октобар 2024

Pomorci, kao i ostali radnici na kruzerima koji plove pod tuđom zastavom dobiće svoje mesto u zakonu. Makar onom koji se bavi regulisanjem poreza na dohodak građana i obaveznim doprinosima.

Ministarstvo finansija izašlo je sa radnom verzijom izmena nekoliko zakona. Među novinama u Zakonu o porezu na dohodak građana je novi iznos neoporezivog dela plate. Naredne godine će on biti 28.423 dinara, ali će se od 2026. usklađivati sa rastom potrošačkih cena.

Pomorci su naredna novina. U fokus poreznika su stigli skoro istovremeno sa frilenserima. Taman kada su postavljani temelji rešenja za oporezivanje slobodnjaka, koverte sa krajnje neprijatnim obaveštenjem su počele da stižu mornarima, kapetanima, ali i drugom pomorskom osoblju.

Obračun koji je najpre važio za frilensere, primenjen je i na njih i to na prihode iz 2017. godine. U praksi, krajem 2022. su pojedini dobili rešenja sa poreskom osnovicom od 12.000 evra. Prethodne godine udruženja pomoraca pokušala su sa nadležnima da dođu do prihvatljivijeg rešenja.

Koliko je ko radio pod tuđom zastavom

Da li je tek objavljena radna verzija nacrta izmena propisa ono što pomorci od države očekuju, tek će se videti. Kada je reč o porezu, predloženo rešenje predviđa da se poreska osnovica oporezuje sa 10 odsto.

A evo kako se do osnovice stiže.

Prihodima pomoraca smatraju se prihodi koje od stranog poslodavca ostvari radnik na osnovu obavljanja poslova na brodovima i drugim „plovilima koji viju zastavu strane države“.

„Obveznik je fizičko lice koje ostvaruje prihode radeći kao član posade ili obavljajući druge poslove kao pomoćno osoblje na brodovima i drugim plovilima koji viju zastavu strane države“, deo je novog predloženog člana 85V.

Ministar propisuje dnevnice

Prvi zadatak će biti da se odredi tačan broj dana koje su naši građani proveli na brodovima.

„Broj dana provedenih na brodovima i drugim plovilima, kao i vrsta poslova koje je obveznik obavljao, dokazuju se na osnovu podataka iz pomorske knjižice, koju overava nadležni organ ili drugih dokumenata koje izdaje nadležni organ za poslove plovidbe“, stoji u preloženom članu.

Predviđeno je i kako se tačno utvrđuje njihova zarada tokom plovidbe. A uticaj će imati i ministar saobraćaja.

„Visina prihoda fizičkih lica, po vrsti poslova koje obavljaju utvrđuje se na dnevnom nivou, podzakonskim aktom koji donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja, imajući u vidu prihvaćene međunarodne standarde“, piše još u nacrtu novog člana.

Granica je 174 dana

Oporezivi prihod je tako predviđen kao zbir prihoda na dnevnom nivou, prema broju radnih dana provedenih na brodovima i drugim plovilima u toj kalendarskoj godini. Važno je, međutim, da neće svi automatski biti obveznici. Veoma je važno koliko su dugo van zemlje.

„Obveznici koji obavljaju poslove na brodovima i drugim plovilima duže od 174 dana u kalendarskoj godini za koju se utvrđuje i plaća porez, oslobođeni su od plaćanja poreza na prihode iz ovog člana zakona“, stoji još u radnoj verziji zakona.

Tako je propisano jer je rezident Srbije neko ko u državi provede više od pola godine. Od primanja, da bi se došlo do osnovice, treba još oduzeti normirane troškove. I na kraju je poreska stopa – 10 odsto.

Pomorci će biti u obavezi da poresku prijavu podnose najkasnije do 31. marta za prethodnu godinu. Ukoliko su od 1. januara do 31. marta na plovidbi, imaju obavezu da to učine u roku od 15 dana od prvog iskrcavanja u toj godini.

Pomorci se spominju i kada je reč o obaveznom zdravstevnom osiguranju. Osnovica za doprinos je najmanje dvanaestostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.

Tumačenje od opštine do opštine

Zainteresovani još nisu stigli da detaljnije prouče tek objavljenu radnu verziju.

Tako ni predsednik Granskog sindikata pomoraca i lađara Srbije Branislav Vajda još nije siguran da li trenutni nacrt rešava sve probleme.

„Nije mi još sasvim jasno šta se sve predviđa. Za početak potrebno je precizirati da li su pomorci samo oni koji rade na moru ili i na reci, jer mi nemamo more“, kaže Vajda za Forbes Srbija. „To nije definisano“.

Prema njegovim rečima, posle mišljenja Ministarstva finansija, dobar deo pomoraca koji su dobili rešenja pre dve godine, nisu na kraju morali da ih izmire. Ishod je zavisio od lokalne poreske administracije.

„Javljali su se ljudi koji su radili na rekama. Neke su oslobodili, nekima su tražili dopunu dokumentacije“, dodaje Vajda. „Ljudi koji rade na prekookeanskim brodovima često dobijaju bruto platu i zbog toga možda imaju obavezu da plate neki porez, bar što se Srbije tiče. Oni koji rade na rečnim putničkim brodovima po pravilu primaju neto zaradu i porezi i doprinosi su im plaćeni u zemlji gde je registrovan brod. To je najčešće Švajcarska“.

Mogu i kao paušalci

Problem je, međutim, bio kada su naše administracije od lađara tražile da prilože prijavu prebivališta u Švajcarskoj.

„Oni jesu na teritoriji Švajcarske, jer plove pod švajcarskom zastavom, ali im Švajcarska neće izdati dokaz o prebivalištu. Nisu faktički u zemlji“, pojašnjava Vajda.

Vajda dodaje da je za lađare i pomorce priličan problem i što je reč o samooporezivanju. Veruje da bi bilo lakše da porez ne moraju da prijavljuju sami, jer mnogi ne znaju za tu obavezu.

„U Hrvatskoj je to dosta dobro rešeno“, kaže Vajda. „Sistem je složen. Ide sve preko lučke kapetanije i overava se pomorska knjižica. Ko je u Hrvatskoj bio manje od 183 dana, porez mu je jedan odsto. Za oko 150 do 200 evra mesečno imaju zdravstveno i zagarantovanu penziju. Pomorci mogu da otvore i preduzetničku radnju i rade prevoz. Da su paušalno oporezovani. Moglo se ići i na takvo rešenje.

„Belo osoblje“ često bez knjižice

Kako čujemo u Safe Cruise Agency, agenciji koja posreduje u zapošljavanju naših ljudi na kruzerima, radnika ima. Iako težak, ovo je i dalje dosta popularan posao. I mnogi od njih su krajem 2022. dobili poresko rešenje. A rasplet je, takođe, zavisio od pojedinačnih poreskih administracija.

„Skoro svi oni ostaju duže od šest meseci na brodu, tako da verujemo da mnogi zapravo neće morati da plaćaju porez“, kažu nam u ovoj agenciji.

Ono što može biti problem su podaci koji se utvrđuju iz pomorskih knjižica.

„Najpre imamo pitanje takozvanog „belog osoblja“. To je hotelsko osoblje na kruzerima. Pod pomorcima uglavnom mislimo na kapetane i posadu“, dodaju u agenciji. „Te pomorske knjižice mnogi iz belog osoblja nemaju. Naše nisu toliko popularne. Otvaraju im se u zemljama pod čijom zastavom plove. Kod prekooekanskih brodova to su uglavnom male ostrvske zemlje“.

Kako pojašnjavaju, problem bi mogao da bude u utvrđivanju poreske obaveze za prethodne godine. Poreska obaveza može da se razreže najviše pet godina unazad. Ubuduće, pretpostavljaju, i „belo osoblje“ će voditi računa da poseduje i naše pomorske knjižice.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay

Siva ekonomija u turizmu uzima maha, a nedavno je državni aparat „uperio prst“ u globalnu platformu Booking.com i slične portale pod optužbom da nelegalno posluju u našoj zemlji.

Booking, međutim, krivicu prebacuje na osobe koje u Srbiji izdaju stanove, a ne plaćaju porez, dok predstavnici formalnog turističkog sektora tvrde da ovakvi stanodavci zapravo „dovode svoje klijente u opasnost“ i zato pozivaju na veće angažovanje državnih organa u otkrivanju ovakvih neprijavljenih konkurenata, piše Nova ekonomija.

Prošle sedmice, ministar turizma Husein Memić izjavio je da je „u turizmu koji se stalno razvija i donosi sve veći devizni priliv, dosta i sive ekonomije, a da su najveći problem korisnici privatnog smeštaja i strane platforme koje kod nas rade nelegalno“.

Posebna pažnja usmerena je ka platformi Booking, a ministar je rekao da je državni aparat čak razmatrao da ukine rad ove kompanije u Srbiji.

„Razgovarali smo sa platformom booking.com koji imaju predstavništvo u Hrvatskoj, oni su dolazili ovde i dali smo neke predloge kako bi trebalo da se radi. O tome smo razgovarali i sa drugim stranim adresama, čak smo mislili da je rešenje da booking.com ugasimo, kao što su neke zemlje već uradile, ali stručnjaci su nam rekli da je to nemoguće jer će oni uvek naći kanal kako da dođu do naših građana“, rekao je on.

Šta kaže Booking?

U odgovorima za Novu ekonomiju Booking navodi kako su spremni na saradnju sa nadležnim organima kako bi edukovali svoje partnere (izdavaoce smeštaja) o njihovim zakonskim obavezama.

„Prilikom prijavljivanja za oglašavanje smeštaja na našoj platformi, pružaoci usluga moraju prihvatiti naše uslove korišćenja, potvrđujući da imaju zakonsko pravo da iznajmljuju svoj smeštaj“, navode u ovoj kompaniji.

Isto tako, dodaju kako Booking ima i uspostavljen pouzdan proces kojim nadležni organi mogu prijaviti eventualne nepravilnosti u vezi sa oglašenim objektima, a da će oni brzo reagovati i ukloniti objekte ako se utvrdi da ne posluju u skladu sa lokalnim zakonima.

U razgovoru za Novu ekonomiju, Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA), ističe kako „siva ekonomija predstavlja veliki problem i to ne samo u domenu privatnog smeštaja, već i u domenu agencijskog rada s obzirom na to da na društvenim mrežama ima na desetine, čak stotine organizatora putovanja koji prodaju putovanja, a nisu registrovani u propisanom registru i ne plaćaju obaveze prema državi“.

Država je zakonom uredila da svako ko pruža usluge smeštaja mora biti registrovan i mora u paušalnom iznosu plaćati porez.

Niske prekršajne kazne

On navodi primer kako je za stan u Beogradu porez u proseku od 600 do 700 evra godišnje – što za nekog ko se time bavi „i nije preterani trošak“.

Seničić, međutim, objašnjava da problem sa sivom zonom delom postoji i zbog niskih prekršajnih kazni, pri čemu posebno ističe oglašavanje platformi za iznajmljivanje smeštaja na društvenim mrežama.

„U slučaju da se ‘uhvate prestupnici’, inspekcija može da im naplati paušalnu kaznu koja iznosi oko 60.000 dinara, ali ovo nas dovodi do toga da čovek koji radi taj posao shvati da mu se više isplati da plati dve ili tri kazne godišnje, nego da uđe u proceduru registracije u sistemu i plaćanja poreza“, objašnjava Seničić.

To je, navodi on, pre svega „problem za sigurnost putnika, jer tu nema kontrole po pitanju kvaliteta usluga“.

„Mi smo do sada uočili na desetine, a moguće da ih ima više od toga, stanova i kuća koje se izdaju, a uopšte nisu usklađene sa propisima i zakonom – gde se javlja ‘greška’ Bookinga koji dozvoljava da se takvi objekti nađu u ponudi na njihovoj platformi“, kaže Seničić.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Svetska potražnja za naftom, prirodnim gasom i ugljem će dostići vrhunac 2030. godine, objavila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA), a njen izvršni direktor Fatih Birol je naveo da se svet brzo kreće ka novoj eri električne energije.

„U istoriji energetike bili smo svedoci ere uglja i doba nafte i sada se brzo krećemo ka eri električne energije koja će definisati globalni energetski sistem koji napreduje i sve više se zasniva na čistim izvorima“, rekao je Birol.
U najnovijim Svetskim izgledima energetike (World Energy Outlook) se ističe da će više od polovine svetske električne energije do 2030. biti proizvedeno iz izvora koje imaju niske emisije ugljenika.

Međunarodna agencija za energetiku očekuje da će globalna ponuda nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG) u drugoj polovini ove decenije biti veća od potražnje, što bi moglo da obori cene ovih energenata i time smanji troškove za potrošače.

U izveštaju se upozorava da je svet uprkos napretku u sprovođenju energetske tranzicije „još uvek daleko od putanje koja je usklađena sa neto nultim ciljevima“.

Ranije ovog meseca, Agencija je saopštila da, uprkos porastu povećanja obnovljivih izvora energije, svet nije na pravom putu da postigne cilj utrostručenja kapaciteta obnovljive energije do 2030. godine, prenosi portal Oilprice.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Premija osiguranja u Srbiji u prvom tromesečju ove godine povećana je za 16 odsto u odnosu na prvi kvartal prošle godine i iznosila je 41,7 milijardu dinara, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

U izveštaju o sektoru osiguranja u Srbiji za prvo ovogodišnje tromesečje navodi se da su neživotna osiguranja i dalje dominantna, pošto su u ukupnoj premiji iznosila 82,3 odsto.

Premija neživotnih osiguranja povećana je za 19,5 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, pri čemu su osiguranja sa značajnijim učešćem, kao što su imovinska osiguranja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje i osiguranja motornih vozila, kasko zabeležila dvocifren procentualni rast.

Iz NBS su istakli da je učešće životnih osiguranja smanjeno zbog većeg rasta premije neživotnih osiguranja od rasta premije životnih osiguranja. Kada je reč o kapitalu u sektoru osiguranja, on je u odnosu na isti prošlogodišnji period povećan za 6,0 odsto i iznosio je 76,3 milijarde dinara, dok su tehničke rezerve porasle za 11,4 odsto i iznosile 265 milijardi dinara.

Bilansna suma sektora osiguranja porasla je za 11,5 odsto i iznosila 389,5 milijardi dinara. U prvom kvartalu ove godine u Srbiji je poslovalo 20 društava za osiguranje i reosiguranje, što je nepromenjeno u odnosu na isti period prethodne godine, dok je broj zaposlenih blago povećan, za 0,4 odsto i iznosio 11.430.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay