август 2024

Evropska komisija planira da značajno snizi carine na Teslina vozila iz Kine, što bi moglo rezultirati velikim rastom uvoza.

Ovde se radi o automobilima koji se za američku kompaniju sklapaju u najvećoj azijskoj ekonomiji. Naime, predloženo je da se dodatni carinski troškovi na pomenuta vozila redukuju sa 20,8 odsto na devet procenata, što je drastično niže u odnosu na ostala električna vozila iz Kine. Za druga kineska električna vozila nameti se kreću između 17 odsto i 36,3 odsto.

Do ovog predloga je došlo posle Teslinog zahteva za individualnu procenu nameta na uvoz njegovih vozila. EU inače nije ljubitelj uvoza novih tehnologija iz Kine jer smatra da kompanije iz ove države predstavljaju nelojalnu konkurenciju njenim prozvođačima budući da su dobrim delom subvencionisani. Međutim, posle analize Teslinog zahteva Evropska komisija zaključila je da proizvođač njegovih vozila u Kini dobija znatno nižu pomoć države od ostalih kineskih kompanija.

Za druge kineske proizvođače električnih vozila EU ima posebne tarife u zavisnosti od toga koliko im pomaže država. Primera radi, one za SAIC Motor Corp. iznose 36,3 odsto, za Geely 19,3 procenta a za BYD 17 odsto.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

Elektronske fakture se ponovo menjaju, a programeri koji moraju da ispune želje Ministarstva finansija već danima upozoravaju da za to nemaju dovoljno vremena.

Kako piše Forbes Srbija, Ministarstvo finansija je, uz poruku da ide u susret unapređenju sistema elektronskog fakturisanja, početkom avgusta usvojilo nove pravilnike koji će se primenjivati od prvog dana septembra.

Da bi ova pravila zaživela, programeri moraju da ih pretoče u softverska rešenja, a oni već danima upozoravaju nadležne da za to nemaju dovoljno vremena i traže da se primena odloži do Nove godine.

Iz Ministarstva finansija zasad nema nikakvih naznaka da bi mogli da usliše molbe privrede. A ako pri tome i ostanu, sasvim je moguće da će se podaci iz međusobnih transakcija firmi tih dana unositi – ručno. Reč je o desetinama tabela i polja.

Za mesečne obveznike PDV-a ova obaveza počinje od septembarskog obračuna PDV-a, a za tromesečne obveznike od oktobra. Najveća izmena odnosi se na potpuno novu obavezu evidentiranja prethodnog poreza u sistemu elektronskih faktura (SEF).

Tri poreske evidencije

Firme koje su u sistemu poreza na dodatu vrednost, kako pojašnjavaju upućeni, ovim izmenama će morati da vode treću poresku evidenciju.

Najpre vode knjigu ulaznih i izlaznih računa, zatim poresku PO PDV prijavu, koja je zvanična poreska prijava. Oko nje su se svojevremeno lomila koplja države i stručne javnosti jer je uvela obavezu popunjavanja više od 180 polja.

Nova pravila uvode i evidenciju prethodnog poreza. Sama struka nije uverena da će ona pružiti mnogo novih informacija državi.

I kada se pitanje svrsishodnosti ostavi po strani, programeri jednostavno ne stižu da spreme nove verzije programa koji omogućavaju funkcionisanje e-faktura. Za manje od dve nedelje morali bi da smisle softversko rešenje, da ga testiraju, isporuče klijentima i obuče ih kako da ga koriste.

U poslednji čas

Vlada je na samom početku avgusta usvojila Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o elektronskom fakturisanju i Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o porezu na dodatu vrednost. Stupili su na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se od 1. septembra 2024. godine

U Udruženju proizvođača softvera Srbije (UPSS) Forbes saznaje da su kroz saradnju sa Ministarstvom finansija imali informacije o karakteru izmena i dopuna mesec dana pre nego što su objavljene, ali su se ticale planova ministarstva na osnovu kojih nisu bili u mogućnosti bilo šta da rade.

„U očekivanju konačne verzije razvojne dokumentacije i testnog okruženja praktično dočekasmo poslednju nedelju pred planirano puštanje sistema u produkciju. Uz svo razumevanje za proceduralne radnje unutar Ministarstva finansija moramo izraziti zabrinutost članova UPSS zbog neprimereno kratkih rokova za detaljno izučavanje i implementaciju izmena u poslovne i računovodstvene programe koje proizvodimo“, kaže Milan Oparnica, predsednik Udruženja proizvođača softvera Srbije za Forbes Srbija.

Demo verzija SEF-a još uvek nije puštena u rad

Programeri navode taksativno spisak problema sa kojima su suočeni. Prvi su svakako kratki rokovi, ali nisu sigurni ni šta se sve od njih očekuje.

„Potrebno je analizirati zahteve Ministarstva finansija, napraviti plan izmena na postojećim softverima, programirati izmene u softveru. Zvanično objavljena dokumentacija Ministarstva finansija je oskudna i nepotpuna. Postoje pojmovi koji su nejasno definisani. Nedostaju objašnjenja i primeri evidencije nekih graničnih poslovnih zapisa“, dodaje Oparnica.

Kada završe prvu verziju rešenja, morali bi da je provere, odnosno testiraju izmene na softveru.

„To nije moguće sprovesti pošto Demo verzija SEF-a (sistema elektronski faktura) još uvek nije puštena u rad, tako da imamo prazan hod, a vreme teče. Veoma bitan problem, ne samo tehničke prirode, je instalacija novih verzija naših programa na opremu korisnika i njihova obuka za rad po novim pravilima. UPSS je pokušao u razgovorima sa Ministarstvom finansija da prolongira rokove za početak primene pravilnika ali predlog nije prihvaćen“, ističe sagovornik Forbes Srbija.

Neophodno strpljenje

Programeri će, kako poručuju iz Udruženja, pomoći jedni drugima da se proces olakša, ali apeluju na Ministarstvo finansija sa jedne strane i korisnike njihovih programa sa druge, da razumeju da je pred njima komplikovan posao koji se mora uraditi u nenormalno kratkom roku.

„Ovo naročito važi za knjigovođe kojih se izmene i dopune najviše dotiču. Radićemo koliko god možemo brzo, ali nije realno da ćemo ceo posao završiti na vreme, jer je za ovako veliki projekat potrebno i više meseci da sve bude urađeno kako treba“, zaključuju u UPSS.

Forbes Srbija je pitao i Ministarstvo finansija da li je realno očekivati produžetak roka, ali do objavljivanja teksta nisu dobili odgovor.

Poreski stručnjaci, u susret novim pravilima, uveliko reklamiraju seminare. Obećavaju da će zainteresovanim objasniti nove poreske kategorije, izmenjena pravila iskazivanja podataka o datumu obračuna PDV-a, izmene podataka o statusu subjekta.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay

Nakon ponude, NLB je mogla da dođe samo do udela od oko 36 odsto. Brodnjak naveo da su druga preuzimanja moguća u budućnosti

Slovenačka bankarska grupacija NLB ipak nije uspela da kupi austrijski Addiko bank, saopšteno je u utorak. Prema detaljima iz zvaničnog saopštenja koje je slovenački zajmodavac objavio u utorak uveče, NLB je mogla da dođe do upola manjeg udela od onog na koji je ciljala.

Jedan od uslova na kom je rukovodstvo NLB-a insistiralo bio je da banka kupi 75 odsto ili veći udeo u austrijskoj grupi, a nakon ponude je mogla da ima udeo od 36,39 odsto, piše u saopštenju.

“NLB je dala transparentnu ponudu svim akcionarima Addika i pokušala da im svima omogući da prodaju akcije po istim uslovima i odgovarajućoj ceni. Razumemo da nisu svi akcionari ponudu ocenili kao odgovarajuću i nisu je prihvatili iako ostajemo uvereni u to da se moguće prednosti i strateška korist od spajanja dve grupe nisu promenili. Bilo kako bilo, želimo da se zahvalimo akcionarima koji su bili spremni da prihvate ponudu, a naročito upravnom i nadzornom odboru Addiko Banka”, rekao je generalni direktor NLB-a Blaž Brodnjak.

“NLB ostaje posvećena daljem razvoju poslovanja i sprovođenju svoje poslovne strategije, što uključuje i moguće druge prilike za akvizicije”, dodao je.

Previše igrača

Akcije Addiko Banka pale su za 2,5 odsto u toku dana na berzi u Beču, i jedna deonica je koštala 19,5 evra, dok je NLB bila spremna da po akciji plati 22 evra. Akcije slovenačke banke porasle su 1,2 odsto na 125 evra.

Pored NLB, za kupovinu akcija Addika konkurisala su i dva srpska biznismena – Miodrag Kostić preko Agri Europe Cyprus i Davor Macura, koji je na čelu Alta Pay Groupa. Agri Europe je želeo da preuzme 17 odsto, a Alta Pay 29,59 odsto austrijske banke. Ove godine je i srpski Diplomat Pay postao akcionar austrijskog zajmodavca.

Početkom jula, međutim, Alta Pay je naknadno povukao svoj zahtev za regulatornu dozvolu za sticanje (kvalifikovanog) udela od 10 odsto u kapitalu Addika. U sredu, dva dana pre isteka ponude NLB, stigla je informacija iz Evropske centralne banke (ECB) koja je privremeno oduzela pravo glasa Alta Payu i Diplomat Payu u Addiku.

Analitičari sa kojima je Bloomberg Adria ranije razgovarala su upravo zbog previše igrača sa relativno velikim udelima davali male šanse za uspeh NLB-u. Činjenica da Addiko ima jako prisustvo u Hrvatskoj jeste bila posebno privlačna za NLB koja dugo pokušava da se i na tom tržištu etablira kao veliki igrač u bankarskom sektoru.

Izvor: Bloomberg Adria

Foto: Pixabay

Prošle godine „Teslin“ „Model Y“ osvojio je Evropu, postavši najprodavaniji automobil na celom kontinentu, kada su u pitanju novi modeli. No, samo pola godine kasnije sve se drastično izmenilo i ovo vozilo je osetno palo na listi prodaje

Umesto relativno skupog električnog SUV-a, prvi na novoj listi je jedan od najjeftinijih automobila na tržištu, gradski model „Dacia Sandero“.

To otkrivaju podaci o prodaji u državama članicama Evropske unije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, kao i Velikoj Britaniji. „Dacia“ se našla na vrhu sa 143.596 prodatih „Sandera“. Na drugo mesto se popeo „VW Golf“. Prodato je 126.993 primeraka „Golfa“ u prvoj polovini 2024, dok je“Renault Clio“ na trećem mestu sa 114.623 prodatih primeraka.

Renesansa već gotovo otpisanog „Golfa“ i pad električne „Tesle“ na tek osmo mesto možda je i prvi pokazatelj da se preferencije kupaca opet vraćaju na staro i da popularnost električnihautomobilai SUV-ova polako jenjava.

Na četvrtom mestu liste je još jedan „Volkswagen“, model „T-Roc“ (111.381), ispred vozila „Peugeot 208“, koji još pre dve godine bio najprodavaniji automobil u Evropi.

U prvom polovini godine širom kontinenta registrovano je 107.097 primeraka 208-ice.Sledi „Škoda Octavia“, a iza nje je „Citroen C3“ na sedmom mestu. Iza „Tesle“ top 10 listu upotpunjuju „Toyota Yaris Cross“ i „Toyota Yaris“.

Najprodavaniji automobili u Evropi u prvoj polovini 2024. godine:

Dacia Sandero– 143.596

VW Golf– 126.993

Renault Clio– 114.623

VW T-Roc– 111.381

Peugeot 208– 107.097

Škoda Octavia– 102.945

Citroen C3– 102.304

Tesla Model Y– 101.181

Toyota Yaris Cross– 99.694

Toyota Yaris– 93.576

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay

Kada čujete „startap“, možda ćete pomisliti na milione preduzetnika koji su osnovali nova preduzeća u poslednjih nekoliko godina.

Ali to su uglavnom frilenseri, izvođači radova i ljudi sa punim radnim vremenom koji mogu da “rade sa strane”. Prava startap priča se tiho dešava negde drugde: bilioni dolara bogatstva polako se prenose na mlađu generaciju tako što “bumeri” prodaju svoje poslovanje onima koji žele da izgrade sopstvena.

Prema novom izveštaju BizBuySell-a, sajta za poslovno posredovanje i istraživanje, broj malih preduzeća koja se prodaju ne samo da se oporavio na nivoe pre pandemije, već brzo raste. Vlasnici preduzeća koji su prodali svoja preduzeća u drugom kvartalu ove godine dobijaju 20 odsto više cene od onih koji su prodali svoja preduzeća u isto vreme prošle godine, prenosi Guardian.

Ovo ne bi trebalo da bude veliko iznenađenje. Prema Američkoj administraciji za mala preduzeća, više od polovine vlasnika malih preduzeća u zemlji je starije od 50 godina, a otprilike 21% američke populacije rođeno je pre 1964. Od februara 2024., prema jednoj studiji, bejbi bumeri posedovali su oko 51% privatnih preduzeća u Sjedinjenim Državama, što je oko 3 miliona preduzeća u vrednosti od 10 milijardi dolara.

„Realnost je da 10.000 bejbi bumera odlazi u penziju svakog dana i to je verovatno najvažniji element za pokretanje tržišta“, kaže BizBuySell.

Prodaja jaka uprkos kamatnim stopama

Godine nisu jedina stvar koja pokreće ovaj prenos bogatstva. Ekonomski, poreski i politički faktori su takođe deo jednačine.

Prodaja preduzeća je jaka uprkos tome što su kamatne stope na visokom nivou od 20 godina. To je zato što se sve veći broj transakcija finansira od strane prodavaca, dok su drugi kupci postali iskusniji sa tehnologijom za bolju analizu povrata ulaganja i omogućavanje da njihovi brojevi funkcionišu dok se ukupna ekonomija zemlje oporavlja od pandemije.

Mnogi poslovni brokeri predviđaju da će potražnja značajno porasti kada kamatne stope padnu, što se očekuje negde ove godine. Prema BizBuySell-u, 24% poslovnih kupaca kaže da čekaju da se kamatne stope smanje pre kupovine.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Tumisu, Pixabay

Globalna industrija lepote je u procvatu. Očekuje se da će od 2024. do 2028. industrija lepote rasti devet odsto godišnje.

Podaci Euromonitor International govore da je globalna vrednost industrije lepote u prošloj godini bila 617,2 milijarde dolara, a projekcije su da će u ovoj godini dostići 670,8 milijardi dolara.

Iako raste onlajn prodaja, kada je reč o kozmetičkim i estetskim proizvodima, na najvećem tržištu – Sjedinjenim Američkim Državama, 87 odsto ljudi i dalje preferira kupovinu u radnjama, primetio je Džon Kafareli, osnivač Beautymatter. Kada je reč o onlajn prodavnicama, Amazon je postao vodeći prodavac u sektoru lepote u Americi, sa tržišnim učešćem od 14,5 odsto.

Novi važan igrač za ovu privrednu granu je i društvena mreža Tik Tok koja je svoju prodavnicu Tik Tok shop lansirala u septembru 2023. Stručnjaci napominju da posebnu vezu sa ovom društvenom mrežom ima generacija Z te da je čak 70 odsto pripadnika te generacije veoma aktivno na toj mreži.

SAD je i dalje vodeće tržište sa vrednošću koja je dostigla 128,9 milijardi dolara u 2023. i očekuje se da će u ovoj godini rasti pet odsto. Na drugom mestu je Kina. Ceo azijsko-pacifički i ASEAN region postaju značajni za mnoge globalne igrače. Afrika, sa visokim demografskim rastom, postaje ključno tržište privlačeći mnoge multinacionalne kompanije. Očekuje se da će ovo tržište koje je u 2023. vredelo 62 milijarde dolara do 2028. narasti na 83 milijarde dolara vođeno mladom populacijom, urbanizacijom i rastućom srednjom klasom. Ključna tržišta su Nigerija, Egipat, Etiopija i Južna Afrika.

Izvor: Svonovcu
Foto: Pixabay

Kod Miloša Kokanovića u selu Klenje kod Bogatića žive najlepše ptice na svetu. Ovaj mladi čovek već dve decenije uzgaja paune, ali i druge ukrasne ptice koje svojom lepotom nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Najatraktivniji primerci koštaju i do 1.000 EUR, a kajgana od njihovih jaja nekoliko stotina evra, kao kirija za stan. Ipak, najveća vrednost je lepota raskošnih mužjaka, koja u fazi paranja dolazi do izražaja.

Violet lepotan koji se šepuri po dvorištu je jedan od stotinu pauna prekrasnih boja na farmi Miloša Kokanovića. Počeo je skromno, pre dve decenije, a onda kupovao pticu po pticu, boju po boju. Danas ima celu paletu paunova, od plavih koje se četo sreću, pa do ukrasnih ptica sa tamno sivim perjem.

Najlepši su kada rašire raskošni rep sa jakim bojama i perima dužim od dva metra i tada nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Tako se brane od predatora, ali i udvaraju ženki. Što je rep veći i lepši, mužjak ima veće šanse za uspehom, a što je raskošniji, to je za posmatrača utisak lepši.

– Ovo su šareni ili srebrni pauni. To je za mene jedna od najlepših podvrsta ove ukrasne ptice. Oni imaju na sebi dosta bele boje, rep je 80% beo, a ostatak se presijava. To je jako lepa ptica i ne možete je tako često vidite. Mi imamo dve ženke – objašnjava Miloš.

Carske ptice Miloš je počeo da gaji iz ljubavi, a je danas vlasnik jedne od najvećih farmi lepotana raskošnog perja sa stotinu očiju.

Imperator najlepši

– Ja sam ljubav nasledio od pokojnog dede. On je mnogo voleo ptice i uvek je imao ukrasnih koka i fazana. Ja sam uz njega počeo da volim životinje, a onda sam razmišljao šta je to što bi me ispunilo. Onda sam shvatio da su to pauni i počeo sam da gajim. Najlepše se osećam ujutro kad ustanem i pijem kaficu, a oni po dvorištu rašire krila i počnu da se šepure. To je neopisivo – pokušava da dočara svoj doživljaj ovaj zaljubljenik u ptice.

A poseban je Imperator, koji vodi poreklo iz Indonezije. Krase ga najlepše nijanse zelene i nestvarne boje na glavi, tik uz lepo oko. Ta kombinacija zelene i žute, sa zlatnim tonovima retka je i na najlepšoj paleti boja. Ni vrhunski slikar ne bi mogao da dočara ono što je priroda stvorila. U Srbiji su prava retkost. Ne samo da su među najlepšim, već su i među skupljim pticama, pa komad retkog pauna posebnih boja može koštati i 1.000 EUR.

– To su kod nas jako retke ptice, a samo ima nas nekoliko ih držimo u Srbiji. Indijski pauni oni su otprilike 100 EUR, a ovi ostali su sve skuplji pa cene idu i do 1.000 EUR – priča Miloš.

Skupa su i jaja, pa jedan ručak u pravom smislu narodne izreke Miloša je koštao kao Svetog Petra kajgana.

– Ja sam spremio jaja za nasađivanje paunice i odvojio sa strane, ne sluteći šta može da se desi. Međutim, došla je moja majka iz Beograd i misleći da su ćureća jaja izlupala ih i napravila kajganu. Kad sam video šta je uradila, ja joj kažem da je napravila kajganu od skoro 300 EUR – priča i dodaje da je slušao kako je meso veoma ukusno, ali je ipak reč o pticama koje su skupe i koriste se isključivo za ukras, a ne za ishranu.

Ovde je ljubav uzajamna, pa su oni sa dužim stažom postali kao članovi porodice. Plavo zeleni lepotan toliko je pitom da mu Miloš hleb daje iz ruke.

– Paja meni bukvalno jede iz ruke. Kad god ga pozovem on dođe. On je jedan od najstarijih ptica ovde na farmi i ima punih 19 godina koliko je kod nas – priča, dok Paja, iako divlja ptica koja leti visoko, jede iz njegove ruke.

Perje paunu omogućava da se udvara ženki, a najveću vrednost čine okca na svakom peru. Iako posmatrači vole vedre boje, posebnu vrednost imaju oni u boji opala, pa čak do crnog perja, što se može videti na ovoj farmi.

Ljubav prema pticama preneo je i na svoje prijatelje. Tek je kod Dragana u selu Slepčević kod Šapca pravi raj. Tu su, pored pauna, retke vrste fazana, golubova, patki.

– Imao sam ovaj jedan par koji sam kupio u vreme kada je to bilo veoma skupo i nikako mi nije išlo. Uvek se nešto desi sa pticama, pa ostanem bez njih. Pre tri četiri godine, kada sam upoznao Miloša Kokanovića i sa njim počeo saradnju, tek tada mi je krenulo nabolje – pokazuje svoje carstvo Dragan Topalović.

Sada je to pravi mali zoo vrt gde posebno mesto zauzimaju ukrasni fazani. Tu su zlatni, zatim dijamantski posebne lepote, a onda kumrije, golubovi gušani, gaćani i ukrasne patke.

– Ovaj fazan ima sigurno preko 20 nijansi, ljubičaste, crvene, žute, zelene, narandžaste, bukvalno od bele do crne. To su jedni od lepših ukrasnih fazana. Imaju najduže repove koji im daju tu čar i lepotu. Ima ukrasne patke, mandarinka, belooke pevajuće patke, karolinke – priča.

I na kraju, kolika je ljubav u pitanju, svedoči i jedan savršeni lepotan koji kod Miloša stoji na stolu u prednjem čelu. Kad je uginuo, on ga je preparirao želeći svima koji dođu u njegov dom da pokaže ko je ovde zaista pravi gazda.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay