Euractiv

Premijeri Srbije i Hrvatske Ivica Dačić i Zoran Milanović potvrdili su 16. januara u Beogradu spremnost dve zemlje da rešavaju otvorena pitanja a sam njihov susret trebalo bi da predstavlja početak otopljavanja odnosa nakon meseci koje su obeležile napetosti. Milanovićeva poseta pozdravljena je u Beogradu i Zagrebu, a analitičari ocenjuju da je do nje moralo doći i ranije. Saradnja u regionu i dobrosusedski odnosi su važan element evropskih integracija, a Milanović je izrazio podršku Srbiji na putu ka EU, istakavši da to nije „fraza“ već da je to u interesu Hrvatske.

Opširnije…

Članice EU, iako podržavaju intervenciju u Maliju, uglavnom se drže po strani, prepuštajući operaciju Francuskoj, koja medjutim traži pomoć svojih partnera. Poslanici Evropskog parlamenta su u raspravi 15. januara oštro kritikovali članice EU zbog inertnosti a na meti kritika se našla i EU zbog neodlučnosti. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) je u obraćanju u Evropskom parlamentu zahvalila Francuskoj na naporima koje preduzima ali se uzdržala od obećanja o dodatnom angažovanju EU kako bi se pomoglo Parizu. U središtu napora EU je uspostavljanje misije koja bi obučila vojsku Malija dok je nekoliko članica EU obećalo Francuskoj logističku pomoć u operaciji protiv islamskih ekstremista na severu Malija.

Opširnije…

Registracija novih automobila u Evropskoj uniji u prošloj godini je smanjena za 8,2%, na 12,05 miliona, što je najmanji broj od 1995. godine, objavilo je Evropsko udruženje proizvodjača automobila. Rast novih registracija na vodećim tržištima EU zabeležen je jedino u Velikoj Britaniji, za 5,3% u poredjenju sa 2011. godinom, dok je dvocifren pad prodaje kola registrovan u Španiji, Francuskoj i Italiji. Četvrtinu novih registracija u 2012. pokrili su Folksvagenovi automobili.

Opširnije…

Organizacija za promovisanje demokratije i ljudskih prava Fridom haus (Freedom House, FH) svrstala je države balkanskog regiona medju delimično slobodne i slobodne zemlje u najnovijem izveštaju o političkim pravima i slobodama. Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Srbija i Slovenija su slobodne države, a Bosna i Hercegovina, Kosovo i Makedonija delimično slobodne, pokazuje izveštaj te nevladine organizacije. U Zapadnoj Evropi samo je jedna zemlja delimično slobodna a sve ostale su slobodne dok je u centralnoj i istočnoj Evropi i evroazijskom regionu 13 zemalja potpuno, devet delimično slobodno a sedam neslobodno.

Opširnije…

Odlazak poznatog evroskeptika, češkog predsednika Vaclava Klausa, otvoriće novo poglavlje u odnosu zemlje sa EU bez obzira ko će ga naslediti u završnici predsedničkih izbora 25. i 26. januara, piše češki Euraktiv. U drugom krugu izbora naći će se socijaldemokrata i bivši premijer Miloš Zeman kao i ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg nakon što su u prvom krugu dobili najviše glasova od devet kandidata. Obojica su manje više poznata srpskoj javnosti: Zeman je bio na čelu vlade koja je dala saglasnost za bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, ali istupa vrlo oštro protiv nezavisnog Kosova, dok i Zeman i Švarcenberg snažno podržavaju integracije Srbije u EU.

Opširnije…

Srbija je od septembra 2008. do juna 2011. godine usvojila većinu važnih zakona koji regulišu nadležnosti državnih aktera u sektoru bezbednosti. Ipak, neki važni zakoni nisu doneti, a postojeći su neusaglašeni. Dometi unutrašnje kontrole su ograničeni što zbog nedovoljnih resursa, što zbog dominacije kulture neprijavljivanja nezakonitog rada kolega, navodi se u Godišnjaku reforme sektora bezbednosti za 2012. godinu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). U parlementarnoj kontroli nije ostvaren napredak, a i sudska kontrola je nedelotvorna. Gradjani i dalje ne mogu da se informišu o tome kako bezbednosni sektor troši novac poreskih obveznika, dok je transparetnost u radu nešto bolja nego pre 2008. godine.

Opširnije…

Britanski premijer Dejvid Kameron (Cameron) konačno će 18. januara predstaviti svoje vidjenje budućih odnosa Velike Britanije i EU, odnosno kako bi oni trebalo da se preoblikuju. U načelu Kameron smatra da je Britaniji mesto u EU, ali da bi trebalo da povrati neke nadležnosti od Brisela. U okolnostima krize u zoni evra i reformi koje ona nameće, u Britaniji samo još više jača evropskepticizam i pokreće pitanje redefinisanja odnosa. Medjutim, čelnici britanske privrede i opozicioni laburisti upozoravaju da bi udaljavanje od Unije moglo da nepovoljno utiče na britansku privredu i priliv investicija i da naškodi položaju Britanije u svetu.

Opširnije…

Francuski grad Marsej 12. januara je i zvanično preuzeo titulu Evropske prestonice kulture u 2013. godini, dok će se ceremonija u drugoj ovogodišnjoj prestonici, slovačkim Košicama, održati 19. i 20. januara. Od 1985. godine kada je pokrenuta ova inicijativa, više od 45 gradova ponelo je ovu laskavu titulu, a od 2011. godine biraju se dve prestonice, i to po jedan grad iz dve zemlje članice. Ove godine bi trebalo da se usvoji predlog Komisije po kome bi i državama kandidatima bilo omogućeno da kandiduju svoje gradove za perod nakon 2019.godine.

Opširnije…

U Evropskoj uniji nešto više od polovine preduzeća, 53%, prijavilo je da je uvodilo inovacije u periodu izmedju 2008. i 2010, pokazuju podaci koje je objavila evropska statistička služba Eurostat. Prema tim podacima, Srbija ne zaostaje mnogo za evropskim prosekom, sa 51,7% preduzeća koja su u tom periodu uvodile inovacije da bi unapredile usluge, proizvode, proizvodnju, organizaciju, marketing ili druge segmente poslovanja. U EU po inovacijama u preduzećima prednjače Nemačka, Luksemburg i Belgija, dok su Bugarska i Poljska na začelju.

Opširnije…