Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 21. januara je jednoglasno izabrao dosadašnjeg vršioca dužnosti Tatjanu Babić za direktora Agencije. Babićeva koja radi u Agenciji od 2010, kao prioritet je najavila nastavak rada na izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i izradu nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Prema njenim rečima, Agencija će pokušati da u okviru tih izmena izdvejstuje povećanje nekih svojih ovlašćenja, a predlog izmena zakona može se očekivati u februaru. Babićeva svojim integritetom i iskustvom treba da doprinese da Agencija, izmedju ostalog, unapredi svoju ulogu u suzbijanju korupcije i stekne veći ugled u javnosti.
Euractiv
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je da je, prema prelimiranim procenama, u prošloj godini u regionu u kom deluje investirala 8,7 milijardi evra u rekordnih 388 projekata. Na Zapadnom Balkanu evropski kreditor je prethodne godine finansirao 64 projekta sa ukupno 663 miliona evra nakon 65 projekata i 987 miliona evra u 2011. godini. U saopštenju EBRD navodi se da je kreditor zahvaljujući profitu u 2012. godini „dobro opremljen“ da i ove godine pomogne zemljama u tranziciji da se pripreme za ekonomski oporavak.
Češka opoziciona levica nije 17. januara našla dovoljnu podršku u Poslaničkom domu českog parlamenta da zbog kontroverzne amnestije obori vladu premijera Petra Nečasa. Povod za glasanje o poverenju vladi je bila amnestija zatovrenika kojom je češki predsednik Vaclav Klaus zaustavio krivično gonjenje nekih od najvećih prevaranata i korupcionaša, što je izazvalo ogročenje u češkoj javnosti.
U dijalogu premijera Srbije i Kosova u Briselu je postignut dogovor o privremenom rešenju za carinu i dažbine na severu Kosova koje bi se uplaćivale u poseban fond za razvoj severa, a pokrenuto je i pitanje institucija u tom delu Kosova, saopšteno je 18. januara posle sastanka u Briselu. Razgovori će se nastaviti u februaru, a cilj Vlade Srbije je da do aprila, kada će biti podnet izveštaj Savetu EU, ostvari napredak pre svega u vezi sa „paralelizmom institucija“ na severu Kosova. Napredak u dijalogu s Prištinom bi omogućio da izveštaj Evropske komisije i visoke predstavnice EU koji se očekuje na proleće bude pozitivan, što bi otvorilo vrata dobijanju datuma za početak pregovora o članstvu.
Ambasador Islanda u Briselu demantovao je navode da su pregovori te zemlje o pristupanju Evropskoj uniji propali i pojasnio da će „teže teme“ u pregovaračkom procesu, poput ribarstva, koje je glavna islandska industrija, biti „na čekanju“ do okončanja predstojećih izbora. Istovremeno će teći pregovori o manje spornim poglavljima. Pregovore o ulasku u EU Island je počeo 2010. godine.
Službe za zapošljavanje Nemačke i Srbije potpisale su 17. januara u Beogradu sporazum na osnovu kojeg će medicinski radnici iz Srbije moći da se zaposle u Nemačkoj. Dogovoreno je zapošljavanje 250 radnika za zdravstvenu negu u bolnicima i domovima za stara lica u Nemačkoj, a prvi će otići u aprilu. Procene Evropske komisije su da će do 2020. u EU nedostajati 590.000 medicinskih sestara, što je 14% potrebnog broja.
Tri pesticida koja se koriste u mnogim zemljama u svetu za zaštitu useva predstavljaju rizik za pčele, zaključuje se u istraživanju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), u kome se, medjutim, njihova upotreba ne dovodi u vezu sa propadanjem kolonija pčela. EFSA je saopštila da zbog nepotpunih podataka nije mogla da proceni rizike u nekim slučajevima upotrebe pesticida. Proizvodjači pesticida uglavnom ističu da su nalazi te evropske agencije neodredjeni i da ne pružaju osnovu za osporavanje dozvola za sporne proizvode.
Evropski parlament odobrio je oštriju regulativu za agencije za utvrdjivanje kreditnog rejtinga kojom se doprinosi povećanju transparentnosti i uvodi ograničena odgovornost agencija. Parlament se izjasnio za strožu regulativu o rejting agencijama u želji da doprinese povećanju stabilnosti finansijskog tržišta. Vodeće svetske agencije za utvrdjivanje kreditnog rejtinga su Standard i Purs (Standard & Poor’s), Mudis (Moody’s) i Fič (Fitch) koje zajedno drže 95% tržišta.
Gradjanima Evropske unije kriminalci ukradu milijardu i po evra godišnje sa debitnih i kreditnih kartica a kradje su najčešće u inostranstvu, posebno u SAD, gde neki bankomati ne zadovoljavaju u punoj meri globalne standarde bezbednosti. Ipak, kako se ocenjuje u novom izveštaju Evropske policijske agencije Europol, kradje sa platnih kartica su poslednjih godina u padu zahvaljujući tehnologiji koja je povećala bezbednost transakcija. Broj platnih kartica u EU premašio je 726 miliona a vrednost bezgotovinskih transakcija sa karticama veća je od tri hiljade milijardi evra.
Troškovi za zdravstvene usluge u centralno-istočnoj Evropi imaju katastrofalan efekat na siromašnija domaćinstva, utvrdilo je istraživanje Evropske komisije. Za reformu u zdravstvu je naročito poguban sistem podmićivanja zdravstvenih radnika za usluge koje inače ne treba da se plaćaju. Udeo pacijenata koji neformalno plaćaju za kućnu posetu lekara ide od 7% u Poljskoj do 36% u Ukrajini. Gotovo polovina svih pacijenata u Litvaniji i Rumuniji plaća prilikom prijema u bolnicu, a u Poljskoj više od 16%. Srbija je navedena kao primer i formalnog i neformalnog plaćanja, i to najviše indirektnog kada pacijent sam mora da donese medicinski materijal.