Pre nego što je postao alfa i omega naših reformi, roditelj ili uništitelj hiljade radnih mesta, Zakon o radu bio je samo jedan od mnogih naših propisa koje je život demantovao a praksa pregazila. Sve dok nije otkriven njegov potencijal za manipulaciju. Do pre nekoliko meseci, za poslodavce su najveći problemi bili korupcija, visoki porezi i komplikovana administracija, za državu nedostatak investicija i novih radnih mesta, a za najveći broj građana kako da „sastave kraj s krajem“. Onda su nam predstavnici države, poslodavaca i sindikata otvorili oči: za sve je glavni krivac Zakon o radu. Ono, za šta smo ostali slepi u burnim višemesečnim raspravama je jedna „sitnica“: kada bi o zakonu raspravljali oni koji najviše i najbolje rade, poslodavci, država i radnici bi se lako dogovorili.
Periskop
8. Ukrajinski sukob viđen očima privrednika: Cena izbora
Uverena da je Ukrajina sita ruskog trogodišnjeg ignorisanja njenih roba, Evropska unija je pogrešno procenila da će Kijev prihvatiti njen “standardni paket” integracija po svaku ekonomsku cenu. Tako se zemlja koja predstavlja istinsku poljoprivrednu velesilu, ima ogromno unutrašnje tržište i procesnu industriju u usponu, iznenada našla u opasnom političkom i ekonomskom procepu. “Naš plan je dalje širenje poslovanja, bez obzira na to da li će sporazum sa EU biti potpisan,” kaže Željko Erceg, direktor Agro Invest Ukrajina, kompanije koja u okviru MK Group posluje na tom tržištu već sedam godina. U intervjuu za B&F, Erceg objašnjava moguće implikacije približavanja EU na jednoj i pristupanja Ukrajine Carinskoj uniji sa Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom na drugoj strani, na rejting zemlje, investicionu klimu i uslove poslovanja kompanija.
10. Može li islandsko “ne” bankarima biti primer Evropi: Nemoj da ideš mojom ulicom
Oporavak islandske ekonomije nakon sloma izazvanog finansijskom krizom i najnovije mere – od “otpisa” članstva u EU i dugova građanima do zaokreta ka saradnji sa Kinom, mnogi mediji karakterišu kao autentičan model izlaska iz krize. Ali, većina ekonomskih analitičara ocenjuje da je takav model ne samo neprimenjiv u drugim evropskim zemljama već i da je veliko pitanje vodi li dugoročnijem uspehu – ili je, tek, puko preživljavanje do sledeće krize.
12: Mađarski izbori: Šta sve možeš kad si sam u Teksasu
Brišuća pobeda desničarskog Fidesa premijera Viktora Orbana bila je 2010. rezultat odluke birača da kazne njihove prethodnike. Uzrok očekivanog trijumfa te partije na predstojećim aprilskim izborima, koji prognozira većina analitičara, treba tražiti u zilotskom trudu u parlamentu neprikosnovene parlamentarne većine, u nastojanju da centralizuje političku i ekonomsku moć od vrha do dna vlasti i temeljno promeni zakonodavstvo tako da se zacementira na vrhu piramide. Usitnjena demokratska opozicija, razdirana liderskim sujetama i grehovima prošlosti tome nesumnjivo pomaže. Među biračima koji su odlučili da izađu na izbore, 48% su čvrsto opredeljeni glasači stranke na vlasti a 40% neodlučnog biračkog tela u nedoumici šta da uradi sa svojim glasačkim pravom.
Biznis
16. Kako čitati podatke o rekordnom rastu srpskog izvoza: Zašto moje belo nije tako belo?
Izvoz nam je prošle godine povećan najbrže još od 2006. godine, za preko 26% od januara do novembra, i pomogao da bitno umanjimo naš hronično veliki deficit tekućih transakcija platnog bilansa. Iako se po stopi nezaposlenosti i besparici čini da taj pozitivni trend nismo ni osetili, on je zapravo doprineo da dinar bude stabilan i da lakše plaćamo rate kredita. Koliko je naše dobro, zaista dobro? Češkoj, zemlji sa kojom možemo demografski da se uporedimo, pametno strateški postavljena državna politika donosi 14 puta veći izvozni rezultat ili, za nas nezamislivih, preko 150 milijardi dolara godišnje. Zašto je to tako?
20. Reforma inspekcijskog nadzora privrede: Bolje sprečiti nego lečiti
Bez jedinstvenog i sistemskog „krovnog“ zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor i sa oko 1.000 posebnih (sektorskih) zakona i podzakonskih propisa od kojih su neki napisani 90-ih godina prošlog veka, nadzor u privredi je teren sa mnogo tamnih mrlja. Kakvih, moglo se tokom prošle godine lako videti u pokušaju da se suzbije nelegalna trgovina rezanim duvanom na pijacama, gde nijedna inspekcija nije imala punu nadženost da se uhvati u koštac sa sivom ekonomijom. Novi Zakon o inspekcijskom nadzoru na koji se čeka skoro deset godina, trebalo bi da pomeri to pitanje s mrtve tačke. Kako, pitanje je javne rasprave.
22. Kako udaljene ruske oblasti privlače ulagače: Kazahstan? Ne, Tatarstan
Rusija je danas najveće tržište automobila u Evropi, do 2020. godine postaće najveće evropsko potrošačko društvo, a ako bruto domaći proizvod nastavi da raste ovim tempom (iako trenutno nevelikim), uskoro će se svrstati u pet vodećih svetskih ekonomija. To su tri razloga zbog kojih su mnogi ulagači već odavno spakovali kofere, tri gvozdena hleba i tri štapa na putu ka udaljenim predelima Rusije. U jednom izveštaju objavljenom krajem prošle godine, podelili su svoja iskustva.
Finansije
24. Fiat, srpsko-američke paralele: Da se nismo sreli, bilo bi drugačije sve
Američka akcija spasavanja Krajslera uz pomoć Fiata, koja je ovih dana dobila epilog stvaranjem multinacionalke FCA i privlačenje italijanskog proizvođača automobila u Kragujevac, predstavljaju primere državnog intervencionizma. Poreski obveznici u SAD koji su tim povodom ispraznili džepove, dobili su obračun troškova ove operacije, srpski još nisu. I jedni i drugi ostaće bez odgovora: da li bi drugačije bilo jeftinije?
26. Država, banke i dugovi preduzeća: Ministri su bivši, poslovi nisu
U ministarstvu privrede izvesna je personalna tehnička zamena ali ne i sudbina ideje bivšeg ministra Saše Radulovića da se izlaz za nagomilane dugove državnih preduzeća potraži kroz njihovo konvertovanje u uloge banaka.
28. Fenomen bitkoina: Mera sumnje
Više nego alternativa regularnim valutama, bitkoin je odlika duha vremena. Vremena kvarenja naravi i kvarenja novca, nepoverenja u postojeći sistem i njegove vrednosti i sumnji u vladajuće dogme.
Temat
33. Kako promeniti Zakon o radu: Triput misli, jednom seci
Sa ovako visokom i upornom nezaposlenošću, nijedan – ma kako striktan – zakon o radu neće radnike zaštiti od maltretiranja dela poslodavaca. Istovremeno, ni najfleksibilniji zakon neće učiniti preduzeća uspešnijim, niti osigurati privredni rast ako se ne pozabavimo sa 42 stavke po kojima Svetski ekonomski forum svrstava Srbiju na dno svoje liste globalne konkuretnosti, na kojem „proziva“ kako reformatorske tako i upravljačke kvalitete države i preduzetnika. To je ključ za novo kritičko prelistavanje radnog zakonodavstva, čijem bi menjanju više prijala postizborna jasnoća mišljenja.
38. Nebojša Matić, MikroElektronika: Naša država forsira razmaženost
Preduzeće MikroElektronika je prvo radno mesto njenog vlasnika i direktora Nebojše Matića, i svih zaposlenih u toj firmi. Zajednički im je kredo zapisan na kompanijskom sajtu: nama ne trebaju ljudi kojima treba posao, nama trebaju ljudi koji žele da rade. „To nije isto. Svima treba posao. A da li svi žele da rade? Ne baš. Mladim ljudima na fakultetu niko ne kaže da su neiskusni i da bi zato trebalo da rade ne puno, nego koliko god mogu – da bi naučili što više za što kraće vreme, i da bi, onda, mogli da zahtevaju i odgovarajuću platu“, kaže Matić u razgovoru o odnosu prema poslu u Srbiji i šta mogu biti zajednički interesi poslodavca i zaposlenih.
42. Preporuke MMF, evropski tripartitni pregovori i njihove pouke: Ubi me prejaka reč
Poverenje među pregovaračima – vladom, poslodavcima i sindikatima – predstavlja važniji faktor uspeha u uspostavljanju makro i mikro fleksibilnosti i podizanju produktivnosti od izbora metoda kojim će se doći do tog cilja. Ovo tvrde troje ekonomista MMF u analizi mera koje su vlade razvijenih zemalja primenile tokom krize. Ova je mudrost izmakla velikom broju administracija koje su – po cenu brutalnog kršenja institucija tripartitnog dogovaranja i razmišljanja o dobrobiti radnika, kako onih već zaposlenih tako i onih na birou – menjale radno zakonodavstvo.
44. Hoće li u Srbiji zaživeti radne fondacije: Otpremninom do novog posla
Ove godine bi, prema procenama, bez posla moglo da ostane više od 50.000 radnika u državnim firmama, kojima su obećane otpremnine, deo neisplaćenih zarada i povezivanje radnog staža. Ali, pitanje je da li će za te namene biti novca u budžetu a još je neizvesnije da li će „prekobrojni“ uspeti da nađu novi posao. Industrijski sindikat Srbije je kao jedno od rešenja za ponovno zapošljavanje kandidovao radne fondacije, koje su se u Austriji pokazale kao spasonosne u situaciji kad su se gasile velike kompanije.
46. Privatnost na radnom mestu: Ti si mi u krvi
Između razumnog procenjivanja osobina kandidata za posao i njegovog radnog učinka, i brutalnog nadzora nad najintimnijim trenucima zaposlenog na radnom mestu i van njega, u Srbiji nema ko da povuče crtu. “Većina važnih pitanja obrade ličnih podataka u oblasti radnih odnosa nije uređena zakonom već, suprotno Ustavu i zakonu, u najboljem slučaju, podzakonskim aktima”, kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. „Pristanak“ koji posmatrani vrlo često daju, je najčešće rezultat potpune neravnopravnosti u odnosu na poslodavca.
Intervju
48. Zoran Đukanović, od eseja do mirovne misije: Ne postoji usud Balkana
„Kultura je kao ptica feniks, umire i ponovo se rađa – na neočekivanim mestima, baš kao busen trave iz pukotine na asfaltu“, kaže u razgovoru za B&F Zoran Đukanović, poznati esejista i kulturolog. Dakle, nada u preporod kulture na prostorima Balkana još uvek nije nestala. Kadgod smo narcisoidno uvereni u svoju mitsku vrednost, tada smo najjadniji. Ali, kada se bez milosti i samosažaljenja zagnjurimo u vlastite paradokse, iz nas pokulja plamen autentičnosti.
Skener
52. Globalno zagrevanje i klimatski inženjering: Ne, to nije kul
Forsiranje privrednog rasta i globalno zagrevanje su budućnost, uprkos upozorenjima da je “planeta u ozbiljnoj opasnosti”. Ovo su rđave vesti za svet ali dobre za omanju garnituru klimatskih inženjera, koji su na skorašnjem ‘diskretnom’ sastanku u Oksfordu razmatrali načine za “popravljanje” globalnog termostata. Neka od tih rešenja, koja se razmatraju na najvišem političkom i naučnom nivou, kombinuju elemente drugorazredne naučne fantastike, tehnokratije i etičkog redukcionizma.
54. Organic Control System: Kako razviti novi posao u Srbiji
U Srbiji je teže biti „prvi u svom selu“ nego postići uspeh u svetu – glasi jedna od omiljenih definicija domaće poslovne klime. Nasuprot tome, subotičko preduzeće Organic Control System opredelilo se za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje u vreme kada, prema domaćoj evidenciji, ona nije ni postojala. Danas su na zvaničnoj listi sertifikacionih kuća za čiji kvalitet rada garantuje Evropska komisija.
56. Živeti od nakita: Nezvanična revolucija
Sudeći prema najprometnijim beogradskim ulicama i društvenim mrežama, u Srbiji se odigrala jedna nezvanična revolucija: demokratizacija nakita. Danas je moderno sve: nakit od konopca, žice, beolin gline, drveta, od raznih recikliranih materijala… Istovremeno, proizvodnja nakita je postala jedno od najpopularnijih pribežišta za popunu kućnog budžeta, bez obzira na profesiju, a nekima i jedina zarada.
Nove tehnologije
58. Službe bezbednosti i virtuelne zajednice: Video i druge igre
Vest da je NSA određenom broju svojih službenika naložila da se infiltriraju u zajednicu okupljenu oko igre World of Warcraft iznenadila je krajem prošle godine skoro sve koji o video igrama ne znaju gotovo ništa. Izuzetno popularan i jednako predvidljiv komentar na tviteru i širom blogosfere bio je da su mladi agenti prevarili svoje šefove kako bi i na poslu mogli da igraju svoju omiljenu igru. Istina je, kao i uvek, nešto složenija i – kao retko kada – daleko interesantnija
Nauka
60. Moderni spavači i pobuna biološkog časovnika: Još minut i “ubacujem u brzinu”
Glava kao kuća, ispred očiju koprena, oči se sklapaju, i nijedne razgovetne misli na vidiku – stručnjaci procenjuju da trećina stanovništva na planeti pati od ekstremnog dnevnog džet lega – odsustva sinhronizacije u telu čoveka, kada njegov unutrašnji “fiziološki“ sat nije u skladu sa spoljašnjim vremenom. Nekima se to dešava usled brze promene vremenskih zona u slučaju interkontrinentalnih letova, a gotovo svima, u blažem ili težem izdanju, gotovo svako jutro, kad između sporadičnog ućutkivanja sata, pokušavaju da odspavaju još samo koji minut duže.
Koktel
62. Pozorište i kritičko mišljenje: Ako vam je dobro, spustite zavesu
Vest je da se socijalna priča u naše živote vratila na velika vrata, ali ta vest tek treba da se proširi. Ona struji sa malih alternativnih scena na pozornice nacionalnih teatara gde, kako to kaže reditelj Kokan Mladenović „poput nojeva, glava zabodenih u pesak, pozorišni radnici u Srbiji skakuću u šarenom perju uveseljavajući ono malo preostale publike“, i najčešće dolazi iz unutrašnjosti gde pozorišne komade o beznađu, nasilju, ksenofobiji, diskriminaciji, zloupotrebi religije i korupciji, postavljaju ljudi koji veruju da „dobra umetnost ne treba da govori samo ono što ljudi žele da čuju“.
66. IT i potrošačka kultura: Budite kreativni, radite kako vam se kaže
Nekada je čovek morao da „kaže“ kompjuteru šta da radi, a danas je obratno – što je loše sa gledišta edukacije ali je dobro sa gledišta profita. Jer, tržište korisnika koji ne žele da se mentalno naprežu mnogo je veće od onoga na kojem kompjuter služi za kreativan rad.
68. Privatni muzeji u Srbiji: Zec je tu, šešir nemamo
U Srbiji ima 90 privatnih muzeja, hleba, pčela, starih zanata, kamena, lutaka, kočija, mađioničarske opreme, a moglo bi ih biti i mnogo više da lokalne zajednice imaju sluha da požrtvovanim vlasnicima neotkrivenih čudesnih zbirki ponude neki od praznih i napuštenih magacina i kasarni i krenu putem „kulturnog turizma“ koji će, prema procenama Svetske turističke organizacije do 2020. godine, biti jedan od pet najvažnijih segmenata ove industrije.
72. Etnomatematika i kulturno nasleđe: Tradicija nije obožavanje pepela nego prenošenje vatre
Folklorno nasleđe zasnovano je na intuitivnoj matematici, odnosno oblicima i metrici koji izražavaju i prenose znanje o svetu koji nas okružuje. Svi poznati ornamenti, počev od praistorije, sačinjeni su na osnovu 17 matematičkih šema koje su prisutne i u savremenom dizajnu – od pločnika kojima hodamo do kompanijskih logotipa.
74. Zašto su u sportu žene plaćene manje od muškaraca: Pod sjajem zvezda
Danas je na prste jedne ruke moguće nabrojati profesionalne sportove koji se igraju isključivo u muškoj ili ženskoj kategoriji. Pa ipak, u eri promovisanja rodne ravnopravnosti, samo su se veliki teniski turniri odlučili da daju jednake honorare igračima bez obzira na pol – i to ne bez gunđanja. Šta žene najviše deli od “muške” zarade: fizička konstitucija i izdržljivost, manji prihodi od takmičenja i reklama ili predrasude?
Komunikacije
76. Ofanzivni marketing, ateizam kao franšiza: Uspešan izvoz bezbožništva
Kontraverzna ideja o osnivanju ateističke crkve vešto je prodata medijima kao novi globalistički pokret za revitalizovanje humanističkih ideja među izolovanim ateistima. Osnivači „sekularnog ekumenizma“, međutim, ubrzo su počeli da se ponašaju poput multinacionalne korporacije – od izdavanja licenci za franšize širom sveta do traženja investitora i najava o komercijalnim uslugama, koje će obezbediti novac za funkcionisanje i širenje pokreta.
Print/Reprint
Novo čitanje firentinskog mislioca: Mogu li demokrate da uče od Makijavelija?
Kad današnje političke grabežljivce nazivamo „makijavelističkim“ cinicima, izgleda da pogrešno sudimo o Makijavelijevim ličnim pogledima i politici koji su bili mnogo složeniji, tvrdi u svom inovativnom čitanju njegovih dela politički teoretičar i profesor na čikaškom univerzitetu, Džon P. Mekormik.
Vremeplov
80. Gorštačka prošlost Mediterana: Fabrika ljudi za tuđe potrebe
Koreni mediteranske kulture nisu u ravnici, već u planini: utočištu seoskih republika, osinjem gnezdu za vreme neprijateljskih najezda, omiljenom skrovištu mitova i sujeverja, carstvu svežeg mleka i maslaca… Ali, planina brzo postaje prenaseljena za svoja bogatstva, i stoga je ona fabrika ljudi za ratove i poslove koje pokreću stanovnici ravnica – koji za gorštaka, često, nemaju ništa drugo do podsmeha i prezira.
Otisak meseca
82. Suvlasnici sopstvene egzistencije
Sistem kolektivnog vlasništva ili kraće ESOP, nastao je 1956. godine u Americi tokom krize zbog uvoza jeftinog čelika iz Azije i propadanja brojnih metalskih kompanija u SAD. Idejni tvorac je Luis Kelso, profesor ekonomije i finansijskog prava koji je pod uticajem tada atraktivnog talasa učešća u upravljanju došao na ideju kako angažovati radnike da preuzmu sudbinu, dakle i vlasništvo i rizik, u svoje ruke te izbegnu gubitak posla. U najkraćem, država bi, u kompanijama kojima preti nestajanje, umesto da plaća naknadu za nezaposlene, novac usmerila u beneficiranje kamata na komercijalne kredite za otkup fabrike od strane radnika i oslobodila radnikeakcionare dela poreza..