Suština je ostati agilan, inovativan i usredsređen na potrebe tržišta kako bi se uspešno poslovalo i kada su ekonomske okolnosti neizvesne, kaže Slađana Pantović, suvlasnica modne kuće P…. S….. Ova kompanija iz Čačka je pokrenula proizvodnju u vreme kada je Srbija bila pod sankcijama, proširila je poslovanje tokom prethodne finansijske krize u svetu, a danas proizvodi oko 650.000 odevnih komada godišnje i ima 105 maloprodajnih objekata na tržištu bivše Jugoslavije.
Modna kreatorka Slađana Pantović je još u ranoj mladosti čvrsto zacrtala dva cilja. Prvo, da će se baviti preduzetništvom kao i njeni roditelji. Drugo, da će svoj profesionalni život posvetiti modnoj industriji. Kada se zajedno sa suprugom Predragom vratila u Srbiju iz Slovenije gde se usavršavala u ovoj oblasti, odlučila je da pokrene sopstveni posao. „Počela sam sa dve šivaće mašine i ogromnom željom da uspem, da moji modeli budu vidljivi na ulicama“, priseća se Slađana kako se upustila u kreiranje i proizvodnju unikatnih ženskih kompleta 1996. godine, uprkos teškim ekonomskim uslovima koji su tada vladali u zemlji.
„Ako bismo se osvrtali na teškoće, nikada ništa ne bismo postigli“, ističe suvlasnica kompanije P…. S…., dok govori o svojim počecima u vreme kada je tek počelo da se razvija slobodno tržište u Srbiji. Tada je kod nas, pored domaće, preovladavala turska i italijanska roba, a mlada kreatorka je svoju šansu videla u proizvodnji autentičnih kompleta za žene, šivenim po narudžbini i u željenoj veličini.
Posao je već u početku krenuo dobro, ali je sa rastom porudžbina ovakav način proizvodnje vremenom postao iscrpljujući za preduzetnicu koja je bila i mlada majka, pa je zajedno sa suprugom donela odluku da se preorijentišu na serijsku proizvodnju. Prostor su obezbedili tako što su im Slađanini roditelji ustupili deo svoje kuće, kupili su odgovarajuće mašine i zaposlili radnike. Međutim, trebalo je pronaći i novac za početna ulaganja.
„Tada je bilo gotovo nemoguće dobiti od banke kredit za razvoj posla, pa su moji roditelji postali naši ’privatni bankari’. Kada bismo im vratili pozajmljeni iznos dobijali smo novi, sve do trenutka dok nismo postali finansijski samostalni, a to se desilo veoma brzo“, priča Slađana.
Presudni momenat
Zahvaljujući serijskoj proizvodnji, P…. S…. je ubrzano počeo da osvaja domaće tržište. Preduzeće je svoj prvi maloprodajni objekat otvorilo u Čačku, a drugi u Nišu, odakle je prodaju proširilo na južni deo Srbije.
„Ali prelomni momenat je bio kada smo otvorili naš maloprodajni objekat u Beogradu, na Terazijama. Tada je zaista došlo do velikih promena i u obimu proizvodnje i u pristupu poslu“, opisuje naša sagovornica period kada je uporedo sa naglim rastom prodaje moralo da raste i preduzeće, od povećanja proizvodnih pogona, broja zaposlenih i asortimana, do toga da je organizaciju trebalo stalno prilagođavati ekspanziji na tržištu.
P…. S…. danas proizvodi približno 650.000 odevnih komada godišnje, zapošljava oko 500 radnika i sarađuje sa brojnim kooperantima širom Srbije. Samo jedna kolekcija sadrži preko 1.100 različitih odevnih predmeta, uz dodatni asortiman poput torbi, novčanika, šalova, ešarpi, rukavica… I pored ovako velikog broja artikala, modna kuća iz Čačka gotovo da nema viškove, jer tokom sezone proda i do 98 odsto aktuelnih odevnih komada.
U fabrici ove kompanije proizvodi se 40 odsto kolekcija, dok su za ostatak zaduženi kooperanti u Srbiji i Severnoj Makedoniji, koji uglavnom šiju trikotažu i odevne predmete od pamuka. Da bi ovako veliki sistem bio efikasan, kolekcije se pripremaju godinu dana unapred, a podjednako pažljivo se planira i logistika zbog vrlo razgranate prodajne mreže.
Više od sto maloprodajnih objekata
Proizvođač iz Čačka u ovom trenutku ima 105 maloprodajnih objekata u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji. Preduzeće direktno upravlja sa 30 objekata, uglavnom prodavnicama koje se nalaze u većim gradovima u Srbiji i Crnoj Gori, dok su ostalo franšizni objekti. Na pitanje zašto su se opredelili za franšizing, Slađana odgovara da je to brz i relativno ekonomičan način širenja na nova tržišta, koji ne zahteva velika kapitalna ulaganja kao kada se otvara sopstvena prodavnica.
„Franšizni objekti se uglavnom nalaze u manjim gradovima i najveća prednost je ta što lokalni partneri najbolje poznaju tržište na kojem posluju i mogu da utiču na ponudu koja će biti prilagođena željama kupaca u tom gradu. Franšizni vlasnici su često više motivisani u odnosu na zaposlene menadžere, zato što imaju veći finansijski interes da posao uspe jer snose i veću dozu rizika“.
Preduzeće ima i onlajn prodaju u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i odnedavno u Severnoj Makedoniji. Govoreći o tome koliko su potrošači spremni da kupuju odeću preko interneta, naša sagovornica ističe da upravo zahvaljujući velikoj maloprodajnoj mreži koju imaju, kupci ponuđene artikle na sajtu mogu i da isprobaju u svim gradovima u kojima P…. S…. posluje.
„Naša ogromna prednost je u tome što smo postali prepoznatljivi na tržištu po kvalitetu naših kolekcija i što imamo veliki broj lojalnih kupca. Sve to, uz niže operativne troškove koje imaju onlajn prodavnice, pomaže da prodaja preko interneta bude isplativa. Naravno, naš cilj je da i u ovom segmentu povećavamo kvalitet usluge, kroz što detaljnije informacije o proizvodima, fleksibilnu politiku povrata robe i kroz različite mogućnosti za dostavu proizvoda“.
Slađana Pantović dodaje da kvalitet obezbeđuju i zahvaljujući tome što insistiraju na materijalima koji se proizvode po specifičnim standardima i zahtevima kompanije. Međutim, cene materijala su u poređenju sa periodom pre izbijanja pandemije porasle od 70 do 100 odsto, poskupela je i cena rada, kao i svi ostali troškovi. „S druge strane, cena artikala ni približno ne prati taj rast troškova. Mi to nadoknađujemo tako što nudimo najbolji odnos cene i kvaliteta za krajnjeg kupca, ali činjenica je da je tekstilna industrija generalno niskoprofitabilna“.
U svakoj krizi do sada pronašli smo šansu
Pored domaćih kupaca, veliko interesovanje za kolekcije modne kuće iz Čačka pokazuju i stranci koji dođu u Srbiju. „Ilustrativan primer je struktura naše prodaje u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu gde ima najviše turista, a koja pokazuje da preko 60 odsto prodate robe kupuju stranci. Planiramo dalje širenje na strana tržišta, ali to otežavaju visoke carine kojima druge države štite svoju tekstilnu industriju i koje nam umanjuju konkurentnost. Osnovni faktor uspeha u ovom poslu jeste dobra logistika i stalno dopunjavanje radnji novim mini kolekcijama koje izlaze na sedmičnom nivou. U ovom slučaju to je otežano i usporeno zbog carina i zadržavanja do kojih dolazi u transportu“, objašnjava naša sagovornica.
Pored rasta troškova, tekstilnu industriju u celom svetu je uzdrmao i pad tražnje zbog slabljenja kupovne moći. Veliki rizik za ovdašnje tekstilce po Slađaninim rečima predstavlja i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji će uticati na to da se domaće tržište još više preplavi kineskim proizvodima, čije cene naši proizvođači ne mogu da prate.
„Ali svaka kriza stvara i novu šansu i mi se trudimo da ovu situaciju pored svih teškoća gledamo na taj način. Kada je izbila prethodna svetska ekonomska kriza, mi smo se odlučili da najviše uložimo u rast i razvoj naše prodajne mreže i to je bila, sa ove distance, prava odluka. Sada tražimo nove niše u kojima možemo da rastemo i da se razvijamo, trudimo se da povećamo kvalitet svojih proizvoda i da se na taj način izdvojimo od konkurencije. Suština je ostati agilan, inovativan i usredsređen na potrebe tržišta kako bi se uspešno plovilo kroz neizvesne ekonomske vode“, zaključuje Slađana Pantović.