новембар 2025

Predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Ivica Gavrilović izjavio je da je ta nezavisna institucija na završni račun budžeta Srbije za 2024. godinu iskazala mišljenje sa rezervom zbog utvrđenih nepravilnosti.

– Revizijom završnog računa budžeta za 2024. godinu utvrđene su nepravilnosti u iznosu 222,6 milijardi dinara (1,9 mlrd EUR) – rekao je Gavrilović u Skupštini Srbije na javnom slušanju o predlogu bužeta za 2026. godinu i završnom računu budžeta za 2024. godinu.

On je naveo da su revizori kontrolom finansijskog poslovanja budžetskih korisnika utvrdili i nepravilnosti i kršenje propisa koji se ne mogu iskazati u brojkama.

Po završetku revizije dato je 95 preporuka budžetskim korisnicima u cilju otklanjanja nepravilnosti, a najviše njih se odnosi na finansijsko upravljanje i kontrolu.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Najveći trgovački lanci bivše Jugoslavije u 2024. ostvarili su rekordne prihode, uprkos inflaciji i rastu cena energenata. Hrvatski Konzum i dalje je neprikosnoveni lider, dok srpski Delhaize drži drugo mesto. Na listi deset najvećih – nema nijedne crnogorske kompanije.

BiznisInfo.ba donosi pregled deset najvećih trgovačkih lanaca u regionu, na osnovu podataka o ukupnim prihodima u 2024. godini, koji obuhvataju Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Srbiju, Sloveniju i Crnu Goru.

Svi lanci s liste ostvarili su veći promet nego godinu ranije, što pokazuje da regionalna maloprodaja raste uprkos inflaciji i rastu cena energenata.

Hrvatska dominira – četiri lanca u top 10

Najveći maloprodajni lanac u regionu i dalje je Konzum plus iz Hrvatske, s prihodima od preko 2 milijarde eura. Time je Konzum jedini lanac koji je prešao tu granicu i zadržao vodeću poziciju na Balkanu.

Konzum posluje unutar Fortenova grupe, u čijem je vlasništvu i crnogorski lanac IDEA, podsjeća portal Investitor.

Hrvatska je ujedno i zemlja s najviše predstavnika na listi – čak četiri: Konzum, Lidl Hrvatska, Spar Hrvatska i Plodine, koji zajedno ostvaruju prihod veći od 5,3 milijarde eura.

To pokazuje koliko je hrvatsko tržište konsolidovano i konkurentno, ali i da međunarodni lanci poput Lidla i Spara uspešno balansiraju s domaćim brendovima, ocenjuje BiznisInfo.

Srbija jača, Delhaize i Lidl vode trku

Srbija ima tri predstavnika među deset najvećih — Delhaize Srbija (Maxi), Lidl Srbija i Idea markete (nekadašnji Mercator S).

Beogradski Delhaize ostvario je prihod od 1,46 milijardi eura, čime zauzima drugo mesto u regionu. Lidl Srbija i Idea marketi smešteni su u donjem dijelu liste, ali beleže stalan rast i širenje prodajne mreže, posebno u unutrašnjosti zemlje.

Slovenci i dalje ozbiljni igrači

Slovenski Mercator (takođe dio Fortenova grupe, prim. Investitor.me) i Spar Slovenija zadržali su svoje pozicije među najvećima, s ukupnim prihodima većim od 2,5 milijarde eura.

Iako su izgubili dio tržišta u Hrvatskoj, Srbiji i BiH, slovenski lanci i dalje su najjači po kupovnoj moći po stanovniku i poznati po razvijenom sistemu lojalnosti kupaca.

Bingo – jedini predstavnik BiH

Bosnu i Hercegovinu na listi predstavlja Bingo, domaći gigant iz Tuzle, koji je ostvario 1,11 milijardi eura prihoda i zauzeo šesto mesto u regionu.

Bingo je zadržao status najveće domaće kompanije u BiH i jedini je lanac koji ozbiljno konkuriše međunarodnim brendovima.

Uprkos ograničenom tržištu, kompanija nastavlja ulagati u logistiku, eko-energetske projekte i proširenje maloprodajne mreže.

Crna Gora još čeka ulazak u top 10

Crna Gora za sada nema predstavnika među deset najvećih, iako je najveći lokalni lanac Voli trade ostvario prihod od 368,9 miliona eura, što je 12 miliona više nego godinu ranije. Ipak, za ulazak u društvo deset najvećih u regionu, Voli je “kratak” za više od 550 miliona eura.

Lista 10 najvećih trgovačkih lanaca u regionu (po prihodima u 2024.):

Konzum plus (Hrvatska) – 2,03 milijarde €

Delhaize Srbija (Maxi) – 1,46 milijardi €

Mercator (Slovenija) – 1,34 milijarde €

Lidl Hrvatska – 1,30 milijardi €

Spar Slovenija – 1,17 milijardi €

Bingo (BiH) – 1,11 milijardi €

Spar Hrvatska – 1,08 milijardi €

Plodine (Hrvatska) – 992,7 miliona €

Lidl Srbija – 948,5 miliona €

Idea marketi (Srbija) – 921,5 miliona €

Regionalno tržište sve povezanije

Trend konsolidacije maloprodaje jasno pokazuje da granice među tržištima sve više nestaju.

Veliki lanci prisutni su u više zemalja regiona, dok domaći brendovi poput Binga i Volija nastoje zadržati snažan nacionalni identitet.

Uz sve veće ulaganje u logistiku, online prodaju i digitalne platforme, očekuje se da će 2025. godina doneti nove promene i ulazak stranih investitora u maloprodajni sektor zapadnog Balkana.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Portal Cekin napravio je listu zanimanja koja donose značajnu zaradu, među kojima su profesionalni ožalošćeni, degustatori hrane za kućne ljubimce, profesionalni grlitelji i drugi.

U nekim kulturama, poput kineske, angažovanje profesionalnih ožalošćenih na sahranama nije neobično, ističe portal. Ti pojedinci se unajmljuju da izraze emocije koje porodica možda ne može ili ne želi da pokaže. Prosečna godišnja plata tih profesionalaca iznosi oko 24.212 evra, a bonusi za „ubedljivo plakanje“ mogu dodatno da povećaju njihov prihod.

Ekstrakcija zmijskog otrova predstavlja jedno od najopasnijih zanimanja, ali, kako navodi portal, i vrlo unosnih. Otrov se koristi u proizvodnji protivotrova i u medicinskim istraživanjima, a plate se kreću od 1.729 do 4.323 evra, u zavisnosti od vrste zmije i količine ekstrahovanog otrova.

„Inženjer brzog inženjerstva“

Sa porastom veštačke inteligencije (AI), pojavila se nova profesija – „inženjer brzog inženjerstva“. Ovi stručnjaci kreiraju efikasne tekstualne komande za rad sa AI modelima, a njihova primanja variraju od 129.664 do 216.087 evra godišnje, čineći ih jednim od najplaćenijih radnika u tehnološkoj industriji.

Portal takođe navodi i zanimanje poput profesionalnog grlitelja – profesionalni grlioci nude usluge grljenja kao oblik terapije, sa satnicom od 34,50 do 70 evra. Iskusni grlioci mogu da zarade više od psihoterapeuta.

Degustatori hrane za kućne ljubimce analiziraju ukus, teksturu i nutritivnu vrednost hrane za ljubimce. Plate u ovoj oblasti kreću se između 25.926 i 51.852 evra godišnje, zavisno od iskustva i poslodavca.

Sajber bezbednost je postala ključna grana industrije, a „oni koji testiraju upade“ simuliraju napade na bankarske sisteme kako bi otkrili slabosti pre nego što ih iskoriste pravi hakeri. Njihova primanja često prelaze 86.424 evra godišnje, dok najplaćeniji zarađuju i do 111.486 evra.

Takođe postoji i zanimanje profesionalnog spavača. Istraživački centri, proizvođači dušeka, pa čak i hoteli zapošljavaju ljude da testiraju uslove spavanja. Godišnja primanja profesionalnih spavača kreću se od 12.962 do 34.566 evra, u zavisnosti od poslodavca i vrste testiranja.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Odbijen je zahtev NIS-a i SAD traže kompletan izlazak ruskog vlasništva. Međutim, ipak od američke administracije dobijeno je odobrenje za pregovore o vlasništvu NIS-a koje važi do 13. februara. Šta to sve znači?

Podsetimo, ministarka Dubravka Đedović Handanović je rekla ranije danas da je dobijeno odobrenje za pregovore o vlasništvu koje važi do 13. februara, ali ne i da NIS i Rafinerija mogu da nastave da posluju.

Bojan Stanić, iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) ocenio je za „Blic Biznis“ da odluka američkog OFAC-a da ne izuzme NIS iz režima sankcija predstavlja ozbiljan izazov za Srbiju, ali i da period do 13. februara otvara prostor za dodatne pregovore.

„Ostaje otvoreno pitanje da li je upravo za taj datum vezano eventualno uvođenje novih sankcija, ne samo za NIS, već i za druge kompanije ili sektore važnih za našu privredu. To vreme može biti iskorišćeno i za razgovore o drugim temama, uključujući i pitanje snabdevanja gasom“, kaže Stanić.

Prema njegovim rečima, iako je bilo optimizma da će Srbija dobiti makar privremeno odlaganje ili prelaznu licencu, to se nije dogodilo.

„Očekivalo se da će postojati određeno razumevanje kako bi se omogućio nesmetan rad NIS-a, možda kroz privremenu licencu ali vidimo da to sada nije moguće. Ključno je da ruska strana razume ozbiljnost situacije i da se pronađe model koji bi omogućio promenu vlasničke strukture na sporazuman način“, navodi Stanić.

„Nacionalizacija nije najbolje rešenje„

On naglašava da jednostrani potezi, poput nacionalizacije, nose dugoročne rizike.

„Takav potez bi bio loša poruka za sve investitore. Zato je važno da se rešenje pronađe mirnim putem“, zaključuje on.

Prema Stanićevim rečima, situacija je otežana činjenicom da „jedna sila insistira da Srbija zbog njihovog sukoba sa drugom silom donese poteze koji nisu u našem interesu“, ali ističe da je Srbija ekonomski i politički daleko više vezana za EU i SAD nego za energente iz Rusije.

„Funkcionisanje NIS-a je od vitalnog značaja. Ipak, ako bi došlo do kratkotrajne obustave, ne bi došlo do poremećaja na domaćem tržištu, jer bi veći uvoz derivata iz okruženja mogao da nadomesti manjak“, objašnjava Stanić.

Odbijen zahtev za NIS

SAD su poslale odgovor na zahtev koji su ruski vlasnici Naftne industrije Srbije poslali 11. novembra američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom, a koji je država Srbija zvanično podržala.

U molbi je navedeno da je ruska strana spremna da prepusti kontrolu i uticaj nad kompanijom NIS trećem licu. To je sada odbijeno.

SAD su uvele punu primenu sankcija NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva 9. oktobra.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Sedamnaesto izdanje Coface CIE Top 500 rang liste pruža sveobuhvatan pregled načina na koji se najveće kompanije Centralne i Istočne Evrope snalaze u okruženju koje karakterišu složenost i promene.

Nakon šokova iz 2022–2023. godine, 2024. je donela nestabilan oporavak: inflacija je naglo pala – u proseku sa 10% na 3% u roku od godinu dana – ali je rast ostao solidan i neujednačen, sa prosečnom stopom rasta od +2%. Lideri kompanija u regionu pokazali su agilnost, prilagođavajući strategije kako bi zadržali zamah uprkos upornim izazovima.

Godišnja Coface CIE Top 500 studija pruža jedinstven uvid u ove trendove, rangirajući 500 najvećih kompanija u regionu prema prometu i analizirajući dodatne pokazatelje kao što su broj zaposlenih, poslovni okvir, sektori i Coface procene kreditne sposobnosti kompanija. Ovogodišnji rezultati ne nude samo trenutni pregled performansi, već i mapu puta za razumevanje sila koje oblikuju budućnost regiona.

Top 500 kompanija: Umeren rast uprkos ekonomskim izazovima

U 2024. godini oporavak regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) oblikovan je naglim padom inflacije i postepenim ublažavanjem monetarne politike, što je donelo određeno olakšanje nakon godina visokih kamatnih stopa. Dok je prosečan rast BDP-a u zemljama CIE stabilizovan na oko +2%, ukupni promet najvećih kompanija u regionu opao je za -3,7%, pre svega zbog kontrakcija u petrohemijskom sektoru. Ipak, prosečni prihodi među Top 500 kompanijama porasli su za +3,1%, što ukazuje na stabilnije uslove u širem ekonomskom okruženju.

Uprkos ovom pozitivnom trendu, profitabilnost je bila pod pritiskom. Neto profitne marže pale su sa 4% na 3,2%, jer su rastući troškovi rada i viši troškovi finansiranja opteretili korporativnu dobit. Snažna potrošnja domaćinstava i talas EU fondova pružili su dobrodošao podsticaj, ali spoljašnji izazovi – pre svega kontinuirana stagnacija u Nemačkoj i intenziviranje globalnih trgovinskih tenzija – i dalje bacaju senku na perspektivu.

Razvoj po zemljama: Promene u dinamici

Poljska ostaje pokretačka snaga CIE regiona, sa 178 kompanija na listi Top 500 i više od 1,2 miliona zaposlenih. Ipak, njen udeo u rangiranju je blago opao, a rast prihoda stagnirao, što odražava izazove snažnog zlotog i nedostatka radne snage. Češka je povećala svoje prisustvo, zahvaljujući oporavku domaće tražnje i ranom početku monetarnog popuštanja, dok Rumunija, uprkos tome što je druga po veličini ekonomija, ostaje nedovoljno zastupljena na listi Top 500 zbog kontinuiranih strukturnih izazova.

Ključni igrači: Lideri i pokretači

Rang lista za 2024. godinu donosi priču o kontinuitetu, ali i transformaciji na vrhu. Orlen je ponovo zadržao poziciju najveće kompanije u CIE regionu, potvrđujući snažnu tržišnu dominaciju uprkos padu prihoda. Škoda Auto A.S. iz Češke Republike zadržala je drugo mesto, ostvarivši rast i prihoda i profita, iako se evropski automobilski sektor suočavao sa značajnim izazovima. Jeronimo Martins Polska S.A., operator najvećeg lanca prodavnica u Poljskoj, pretekao je MOL Nyrt iz Mađarske i zauzeo treće mesto, što odražava normalizaciju nakon povoljnih godina za petrohemijsku industriju i dinamiku maloprodajnog sektora. Najznačajniji skokovi među vodećim kompanijama – poljski Lidl Sp. z o.o. Sp.K. (sa 14. na 9. mesto) i Vilniaus Prekyba UAB, operator maloprodajnih lanaca poput Maxime u baltičkim državama (sa 17. na 13. mesto) – ukazuju na strateška proširenja uz integraciju e-trgovine i optimizaciju lanca snabdevanja.

Trendovi po sektorima otkrivaju stagnaciju uz strukturnu dominaciju industrijskih sektora

Rang lista 500 najboljih kompanija u Centralnoj i istočnoj Evropi za 2024. godinu prikazuje raznoliku sliku sektorskog učinka u celom regionu. Iako industrijski sektor – čiji je uporište sektor minerala, hemikalija, nafte, plastike i farmaceutske industrije, kao i automobilski i transportni sektor – ostaje dominantan, on nastavlja da stagnira pod teretom spoljnih pritisaka i strukturnih zavisnosti. Nasuprot tome, sektor nespecijalizovane trgovine pojavio se kao motor rasta, podstaknut oporavkom potrošnje domaćinstava i povećanjem kupovne moći vođenim platama. Promet je porastao za 6,2%, a profit je porastao za 25%, čak i dok su neto marže ostale male. Sektor IKT-a i električne opreme pokazao je podeljenu putanju, pri čemu su digitalne usluge napredovale, dok je proizvodni segment zaostajao. Komunalne usluge i javne usluge zabeležile su kontrakciju kako su se energetska tržišta stabilizovala nakon krize, a poljoprivredno-prehrambeni sektor je ostao stabilan, imajući koristi od otporne potražnje i podrške EU. U međuvremenu, proizvođači metala su se suočili sa poteškoćama zbog pada globalnih cena i pooštravanja klimatskih propisa EU. Ovi različiti trendovi naglašavaju prelazak regiona sa industrijskog oslanjanja na rast vođen potrošnjom i inovacijama, ističući potrebu za strateškom diverzifikacijom i političkom podrškom.

Tržište rada i trendovi zaposlenosti

Rast zaposlenosti među CIE Top 500 kompanijama usporio je na oko 0,8%, prateći šire trendove u EU. Stope nezaposlenosti ostale su istorijski niske, dok su zategnuta tržišta rada povećala pregovaračku moć radnika. Realne plate značajno su porasle, posebno u istočnoj Evropi, pomažući da se povrati kupovna moć izgubljena usled ranije inflacije. Sektor nespecijalizovane trgovine prednjačio je po broju zaposlenih, dok su industrijski sektori poput hemijske i automobilske industrije nastavili da obezbeđuju značajnu radnu snagu.

Gledajući unapred, perspektiva za CIE region je oprezno optimistična, ali i dalje obavijena neizvesnošću. Prema rečima Mateusza Dadeja, Ph.D., regionalnog ekonomiste za Coface Centralnu i Istočnu Evropu: „Očekuje se da će ekspanzija BDP-a nastaviti umerenim tempom, podstaknuta domaćom potrošnjom i investicijama finansiranim iz EU fondova, dok monetarno popuštanje pruža dodatnu podršku. Ipak, uporna slabost Nemačke, ključnog trgovinskog partnera regiona, kao i mogućnost daljih globalnih poremećaja u trgovini, mogli bi odložiti ili ugroziti oporavak.“

„Rang lista Coface CIE Top 500 za 2025. godinu naglašava prilagodljivost i otpornost najvećih kompanija Centralne i Istočne Evrope. Iako izazovi i dalje postoje, korporativni lideri regiona prihvataju nove pokretače rasta i oblikuju ekonomsku budućnost. Kako region prelazi ka rastu zasnovanom na potrošnji i inovacijama, strateške investicije u digitalizaciju, zelene tehnologije i razvoj radne snage biće ključne za održavanje zamaha i snalaženje u neizvesnom globalnom okruženju,“ zaključuje Jaroslaw Jaworski, CEO Coface Central & Eastern Europe Region.

Kompletna Coface CIE Top 500 studija pruža detaljan uvid u podatke, trendove i priče koje stoje iza ovih ključnih brojki. Koje kompanije su zvezde u usponu? Kako se sektori prilagođavaju budućnosti? I koje se lekcije mogu izvući za biznise širom Evrope i van nje? Pozivamo vas da istražite kompletnu analizu i otkrijete uvide koji oblikuju ekonomsku budućnost regiona.

Foto: Pixabay

Komercijalno lansiranje 5G-a u decembru

Kompanija Yettel učestvovala je na aukciji za 5G radio-frekvencijski spektar koju je organizovalo Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) u periodu od 3. do 7. novembra 2025. godine.

Yettel je kupio odgovarajuće 5G radio – frekvencije u opsezima 700 MHz, 2600 MHz i 3.6 GHz i obnovio pravo korišćenja opsega 900MHz, 1800MHz i 2100MHz, za ukupnu vrednost od više od 100 miliona evra. Nakon završetka regulatornog procesa sledi tehničko i komercijalno lansiranje Yettel 5G usluga.

„Spremni smo da pustimo 5G našim korisnicima čim zvanično dobijemo licencu. Za nas u Yettelu, prioritet je da zadržimo najbolji kvalitet mreže i nastavimo da donosimo nove usluge na tržište. U našoj ponudi imamo veliki broj 5G uređaja, što znači da naši korisnici već mogu da osete sve prednosti novih tehnologija. Nivo investicija u spektar i tehnologiju je visok, ali je 5G neophodan preduslov za dalji razvoj i pustićemo ga u decembru“, rekao je Majk Mišel, generalni direktor Yettela.

Glavne prednosti 5G su veća brzina, manje kašnjenje signala i samim tim veći kapacitet daljinskog obavljanja stvari, veći broj povezanih uređaja, i mogućnost većeg prilagođavanja konkretnim potrebama određenih industrija za povezivanjem. Osim toga, imaće minimalno kašnjenje prenosa podataka i mogućnost povezivanja velikog broja korisnika.