октобар 2024
HEINEKEN Srbija dobitnik evropski priznatog krovnog sertifikata „Društveno-odgovoran poslodavac“
HEINEKEN Srbija prva je kompanija u Srbiji koja je dobila evropski priznat krovni sertifikat Društveno-odgovoran poslodavac, a koji uključuje svih pet oblasti: organizacioni menadžment, usklađivanje privatnog i profesionalnog života, organizaciona kultura i razvoj zaposlenih, bezbednost i zdravlje na radnom mestu i uticaj na životnu sredinu.
Sertifikat dodeljuje Balance Company u skladu sa sertifikacionom šemom Ekvilib Instituta iz Slovenije, a zasnovan je na principima i suštinskom sadržaju internacionalnog standarda ISO 26000, koji se sveobuhvatno odnosi na oblast društvene odgovornosti, sa naglaskom na stav prema zaposlenima.
Sabir Džafar, generalni direktor HEINEKEN Srbija, istakao je da je sertifikat još jedna potvrda predanosti kompanije strateškom upravljanju društvenom odgovornošću, uz kontinuiranu posvećenost zaposlenima.
“Posvećeni smo ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, a odnos prema zaposlenima smatramo ključnim za razvoj naše poslovne kulture. Zadovoljstvo zaposlenih direktno utiče na kvalitet njihovog života i radnu atmosferu i ponosni smo što je naše zalaganje prepoznato i nagrađeno“, izjavio je Džafar.
Transparentan i društveno-odgovoran lanac snabdevanja, dodatni bonusi za povećanje socijalne sigurnosti zaposlenih, radno vreme u skladu sa životnim okolnostima, transparentno oglašavanje mogućnosti za karijeru unutar organizacije, pokloni i refundacija osnovnoškolskih udžbenika za decu zaposlenih, zelena i ekološki prihvatljiva kancelarija, individualizovani planovi za povratak na posao nakon dugotrajnog bolovanja ili porodiljskog odsustva, promovisanje održive i odgovorne potrošnje energije, vode i emisije CO2, cirkularna ekonomija i zero waste, dodatni slobodni dani i privatno zdravstveno osiguranje, samo su neki od benefita i niza mera koje prikazuju kako benefiti za zaposlene postaju benefiti za samu kompaniju i usmereni su na podršku u rešavanju važnih pitanja zaposlenih i posvećenosti ostvarivanju pozitivnog uticaja na svet oko nas kroz očuvanje životne sredine, društvenu održivost i odgovornu konzumaciju. Jer, zajedno stvaramo bolji svet!
Spremni ste da se upustite u izazov i kreirate inovaciju koja bi mogla transformisati način na koji ljudi posluju i plaćaju? Ako vas privlači svet tehnologije i želite da pokažete svoj talenat, Payten Hackathon Vol.3 je prava prilika za vas!
Payten Hackathon, takmičenje koje okuplja najkreativnije IT umove u cilju razvoja softverskih rešenja koja će unaprediti budućnost industrije plaćanja, održaće se treći put u Beogradu od 29. novembra do 3. decembra 2024. godine.
Ovogodišnja tema je kreiranje Android aplikacije za POS uređaje koja će pružiti praktičnu podršku trgovcima i otvoriti mogućnost za unapređenje njihovog poslovanja.
Bez obzira na to da li već imate iskustva u razvoju softvera ili samo imate ideju koja čeka da oživi, Payten Hackathon pruža vam jedinstvenu priliku da pokažete svoje veštine, sarađujete sa liderima iz IT industrije i kreirate rešenje koje može imati globalni uticaj.
Nagrade za tri najbolja tima su sledeće:
• 555.555 dinara za prvoplasirani tim,
• 333.333 dinara za drugoplasirani,
• 111.111 dinara za treće mesto.
Svi učesnici dobiće i specijalne poklone iznenađenja.
Tim koji broji od tri do pet punoletnih članova, možete prijaviti najkasnije do 11. novembra. Detaljnije informacije o pravilima učešća pogledajte OVDE.
Mentori – vrsni stručnjaci iz platne indutrije i partneri, kao I sponzori iz kompanija Castles Technology, Ahold Delhaize i DExpress biće prisutni tokom celog procesa kako bi pružili adekvatnu podršku učesnicima i pomogli im da prevaziđu izazove tokom razvoja rešenja kompanije Payten.
Za više informacija o samom događaju posetite zvaničnu Payten Hackathon stranicu.
Payten je regionalni IT lider u industriji plaćanja, čiji portfolio obuhvata rešenja za procesiranje transakcija, eCommerce, mobilna plaćanja i usluge vezane za ATM i POS sisteme, uključujući softver, opremu, stručnu podršku i održavanje.
Internet je riznica najraznovrsnijih informacija, osim onih najbitnijih – o radu organa javne uprave. Teorijski, građani mogu doći do podataka od javnog značaja ako ih zatraže od državnih institucija, ali u praksi one sve češće iznalaze „kreativne“ načine kako da informacije zadrže za sebe. To je trend u celom svetu u poslednjih nekoliko godina, a u Srbiji se taj mehanizam „usavršava“ već čitavu deceniju. Dakle, može se reći da smo u nečemu trendseteri. Nažalost, to „nešto“ predstavlja pretnju po demokratiju i veoma plodno tlo za razvoj korupcije.
Pravo na pristup informacijama od javnog značaja obezbeđuju različiti mehanizmi koje države uspostavljaju kako bi građanima omogućile da dobiju željene informacije od državnih organa, institucija i javnih preduzeća. Dakle, od svih onih čiji rad finansiraju.
Od 1992. godine, kada je usvojena Deklaracija u Riju, ovo pravo je prepoznato kao ključni element održivog razvoja. Stoga su ga mnoge države unele u svoje zakonodavstvo. Prema podacima britanske neprofitne organizacije Article 19, čak 91% svetske populacije trenutno živi u zemlji u kojoj može zvanično da zatraži podatke od javnog značaja od države ili jedinica lokalne samouprave.
Ta mogućnost u Srbiji postoji od 2004. godine, kada je stupio na snagu Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. On je građanima, civilnom sektoru, medijima i drugim zainteresovanim stranama omogućio da zvaničnim putem zatraže podatke o radu organa javne uprave i javnih preduzeća, u skladu sa razvojem „slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva“. No, kada se sagleda koliki smo napredak ostvarili na ovim poljima u prethodne dve decenije, čini se da čuveni grafit „Demokratiju nemamo, uzmite nešto sa roštilja“ bolje od svake stručne analize opisuje otvorenost naše države.
Misteriozni javni sektor
Istini za volju, pomenuti zakon jeste doneo neke pomake, barem na početku njegove primene. „Napredak je bio vidljiv u prvih deset godina, uspostavljani su dobri standardi, a javni i civilni sektor su radili zajedno na unapređenju ovog zakona. Međutim, u poslednjoj deceniji primećujemo nazadovanje na ovom polju, sve učestaliju zloupotrebu propisa kod organa vlasti i zatvaranje institucija“, rekla je Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije „Partneri Srbija“ na konferenciji „Budućnost slobode informacija”, koju je ova neprofitna organizacija realizovala uz podršku Biroa za međunarodnu borbu protiv narkotika i sprovođenje zakona (INL) i Delegacije Evropske Unije u Srbiji.
Koliko su građanima Srbije informacije od javnog značaja zaista dostupne pokazuju podaci o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Poverenik je nezavisni organ kojem se građani mogu obratiti ukoliko ne dobiju tražene informacije od javnog sektora. Kada građanin to učini, poverenik proverava osnovanost njegove žalbe i, ukoliko je ona osnovana, nalaže organu na koji je upućena žalba da informacije dostavi tražiocu. Ako organ to ne uradi, što je česta praksa u Srbiji, poverenik mu može propisati kaznu u visini između 20.000 i 100.000 dinara.
Problem je što se kazna plaća novcem poreskih obveznika, pa se tako sredstva samo prebacuju sa jednog javnog računa na drugi. To može biti jedan od razloga što institucije finansirane iz budžeta nisu revnosne u izveštavanju javnosti o svom radu, ali sigurno nije jedini. Praksa iz drugih zemalja pokazuje da dostupnost informacija umnogome zavisi i od političke volje aktuelne vlasti.
„Mi vidimo da se građani, mediji i NVO sve češće žale na otežan pristup informacijama. U prvim godinama nakon osnivanja institucije Poverenika, stopa izvršenja njegovih odluka u javnim organima prelazila je 90% a danas iznosi tek 74,83%“, objavio je na konferenciji Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Škrti u informacijama, bogati u korupciji
Ovakva situacija ne odgovara ni građanima koji žele da prate rad javne uprave, ali ni medijima kojima je informisanje javnosti posao. „Mi redovno šaljemo zahteve za koje unapred znamo da neće biti ispunjeni. Institucije najčešće na te zahteve odgovore na kraju roka od 15 dana, tako što zatraže dodatnih 40 dana. Posle isteka tog roka, obično ne dobijemo tražene informacije pa se obraćamo povereniku, međutim i tu su rokovi za odgovor dugački. Na kraju, tražene podatke uglavnom dobijamo mesecima od podnošenja zahteva, kada tema koju obrađujemo više nije aktuelna. A nekad ih ni ne dobijemo“, navela je Ivana Milosavljević, novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Ona je dodala da novinari zato najčešće koriste i druge kanale, „pa tražimo informacije od zaposlenih u institucijama koji nam ih daju pod uslovom da budu anonimni. Sreća je što u javnom sektoru još uvek ima pojedinaca koji su svesni kako bi on trebalo da funkcioniše i koji su voljni da negde isteraju pravdu, pa makar to bilo u medijima“.
Navedene prepreke u pristupu informacijama nisu samo politički problem već i ekonomski, jer je transparentnost institucija bitan preduslov za borbu protiv korupcije, dodao je Bendžamin Vilijams, koordinator INL-a. Zato ne čudi poklapanje podataka o padu dostupnosti informacija od javnog značaja i rastu korupcije, čiji nivo je u Srbiji, prema istraživanju Transparensi Internešnal, 2023. bio najnepovoljniji u prethodnih 12 godina.
„Konspiracija“ se širi po celom svetu
Iako to nije neka uteha, podaci pokazuju da od ove boljke pate i mnoge druge države. Prema Izveštaju o pristupu informacijama od javnog značaja u 2023. koji je sačinio UNESCO, u 103 od 120 zemalja sveta zakonodavstvo prepoznaje potrebu za postojanjem institucije koja će obezbeđivati ovu vrstu komunikacije države sa građanima. U najvećem broju zemalja ta institucija je poverenik za informacije od javnog značaja. Prosečna stopa izvršenja poverenikovih odluka na globalnom nivou iznosi 77%.
Ilaria Fevola, pravna savetnica iz organizacije Article 19, ocenjuje da se situacija na ovom polju osetno pogoršala u poslednjih nekoliko godina, počev od pandemije. „Tada su institucije u mnogim zemljama počele veoma šturo da izveštavaju o svom radu, navodno zbog vanredne situacije i brige o javnom zdravlju. Zatim su usledili sukobi u različitim delovima sveta, a kao što znamo u ratu i svim većim krizama prvo strada istina“, ističe Fevola.
Nažalost, kriza u proteklom periodu nije nedostajalo, od ekonomskih do pojave ozbiljnijih posledica klimatskih promena. „Na sve to, u nekim zemljama znatno je porasla popularnost ultradesnih političkih partija koje su ulazile i u sastave vlada. Kada se pripadnici ovakvih ideologija nađu na vlasti, oni gotovo uvek redukuju finansiranje institucija i organizacija koje se bave dostupnošću informacija. Vrlo često izbegavaju da odmah imenuju poverenike za informacije od javnog značaja, već namerno puštaju da te institucije rade ’obezglavljene’, a ni sami nisu skloni deljenju informacija o svom radu sa javnošću“, konstatuje Fevola.
Ideje da se građanima naplaćuju informacije
Zbog svega navedenog, borba za pristup informacijama od javnog značaja u velikoj meri je pala na civilni sektor, i to u situaciji kada donatori širom sveta smanjuju sredstva za neprofitne organizacije koje se bave ovom temom.
Fevola primećuje i da su se, uporedo sa ovim dešavanjima, u nekim zemljama odvijale izmene zakona koje su nepovoljno uticale na slobodan pristup informacijama. Porastao je i broj država u kojima poverenici nemaju dovoljno kadrova i sredstava za efikasan rad, kao i zemalja u kojima se preterano koristi režim izuzeća kako bi se određeni organi izuzeli od obaveze da izveštavaju javnost. Ponegde se čak javljaju i ideje o uvođenju naknade za podnošenje zahteva za pristup informacijama, što je nedopustivo, ističe britanska pravnica.
„To su trendovi koje treba pomno pratiti, jer lako mogu početi da se prelivaju iz jedne zemlje u drugu“, zaključio je Uroš Mišljenović iz organizacije Partneri Srbija, moderator panela o izazovima u ovoj oblasti prava.
Marija Dukić
Biznis & finansije 226, oktobar 2024.
Foto: Stefano Pollio, Unsplash
Na jedanaestoj BIZIT konferenciji koja će se održati 6. i 7. novembra 2024. u beogradskom hotelu „Metropol“ posetioci će, kao i svake godine, imati prilike da uživaju u kvalitetnom, korisnom i edukativnom sadržaju glavnog dela programa, ali vrlo interesantne stvari vas očekuju i van sale.
Glavni program
Po dobroj tradiciji BIZIT-a, posetioce očekuje niz zanimljivih prezentacija i panel diskusija o poslovnoj primeni tehnologije. Program će početi predavanjem prof. dr Dejana Šoškića, redovnog profesora na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, o važnim ekonomskim trendovima koje očekujemo u narednoj poslovnoj godini. Zatim, prvog dana (sreda, 6. novembar) slušaćete prezentacije o poslovnim rešenjima (ERP, CRM, DMS i drugim). U nastavku programa biće održana dva panela – o digitalizaciji zdravstvenog sistema i dobrobiti za korisnike i panel zagonetnog naslova „Dok sajtovi spavaju“ o korišćenju interneta kao baze za poslovanje.
Drugog dana (četvrtak, 7. novembar), program će biti posvećen infrastrukturnim rešenjima, Cloud tehnologijama i bezbednosti. Na samom početku programa akcenat će biti na bitne digitalne alate za marketare i analitike kupaca, dok je za završnicu programa sačuvana uvek atraktivna tema o smart rešenjima za poslovnu primenu i javni sektor, s posebnim akcentom na bezbednost.
Za detaljniji sadržaj glavnog programa posetite sajt i pogledajte preliminarnu agendu na ovom linku.
Bogat program van glavne sale
Matchmaking i Networking: Poštujući tradiciju prethodnih godina svi posetioci će imati priliku da se povežu sa predavačima i panelistima iz vodećih ICT kompanija u zemlji. Takođe, svi učesnici koji žele, će tokom oba dana konferencije imati priliku za networking i međusobno upoznavanje kao i komunikaciju sa svim predavačima u programu BIZIT-a i za sastanke jedan na jedan.
Radionica „Sklopite računar Galaksija“: Posebno će biti zanimljivo na štandu PC Press-a gde će biti organizovano sklapanje računara Galaksija – svi koji uspešno sklope računar, poneće ga sa sobom kao poklon i sećanje na ovaj posebni događaj. Ako niste sigurni šta je Galaksija i kakav je njen značaj u stvaranju računarske istorije na ovim prostorima posetite sajt www.racunari.com.
Relaksacija uz osveženje: Pored odličnog programa u glavnoj sali, pripremljen je bogat prateći sadržaj. Sponzori BIZIT-a su se pobrinuli da vreme koje provedete van glavne sale bude nezaboravno. Moći ćete da se zabavite različitim aktivacijama na štandovima sponzora ili da se opustite uz profesionalnu terapeutsku masažu.
Nagradni kviz
Nagradni kviz koji će biti organizovan tokom oba konferencijska dana u vreme glavnog dela programa je posebno atraktivan za sve učesnike. Kao i prethodnih godina, planirano je više dnevnih izvlačenja za oba dana, uz bogate i vredne nagrade pojedinačne vrednosti od 10.000 do čak 100.000 dinara.
Ali ni to nije sve, baš svi učesnici BIZIT-a će dobiti poklon torbu za laptop punu darova partnera i sponzora BIZIT-a. Sve ovo je razlog više da se odmah prijavite za učešće na ovom linku i rezervišete svoje mesto na najznačajnijem biznis i IT događaju ove jeseni!
Većini nas prva asocijacija na italijanski luksuzni brend su elegantni odevni predmeti, skupoceni parfemi i torbice, ali uskoro bi to mogla biti i odela za kosmonaute.
Naime, NASA radi na programu Artemis 3 čiji je cilj da ljudska noga 2026. godine ponovo korača površinom Meseca. Ta noga, kao i ostatak tela astronauta, nalaziće se u odelima koje je dizajnirala Prada uz pomoć kompanije Axiom Space.
Pomenuta odela podsećaju na ona u kojima su se Nil Armstrong i ostatak njegove posade pre više od pola veka zaputili na zemljin satelit. Ipak, današnja su znatno modernizovana, u njima je kretanje olakšano i bezbednija su. Opremljena su svetlima, HD kamerama, 4G/LTE komunikacionim uređajima, a u njima se astronaut čak može i hraniti. Iz Prade kažu da je u ovim odelima moguće izdržati ekstremne temperature bar dva sata, kao i da je moguće čak osam sati hodati po površini Meseca.
Sve ovo je veoma važno za novi projekat posete Mesecu, jer će posada nove misije Apolo 17 ovaj put hodati njegovim južnim polom. Za razliku od svojih prethodnika iz 1972. godine koji su istraživali ravnice i uzvišenja na ekvatorijalnom delu ovog nebeskog tela, današnji astronauti će sleteti na južni pol Meseca gde kratere koji su večito u senci prekriva led. Temperatura na mestu njihovog sletanja varira od 121 Celzijus do -133 Celzijusa. U regionima koji su konstantno u senci ona dostiže i -225 Celzijusa. To zahteva mnogo bolju izolaciju što dodaje težinu odelu, koja bi zapravo trebalo da se izbegne.
Zbog ovih i drugih komplikacija prilikom izrade novih astronautskih odela, vrednost ugovora za njihovu proizvodnju je otišla u visine. Ona je iznosila 228 miliona dolara koje su podelili Prada i Axiom.
Izvor: NPR, Time
Foto: WikiImages, Pixabay
Program WeBalkans (webalkans.eu) započinje drugo izdanje kampanje „Napravljeno od nas“ („Made of Us“), koja će se odvijati od 23. do 31. oktobra 2024. godine. Ova dinamična inicijativa će povesti 12 influensera iz EU i sa Zapadnog Balkana na uzbudljivo putovanje kroz šest država članica EU.
Nakon prethodnog izdanja ovog putovanja koje se odvijalo na Zapadnom Balkanu, ovogodišnja kampanja će povesti publiku u države članice EU, koje su se priključile kao deo poslednjih rundi proširenja EU, kako bi prikazala opipljivu korist koju im je donelo članstvo u EU. Prateći putovanje kroz oči i priče influensera, gledaoci će naučiti kako današnji mladi ljudi mogu da inspirišu slične transformacije na Zapadnom Balkanu.
Kroz svoj sadržaj, influenseri će pokušati da prodube razumevanje i entuzijazam za integrisanje u Evropsku Uniju među mladima i građanima Zapadnog Balkana, inspirisani skorašnjim napretkom u integraciji u EU i transformativnim Planom rasta EU za Zapadni Balkan.
„Mogućnosti su napravljene od nas“ je јedan od slogana kampanje koja naglašava koristi članstva u EU i istražuje motivisanost i entuzijazam da se insistira na sličnim inicijativama i reformama na Zapadnom Balkanu. Influenseri, podeljeni u dva tima – Plavi i Žuti, će kroz avanturu pokušati da prikažu kako je članstvo u EU katalizovalo napredak i oblikovalo moderne evropske narative.
Na početnom skupu u Briselu, influenserima je dobrodošlicu poželela Valentina Superti, direktorka za Zapadni Balkan iz Evropske Komisije – Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR):
„Sa Planom rasta EU za Zapadni Balkan mi vidimo kako se mogućnosti otvaraju svuda. Ne radi se samo o politici – već o realnim ekonomskim, digitalnim i obrazovnim mogućnostima koje transformišu Zapadni Balkan”, rekla je Superti.
Influenseri su takođe poslali jasnu poruku u vezi svoje misije na putovanju:
„Mi, Plavi tim, oduševljeni smo što imamo mogućnost da prikažemo snažnu povezanost između Zapadnog Balkana i Evropske Unije. Uzbuđeni smo da podelimo duh našeg ujedinjenog tima sa našim pratiocima. Ispunjeni strašću i entuzijazmom, uvereni smo da ćemo se fantastično provesti i ispričati interesantne priče kroz ovo takmičarsko putovanje. Napred Plavi tim!“
Plavi tim sačinjavaju Floreta Lelav Hajradaj iz Italije, Luka Bojanović iz Crne Gore, Tomislav Pancirov iz Hrvatske, Jelena Spendžarska iz Severne Makedonije, Juš Čop iz Slovenije i Agnesa Sejdiu iz Kosova. Oni će putovati kroz Hrvatsku, Sloveniju i Italiju.
„Žuti tim je spreman da na juriš pobedi na ovom putovanju, unoseći neprikosnovenu energiju, kreativnost i strast u svaki izazov putovanja „Napravljeno od nas“. Mi nismo tu da samo učestvujemo, već da vodimo, inoviramo i ostavimo svoj trag,” rekli su iz Žutog tima.
Žuti tim sačinjavaju Tamas Majer iz Mađarske, Xhorxhina Roci iz Albanije, Laura Falquez iz Austrije, Luka Alerić iz Srbije, Martin Jakubis iz Slovačke i Farah Hadžiabdić iz Bosne i Hercegovine, a posetiće Mađarsku, Slovačku i Austriju.
Timovi će učestvovati u nizu interaktivnih izazova i zadataka koji odslikavaju ključne vrednosti EU kao što su jedinstvo i saradnja. Pratite svakodnevne avanture preko dinamičnih objava na društvenim medijima koje su dostupne i na engleskom i na jezicima Zapadnog Balkana. Podržite svoj omiljeni tim – Plavi ili Žuti – glasanjem u našim interaktivnim izazovima na kanalima WeBalkans-a na društvenim medijima i posetite webalkans.eu za više iscrpnijih informacija i sadržaja iza scene sa putovanja.
Tri suštinski američke kompanije – Starbucks, Nike i Boeing – trenutno dele zajedničku nevolju.
Svaka od njih ima novog izvršnog direktora na čelu sa misijom da reši velike probleme i, što je najvažnije, vrati brendu nekadašnji sjaj. Niko od njih ne očekuje lak posao, što je ova sedmica bolno jasno pokazala, ocenjuje CNN u svom komentaru.
O čemu se radi: Preliminarni izveštaj o zaradi od utorka otkrio je još jednu četvrtinu pada prodaje u Starbucksu – treći po redu. Pad je bio posebno snažan u SAD-u, gde je prodaja pala 10%; i u Kini, gdje su pali za 14%. U osnovi, potražnja nije bila ovako mala od prve godine pandemije.
Menja se strategija
Brojke su bile toliko ružne da je Starbucks preduzeo neobičan korak obustavljajući svoje finansijske smernice do kraja godine – potez koji bi, u teoriji, trebalo da da novom šefu vremena da smisli plan spasa.
Bajan Nikol preuzeo je uzde kompanije prošlog meseca i postao treći izvršni direktor Starbucksa u tri godine. Ali čak i za Nikola, tipa poznatog u celoj industriji kao spasitelja za rastuće kompanije, ovo će biti herkulovski zadatak.
On je kazao da želi da pojednostavi jelovnike i poboljša broj zaposlenih.
“Moramo iz temelja promeniti našu strategiju kako bismo se mogli vratiti rastu”, rekao je. “Ljudi vole Starbucks, ali čuo sam od nekih kupaca da smo se udaljili od naše srži.”
Ukratko: vratite opuštenu atmosferu kafića u zajednici iz 90-ih. I možda prestanite pokušavati da nas naterate da pijemo maslinovo ulje.
Nike je u sličnom problemu. Njegove deonice su ove godine pale nekih 25%, a prihodi su pali 10% u prošlom tromesečju u odnosu na godinu ranije. Poput Starbucksa, Nike novog šefa za kojeg se svi nadaju da će se ubaciti s velikim idejama kako bi brendu vratio nekadašnji sjaj.
Lakše reći nego učiniti, naravno. Nikeovi problemi proizlaze iz sopstvenih strateških grešaka – kao što je nedovoljno fokusiranje na pravljenje cool sportske obuće – kao i sve veće konkurencije mlađih brendova kao što su Hoka i On.
Novi čelnik kompanije, Eliot Hil, na poziciji je tek nekoliko sedmica, ali je već osigurao produžetak Nikeovog partnerstva sa NBA i WNBA za 12 sezona, osiguravajući da će čuveni znak ostati na profesionalnim košarkaškim uniformama i službenoj odeći.
Problematično dete
I konačno, tu je Boeing. Stvari su već bile u haosu kada je Keli Ortberg preuzela dužnost izvršnog direktora u avgustu i nekako su se zapravo pogoršale.
U sredu su sindikalni radnici koji su štrajkovali poslednjih šest sedmica odbili Boeingovu ponudu da se vrate na posao, što znači da će se obustava rada koja izvlači oko milijardu dolara mesečno iz kompanije nastaviti. Da stvari budu gore, istog dana Boeing je prijavio gubitak od 6 milijardi dolara u trećem kvartalu, jedan od najvećih kvartalnih gubitaka u istoriji kompanije.
Sve se to dešava nakon godine koja je počela tako što je jedan od čepova na vratima njegovog aviona eksplodirao u vazduhu. To je došlo nakon šestogodišnjeg poglavlja obeleženog dvostrukim tragedijama, prokletim otkrićima o sistemskim neuspesima kompanije i skoro potpunoj eroziji Boeingove reputacije za kvalitet i sigurnost.
Poput Nikea i Starbucksa, Boeing gleda u svoju prošlost da vodi svoju budućnost. Nažalost po Ortberga, trulež seže više od jedne decenije. A Boeing neće moći da napravi vremensku mašinu koja mu je toliko potrebna bez 33.000 mašinista koji su trenutno u štrajku, zaključuje komentator CNN-a.
Izvor: Investitor
Foto: Unsplash
Cene kakaoa su se na berzama više nego udvostručile od početka godine i ostale su na rekordno visokom nivou
Trenutno u našim radnjama ovi konditorski proizvodi, uzimajući u obzir sve vrste od običnih mlečnih čokolada do kvalitetnih crnih, koštaju od 1.200 do, čak 4.000 dinara za kilogram. Ako se ima u vidu da za kilogram bifteka treba izdvojiti oko 3.000, onda je ovaj slatkiš premašio i najkvalitetnije meso.
Cene kakaoa su se na berzama više nego udvostručile od početka godine i ostale su na rekordno visokom nivou, navodi CNN prenoseći analizu vodeće finansijske kompanije Wells Fargo.
Britanski „Gardijan“ piše da je maksimum od skoro 12.000 dolara po toni dostignut u prvoj polovini 2024, kao odgovor na globalnu nestašicu sirovine. Prema procenama svetskih stručnjaka ovo poskupljenje će se preliti na cenu omiljenog slatkiša u maloprodaji u danima i mesecima koji slede, do kraja 2024. i u 2025. godini, posebno kada je u pitanju crna čokolada sa većim sadržajem kakaoa.
U Srbiji je za godinu dana čokolada poskupela 33,6 odsto, što je drastično veći rast od onog koji je u istom periodu zabeležen u kategoriji „hrana“ od 3,3 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za septembar 2024.
U našoj zemlji je počela sezona slava, a čokolada za kuvanje je jedan od glavnih sastojaka sitnih kolača koji su neizostovni deo svečana trpeze. Cena se za 200 grama ovog konditorskog proizvoda kreće od 390 do, čak, 587 dinara, što znači da kilogram košta od 1.950 do 2.935. Najtraženiji brend čokolade za kuvanje skuplji je ako se kupuje u manjem pakovanju od 100 grama, jer treba izdvojiti 225 dinara. Ali, u istoj gramaži se može naći i najjeftinija, pa je tako jedan proizvođač na akciji nudi za 170 dinara.
Nestašica zrna
Međunarodna organizacija za kakao upozorila je da je proizvodnja za sezonu 2023-2024. smanjena za 14,2 odsto zbog niskih prinosa treću godinu zaredom u zapadnoj Africi, gde se uzgaja 70 procenata ove sirovine, prenosi britanski „Gardijan“. Region, posebno glavne zemlje proizvođači, Obala Slonovače i Gana, suočavaju se sa lošim vremenskim prilikama, bolestima useva i hronično nedovoljnim ulaganjima u farme kakaoa. To je, kako ističu analitičari, rezultiralo dubokim, strukturnim problemima u snabdevanju, koje se neće brzo popraviti.
U marketima je uočljivo da su mnogi brendovi čokolada na sniženju. Tako 100 grama crne kvalitetnije, sa visokim sadržajem kakaoa, od 70 odsto pa naviše, na akciji košta 160 do 360 dinara, a redovne cene su od 340 do 400 dinara. Klasična mlečna čokolada iste gramaže prodaje se na sniženju od 120 do 250, dok su redovne cene uglavnom od 300 do 350 dinara.
Visoka cena čokolade i u Srbiji
Bliže se Nova godina i Božić, a ukoliko se ostvare predviđanja stručnjaka i potrošači se suoče sa novim poskupljenjem, onda bi tokom praznika moglo da bude i manje ovih slatkih darova. Potrošači u Srbiji kažu da je visoka cena čokolada dodatno opterećenje za kućni budžet, jer su, inače, i osnovne životne namirnice skupe. Ipak, ne odustaju od kupovine čokolade, ali smanjuju količinu i snalaze se da bi prošli što povoljnije. Većina pazari ove slatkiše isključivo kada su na akciji u prodavnicama, ili ih kupuju na pijacima gde se često prodaju po znatno nižoj ceni nego u trgovinskim lancima.
S druge strane, i proizvođači postaju sve kreativniji u načinima da se izbore sa rastućom cenom kakaoa. Tako, čokolade postaju sve manje ili se snižava njihov kvalitet kako kompanije nastoje da smanje troškove. Smanjivanje gramaže predstavlja prikriveno povećanje cene artikla, za čim proizvođači sve češće posežu.
Ta nepoštena poslovna praksa često izaziva negodovanje potrošača, jer je pakovanje čokolade umesto 100 grama, kaliralo na 90, 80 ili 75 grama. Tim markentinškim trikom kompanije zloupotrebljavaju navike potrošača, jer kupci brzo primete poskupljenje proizvoda, ali ne obraćaju previše pažnje na njegovu količinu. Drugi način na koji proizvođači reaguju je da zamene sloj čokolade drugim punjenjem, popust keksa, oblandi ili nečim sličnim, čime se snižava i kvalitet.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay
Tokom prošle godine, 2023, mladi širom EU u proseku su napuštali roditeljski dom sa 26,3 godine, što je manje u odnosu na 26,4 godine koliki je prosek bio godinu dana ranije, pokazala je analiza Eurostata.
Ako se pogleda cela Evropska unija sa roditeljima u kući ili stanu najduže ostaju mladi u Hrvatskoj, čak 31,8 godina je prosek kod komšija. U Slovačkoj u proseku u zajedničkom domu sa roditeljima mladi ostaju do 31 godine, u Grčkoj je to 30,6, a u Španiji 30,4 godine.
I u Bugarskoj i Italiji prosek je 30 godina, dok je, s druge strane, najniži prosečan uzrast, ispod 23 godine, registrovan kod mladih u Finskoj, tamo se deca od roditelja odvajaju u proseku sa napunjene 21,4 godine.
Nešto su malo starija deca koja odlaze iz „porodičnog gnezda“ u Švedskoj i Danskoj (obe 21,8 godine) i Estoniji (22,8 godine).
Iako za prošlu godinu na sajtu Eurostata nema podtaka za Srbiju, analiza zvanične evropske statističke kuće iz 2022. godine pokazala je da mladi u Srbiji iz roditeljskog doma odlaze tek posle 31. rođendana, nekih pet godina posle svoji vršnjaka iz EU.
Četvrtina mladih živi u prenatrpanim domaćinstvima
Tokom 2023. godine 26 odsto mladih uzrasta od 15 do 29 godina u EU živelo je u prenatrpanim domaćinstvima.
Prema definiciji Eurostata, osoba koja živi u prenatrpanom domaćinstvu je ona koja živi u domaćinstvu koje nema bar jednu sobu po paru u domaćinstvu. Osim toga, prenatrpano domaćinstvo je i ono koje nema jednu sobu za svaku samostalnu osobu stariju od 18 godina, jednu sobu za svaki par samostalnih osoba istog pola uzrasta između 12 i 17 godina, ali i jednu sobu za svaki par dece mlađe od 12 godina.
Stopa prenatrpanosti za mlade u EU je tokom prošle godine bila za 9,2 procentna poena viša od stope prenatrpanosti za ukupnu populaciju (16,8 odsto).
U Rumuniji (59,4%), Bugarskoj (55,3%) i Letoniji (54,8%) te stope su bile najviše, dok su najniže zabeležene na Malti (3,9%), Kipru (4,0%) i u Irskoj (4,4%).
U svim zemljama EU, stopa prenatrpanosti bila je viša za mladu populaciju nego za ukupnu populaciju, pri čemu je u 11 zemalja EU zabeležena razlika veća od 10 procentnih poena.
Najveće razlike između stopa prenatrpanosti za mlade i ukupnu populaciju primećene su u Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj, dok su najmanje razlike u Irskoj, na Malti i na Kipru.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay