Iako čine manje od jednog procenta u ukupnom broju izdatih garancija da će neki kredit ili pozajmica biti vraćeni, odnosno da će se namenski uplaćena sredstva iskoristiti u predviđene svrhe, zaloge koje se stavljaju na životinje predstavljaju prilično sigurno obezbeđenje. Od 1.807 takvih zaloga, samo je u 13 slučajeva pokrenuta prinudna naplata. Ugovori u kojima je stavljen zalog na životinje „teški“ su 57,7 miliona evra, kao jemstvo najčešće služe goveda, mlečne krave i junad, a jedan od uslova da se ta vrsta zaloge uspostavi je da životinja, stado ili jato, budu osigurani.
Na par konja, lipicanera starih 10 i 12 godina, stavljena je zaloga koja garantuje isplatu 20.000 evra do aprila 2026. godine, a na osnovu ugovora između dva fizička lica. Stado od 45 ovaca i jagnjadi garancija je da će biti namenski upotrebljeno 2,3 miliona dinara koje je Republika Srbija preko Ministarstva poljoprivrede dodelila jednom uzgajivaču. Banka je preduzeću odobrila kredit od skoro 600.000 evra, a garancija je stado od 157 goveda ali i mehanizacija koja je u posedu firme…
To su samo neki od raznovrsnih primera zaloge koja se stavlja na životinje, kako bi one bile garant otplate duga. Na spisku su goveda, mlečne krave i junad, a prema registru prava APR-a, to čini 57,8 odsto svih zaloga iz ove kategorije. Slede ovce, obično stada od 20 do 50 jedinki, a na njih se odnosi 28,04 odsto ugovora, svinje su predmet zaloge u 9,43 odsto predmeta, dok se preostalih 4,73 procenta odnosi na ostale životinje, ređe na konje a češće na živinska jata od ponekad nekoliko hiljada roditeljskih ili izvedenih kokošaka ili pilića.
Ugovori „teški“ 57,7 miliona evra
Zaloge na životinje obično se stavljaju kada uzgajivač koristi neki od programa subvencija, pa država obezbedi sredstva za nabavku stada ili jata, dok uzgajivač ili ima obavezu da taj dug otplati ili da po isteku ugovorenog vremena preda odrasle jedinke. Poverioci mogu biti i razne fondacije koje podstiču poljoprivredu tako što obezbede početno krdo ili jato, a nisu retke ni situacije kada firma koja se bavi preradom mesa daje svojim kooperantima ili kredit ili stado koje obezbeđuje zalogom.
U takvim slučajevima, obično se ugovorom precizira i način čuvanja i nege životinje i određuje kilaža koju uzgajivač treba da preda na kraju ciklusa. Nešto su ređe situacije kada broj životinja u oborima i torovima nije dovoljna garancija, pa one samo dopunjuju spisak na kome se nalaze i druge vrednosti iz domaćinstva, nekretnine i mehanizacija.
Među zalogodavcima najveći je broj fizičkih lica, čak 93,17 odsto, a reč je obično o nosiocima registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. U 5,89 odsto slučajeva zalog daju privredna društva, a svega 0,94 odsto čine preduzetnici. Ali, kakva god da je struktura i poverilaca i onih koji garantuju svojim stočnim ili živinskim fondom, zaloga stavljena na životinje prilično je pouzdana. Od ukupnog broja takvih predmeta, prema podacima APR-a, samo je u 13 pokrenuta naplata po osnovu uspostavljenog založnog prava.
„Na preseku koji je sačinjen 19. septembra ove godine, od ukupno 194.962 aktivna založna prava, na životinje kojima se obezbeđuje kredit ili drugi vid sticanja sredstava, odnosi se 1.807 predmeta. Od ukupne vrednosti svih obezbeđenih potraživanja, a ona iznosi oko 90,5 milijardi evra, ugovori u kojima je stavljen zalog na životinje ’teški’ su 57,7 miliona evra“, navode za B&F u APR-u.
Ništa bez osiguranja
Uslov koji svi poverioci postavljaju da bi se uopšte uspostavila takva vrsta zaloge, jeste da životinje budu osigurane. U Generali Osiguranju Srbija, kažu za B&F da godišnje ugovaraju više stotina takvih polisa, kao i da se taj broj odražava i na visinu prikupljene premije. Osiguranjem, kažu, mogu biti obuhvaćene sve domaće životinje i živina.
„Mi dominantno prodajemo Premium pokriće osiguranja životinja, koje pokriva sve bolesti i stanja koja dovode do uginuća ili prinudnog klanja. Ovim paketom su isključene zarazne bolesti, kod kojih štetu nadoknađuje država. Kultura osiguranja kod naših poljoprivrednika se u velikoj meri promenila poslednjih godina i sve je više onih koji samostalno žele da osiguraju svoje domaće životinje u cilju zaštite proizvodnje. Ipak, još uvek najveće interesovanje vlada u slučajevima subvencionisanih kredita za nabavku stoke, kod kojih država plaća premiju osiguranja u 100 odsto iznosu. Kao dodatna mera obezbeđenja tog kredita obavezna je vinkulacija, odnosno postupak u kome ugovarač prenosi pravo potraživanja po osnovu osiguranja u korist tog trećeg lica“, objašnjavaju u Generali Osiguranju.
Dodaju da država subvencioniše osiguranje životinja godinama, po osnovu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. To se čini kroz regresiranje osiguranja u visini od 40 odsto, dok pojedini regioni, zbog svoje specifičnosti, imaju regres koji može dostići i do 70 procenata.
Životinja je pokretna imovina, kao i svaka druga
Osim Republike Srbije ili Ministarstva poljoprivrede, komercijalnih banaka i preduzeća sa kooperativom, među poveriocima u ovakvim poslovima često se javlja i Fondacija Prosperitati. Ona sredstvima koje donira mađarska Vlada ugovara mentorske i druge projekte osnaživanja paora na severu Vojvodine.
„Mi stavljamo zalogu na priplodne životinje kada naši korisnici u okviru konkursa kupe životinje. Do sada smo imali pet takvih konkursnih krugova, iz kojih je nastalo oko 700 ugovora. Na osnovu ugovora o finansijskoj podršci uvek je obaveza naših korisnika da upišu zalogu na pokretnim stvarima, i isto tako i na životinje. Time želimo da obezbedimo ne samo da imamo prednost u prodaji, ako dođe do raskida ugovora i prinudne naplate potraživanja, nego i to da korisnici ne otuđe predmet konkursa, da ih oni koriste za namenu za koju je finansijska podrška data“, kaže za B&F Ana Lulić Marki iz Pravnog sektora te organizacije.
Objašnjava da založni dužnik nema dodatnih obaveza u odnosu na životinje, ali ne sme da ih otuđi za vreme održavanja konkursa, već mora sam da ih drži u okviru gazdinstva čiju adekvatnost je dokazao prilikom konkurisanja. On pre svega mora da ispunjava propisane veterinarsko-sanitarne uslove, a životinje i uslove u kojima ih gaji mora da održava savesno za sve vreme trajanja ugovora. Naša sagovornica dodaje da u određenim slučajevima traže i osiguranje životinja, a da ukoliko ona ugine, ugovorom je predviđeno da vlasnik mora da upiše zalogu na drugu, novu životinju.
„Mi svaki put upisujemo zalogu kada se životinja nabavlja u okviru konkursa i to nije ništa drugačije nego kada se upisuje zaloga, na primer, na vozilu. Životinja ima individualni identifikacioni broj, koji se upisuje u ugovor o zalozi i u registar založnog prava“, pojašnjava Lulić Marki. Ona napominje da dosad nisu imali izvršenje po založnom pravu nad životinjama, a da je cilj da njihovi korisnici u datom roku ne otuđe predmet projekta, nego da se služe priplodnim grlima u skladu sa ciljem konkursa u okviru kojeg su nabavljena.
Ko su poverioci
U ukupnoj masi založnih prava, struktura poverilaca drugačija je nego kod predmeta gde se otplata duga garantuje životinjama. Naime, u ovoj prvoj, široj kategoriji, najzastupljenije su banke, koje čine 65,66 odsto svih ugovora. Slede privredna društva koja učestvuju u sklapanju 17,40 odsto poslova ove vrste, a zatim Republika Srbija – Poreska uprava, sa učešćem od 5,70 odsto. Fizička lica čine 1,56 odsto, preduzetnici 0,08, ostala pravna lica 7,65 odsto, dok se na lica koja ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija odnosi 1,95 odsto slučajeva, navode u APR-u.
Međutim, kada je reč o poveriocima sa založnim pravima nad životinjama, najzastupljenija su privredna društva koja čine 53,59 odsto svih registrovanih. Banke su zastupljene u 21,82 odsto predmeta, Republika Srbija – Poreska uprava čine 10,22 odsto, ostala pravna lica 13,52 procenta, dok lica koja ne spadaju ni u jednu od navedenih kategorija učestvuju u 0,85 odsto uspostavljenih zaloga na životinjama, navode u APR-u.
Mirjana Stevanović
Biznis & finansije 214, oktobar 2023.
Foto: Atahualpa Caceres Primera, Unsplash