove komšije ne pričaju sa njim isključivo zbog KRIK-ovog izveštavanja.
Faktograf, platforma za proveru činjenica iz Zagreba, takođe se suočava sa šest tužbi zbog provere tačnosti izjava javnih osoba. S druge strane granice, sarajevsko Udruženje građana/ki “Zašto ne” primilo je tužbu zbog sadržaja objavljenog u jednom od svojih članaka, gde je visina odštete bila apsurdna – 750.000 evra – a zahtevi su delovali besmisleno. Tužbu je podnela kompanija o kojoj je jedan od portala Udruženja “Zašto ne”, Raskrinkavanje, pisao u partnerstvu sa FakeNews Tragačem, portalom za proveru činjenica iz Srbije. Tijana Cvjetićanin, koja vodi fact-checking program U.G. “Zašto ne”, rekla je da tužba nije osporila nijednu činjenicu koju su izneli u članku, već se zasnivala se na mnoštvu neutemeljenih tvrdnji. U jednoj od verzija izmenjene tužbe, kako je rekla, čak se tvrdilo da je kompaniji nanesena “duševna bol”.
Kako prepoznati SLAPP tužbu?
Kruna Savović, srpska advokatica specijalizovana za medijsko pravo i intelektualno vlasništvo, kaže da SLAPP tužbe nisu prepoznate u zakonodavstvu Srbije i zemalja u regiji, i da zato nije lako prepoznati ih.
“Meni je lični indikator kada mi nije jasno šta one osporavaju. Kada otvoriš tužbu i stvarno ti nije jasno šta je tu netačno”, rekla je Savović i dodala: “Tada se tuženi oseća kao da neko želi da mu zabrani da piše o određenoj temi”.
Izvor: The Conversation, FakeNews Tragač
Foto: Pixabay