Trendovi

12. KO ĆE SPAŠAVATI BUDŽETE FRANCUSKE I VELIKE BRITANIJE: Između duga i uličnih nemira
Budžetski deficiti Francuske i Velike Britanije postaju neodrživi, pa se postavlja pitanje ko će ih spašavati ukoliko vlasti ne uspiju staviti rastući dug pod kontrolu. U Parizu i Londonu sa zavišću gledaju na Japan čiji je dug dostigao 235 posto BDP-a, ali još nisu propali.

14. AFERA OKO HOLANDSKOG PROIZVOĐAČA ČIPOVA: Žrtva će biti Evropa, a ne Kina
Ekonomski i politički triler oko odluke holandske vlade da po američkom nalogu preuzme od kineskog vlasnika kontrolu nad proizvođačem čipova „Neksperija“, direktna je posledica ekonomskog rata SAD protiv Kine. Holandija je još jednom dokazala da je američki „trojanski konj“ u Evropskoj uniji, a na duži rok žrtva američke politike neće biti Kina, već Nemačka i cela Evropa, upozorava nemački ekonomista Jens Berger.

18. BUDUĆNOST DOMAĆE PRIVREDE: Previše zavisna od svetske vetrometine
Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja. Sistemske slabosti dovele su do prekomernog oslanjanja na strane investicije, dok su istovremeno domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi. Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, upozoravaju stručnjaci.

22. POZICIJA SRPSKIH PREDUZETNIKA IZ REGIONALNE PERSPEKTIVE: Istrajni, prilagodljivi i najviše se oslanjaju na sebe
Većina preduzetnika u Srbiji i širem regionu očekuje rast i nastavlja ulaganja u modernizaciju poslovanja uprkos povećanju operativnih i troškova radne snage i riziku od pada tražnje usled geopolitičke nestabilnosti. Pri tome, većina planira finansiranje razvoja iz sopstvenih sredstava, pokazuje EY Preduzetnički barometar za 2025. godinu, koji po prvi put objavljuje rezultate istraživanja u 16 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. To omogućava jedinstvenu analizu pozicije srpskih preduzetnika u širem regionalnom kontekstu.

26. PRODUKTIVNOST RADA U SRBIJI: Težak rad nije uvek i pametan
U poređenju sa Srbijom, radnici u Evropskoj uniji rade u proseku pet sati kraće, za naknade koje su po satu veće tri do 3,5 puta, ali su zato po času rada produktivniji 4,2 puta. Poljoprivreda EU je produktivnija 8,7 puta, a IT sektor tri puta, u Irskoj čak 12 puta u odnosu na Srbiju. Razlika u zaradama između Srbije i Evropske unije se smanjuje a jaz u produktivnosti povećava, što domaću privredu čini sve nekonkurentnijom. Ključni problem je u načinu na koji se radi, naročito u državi.

28. UTICAJ CBAM NA IZVOZ ČELIKA, ALUMINIJUMA, ĐUBRIVA I CEMENTA: Troškovi će rasti, ali ne dramatično
Usled promene mehanizma za prekogranično usklađivanja cene ugljenika (CBAM) od naredne godine, troškovi izvoza iz Srbije na tržište EU bi do 2030. mogli u proseku da porastu 15-20% za gvožđe i čelik, 10-15% za đubriva, oko 5% za aluminijum i čak 50% za cement jer se ovaj proizvod najmanje izvozi. Ipak, za razliku od energetike, konkurentnost ovih sektora koji snabdevaju domaću privredu strateškim sirovinama neće biti drastično ugrožena, a može se dodatno ublažiti ubrzanim ulaganjima u dekarbonizaciju.

32. OBRAZOVANJE I EKONOMSKA AKTIVNOST DOSELJENIKA IZ INOSTRANSTVA: Poslodavci „sa strane“ obrazovaniji od domaćih
Migranti i povratnici iz inostranstva čine oko 14% ukupnog stanovništva Srbije, pri čemu je migranata dvostruko više od povratnika i u proseku su mnogo mlađi. Iako najviše doseljenih u obe grupe radi za druge, veći je udeo onih koji osnivaju svoje firme ili su preduzetnici u odnosu na ostale stanovnike u našoj zemlji. Doseljeni iz inostranstva čine petinu poslodavaca u domaćoj privredi, među kojima je migranata preko dva puta više nego povratnika. Poslodavci koji su se doselili ili vratili u Srbiju u proseku su obrazovaniji u odnosu na ostale vlasnike firmi, a izuzetak od pravila su visokoobrazovane žene koje su jednako zastupljene na obe strane.

34. SANKCIONISANJE PRIVREDNIH PRESTUPA Muke sa zastarelim zakonom
Pojedine države u regionu ukinule su privredni prestup kao kazneno delo, ali Srbija to nije učinila. O ovoj vrsti kaznenih dela retko se govori u javnosti, uprkos brojnim problemima u pravilnoj primeni propisa koji se zasnivaju na zakonu donetom još u doba SFRJ i činjenici da broj osuda za privredne prestupe nije zanemarljiv, kao ni zaprećene kazne.

38. PREVENTIVNA ULOGA PORESKE UPRAVE: Poreznik kao savetnik
U zemljama sa razvijenim poreskim sistemom postoji institut postizanja dogovora sa poreskom upravom, koji poreskim obveznicima obezbeđuje pravnu sigurnost, a poreskim upravama efikasniju naplatu poreza. Kada bi Poreska uprava u Srbiji aktivnije učestvovala u savetovanju privrednika, to bi omogućilo veći obuhvat kontrole i imalo bolji učinak na transparentnost poslovanja poreskih obveznika nego sprovođenje pojedinačnih kontrola.

40. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I TRANSFORMACIJA PRIVREDE: Revolucija ili zlatna groznica?
AI trenutno najviše doprinosi rastu u sektorima koji zavise od brzih odluka i personalizovanih usluga, ali većina njenih primena i dalje se nalazi u ranoj fazi razvoja. Napredne sisteme trenutno koriste uglavnom najveće kompanije, dok jeftinije alternative za manje firme često nisu dovoljno pouzdane i stvaraju dodatne troškove.

44. POSLOVNA I FINANSIJSKA TRANSFORMACIJA: Pametnije korišćenje vremena, više kreiranja vrednosti
U vremenu kada stagnacija nije opcija, transformacija poslovanja je put ka otpornosti, efikasnosti i održivom rastu. Moderne finansije povezuju informacije, tehnologiju i strategiju, pretvarajući ih u pokretač transformacije.

48. ZAŠTO JE DATA GOVERNANCE VAŽAN ZA SVAKU KOMPANIJU: Da li mi upravljamo podacima, ili podaci upravljaju nama?
U vremenu kada se tržište menja iz dana u dan, Data Governance nije tehnički detalj – to je osnova poslovanja. Kao što ne biste gradili kuću bez temelja, tako ni digitalnu budućnost ne možete graditi bez uređenih podataka.

Sektorske analize privrede

52. Poljoprivreda – tabele
53. PROTIVUREČNE PROGNOZE O OPORAVKU POLJOPRIVREDE: Krajnji rezultati nejasni, ali je jasno da cene rastu
Slabiji rezultati u biljnoj proizvodnji, naročito u ratarstvu, bili su glavni uzrok što je poljoprivreda 2024. završila u minusu. Ove godine, prognoze o tome kakva će biti poljoprivredna sezona bitno se razlikuju. Nasuprot nejasnim krajnjim rezultatima, kristalno je jasno da cene i dalje rastu, a voće obara sve rekorde.

56. Energetika i rudarstvo – tabele
57. NESTABILAN RAST U ENERGETICI I RUDARSTVU: Hidroelektrane podbacile, lignit prebacio
Proizvodnja energije bila je u minusu od avgusta prošle do avgusta ove godine, najviše zbog loše hidrologije, a delom i zbog Rafinerije NIS-a, čija je poslovna aktivnost pala usled sankcija SAD. Proizvodnja u rudarstvu ove godine stabilizovala se na nivou koji je za 5,5% do 6% iznad prošlogodišnjeg proseka. Eksploatacija uglja u avgustu 2025. porasla je međugodišnje za 22,1%, čemu je doprinela veća proizvodnja lignita.

60. Građevinarstvo i građevinski materijali – tabele
61. PAD GRAĐEVINSKIH AKTIVNOSTI: A sada, nizbrdo
Građevinarstvo se od „zidara“ privrednog rasta u Srbiji tokom prethodnog perioda ove godine zaljuljalo, sa prognozama da će upravo pad građevinskih aktivnosti u dobroj meri „kumovati“ skromnom povećanju bruto domaćeg proizvoda. Šta mogu biti neki od ključnih problema u ovom važnom sektoru za domaću privredu, govore i podaci da skoro tri četvrtine građevinskih firmi finansira poslovanje iz sopstvenih izvora, dok među najuspešnijima ubedljivo dominiraju strane kompanije.

64. Prehrambeni proizvodi – tabele
65. PREHRAMBENA INDUSTRIJA IMA MALE ŠANSE ZA RAST 2025: Teško do sirovina, još teže do tržišta
Za razliku od 2024. kada je zabeležila rast proizvodnje, prehrambena industrija je 2025. započela u minusu sa izgledima da blago poboljša rezultate do kraja godine. Tokom prvih šest meseci tekuće godine, proizvođači i dalje ostvaruju suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali se on tanji iz godine u godinu, zbog sve oskudnije sirovinske baze i oštre inostrane konkurencije. Novi proizvod je teško plasirati na tržište, naročito kada domaća firma postane prevelika za male trgovce, a i dalje je premala za velike trgovinske lance.

70. Proizvodnja pića – tabele
71. PROIZVOĐAČI PIĆA DRUGI NAJVEĆI IZVOZNIK U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI: Otrežnjena Srbija
Proizvođači pića su 2024. imali drugi najveći rast izvoza u prehrambenoj industriji i ostvarili su suficit od 277 miliona evra, a veći izvoz od uvoza ova delatnost beleži i u prvih šest meseci 2025. Međutim, gledano prema kategorijama pića, poslovni rezultati se bitno razlikuju, a uočljivo je da na domaćem tržištu posebno raste tražnja za vodom.

74. Trgovina na veliko i malo – tabele
75. TRGOVCI IZMEĐU RASTUĆIH TROŠKOVA I OGRANIČENIH PRIHODA: Što ste zaradili, zaradili ste
Sektor trgovine na veliko i na malo zabeležio je prošle godine rekordnu dobit od 1,9 milijardi evra. Ali, ove godine poslovanje je neizvesnije jer je na snagu stupila uredba koja ograničava marže osnovnih namirnica, za koju trgovci tvrde da ih vodi u gubitak, dok vlast obećava da će time smanjiti inflaciju i zaštititi standard građana. Ekonomisti ocenjuju da će ovakva intervencija države na tržištu imati više negativnih nego pozitivnih rezultata.

80. Farmacija – tabele
81. VREDNOST FARMACEUTSKOG TRŽIŠTA RASTE, ALI NE I ULAGANJA U ISTRAŽIVANJA: A za razvoj – ako nešto ostane
Očekuje se da će vrednost tržišta lekova u Srbiji porasti sa prošlogodišnjih 1,85 milijardi evra na skoro 2,1 milijardu ove godine. Rastu najviše doprinose lekovi koji se izdaju na recept, a najveći potrošači su bolnice, u čijoj nabavci dominiraju citostatici za lečenje raka. Iako domaće farmaceutsko tržište vrednosno raste, proizvodnja pada, spoljnotrgovinski deficit se povećava iz godine u godinu, dok je svega 17% ukupnih ulaganja u 2025. izdvojeno za istraživanja i razvoj.

86. Metalska i elektro industrija – tabele
87. ZA METALSKU I ELEKTROINDUSTRIJU DOLAZE TEŽI DANI: Carine i kvote postavljaju rampu
Proizvodnja u svim delatnostima metalske i elektroindustrije povećana je 2024. godine u odnosu na prethodnu, izuzev u proizvodnji mašina i opreme. Ove godine rezultati će biti lošiji pod pritiskom američkih carina, novih zaštitnih mera EU na uvoz proizvoda od čelika, ali i globalnih dešavanja koja izazivaju nestabilnost tržišta.

90. Motorna vozila – tabele
91. KUDA IDE AUTOINDUSTRIJA SRBIJE: U rikverc
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra prošle godine, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu. Poseban problem je kriza u nemačkoj autoindustriji, donedavno našem glavnom partneru u ovom sektoru. Zbog lošeg poslovanja, veliki evropski proizvođači sve manje ulažu u inovacije i zato dodatno zaostaju za konkurencijom iz Kine, a sve to se preliva i na naše tržište.

96. Guma i plastika – tabele
97. PROIZVOĐAČI GUME I PLASTIKE I DALJE BELEŽE RAST ALI TRAŽE NOVA TRŽIŠTA: Izvoz gume obezbedio suficit celoj grani
Recesija u evropskoj autoindustriji, kao i veće carine SAD, primoraće domaće proizvođače gume i plastike da eventualni manjak probaju da nadoknade na drugim tržištima. U međuvremenu, ta industrija i dalje beleži rast. Za osam meseci 2025. imala je rast od 20,1%, a u prošloj godini bila je veća 16,4% nego 2023. godine.

100. Turizam i ugostiteljstvo – tabele
101. POSLEDICE EKONOMSKE I POLITIČKE KRIZE U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU: Opšta nesigurnost koči poslovanje
Devizni priliv od turizma u Srbiji premašio je 2,8 milijardi evra 2024. godine. Međutim, od januara do avgusta 2025. broj turista je smanjen za 1,9% u odnosu na isti period prošle godine, a broj noćenja za 3,2%. Promet ugostitelja u prvih šest meseci porastao je za 7,6% u odnosu na isti period lane, ali su njihove cene ovog juna bile za 9,2% veće nego prošlog. Istovremeno, YUTA saopštava da je broj putovanja preko turističkih agencija 2025. opao između 5 i 7%, a jedan od najbitnijih razloga za to je opšta nesigurnost u zemlji, kažu upućeni u ovo tržište.

104. Informacione tehnologije – tabele
105. KOLIKO AUTSORSING KOŠTA SRPSKI IT: Fabrika za tuđe ideje
Iako je autsorsing u izvozu IKT usluga doneo Srbiji stabilnost, zaposlenost i milijarde evra, ovakav model istovremeno ograničava njen tehnološki potencijal. Razvoj sopstvenih IT proizvoda mogao bi udvostručiti prihode, ali zahteva ulaganja, strpljenje i spremnost na rizik.

110. Telekomunikacije – tabele
111. OKASNELA MODERNIZACIJA TELEKOMUNIKACIONOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Preuzimanje SBB-a i trasiranje puta za 5G mrežu
Globalne telekomunikacione usluge zabeležile su prošle godine rast iznad očekivanja, dok će u 2025. niža inflacija i povećani troškovi poslovanja očito sputati veću potrošnju. Na domaćem tržištu ove godine je kulminirala borba za kontrolu medijskih sadržaja, što je trasiralo put ka okasnelom razvoju 5G mreže.

116. Banke – tabele
117. BANKAMA IDE TOLIKO DOBRO DA SE NI NE TRUDE DA PROŠIRE POSLOVANJE: „Medeni mesec“ ne posustaje
Drugu godinu zaredom bankarski sektor se protegao i po dužini i po širini, ostvarujući rekordne rezultate poslovanja. Ovom učinku doprinele su i dalje povišene kamate, skromna cena depozita i nezajažljivi tarifnici banaka kada su u pitanju naknade i provizije. Ovdašnjim bankama poslednjih godina ide toliko dobro da se i ne trude da diversifikuju poslovanje.

124. Osiguranje – tabele
125. OSIGURAVAČI U PLUSU I OVE GODINE: Raste premija, ali rastu i štete
Tokom prvih šest meseci, ukupna premija društava za osiguranje porasla je 9,8% u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši 97,6 milijardi dinara. Rast premije je rezultat većeg broja ugovora, ali i poskupljenja pojedinih polisa i promenjenih uslova osiguranja. Rastu i štete, i to najviše kod motornih osiguranja i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, ali je profitabilnost sektora zadovoljavajuća. U Narodnoj banci Srbije najavljuju da rade na novim propisima za osiguravače.

Osećajna ekonomija

130. PROVODADŽIJE PONOVO U MODI: Prava ljubav ne pita za cenu
Dok ceo svet prebrojava koliko profesija će završiti na otpadu pred najezdom veštačke inteligencije, stare dobre provodadžije su ponovo u modi i posao im odlično ide. Profesionalci koji rade za najbogatije mušterije naplaćuju svoje usluge od 150.000 do 500.000 dolara po klijentu, sa obrazloženjem da je pravu ljubav veoma teško naći i zato je ona investicija a ne trošak. Pored toga, provodadžije se žale da neto platežni samci mogu da budu izuzetno naporni, naročito revizori iz „velike četvorke“ i IT bogatuni.

Vremeplov

134. HAPŠENJA PRIVREDNIKA U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI: Družba je družba, a služba je Služba
Socijalistička Jugoslavija se u više navrata razračunavala sa nepodobnim privrednicima, a najmasovnija hapšenja odigrala su se u prvoj polovini sedamdesetih, kada je pokrenuta borba protiv „tehnomenadžera“. Formirane su „crne liste“ firmi sa kojima ostala domaća preduzeća nisu smela da posluju. Na listi „za odstrel“ bilo je najviše firmi iz Slovenije, Srbije i Hrvatske. Među optuženim privrednicima našli su se i dojučerašnji saradnici Službe državne bezbednosti, koji su postali „moralno nepodobni“ kada je partija politički pročistila i kadrove zadužene za bezbednost.

BIZNIS TOP 2024/25 liste najvećih preduzeća u Srbiji:

138. Po dobiti
142. Po poslovnom prihodu
146. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)

Чланак Biznis Top 2024/2025 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

11. Svetska privreda u 2025. godini: Mrka kapa
Gledajući projekcije MMF-a o rastu svetske privrede u ovoj godini, postaje jasnije šta se iz brda valja kada Fond obećava preduzećima „globalnu prekretnicu“ i „kretanje kroz promenljivi pejzaž“, a trgovini „resetovanje arhitekture“. Ukratko – mrka kapa.

14. Finansijski protekcionizam: Tuđe hoćemo, svoje ne damo
Globalizacija jeste u principu izbrisala nacionalne granice i omogućila globalna preuzimanja kompanija po principu „velika riba guta malu“, pri čemu su se države uglavnom sklonile u stranu ne miješajući se previše u ove „zakone džungle“. Osim kada je riječ o velikim igračima u finansijskom sektoru.

16. Povezivanje platnih sistema Rusije i Irana: Ljubav rođena pod sankcijama
U trenutku kada EU razmatra isključenje 20 ruskih banaka iz SWIFT-a u okviru novog paketa sankcija, Rusija i Iran su otpočeli drugu fazu u povezivanju svojih platnih sistema. Ovaj brak iz računa ima za cilj da ubrza proces dedolarizacije, podstakne razvoj međusobne trgovine i turizma i da obezbedi što veću finansijsku nezavisnost od posledica zapadnih sankcija koje su nametnute obema državama.

20. Ekonomija zlatnih viza: Bogataši moji, gde ste?
Donald Tramp je čvrsto rešio da u ime Amerike na prvom mestu preostalom svetu preotme i bogataše, najavivši novi program zlatne vize za ekspresno sticanje američkog državljanstva. Glavni uslovi za potencijalne kandidate su da imaju toliko novca da ne znaju šta će s njim i da vole Ameriku, a tu ljubav će dokazati tako što će za Trampovu zlatnu vizu platiti pet miliona dolara. Stručna javnost u SAD nije oduševljena tom idejom, imajući u vidu da su drugim državama ovakvi programi doneli više štete nego koristi.

22. Kako će se protekcionizam odraziti na srednju Evropu i Balkan: Skrivene pretnje opasnije od onih o kojima se priča
Najnovije zaoštravanje trgovinskog rata, jasno je pokazalo koliko postkomunističke zemlje u Evropi, uključujući i Srbiju, imaju skroman izvoz u SAD, bilo da je reč o direktnom plasmanu robe, ili indirektnom kroz lance snabdevanja. Izuzetak su samo pojedini sektori, poput elektronske, automobilske i farmaceutske industrije. Iako se najviše govori o posledicama protekcionizma na izvoz, strah potrošača od rasta inflacije, pad investicija i dalje geopolitičke tenzije koje bi ugrozile alternativne izvore finansiranja za ovaj region, mogu imati skriveni ali trajniji uticaj na lokalnu privredu, zaključuju u Narodnoj banci Srbije.

24. Ove godine još oštrija kontrola deviznog poslovanja: Sada i Narodna banka Srbije može da izriče novčane kazne
Na osnovu Zakona o deviznom poslovanju, za kršenje propisa iz oblasti deviznog poslovanja sada i Narodna banka Srbije može da izriče novčane kazne kao administrativne sankcije. Evidentno je da se predviđaju strože sankcije za lica koja krše propise, bilo da je reč o prekršajima ili da novčanu kaznu izriče NBS. Takođe, određene radnje koju su nekada bile dozvoljene sada se zabranjuju i za njih se predviđaju stroge novčane kazne.

28. Uticaj američkih carina na domaće privatne investicije: Između Trampa i lokalnih kartela
Domaća privatna ulaganja su opadala i pre „Trampa 2.0“, zbog ekonomske politike koja u korist političko-privrednih kartela cedi bogatstvo zemlje, ocenjuju ekonomisti. Privrednici kažu da su domaće investicije sada potpuno zaustavljene, jer svi čekaju da vide šta će biti. „Pričao sam sa poslovnim ljudima iz Evrope, svi smo u strahu i pitamo se da li je neko obukao ludačku košulju“, opisuje aktuelnu situaciju jedan domaći preduzetnik.

30. Koliko je poreska politika podsticajna za domaća ulaganja: Kao kamen oko vrata
Strani investitori u čija jedra je država godinama duvala i za koje je prilagođavala poreske podsticaje i beneficije prilično su izneverili budžetsku kasu, jer su u prva tri meseca direktne strane investicije prepolovljene na svega 704 miliona evra. Sve glasniji zahtevi da se privredna politika vrati domaćim izvorima kapitala i novom modelu rasta nameću ključno pitanje – kako će država da pomogne u tome? Jer lokalna privreda vapi za investicionim ciklusom koji mora biti praćen ozbiljnim poreskim ustupcima.

34. Oporezivanje prihoda od dividendi: Kako da ne izgubite na porezu ono što zaradite od dividendi?
Prihodi od dividendi mogu doneti i dodatne uštede, ili makar umanjiti dodatne troškove ako se poreski pravilno optimizuju.

36. Upravljanje imovinom u Srbiji: Glavne prilike za unapređenje ponude
U situaciji kada svet potresaju inflacija, politička i ekonomska neizvesnost, efikasno upravljanje imovinom postaje ključno za očuvanje finansijske sigurnosti i prenosa bogatstva između generacija. Iako ovo tržište u Srbiji zaostaje za uporedivim zemljama u regionu, primetno je da se situacija menja poslednjih godina i da ima potencijala za dalji rast.

Banke

39. Bankama u Srbiji i dalje raste zarada: Zlatno doba se nastavlja
Nakon što su 2023. banke u Srbiji probile barijeru od milijardu evra zbirnog profita, on je u 2024. dostigao 1,3 milijarde, a u prva tri meseca tekuće godine oko 406 miliona evra, što je za 42% bolji rezultat u odnosu na isti period 2024. Međutim, rast kreditne aktivnosti zasnovan na keš kreditima i zaduženju države, direktno ili preko njenih preduzeća, teško da je na duže staze željena opcija bilo koje banke.

42. Zašto prekogranične banke vide šansu u Centralnoj i Istočnoj Evropi: Dve trećine banaka planira dalje širenje u regionu
Govoreći o svojim dugoročnim strategijama, dve trećine prekograničnih bankarskih grupa izjavilo je da planira širenje, dok skoro 30% planira da zadrži postojeći nivo aktivnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Većina međunarodnih bankarskih grupacija izvestila je o većoj ili jednakoj profitabilnosti svojih operacija u Srbiji, u poređenju sa ukupnim poslovanjem grupacije. Jedan od važnih faktora u regionu jeste poboljšanje kvaliteta kredita, pokazuju analize Evropske investicione banke.

46. Da li će Srbija dočekati pravu konkurenciju bankama: U red za skupe kredite stala i država
Banaka u Srbiji je sve manje, ali su im zato zarade sve veće. Pored privrednika i građana, banke poslednjih godina postaju rastući poverilac i državi. Alternative skupim zajmovima na našem tržištu praktično nema, a banke obilato koriste tu poziciju, pa su klijenti sve češće primorani da se prilagođavaju bankama, a ne one njima.

48. Kako privrednici biraju banku za otvaranje poslovnog računa: U eri digitalizacije ljudi su najveći adut
Kriterijumi na osnovu kojih domaći privrednici donose odluku gde će otvoriti tekući račun veoma su različiti. Neko bira banku na osnovu blizine filijala, neko onu koja mu nudi povoljniji kredit, a ima i privrednika na koje najviše utiče „ljudski faktor“, odnosno to što im zaposleni u banci ulivaju sigurnost. Finansijski analitičar Đorđe Ostojić kaže da je potonji razlog vrlo racionalan, jer stručni i iskusni kadrovi još uvek su od veće koristi od mnogih tehnoloških rešenja.

52. Modernizacija plaćanja u finansijskim institucijama i trgovinama: Nove prilike za rast
Sa promenama koje donose očekivanja potrošača, razvoj regulative i tehnologija, modernizacija plaćanja postaće sve bitnija za tržišne igrače u sektoru maloprodaje i finansijskih usluga. Finansijske institucije širom sveta planiraju da u proseku potroše 18 miliona dolara, a trgovci 4,1 milion dolara na uvođenje novih sistema plaćanja u narednom periodu, pokazuje istraživanje KPMG.

54. Kakva budućnost čeka bankomate: Automatizaciju potiskuje digitalizacija
Broj bankomata svuda u svetu opada, osim u zemljama Centralne i Istočne Evrope, Bliskog Istoka i Afrike. Iako u Srbiji rastu usluge elektronskog i mobilnog bankarstva, gotovina se ne predaje tako lako, pa se i broj bankomata uvećava iz godine u godinu. Bankari predviđaju da će sa novim generacijama doći i do smene u tehnologiji platnih usluga, ali ne tako skoro. Zato i dalje šire mrežu bankomata, čije postavljanje i održavanje po rečima bankara iziskuje značajna sredstva.

56. Anketa B&F

Osiguranje

73. Profitabilnost domaćeg tržišta osiguranja: Gde to curi zarada?
Premija osiguranja je nastavila da raste i u ovoj godini, ali je zarada u određenim segmentima poslovanja upitna. Možda će spas biti uvođenje novih kanala prodaje koje najavljuje Narodna banka Srbije. S druge strane, ne treba da iznenadi ukoliko na domaćem tržištu osiguranja u narednom periodu dođe do smanjenja broja igrača koji je već godinama isti.

76. Posrednici u osiguranju: Čitači sitnih slova
Preduzećima u Srbiji odgovara to što većina posrednika u osiguranju nije vezana za jednu osiguravajuću kuću, pa mogu uz manje troškove i bolju pokrivenost rizika da dobiju kvalitetnije polise. To je i te kako važno, jer mala razlika u ugovaranju može proizvesti ogromnu razliku u naknadi štete. Zato posrednici u osiguranju za sebe kažu da su „čitači sitnih slova“.

78. Zašto stečaj društava za osiguranje traje dvostruko duže od republičkog proseka: Đavo je u detaljima
Stečaj osiguravajućih kuća regulisan je posebnim pravilima, sadržanim u Zakonu o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. U periodu od 2004. do 2024. godine, u Srbiji je vođeno sedam stečajnih postupaka nad akcionarskim društvima za osiguranje koji su u proseku trajali više od osam godina, ne računajući trajanje postupaka likvidacije. To je dvostruko duže od prosečne dužine trajanja stečajnih postupaka na koje se primenjuje opšti režim stečaja. Razloge za ovoliko odugovlačenje stečajnih postupaka društava za osiguranje treba tražiti u specifičnostima posebnog pravnog postupka, koji je neophodno unaprediti.

82. Osiguranje od ratnog rizika u Ukrajini: Novajlija ugrabio tržište
Startap FortuneGuard, koji je pre dve godine osnovao ukrajinski preduzetnik Oleksij Omeljančuk, trenutno pokriva 70% osiguranja od raznog rizika za komercijalne nekretnine i investitore u Ukrajini, iako je vlasnik firme potpuni novajlija u ovoj industriji. Preduzeće iz Kijeva je od lansiranja svoje osiguravajuće platforme u januaru ove godine u partnerstvu sa lokalnim osiguravačem ARX i londonskim osiguravačem Lloyd’s McGill, ugovorilo polise u vrednosti od preko 2,5 milijardi dolara i ima portfolio vredan četiri milijarde dolara.

84. Anketa BIF

Lizing

97. Lizing tržište u Srbiji: Lizing raste zbog svoje efikasnosti
Tržište finansijskog lizinga je u 2024. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 20% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Komercijalna i teretna vozila su najzastupljenija, sa udelom od 45% u ukupnom finansiranju ovog tromesečja. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2024. godini bile su kompanije u delatnosti saobraćaja i informisanja, koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 279,3 miliona evra.

100. Promena potrošačkih navika na tržištu automobila: Zakup vozila sa uključenim uslugama
Najam vozila sa uključenim uslugama omogućava klijentu da koristi vozilo bez vlasničkih obaveza, a sve što je vezano za održavanje, servis, registraciju, zamensko vozilo ili upravljanje flotom postaje odgovornost pružaoca usluge. Udeo kompanija koje pružaju uslugu najma sa dodatnim uslugama u Srbiji, dostigao je oko 200 miliona evra novog finansiranja, a ovaj segment raste brže nego čitavo tržište finansijskog lizinga.

Fondovi

107. Dobrovoljni penzijski fondovi: Proizvod za višu srednju klasu
Mada su osnovani sa više ambicija, dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji nisu prikupljenim sredstvima premašili iznose koje imaju banke u oročenoj štednji za sličnu namenu. Visoke naknade koje naplaćuju društva za upravljanje fondovima, nepoverenje i globalna nestabilnost glavna su prepreka za bolje rezultate, iako prikupljena sredstva kao i prinos koji ostvaruju penzijski fondovi, u poslednje dve godine beleže rast.

110. Rast investicionih fondova: Konačno bolji dani
Investicioni fondovi u Srbiji su postali najbrže rastući deo domaćeg finansijskog tržišta, a procene su da će se taj trend nastaviti ukoliko ne bude većih turbulencija na globalnom tržištu, poput onih izazvanih ratovima i carinama, ili loše situacije u zemlji koja „zamrzava“ svaku vrstu investiranja. Broj članova investicionih fondova je prošle godine povećan sa 35.000 na više od 55.000, što pokazuje da sve više ljudi smatra da im je bolje da profesionalac umesto njih odlučuje na koji način će zaštititi i uvećati svoju ušteđevinu.

Revizija

121. Institucionalizacija forenzičkog računovodstva i revizije u Srbiji: I nad popom pop
Najveći deo poslovne javnosti smatra da postojeći set finansijskih izveštaja i njihova kontrola nisu dovoljno efikasni u sprečavanju prevara, i da je zato potrebno uvesti forenzičko računovodstvo i reviziju sa većim zakonskim ovlašćenjima, pokazuje istraživanje Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Ispitanici smatraju da je najbolji način da se novi vid kontrole institucionalizuje kroz nove državne organe sa licenciranim forenzičkim računovođama. Ukoliko bi se forenzičko računovodstvo finansijskih izveštaja prepustilo tržištu, deo anketiranih se zalaže da to rade revizorske i konsultantske kompanije koje već posluju u Srbiji, a drugi da se to poveri novim privatnim institucijama, specijalizovanim za taj posao.

123. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berza

125. Beogradska berza u 2024. godini: Rast tržišta u senci daljeg odumiranja prometa
Kada bi se učinak domaćeg tržišta u prošloj godini merio uobičajenim kriterijumom rasta indeksa za svetske berze, mogli bismo govoriti o izuzetnoj godini za nama. No, najveći skok od 2007. godine ostao je u senci niskih prometa, što je posledica dugotrajnog trenda odumiranja domaće berze.

AI na islamski način

132. Veštačka inteligencija na Bliskom istoku: Hodošaće sa robotom
Saudijska Arabija je za organizaciju hadžiluka u Meki aktivirala veliki broj programa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, od sortiranja prtljaga na aerodromima, prevoza i smeštaja hodočasnika, do zdravstvenih usluga i verskih događaja. Ipak, najveća atrakcija je bio robot vodič Manar, koji se obraćao vernicima na 11 jezika. Organizovanje hadžiluka uz pomoć veštačke inteligencije predstavlja samo deo širih ambicija Saudijske Arabije u razvoju AI, koja je za te svrhe osnovala investicioni fond vredan više od 40 milijardi dolara. U trci ko će postati tehnološki predvodnik na Bliskom istoku, Saudijska Arabija se takmiči sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji planiraju da u razvoj AI tehnologija ulože 100 milijardi dolara.

Vremeplov

136. Najžilavija tradicija u Srbiji – sprega politike i novca: Slasti vlasti
Svi naši vlastodršci od nastanka savremene srpske države do danas, istrajno su se držali tradicije da što više narodnog novca strpaju u svoj i džep svojih bližnjih. Običaj da vladajuća partija prosto sraste s novcem koji drugi zarađuju, doživeo je „tržišnu ekspanziju“ sa osnivanjem prvih banaka i industrijskih preduzeća u Srbiji.

Чланак Finansije Top 2024/25 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. FINANSIJSKA TRŽIŠTA KAO BOJNO POLJE: Ratne igre bankara
Iako već dvije godine vijestima dominira rat u Ukrajini, među globalnim igračima puno veću zabrinutost izaziva potencijalni direktni sukob SAD i Kine. Na finansijskim tržištima uveliko se razigravaju mogući scenariji sukoba, kako bi se predvidjele posljedice prije svega na zapadne ekonomije koje počivaju na finansijskim tržištima.

12. NEUSPEH REGULATORA U BORBI PROTIV PRANJA NOVCA: Legalna preduzeća lakša meta nego kriminalci
Uprkos ogromnoj i skupoj međunarodnoj mašineriji u borbi protiv pranja novca, u svetu se godišnje zapleni tek oko tri milijarde dolara, ili 0,1% ukupnih ilegalnih prihoda. Nasuprot tome, sprovođenje važećih propisa i plaćanje kazni za učinjene propuste, svake godine košta banke i druge kompanije preko sto puta više, pa ispada da su legalna preduzeća lakša meta za regulatore, nego kriminalci. Veliki deo bankarskih i državnih troškova za ove namene preliva se na građane, koji zbog potpuno promašenih mera trpe i najveću štetu od organizovanog kriminala, navodi se u malobrojnim istraživanjima o ovoj, kako tvrde istraživači, politički kontraverznoj temi.

14. POBUNA NA TRŽIŠTU KREDITNIH KARTICA: Trgovci uzvraćaju udarac
Nakon američkih trgovaca, tužbu protiv kompanija Visa i Mastercard zbog previsokih naknada pokrenula su i preduzeća u Velikoj Britaniji. Spor koji je u SAD vođen bezmalo dve decenije okončan je ovog marta nagodbom. Takvim ishodom mnogi nisu zadovoljni i traže da se zakonski obuzda prevelika dominacija ovih korporacija, koje drže preko tri četvrtine kartičarskog tržišta u zapadnim zemljama. Istovremeno, u ponudi je sve više alternativnih načina plaćanja, čije korišćenje potpuno zaobilazi tehnologiju na kojoj su Visa i Mastercard izgradili svoja carstva.

18. OPORAVAK PRIVREDE SRBIJE: Održivost u teško predvidivim okolnostima
Neizvesnosti oko predstojećih izbora u svetu, posebno u SAD, geopolitičke tenzije koje se ne smiruju i privredna stagnacija u zemljama EU koje su naši ključni spoljnotrgovinski partneri, predstavljaće značajne izazove za rast i njegovu predvidivost u narednom periodu. U takvim okolnostima, važno je da kreatori ekonomske politike usmere pažnju na konkurentnost izvozno orijentisanog dela privrede i rast domaćih privatnih investicija.

20. RASTE ZADUŽIVANJE PRIVATNOG SEKTORA: Kad je dug zao drug
Zbog rasta javnog duga zabrinuti su i stručnjaci i javnost, ali se o sve većem privatnom zaduživanju malo govori. A spoljašnji privatni dug je od 19,7 milijardi evra iz 2022. već na kraju prošle godine uvećan za celu milijardu. Još je brži rast unutrašnjeg privatnog duga. Od 28,5 milijardi evra koliko su 2022. iznosile obaveze privrede i stanovništva, za godinu dana uvećane su na 30,8 milijardi evra. Iako ekonomisti ne očekuju finansijsku nestabilnost, upozoravaju da treba pažljivo pratiti parametre o zaduženosti privatnog sektora.

22. SNEŽANA MITROVIĆ, predsednica Računovodstvene komore Srbije: Sistem e-faktura nije dobar ni za računovođe, ni za državu
Reforma je dobra onoliko koliko olakša posao i život onima na koje se odnosi, a u slučaju Sistema elektronskih faktura (SEF), 95% računovođa potpuno je nezadovoljno uvođenjem e-faktura u Srbiji. Više stotina njih je u anketi koju je sprovela Računovodstvena komora Srbije (RKS) navelo da im je dupliran posao i da su uvedeni u pravnu nesigurnost kao i poreski obveznici za koje vode poslovne knjige. RKS zbog toga traži hitne izmene Zakona o elektronskom fakturisanju.

26. KAKO SE GOMILAJU TROŠKOVI IZVRŠNOG POSTUPKA Što se pre plati, manje košta
Firme i građani koji su kroz izvršni postupak platili neki dug, ističu da su im dodatni troškovi „odrali kožu s leđa“, dok izvršitelji tvrde da je njihov posao težak, a zarada skromna. Koliko je ko u pravu teško je ustanoviti. Tarifu troškova i naknada propisalo je Ministarstvo pravde, nije ostavljeno na volju ni jednoj ni drugoj strani, a poslednje izmene su donekle išle u korist dužnika. Ipak, ne postoje podaci o iznosu dugova koji stignu do izvršitelja, koliki je procenat njihove naplate i koliko košta sam izvršni postupak.

28. FINANSIJSKI DIREKTORI U CENTRALNOJ EVROPI O PRIMENI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Veći učinak uz manje troškove
Jedna od tri organizacije u Centralnoj Evropi ima iz prve ruke iskustvo s generativnom veštačkom inteligencijom, dok samo 4% kompanija čeka da njihovi konkurenti povuku prvi potez. Tri četvrtine finansijskih direktora u Centralnoj Evropi smatra da je ova tehnologija važna za strategiju njihovog preduzeća, a polovina da će njena primena smanjiti troškove poslovanja. U Srbiji i okolnim zemljama, ukupno 47% finansijskih direktora ocenjuje veštačku inteligenciju relevantnom za poslovnu strategiju, a zanimljivo je da preduzeća u našem regionu i Rumuniji planiraju da izdvoje veće resurse za njenu primenu nego u ostalim delovima Centralne Evrope, pokazuje istraživanje revizorsko-konsultantske kompanije Deloitte.

30. KAKO KORISTITI GRUPNO FINANSIRANJE I DIGITALNE TOKENE ZA RAZVOJ POSLOVANJA: Demokratizacija ulaganja
Najavljeni Zakon o grupnom finansiranju bi pored zaštite prava svih učesnika na ovom tržištu, trebalo da reguliše i ceo taj proces kako bi se otklonile nedoumice u praksi poput one da li se prihodi stečeni na ovaj način oporezuju. Primena jasnih pravila u ovoj oblasti i masovnije korišćenje tokenizacije za prikupljanje potrebnih sredstva koja je već regulisana Zakonom o digitalnoj imovini, mogli bi da demokratizuju ulaganja za pravna i fizička lica i omoguće da domaće investicije ostanu u Srbiji, kaže za B&F Bogdan Vujović, pravnik i ekonomista specijalizovan za digitalnu imovinu.

32. PORESKE OBAVEZE PRILIKOM KORIŠĆENJA KRIPTOVALUTA U SRBIJI: Zakonodavac se pobrinuo da sve ne bude tako lako
Prema Zakonu o digitalnoj imovini, kriptovalute u Srbiji nisu definisane kao valute, nego kao imovina. Glavna prednost prilikom korišćenja kriptovaluta je u manjim troškovima prenosa i bržim transakcijama. Međutim, da sve ne bude tako lako, pobrinuo se zakonodavac kroz poreske zakone, koji u skladu sa definicijom digitalne imovine određuju poreski tretman kada se ona prenosi u transakcijama.

Banke

35. BANKE ZABELEŽILE ISTORIJSKU ZARADU: Zlatno bankarsko doba
Ima neke simbolike u tome što su prošle godine najveće evropske banke ostvarile zbirni profit veći od 100 milijardi evra, dok je ovdašnje bankarsko tržište premašilo granicu profita od 100 milijardi dinara. Međutim, razlog za ovakve rezultate u oba slučaja je vrlo opipljiv – nagli rast kamata na kredite i skromna cena depozita doneli su bankama rekordne profite po osnovu kreditne aktivnosti. Na domaćem terenu nastavlja se koncentracija bankarskog sektora, a trenutno se lome koplja ko će preuzeti Addiko banku, čiji je udeo na srpskom tržištu manji od dva odsto.

40. POSLOVANJE BANAKA IZ ZAPADNE EVROPE I REGIONU CIE: Očekuje se dalji rast profitabilnosti
Glavni razlozi za prisustvo zapadnoevropskih banaka u regionu CIE su mogućnost rasta, visoka profitabilnost i diversifikacija, a ostvarenje ovih ciljeva nije poremetio ni rat u Ukrajini. Uprkos sporijoj kreditnoj aktivnosti, profitabilnost podružnica u CIE dostigla je rekordan nivo u 2023. godini, uz prognoze da će se takav trend nastaviti. Istovremeno, očekuje se dalja konsolidacija bankarskog tržišta u regionu, koja je trenutno najizraženija u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji.

42. BOJAN TERZIĆ, PREDSEDNIK UDRUŽENJA ZA BANKARSKO PRAVO: Naš cilj nije masovnost, već stručnost
„Spremni smo i da pružimo obuku zaposlenima u bankama, jer se stalno govori o finansijskoj edukaciji korisnika, ali ne i bankarskih službenika. A izvor informacija za klijenta banke nije ono brdo papira, na koje se najčešće i žale, nego savetnik koga pitaju, uzdaju se u njegov odgovor. Zato je važno da on zna tačnu informaciju na osnovu koje korisnik treba da razume ekonomske posledice svoje odluke“, kaže Bojan Terzić, predsednik Udruženja za bankarsko pravo. Cilj novoformiranog Udruženja je da izgradi platformu za širenje znanja u ovoj oblasti, kojom se u Srbiji bavi mali broj stručnjaka.

46. OPTIMIZACIJA TROŠKOVA I VREDNOSTI U BANKAMA: Više od štednje
Za stvaranje dugoročne vrednosti nije dovoljno samo sniziti troškove, već je potrebno da banke donose bolje strateške odluke o poslovnim modelima, proizvodima i uslugama, zaključuje se u istraživanju koje je KPMG sproveo u više od 200 banaka u svetu. Banke u Srbiji će morati da ulože značajna sredstva u dalju digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije u poslovanju.

48. SRBIJA ZAOSTAJE U ŠIRENJU PROVERENOG MODELA POSLOVANJA: Banke još zaziru od kreditiranja franšize
Za razliku od pokretanja posla kada preduzetnik počinje od nule, ugovori između davaoca i primaoca franšize su precizirani, postoje garancije, znaju se pravila, mentori vode početnike kroz posao. Uprkos tome, banke u Srbiji i dalje doživljavaju ovaj poslovni koncept kao previše rizičan, pa je najveći i nepremostiv problem razvoja franšize kod nas – finansiranje.

52. KVALITET FINANSIJSKOG SAVETOVANJA U BANKAMA: Savet može biti koristan, ali oprez je korisniji
Mogućnost da privrednici dobiju pouzdanog finansijskog savetnika u bankama direktno zavisi od njihove kreditne sposobnosti, pa firme koje tek razvijaju poslovanje često ostaju uskraćene i za kredit i za savet. Privatnici sa uspešnom kreditnom istorijom imaju veće šanse da naiđu i na kvalitetnog savetnika u banci, ali nije retkost da pre odluke o kreditu prvo konsultuju interne stručnjake ili nezavisne konsultante. Finansijski analitičari potvrđuju da savetnici u bankama nekada mogu biti od velike koristi, ali preporučuju oprez jer oni rade u interesu onoga ko ih plaća.

54. Anketa

Osiguranje

69. OSIGURAVAČI PROŠLE GODINE UVEĆALI PREMIJU: Dobrovoljno zdravstveno zvezda tržišta
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je i prošle godine bilo vodeće po rastu premije u Srbiji, ali i po rastu šteta. Iako je premija osiguranja života porasla, udeo u ukupnoj premiji osiguranja je smanjen za oko dva procentna poena, što nije malo.

72. ŽIVOTNO OSIGURANJE I INVESTICIONI FONDOVI: „Dozvola“ za veću premiju
Udeo premija životnih osiguranja vezanih za jedinice investicionih fondova u ukupnoj premiji osiguravanja života na domaćem tržištu je zanemarljivo. Razlog nije samo u nedovoljnoj finansijskoj pismenosti stanovništva za ovu vrstu ulaganja, već su prepreke i u regulativi koja je znatno stroža nego u okolnim državama gde je taj vid osiguranja zastupljeniji. Prema mišljenju stručnjaka, rast takvih polisa bio bi znatno veći ako bi zakonodavac dozvolio osiguravajućim društvima da iskoriste mogućnost koju nudi Zakon o alternativnim investicionim fondovima, odnosno da osnivaju sopstvene investicione fondove sa svojstvom pravnog lica.

76. OSIGURANJE ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA: Bez polise ni na njivu
Zemljoradničke zadruge u Srbiji imaju značajno učešće u ukupnom osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Zadrugari kažu da su ovakva ulaganja u zaštitu od rizika neophodna, posebno u vreme sve učestalijih i razornijih prirodnih nepogoda, a na isplativost utiče i činjenica da se prilikom grupnog osiguranja dobijaju povoljniji uslovi.

78. NOVA OSIGURANJA ZA NESTABILNU KLIMU: Bolje sprečiti nego lečiti
Zelene polise za vozila, domaćinstva i preduzeća, kao i veliki projekti kojima se preventivno štite šume od požara, inovativni materijali od drveta ili koralni grebeni, samo su neki od primera novog pristupa osiguranju, prilagođenog sve nestabilnijim vremenskim uslovima.

82. Anketa

Lizing

95. LIZING TRŽIŠTE U SRBIJI: Rast se nastavlja i u ovoj godini
Tržište finansijskog lizinga je u 2023. godini ostvarilo godišnji rast od 10,6%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 20% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 47% u ukupnom finansiranju ovog tromesečja. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2023. godini bile su kompanije u delatnosti saobraćaja i informisanja, koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 205,5 miliona evra.

98. OČEKUJE SE RAST NABAVKI ELEKTRIČNIH VOZILA PUTEM LIZINGA: Da li će domaći model „na struju“ imati i domaćinsku cenu?
Prema podacima Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS), u našoj zemlji je 2022. vrednost nabavke električnih automobila preko lizinga iznosila 16,4 miliona evra, a 2023. godine je dostigla 33,8 miliona evra, zbog pogodnosti koje nudi takav način finansiranja. Predstavnici ove industrije očekuju da će prodaju električnih vozila u našoj zemlji dodatno podstaći proizvodnja cenovno prihvatljivijeg električnog automobila u Kragujevcu, uključujući i moguće povećanje državnih subvencija za kupovinu domaćeg proizvoda. Asocijacija će uputiti Ministarstvu finansija i predlog za ukidanje PDV-a na kamatu, kako bi nabavka vozila putem lizinga bila još povoljnija.

Fondovi

105. DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI; Ostavljeni na cedilu
Dobrovoljni penzioni fondovi kao da su ostavljeni na cedilu. Niti je razvijeno domaće tržište kapitala na kome bi mogli da obezbede bolji prinos, niti im je zakonom omogućeno da značajnije ulažu na međunarodnom tržištu, pa se sve svelo na kupovinu i prodaju srpskih državnih obveznica. Zato ne čudi da je na kraju četvrtog tromesečja prošle, kao i ranijih godina, udeo državnih obveznica premašio 70% u ukupnoj imovini dobrovoljnih penzionih fondova.

108. VEDRIJA GODINA ZA INVESTICIONE FONDOVE: Isti smer, bolji pravac
Neto imovina svih fondova u 2023. iznosila je približno 104 milijarde dinara ili 887 miliona evra i bila je veća za 66 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj novih članova povećan za oko 40 odsto. Svi fondovi su u 2023. godini ostvarili prinose u rasponu od 2,49 do 21,16 odsto. Međutim, imajući u vidu da je godišnja inflacija lane iznosila 12,1 odsto, samo četiri fonda su uspela da sačuvaju novac svojih ulagača, jer su imali prinos veći od inflacije. Uteha za članove fondova koji su ostvarili prinos manji od inflacije je da bi bili na još većem gubitku da su novac držali u kući, odnosno da ga nisu nigde investirali.

Revizija

117. ULOGA VRHOVNIH REVIZORSKIH INSTITUCIJA U DOSTIZANJU ODRŽIVE POLJOPRIVREDE: Kontrola kritičnih karika
Smanjenje obradivog zemljišta i povećanje rizika od propadanja prirodnih resursa, zahteva poljoprivrednu praksu koja je otpornija na klimatske promene. Vrhovne revizorske institucije mogu da doprinesu njenom uspostavljanju, kontrolišući kako se javna sredstva troše i usklađuju sa postavljenim ciljevima u svim bitnim segmentima proizvodnje hrane, naročito kada je reč o kritičnim faktorima koji utiču na više faza u proizvodnom lancu.

Berza

121. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI 2023. GODINE: Značajna promena u strukturi transakcija
Na Beogradskoj berzi je u 2023. godini ostvaren ukupan promet u vrednosti od 20,8 milijardi RSD, odnosno 178,2 miliona EUR, što izraženo u dinarima predstavlja pad prometa od 45,69 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu. Broj transakcija obveznicama Republike Srbije značajno je povećan, dok je broj transakcija akcijama manji u odnosu na prethodne godine.

Pravda na tržištu

129. AGENTI ZA KOMERCIJALNE SUDSKE KAUCIJE: A od optuženog provizija. I Bugati ako pobegne
Mogućnost da privatne agencije plaćaju sudu kauciju za optuženog kako bi čekao suđenje na slobodi, i da na tome zarađuju, postoji samo u SAD i na Filipinima. Procenjuje se da agenti za komercijalna sudska jemstva u SAD godišnje zarade oko 2,4 milijarde dolara na ime provizije za preuzeti rizik. Kada su kaucije jako visoke, od okrivljenog ili njegovih bliskih dodatno uzimaju kuće, skupe automobile, nakit i druge dragocenosti kao kolateral. Ako okrivljeni zloupotrebi jemstvo da bi pobegao, agenti angažuju lovce na glave da uhvate begunca i za tu uslugu im plaćaju 20 odsto od punog iznosa kaucije.

Vremeplov

132. PAD PRVE SRPSKE BANKE: Strani interesi i domaća krađa
Grupa bogatih beogradskih trgovaca osnovala je 1869. prvu privatnu banku u Srbiji, uz učešće stranog kapitala. Prva srpska banka je pokrenuta s ciljem da pomogne razvoj srpske privrede i njeno povezivanje sa svetom, ali umesto toga je služila stranim interesima i domaćoj korupciji. Kada je bankrotirala 1875. godine, veliki broj njenih akcionara i poverilaca nikada nije naplatio svoja potraživanja, a srpska država je čekala 14 godina da vrati pozajmicu koju je dala Prvoj srpskoj banci u pokušaju da je spase.

Чланак Finansije TOP 2023/24 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

14. CIJENA RATA: Globalno prestrojavanje na račun Evrope
Rat u Ukrajini bjesni već gotovo dvije godine i kraj mu se još uvijek ne nazire, ali se lista gubitnika svakodnevno povećava. Ultimativna cijena naravno plaća se u Ukrajini, prije svega u vidu desetina hiljada izgubljenih života, te razaranja kuća, fabrika i ostale infrastrukture, ali i izvan Ukrajine rat uzima svoj ekonomski danak.

16. VELIKI RAST ZAPOŠLJAVANJA U PROIZVODNJI OBNOVLJIVE ENERGIJE: Lakše naći ulagače nego radnike
U prošloj godini ukupna zaposlenost u svetu porasla je za 2,3%, dok je u proizvodnji obnovljive energije taj rast bio znatno veći i iznosio je skoro 7,3%. Za nešto više od decenije, broj zaposlenih u ovoj industriji porastao je sa 7,3 miliona na 13,7 miliona ljudi, od kojih najviše, preko 5,5 miliona, radi u Kini, a potom u Brazilu i SAD. Potražnja za kadrovima, posebno u proizvodnji solarne energije, je tolika da je teže obezbediti radnike nego ulaganja.

20. KAKO MALE ZEMLJE MOGU DA SE ZAŠTITE OD PROTEKCIONIZMA VELIKIH: Što je dozvoljeno Jupiteru, nije i volu
U situaciji kada ekonomski najmoćnije države favorizuju protekcionizam radi zaštite sopstvene privrede i od slabijih zahtevaju sve ono što ni same ne poštuju, male zemlje poput naše nemaju mnogo izbora. Preduzeća u Srbiji moraju da prate dešavanja na svetskom tržištu i traže alternativne mogućnosti, iako im to znatno poskupljuje poslovanje. Ali još više bi ih koštalo ako bi država uvela protekcionističke mere, jer to kod nas najčešće završava korupcijom, kažu ekonomisti.

22. KAKO TRANSPARENTNOST PRAVOSUĐA MOŽE UNAPREDITI PRIVREDNI AMBIJENT: Lakše se posluje kada znate pravila igre
Pravna predvidivost i sigurnost su preduslov za razvoj povoljnijeg privrednog ambijenta, u kojem privrednici unapred znaju šta mogu da očekuju ako donesu određenu poslovnu odluku. Međutim, u Srbiji se propisi svaki čas menjaju, sudska praksa je često neujednačena, sporovi predugo traju, a informacije o njima javnost uglavnom dobija „na kašičicu“. Da bi se to promenilo potrebno je učiniti pravosuđe zaista nezavisnim, ali i osnažiti ga kadrovski i tehnički kako bi moglo da redovno izveštava građane o svom radu.

26. NOVA ESG DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE: Doba odgovornosti u lancu vrednosti
Poslednjih godina, Evropska unija (EU) je aktivno razvijala zakonski okvir kako bi promovisala korporativnu održivost i odgovornost širom lanaca vrednosti. Na čelu ovih napora je predložena EU Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD). Ona će imati značajan uticaj na kompanije u različitim sektorima, uključujući i preduzeća na Zapadnom Balkanu, naročito ona koja posluju sa partnerima u Evropskoj uniji.

28. ULOGA FINANSIJSKIH DIREKTORA U ODRŽIVOM POSLOVANJU: Odgovorni za širu dobrobit
Održivost je sve važnija tema, koja ne zaobilazi ni finansijski aspekt poslovanja. Naprotiv, finansijski direktori će zajedno sa generalnim direktorima igrati ključnu ulogu u uspešnoj implementaciji održivosti u strateške planove kompanija. To znači da pored odgovornosti za razvoj strategija koje će obezbediti održivo poslovanje, oni će morati da prate i ocenjuju njihovu uspešnost u praksi. Zato im je od izuzetne važnosti da održivost postane sastavni deo poslovanja.

32. GLOBALNI MINIMALNI POREZ: Kraj trke ka dnu?
Globalni minimalni porez jedna je od ključnih mera koje treba da donesu pravednost i ravnopravnost u međunarodno oporezivanje. Da li će zaista biti tako?

34. ŠTA ZAPINJE U DIGITALIZACIJI JAVNIH USLUGA: Elektronsko popunjavanje, predaja u papiru
Prema analizama i procenama nadležnih službi i organa u Srbiji, digitalizacija njihovih usluga će uštedeti stotine miliona listova papira i stotine sati čekanja u redovima u različitim institucijama. Međutim, u praksi, svaka promena, pa i ova, zahteva period prilagođavanja, nimalo lakog za privrednike i građane kojima je prepušteno da taj proces iznesu na svojim leđima.

36. PRIVREDNA KRETANJA U SRBIJI: Oseka domaćih ulaganja
Verovatno je da će Srbija ove godine ostvariti skroman privredni rast, ali najviše zabrinjava sve veći pad domaćih ulaganja, koja su se 2022. svela na oko 7% BDP-a. Za to nije kriva svetska kriza, već prvenstveno država koja uporno diskriminiše domaću privredu u korist stranih investitora, posebno mala i srednja preduzeća, zaključuje radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u svom novom izveštaju.

40. NAJUSPEŠNIJA PREDUZEĆA U 2022. GODINI: U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom
Prošle godine, višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, a prihode za preko 77%. Najveći gubitaš je Elektroprivreda Srbije, a među pet vodećih gubitnika je i kragujevački Fijat, koji je samo godinu ranije bio među 15 najvećih izvoznika iz naše zemlje. Ipak, prošlu godinu je obeležio rumunski trgovac strujom, koji je registrovao preduzeće u Srbiji na proleće, a do kraja godine se svrstao među pet najprofitabilnijih.

42. PROMENE U POSLOVNIM MODELIMA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA; Pametan odgovor na krizu
U situaciji kada se ekonomska situacija u svetu dodatno komplikuje i mnoge posledice prelivaju i na naše tržište, vlasnici najuspešnijih malih i srednjih preduzeća u Srbiji traže rešenja u inovacijama, promeni poslovnih modela i svakodnevnih aktivnosti. Promene se uvode u sve segmente poslovanja, uz povećana ulaganja u digitalizaciju i energetsku efikasnost. Iako većina naših preduzetnika ovakve poduhvate finansira iz sopstvenih izvora, sve više njih koristi sredstva iz raspoloživih evropskih fondova.

Sektorske analize privrede

46. POLJOPRIVREDA, TABELE

47. TANJI SE VIŠAK OD IZVOZA POLJOPRIVREDE: Suša i bez suše
Poljoprivrednici su 2022. godinu završili sa padom proizvodnje, izvoza i spoljnotrgovinskog suficita, dok su poljoprivredni proizvodi poskupeli za trećinu u poređenju sa 2021. Ove godine, službena statistika beleži rast proizvodnje, ali se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i dalje smanjuje. Mišljenja o tome kako će završiti ovogodišnja poljoprivredna sezona se razlikuju, ali aktuelna događanja upućuju da problem nije samo u količinama, već i u kvalitetu ostvarenih prinosa.

50. ENERGETIKA, TABELE

51. ENERGETIKA POGURALA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU: Kiša pada, struja raste
Za razliku od prošle godine, kada je energetika oterala Srbiju u crveno a za uvoz struje i gasa smo platili oko 3,2 milijarde evra, ove godine je proizvodnja struje, zahvaljujući dobroj hidrološkoj situaciji, pogurala rast cele industrije. Pogurane su i cene struje i gasa, koje su od januara zaključno sa novembrom povećane u tri navrata. Za nešto više od godinu dana, struja je poskupela za trećinu, dok bi gas mogao da poskupi za dodatnih 20%, zbog odluke Bugarske da uvede porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije.

54. GRAĐEVINARSTVO, TABELE

55. GRAĐEVINARSTVO NA KLACKALICI: Gradi se manje, a skuplje
Istraživanja u regionu pokazuju da građevinci najčešće amortizuju sve veće troškove gradnje korišćenjem manje kvalitetnih i jeftinijih materijala, ali su uprkos tome finalne cene projekata znatno skuplje, što je najizraženije u Srbiji. Domaće tržište je nakon prošlogodišnjeg pada i lošijih rezultata početkom ove godine, letos počelo da se oporavlja. Međutim, više od gradilišta se usijala javnost zbog promene pojedinih zakona, najviše oko odluke države da će se ugovori za izgradnju EXPO kompleksa sklapati bez primene Zakona o javnim nabavkama.

58. GRAĐEVINSKI MATERIJALI, TABELE

59. VARLJIVA RAČUNICA NA TRŽIŠTU GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: Što izvezemo, to uvezemo
Mada je proizvodnja građevinskog materijala znatno opala ove godine, i dalje više izvozimo nego što uvozimo. Problem je u tome što Srbija zavisi od malog broja proizvođača, koji uglavnom ne proširuju proizvodne kapacitete, pa forsiranje izvoza ugrožava snabdevenost domaćeg tržišta. Stoga dolazimo u situaciju da postajemo sve zavisniji od uvoza građevinskog materijala, uključujući i onaj koji izvozimo.

62. PREHRAMBENI PROIZVODI, TABELE

63. USPORAVANJE PREHRAMBENE INDUSTRIJE: Inflacija tanji pazar
Sektor prehrambene industrije Srbije, bez proizvodnje poljoprivrede i industrije pića, u 2022. godini proizveo je ukupnu bruto dodatu vrednost od 1,5 milijardi evra, uz ostvarenu stopu realnog rasta od svega 0,4 odsto. Ta industrija, osakaćena privatizacijom, kada su prodati najbolji kapaciteti, već godinama ostvaruje jedva minimalan rast, a sada je suočena sa globalnim problemima usled rata u Ukrajini, brojnim preprekama do tržišta, visokom inflacijom.

68. PROIZVODNJA PIĆA, TABELE

69. PRESUŠUJE PROIZVODNJA PIĆA: Gorka kap za popiti
Mada proizvođačima pića u pojedinim sektorima rastu proizvodnja i izvoz, rezultati cele industrije su u padu. Prema zvaničnoj statistici, proizvodnja pića je pre pandemije korona virusa doprinosila rastu industrijske proizvodnje sa 0,4%, prošle godine se taj doprinos prepolovio, da bi u prvoj polovini 2023. pao na svega 0,1%.

74. TRGOVINA NA MALO I VELIKO, TABELE

75. TRGOVCI DOBRO PODNELI KRIZU I VISOKU INFLACIJU: Manji promet, više para, veća zarada
Trgovci se prošle godine nisu oparili kao bankari, ali su ostvarili najbolje rezultate od svih privrednih društava. Ipak, i pored impresivnog rasta zarade od 26,4%, realan pad fizičkog prometa robe ne posustaje ni u ovoj godini. U toj delatnosti posluje 31.233 preduzeća i 37.880 preduzetnika, ali polovinu tržišta drži dvadesetak velikih trgovinskih lanaca. Glavna dilema – da li su visoke marže odgovorne za inȵaciju ali i za dobar profit trgovaca ostvaren u uslovima smanjenog prometa i pada kupovne moći stanovništva – još nije rešena.

82. FARMACIJA, TABELE

83. FARMACEUTI DOBRO PRESKAČU PREPREKE: Ograničenje cena ne umanjuje zaradu proizvođača
Na rezultate farmaceutske industrije u Srbiji mnogo više utiče stanje u proizvodnji medicinskih preparata, nego u izradi osnovnih farmaceutskih proizvoda. Tako je rast u avgustu od 13,1% u odnosu na prosek iz 2022. posledica povećane proizvodnje preparata od 13,5%, dok je rast u delu osnovnih proizvoda zapravo bio pad od 7,5%. U septembru se proizvodnja osnovnih proizvoda bitno uvećala, čak za 69,7%, ali je rast ukupne farmaceutske proizvodnje od 21,7% ipak diktiralo uvećanje kod preparata koje je iznosilo 20,7%.

88. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA, TABELE

89. UZBRDICE I NIZBRDICE METALSKE I ELEKTRO INDUSTRIJE: Dug put do stare slave
Preduzeća u metalskoj i elektroindustriji povećavaju proizvodnju i izvoz, ali se i ove godine nastavlja rast deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. Dok veliki sistemi vraćaju sigurnost poslovanja, mala i srednja preduzeća daju dinamiku sektoru. Ona danas čine više od 90% od ukupno 6.610 privrednih subjekata u ovoj industriji, koja u BDP-u Srbije učestvuje sa oko šest procenata.

92. MOTORNA VOZILA, TABELE

93. DA LI PROIZVODNJA DELOVA MOŽE NADOKNADITI PROIZVODNJU AUTOMOBILA: Čekajući auto na struju
Uprkos tome što je u Srbiji proizvodnja automobila u Kragujevcu obustavljena, proizvodnja delova raste i prilično je stabilna. U prvih osam meseci ove godine bila je 15,2 odsto veća nego u istom periodu lane. Iako je u 2022. broj radnika u FCA Srbija smanjen za više od 700, broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani je povećan za četiri hiljade.

96. GUMA I PLASTIKA

97. INDUSTRIJA GUME I PLASTIKE NASTAVLJA BLAGI PAD PROIZVODNJE: Izvoz ne posustaje
Gume i plastiku u Srbiji proizvodi oko 1.000 preduzeća koja knjiže dobre rezultate uglavnom zahvaljujući izvozu, ali zbog nepovoljnih okolnosti na inostranom tržištu ukupni pad te industrije u 2022. godini bio je 4,5% u odnosu na prethodnu godinu. Takav trend nastavljen je i u ovoj godini, a rezultati bi bili svakako bolji da je startovao pogon koji u Zrenjaninu gradi veliki kineski proizvođač gume Linglong.

102. TURIZAM I UGOSTITELJSTVO, TABELE

103. VELIKI RAST TURIZMA I UGOSTITELJSTVA: Novi rekordi u novim (ne)prilikama
Tokom 2022. Srbiju je posetilo rekordnih 3,8 miliona turista, a devizni priliv od turizma je bio 2,5 milijarde evra. Procenjuje se da će ove godine broj stranih turista prvi put premašiti dva miliona, pa se očekuje još veći devizni priliv i rast potrošnje u trgovinama, ugostiteljstvu i smeštaju. Ali sada ova industrija ima problem sa manjkom radnika. Mnogi koji su ostali bez posla tokom pandemije našli su sigurnija radna mesta i ne žele da se vrate, iako su plate u ovom sektoru znatno porasle, negde i dvostruko.

106. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, TABELE

107. IT INDUSTRIJA IZMEĐU POLITIČKE PROPAGANDE I REALNOSTI: Izvoz napred, ostali kako vam bog da
Dok zvaničnici ističu da Srbija obara sve moguće rekorde u IT izvozu, procenat domaćih preduzeća koja koriste poslovni softver je niži čak i od proseka Zapadnog Balkana, svega 1% ovdašnjih firmi primenjuje veštačku inteligenciju, a manje od 10% ukupno zaposlenih u IT industriji radi za domaće tržište. Toliko o čudu od digitalizacije u srpskoj privredi.

110. TELEKOMUNIKACIJE, TABELE

111. ISCRPLJUJUĆA FINANSIJSKA TRKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU TELEKOMUNIKACIJA: Veća dara nego mera
Globalna telekomunikaciona industrija beleži solidnu stopu rasta u tekućoj godini, u velikoj meri zahvaljujući inflaciji koja je podstakla rast prihoda. Druga strana ove medalje je veliki rast kamata koje bi u krajnjoj liniji mogle uticati na potrošače uprkos priličnoj neelastičnosti proizvoda i usluga u ovoj branši. Domaće tržište ni ove godine nije se značajnije približilo uvođenju 5G mreže, a najdinamičnija dešavanja se ponovo zbivaju oko medijskih sadržaja, gde dva ključna igrača vode zaoštrenu borbu uprkos sve većem finansijskom opterećenju koje trpe.

114. BANKE, TABELE

115. REKORDNA PROFITABILNOST BANAKA: Na talasu visokih kamata
Intenzivni ciklus dizanja kamata doneo je rekordne rezultate globalnom bankarskom sektoru koji nisu viđeni još od perioda pre svetske finansijske krize. Ova slika još je izraženija na domaćem bankocentričnom finansijskom tržištu, gde su kamate takođe rasle a depoziti nisu imali valjanu konkurenciju. Stoga će ovdašnji bankari godinu zapamtiti kao prvu u istoriji koja je iznedrila ukupni profit veći od milijardu evra.

120. OSIGURANJE, TABELE

121. OSIGURANJE U ZALETU: Rast veći od inflacije
Premija u Srbiji je u prvih šest meseci 2023. u odnosu na isti period prošle godine rasla 17 odsto i ukupno je iznosila oko 78,6 milijardi dinara. Ali ubedljivo najveći udeo u premiji i dalje ima obavezno osiguranje od autoodgovornosti i to 22,6 milijardi dinara. Činjenica da ovo obavezno osiguranje nadmašuje i osiguranje imovine i osiguranje života ukazuje koliko je domaće tržište osiguranja i dalje nerazvijeno, uprkos rastu.

Juvelirska rapsodija

125. UZBUNA U SVETSKOJ PRESTONICI DIJAMANATA: Prijateljska vatra
Evropska unija je najavila novi, 12. paket sankcija Rusiji, težak oko 5,3 milijarde evra. Novi paket uključuje i rampu za ruske dijamante, koje su dosadašnje kaznene mere EU tiho zaobilazile. Ovakve najave izazvale su uzbunu u belgijskom gradu Antverpenu, svetskoj prestonici dijamanata. Čelnici Svetskog dijamantskog centra tvrde da ukoliko EU uvede sankcije na ruske dijamante, to nimalo neće naštetiti Rusiji, ali će zato biti kažnjena Evropa, najviše Belgija iz koje će se ova industrija iseliti u zemlje sa „prilagodljivijim“ propisima. Problem je u tome što poreklo dijamanata nije lako utvrditi, jer na putu od rudnika do krajnjeg kupca promene i po tridesetak vlasnika. To je i razlog što uprkos sankcijama koje su SAD uvele na uvoz dragog kamenja iz Rusije odmah po izbijanju rata u Ukrajini, mnogi Amerikanci i dalje kupuju ruske dijamante, uvereni da oni potiču iz Indije.

Vremeplov

128. KAKO JE SFRJ POSTALA NUDISTIČKA VELESILA U EVROPI: Raj za gole i bose
Kada su jugoslovenski rukovodioci shvatili koliko navala „golih i bosih“ može da se iskoristi za političku propagandu i još više za punjenje budžeta devizama, nudistički turizam je eksplodirao na jadranskoj obali, od Istre do Ade Bojane. Zapadni mediji su opisivali socijalističku Jugoslaviju kao „najslobodniju naturističku zemlju u Evropi“ i kao raj za nudiste, od kojih je SFRJ sredinom osamdesetih prihodovala 200 miliona dolara godišnje.

Чланак BIZNIS TOP 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. SUNOVRAT STRANIH ULAGANJA U PANDEMIJI: Lesi se vraća kući

Pad stranih ulaganja u svetu je prošle godine bio veći za trećinu u poređenju s prethodnom svetskom krizom i najveći u poslednje tri decenije. Prognoze za ovu godinu su još lošije, s obzirom na ogromni privatni i javni dug, najavu talasa bankrotstava, ali i zbog činjenice da u posvađanom svetu i ulaganja radije ostaju kod kuće. Situacija je znatno bolja u Srbiji i celoj Jugoistočnoj (vropi, gde pored geografske blizine i solidno obrazovane radne snage, izrazita prednost postaju i manje plate, slabija zaštita radnika i „elastičniji“ ekološki standardi.

12. POSLOVANJE BANAKA I OSIGURANJA U SVETU: Od sumraka do svitanja

U odsustvu zvaničnih podataka kompanija i država, iz analiza međunarodnih organizacija i konsultantskih kuća saznajemo da su od celog finansijskog sektora najveći udar krize pretrpele banke. One se suočavaju sa padom novih kredita, ali i neizvesnošću da li će njihovi klijenti moći da otplate stare, s obzirom na prognoze da svet čeka talas bankrotstava prezaduženih kompanija. Sumrak u kojem se trenutno nalaze banke nije bacio senku i na osiguravače, kojima se predviđa da bi nakon gorkih iskustava koje je donela pandemija, mogla početi da raste tražnja za njihovim proizvodima.

14. PREDVIĐANJA FINANSIJSKIH DIREKTORA O POSLOVANJU OVE GODINE: Opreznim koracima do stabilizacije

Finansijski direktori u Srbiji, kao i njihove kolege u centralnoj Evropi, predviđaju relativno skroman privredni rast ove godine, nastavak neizvesnosti na tržištima usled posledica aktuelne pandemije, dalji rast troškova poslovanja uz pad tražnje, koju ocenjuju kao jednu od najvećih pretnji poslovanju. Uprkos tome, prisutna je određena doza optimizma u pogledu boljih finansijskih izgleda za kompanije, ali i veliki oprez prema preuzimanju većih rizika. U vanrednim okolnostima, fizička, mentalna i finansijska sigurnost zaposlenih postaje najvažnija za dostizanje postavljenih ciljeva, pokazuje istraživanje kompanije Deloitte.

18. RAST KORPORATIVNOG DUGA U PANDEMIJI: Dužnička bomba

Sudeći po dramatičnim najavama finansijskih institucija u svetu, dug bi se od lošeg druga mogao pretvoriti u serijskog ubicu, a MMF već sada predviđa da će 40% korporativnog duga u velikim ekonomijama završiti bankrotom. U (vropskoj uniji, ukupna zaduženost preduzeća je prošle godine uvećana za petinu, pa je opet glavna tema kako rešavati problematične plasmane a očuvati i banke i ogroman deo privrede od propasti. U Srbiji, zvanična statistika tvrdi da je dug privrede na kraju prošle godine i dalje bio skoro za četvrtinu niži u odnosu na rekordnu zaduženost 2012. godine.

20. PRETI LI SRBIJI „POSTKOVIDSKI“ RAST INFLACIJE: Bušenje rupa na potrošačkom balonu

Strahovanja u svetu od „postkovidskog“ rasta inȵacije dele i domaći privrednici i ekonomisti, dok nasuprot tome, MMF prognozira da će cene u Srbiji ove godine ostati stabilne. U centralnoj banci očekuju da će inȵacija ostati u ciljanom okviru, i ističu da imaju prostora za reagovanje na prve znake pregrejavanja ekonomije.

22. STRUKTURA KREDITA I KREDITORA SRBIJE: Kupovina mira u kući

Srbija se do sada kod evropskih banaka, uključujući EBRD, EIB, CEB i Nemačku razvojnu banku, kao i Međunarodnu banku za obnovu i razvoj (IBRD), zadužila za ukupno 8,37 milijardi evra, dok kineskoj (EXIM banci duguje 1,15 milijardi evra a stranim vladama ukupno 2,66 milijarde evra.

24. ZAJAM EVROPSKE INVESTICIONE BANKE ZA IZGRADNJU GASNOG INTERKONEKTORA: Podrška energetskoj sigurnosti Srbije

Zajam u iznosu od 25 miliona evra koji je (vropska investiciona banka obezbedila za izgradnju gasnog interkonektora između Niša i Dimitrovgrada, omogućiće diversifikaciju snabdevanja energijom u Srbiji i ojačati energetske mreže u jugoistočnoj Evropi. Zajam EIB dopunjuje 49,5 miliona evra bespovratnih sredstava u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (vropske unije. Ovo je jedan od poslednjih projekata gasne infrastrukture koji finansira EIB.

28. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI: Finansijsko tržište će ostati stabilno

Ostvareni rezultati bankarskog sektora mogu se oceniti kao zadovoljavajući, dok porast broja zaključenih lizing ugovora u ovoj godini ukazuje na stabilizaciju ove industrije. Kretanja u sektoru osiguranja su pozitivna i očekuje se dalji rast premija. Brokersko-dilerska društva su se najbolje prilagodila poslovanju u pandemijskim uslovima, brzim prelaskom na onlajn poslovanje, iskoristivši na taj način potencijale domaćeg i stranih tržišta kapitala. Pandemija nije zaustavila ni pozitivan trend u poslovanju investicionih fondova, a sa usvajanjem nove regulative njihovo vreme tek dolazi, ocenjuje u razgovoru za B&F Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

30. KAKO PREPOZNATI LEGITIMNE KRIPTO PROJEKTE: Uz prave informacije, savete stručnjaka i malo sreće

Ulaganje u kriptovalute može u kratkom roku doneti veliku zaradu, ali i velike gubitke, posebno ako se radi o novim, nedovoljno poznatim koinima kojima se veštački podiže cena. Zato bi u ovakve poduhvate uvek trebalo ulaziti sa svešću da dobitak nije zagarantovan, ali i sa što više informacija o odabranoj valuti i onima koji stoje iza nje, savetuje Marko Matanović, operativni direktor kriptomenjačnice ECD.

34. JEDINSTVENI PRAVILNIK O PDV-U: Zašto je ovaj propis toliko važan za privredu Srbije?

Jedinstveni Pravilnik o PDV-u je stupio na snagu 22. aprila, a počeće da se primenjuje od 1. jula ove godine. Ovaj propis sistematizuje i objedinjuje regulativu iz 27 pravilnika, pojašnjava određene nedoumice u primeni PDV pravila i olakšava obveznicima da usklade poslovanje sa pravilima PDV sistema.

Banke

39. BANKARSKI SEKTOR U 2020: Kriza, kriza, e pa šta je

Kao i u svim ostalim delatnostima, pandemija korona virusa bila je ključna odrednica poslovanja bankarskog sektora u protekloj godini. Ovaj nesvakidašnji događaj koji je prouzrokovao svetsku recesiju dvojako je uticao na poslovanje banaka: direktno, sputavanjem tražnje za bankarskim proizvodima i uslugama, i posredno, izazvavši dva višemesečna moratorijuma na otplatu kreditnih obaveza.

42. OPTIMIZACIJA TROŠKOVA U POSLOVANJU BANAKA: Neophodna promena modela poslovanja

Trenutno okruženje zahteva od većine banaka u svetu da promene svoje modele poslovanja kako bi snizile troškove i učinile ih održivim. One banke koje u tome ne uspeju, nadmašiće konkurencija i gubiće svoj udeo na tržištu.

46. KOLIKO VREDE BANKE U POREĐENJU SA TEHNOLOŠKIM KOMPANIJAMA: Tehnološki giganti u petoj brzini, dok banke džogiraju

Kada se analiziraju cene akcija i njihov rast u poslednjih deset godina, prednost je apsolutno na strani tehnoloških kompanija koje su konkurencija bankama. Bilo da je reč o manjim ili većim tehnološkim kompanijama, vrednosti njihovih akcija rastu i preko 1000%, dok je taj rast kod banaka bio najviše oko 150% u istom periodu.

48. SPAJANJA I AKVIZICIJE U BANKARSKOM SEKTORU: Novi talas

Konsolidacija u bankarskom sektoru predstavlja dugogodišnju temu. Međutim, da li će konsolidacija stvarno doneti boljitak sama po sebi ili je potrebno inovirati način poslovanja?

52. ZAŠTO SU BANKE POVEĆALE CENE BANKARSKIH TARIFA: Neka sila bude s vama

Dok je šira javnost prepuna negativnih komentara na odluku većine banaka da povećaju bankarske tarife, lično verujem da banke u ovom trenutku i nisu imale previše izbora. Sužen manevarski prostor u kome su se našle i jasne procene da će im profitabilnost biti i dalje ugrožena, naročito usled problema u vraćanju kredita nije im dao mnogo opcija.

54. POSTOJI LI U SRBIJI PRIVATNO BANKARSTVO: Oči u oči preko ekrana

Ako je ranije odnos sa klijentima bio prisan, pandemija ga je pretvorila u „zaista intiman“, opisuju zaposleni u oblasti privatnog bankarstva u svetu kako izgleda njihov posao u situaciji kada svi komuniciraju od kuće, preko ekrana. Tržište privatnog bankarstva u Srbiji je tek u začetku, ali iz razloga koji ne može da reši ni „svemoguća“ digitalizacija. Platežno sposobnih klijenata za takvu uslugu je malo, a ponude još manje zbog plitkog tržišta kapitala. Ipak, i kod nas ima banaka koje nude ovakvu mogućnost.

58. DA LI RAD OD KUĆE ODGOVARA BANKAMA I NJIHOVIM ZAPOSLENIMA: Nađimo se na pola puta

Dok se među analitičarima „lome koplja“ oko koristi i mana masovnog rada od kuće, naši sagovornici u bankama smatraju da je najbolji kombinovani model, koji obuhvata i rad od kuće i iz kancelarije. Na taj način se zaposlenima, pored svojevrsne udobnosti, nudi i mogućnost da neposredno razmenjuju ideje sa kolegama, kao i da ostanu u toku sa dešavanjima u firmi.

60. ULOGA KOMERCIJALNIH BANAKA U ZELENOM FINANSIRANJU U SRBIJI: Kako ima više ako

Komercijalne banke u Srbiji navode kao najveće prepreke za masovnije zeleno kreditiranje malih i srednjih preduzeća nedovoljni akcijski kapital, nedostatak kolaterala i loše projekte. 5ešenja se mogu naći u većem prisustvu akcijskih fondova i kombinaciji različitih finansijskih instrumenata podrške u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, predlaže se u najnovijoj UNDP studiji.

64. Anketa B&F: Jelena Galić, predsednica izvršnog odbora AIK banke, Predrag Mihajlović, predsednik izvršnog odbora OTP banke Srbija, Slavica Pavlović, predsednica izvršnog odbora Eurobanke i Slavko Carić, predsednik izvršnog odbora Erste banke

68. Tabele

Osiguranje

79. POSLOVANJE OSIGURAVAČA U 2020. GODINI: Žilavi kad je najpotrebnije

Srpsko tržište osiguranja jedino je u regionu Zapadnog Balkana ostvarilo rast premije. Za razliku od globalnog tržišta, u Srbiji je premija osiguranja života porasla. Osim toga, došlo je i do promene pozicije među prve tri kompanije, dok je jedno osiguranje ostvarilo značajan rast premije.

82. UTICAJ KAMATNIH STOPA NA POSLOVANJE OSIGURAVAČA: Oporavak finansijskog tržišta usloviće spor, ali siguran rast osiguranja

Prognoza MMF-a o rastu kamatnih stopa i oporavku finansijskog tržišta trebalo bi da obraduje društva za osiguranje, kao krupne institucionalne investitore. U trenutnim, destimulativnim uslovima za plasman slobodnih sredstava, sa niskim kamatnim stopama, osiguravači imaju velike poteškoće da pronađu investicione alternative koje su sigurne, likvidne i istovremeno donose prinos.

86. ZELENE POLISE: Kako zaštititi proizvodnju čiste energije?

Očekuje se da će nova regulativa u oblasti energetike pospešiti razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije, uključujući i mnogo veće učešće domaćinstava u proizvodnji solarne energije. Za fizička lica – „prozjumere“, osiguranje će biti logičan vid zaštite njihovog ulaganja u buduću finansijsku uštedu, jer korišćenje solarnih panela pored pozitivnog uticaja na životnu sredinu, doprinosi stabilnijoj i isplativijoj potrošnji električne energije u domaćinstvima.

88. OSIGURANJE OD OTKAZIVANJA DOGAĐAJA: Osiguravačima će trebati izdržljivost olimpijaca

Neki stručnjaci procenjuju da su ukupne štete – osigurane i neosigurane – koje su od početka pandemije zadesile organizatore događaja, približne dobiti koju su osiguravači ostvarili u poslednjih 15 godina!

92. Anketa BIF: Zoran Blagojević, predsednik izvršnog odbora Wiener Stadtische osiguranja, Veselin Danilovac, član izvršnog odbora Generali osiguranja Srbija, Sonja Marić, direktorka sektora za marketing i korporativne komunikacije, UNIQA osiguranje i Siniša Pratljačić, predsednik izvršnog odbora Globos osiguranja

96. Tabele

Lizing

103. POSLOVANJE LIZING KOMPANIJA U SRBIJI: Vidljiv oporavak

Uprkos velikim izazovima koje je donela aktuelna pandemija na svetskom i domaćem tržištu, lizing industrija se veoma brzo prilagodila novim okolnostima. Svojim aktivnostima podržala je privredu i pokazala se kao pravi oslonac, posebno malim i srednjim preduzećima. Mada je prošle godine zbog posledica pandemije zaustavljen višegodišnji rast, lizing industrija u Srbiji se snažno oporavila već u prvom kvartalu 2021. godine.

104. LIZING I NOVE TEHNOLOGIJE: Da li nam digitalizacija donosi komplikacije ili olakšanje?

Digitalna revolucija u kojoj živimo i radimo, a naročito njeno ubrzanje izazvano pandemijom, dovela je do toga da prisustvujemo promeni sveukupnog načina života i svakodnevnih navika. Treća revolucija se odigrava tako brzo da već postoje razmišljanja da smo ušli i u četvrtu industrijsku revoluciju koja će dodatno izmeniti naše okruženje. A kako se tu snašao jedan relativno jednostavan proizvod kao što je lizing – uplatiš učešće, sedneš i voziš ili koristiš mašinu?

106. LIZING NEKRETNINA: Ni posle decenije nema porodičnih stanova na lizing

Za sada nema podataka da su makar jedna porodica ili pojedinac u Srbiji postali vlasnici nekretnina putem lizinga. S ciljem da se podstakne ovaj deo finansijskog tržišta, Asocijacija lizing kompanija je prosledila nadležnim institucijama predlog izmena regulative za finansiranje nepokretnosti. Praksa zemalja Evropske unije pokazuje da se lizingom najviše finansiraju poslovni objekti i da je privreda većinski korisnik ove finansijske usluge.

108. Tabele

Fondovi

113. DOBROVOLJNI PENZIJSKI FONDOVI: Uvećana imovina članova i u vreme pandemije

Pandemija koronavirusa nije ugrozila imovinu, profitabilnost i likvidnost članova penzijskih fondova u Srbiji u prethodnoj godini. Isplate su tekle redovno i neometano, a imovina članova je uvećana jer su ostvareni pozitivni prinosi.

116. INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJI: Ostvaren rast, ali je potencijal mnogo veći

Uprkos krizi, investicioni fondovi u Srbiji su prošle godine ostvarili rast, jer su ih investitori prepoznali kao kvalitetan vid direktnog ulaganja, gde mogu sačuvati svoj novac i zaraditi kroz dobre prinose. Ipak, potencijal domaćeg tržišta je mnogo veći, a poređenja sa zemljama u regionu pokazuju da je budućnost domaćeg tržišta u ulaganjima u akcijske fondove.

118. PORESKI PODSTICAJI ZA ULAGANJE U ALTERNATIVNE INVESTICIONE FONDOVE: Čekajući prvu lastu

Premda je u okviru Zakona o porezu na dohodak građana uveden poreski kredit za ulaganja u alternativne investicione fondove, ta mogućnost još uvek ne funkcioniše u praksi jer do sada u Srbiji nije osnovan nijedan takav fond. Upućeni očekuju da će se to desiti do kraja ove ili barem naredne godine, jer sada postoji jasan zakonski okvir, ali ocenjuju da je potrebno uvesti podsticaje i za pravna lica, kako bi ovo tržište zaista zaživelo.

120. Tabele

Revizija

127. OSAVREMENJAVANJE PROCESA REVIZIJE: Kako je Kovid-19 neočekivano pogurao reviziju u budućnost

Pandemija Kovid-19 je podelila lekcije svim profesijama i naterala ih na neizbežne promene, pa je tako ubrzala i osavremenjavanje procesa revizije. Da bi se pripremile za budućnost, revizorske firme treba da razviju tehnološki obrazovane i svestrane timove koji mogu brže i efikasnije da odgovore na nove zahteve profesije.

129. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berze

131. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI U PROŠLOJ I OVOJ GODINI: Investitori i dalje oprezni

Prethodne godine pandemija je uticala na pad vrednosti prometa na Beogradskoj berzi, a ukupna tržišna kapitalizacija je iznosila 4,45 milijardi evra, što je pad od 8,1% u odnosu na 2019. godinu. Ove godine javljaju se prvi znaci oporavka, ali smanjena tržišna aktivnost ukazuje na još uvek prisutnu opreznost investitora u trgovanju.

134. SPAC BALON NA BERZI: Daj pare, pa ćemo nešto kupiti

Seoske varalice, kokošari i ostali sitni prevaranti koji zavrću na sitno završe u zatvoru, dok prevaranti koji rade na veliko završe kao berzanski mešetari. Stotine milijardi počelo se obrtati na berzama u formi investicija koje imaju puno više sličnosti sa kockanjem, nego sa ozbiljnim ulaganjem u dionice.

136. Tabele

Akvizicija koja je potresla Francusku

144. Rat za vodu
Nastojanje vodeće svetske kompanije za upravljanje vodom i otpadom „Veolia“ da preuzme konkurentsko preduzeće „Suez“ izazvalo je najžešći poslovni sukob koji je poslednjih godina viđen u Francuskoj. U njegovo rešavanje morala je da se umeša i država, jer je počeo da ugrožava na hiljade radnih mesta, desetine milijardi evra prihoda ovih kompanija koje posluju i na srpskom tržištu i vođstvo Francuske u sve perspektivnijoj delatnosti „ekološke tranzicije“.

Vremeplov

148. DEBAKL ISAKA NJUTNA NA BERZI: Genije koji se sapleo o pohlepu

Svaki investitor može da pogreši. Ali Isak Njutn, koji je za samo nekoliko meseci pretrpeo gubitak na berzi u današnjem iznosu od čak četiri miliona dolara, nije bio običan gubitnik. Bio je najveći živi matematičar, neko koga su njegovi savremenici smatrali najpametnijim čovekom na svetu.

Чланак Finansije TOP 2020/21 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Mapiranje prepreka za preduzetništvo mladih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Modernizacija zanata u saradnji sa preduzećima: Brže do posla се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак PwC: Korporativno upravljanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Energetika: Kako privući ulaganja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Top lista Pozitivista: Ernst&Young preduzetnik godine 2012. се појављује прво на Biznis i Finansije.