Od danas je realizacijom još jednog projekta elektronske uprave pojednostavljen upis đaka u 536 srednjih škola u Srbiji. Zahvaljujući saradnji Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Кancelarije za IT i Upravu završena je implementacija informacionog sistema eUpis i u srednjim školama, što će građanima omogućiti lakši i brži način upisa dece u prvi razred.
Od 8. jula informacioni sistem eUpis obezbeđuje pristup Registru matičnih knjiga po službenoj dužnosti ali i informatizaciju poslova u svim srednjim školama u Srbiji, te će zahvaljujući njemu zaposleni u školama izvršiti raspoređivanje dece u novoformirana odeljenja.
Informacioni sistem eUpis, koji je ove godine prvi put implementiran u sistem prosvete, oslobodio je roditelje i đake obaveze da prilikom upisa u prvi razred osnovne škole prilažu izvod iz matične knjige rođenih i potvrdu o prebivalištu, odnosno studente na 31 fakultetu Univerziteta u Beogradu da prilažu izvod iz matične knjige rođenih, a umesto njih su zaposleni u školama i fakultetima pristupali ovim podacima po službenoj dužnosti, što pokazuje da je javna uprava u službi građana.
Direktor Кancelarije za IT i eUpravo doc. dr Mihailo Jovanović je istakao da je zahvaljujući tome što je eUpis povezan sa registrom matičnih knjiga i evidencijom o prebivalištu, roditelji po prvi put nisu morali da pribavljaju više od 120.000 različitih dokumenata u papirnoj formi prilikom upisa dece u prvi razred osnovne škole, pri čemu su uštedeli isto toliko sati čekanja na nekom od šaltera javne uprave, dok oko 12000-13000 brucoša takođe nije moralo da dostavlja isto toliko izvoda iz matične knjige rođenih..
Obezbeđivanjem usluge eUpis omogućava se potpuno informatičko praćenje postupka upisa od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i predstavlja početak implementacije novog i sveobuhvatnog jedinstvenog informacionog sistema prosvete.
Кancelarija za IT i eUpravu je za zaposlene u svim osnovnim i srednjim školama, kao i fakultetima Univerziteta u Beogradu, obezbedila kvalifikovane elektronske sertifikate za pristup informacionom sistemu eUpis, odgovarajuće obuke i uputstva, kao i podršku u korišćenju sistema koju pruža Кontakt centar za podršku rada javnoj upravi.
Napominjemo da će se u naredne dve godine raditi na formiranju jedinstvenog informacionog sistema prosvete, koji će omogućiti da svi podaci o deci tokom celog školovanja, od predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, fakulteta i potom zapošljavanja, budu na jednom mestu.
Category:
Vesti
Kompanija Nectar, lider u preradi voća i proizvodnji voćnih sokova u Srbiji i u regionu, otvorila je danas u Vladičinom Hanu najveću organsku plantažu u Srbiji od ukupno 114 hektara što je još jedan veliki korak u dugogodišnjem opredeljenju kompanije da proizvodi zdrave proizvode sa dodatom vrednošću za svoje potrošače i u Srbiji i širom sveta.
“Danas sa ponosom otvaramo najveće plantaže organskih jabuka u Srbiji na 45ha, a plan je da u naredne četiri godine zasadimo svih 114ha. Očekujemo da već u prvoj godini prinos bude čak 500 tona najboljih sorti organskih jabuka. U opremu i sadnice je uloženo 200 hiljada evra, a u naredne četiri godine biće investirano ukupno 500 hiljada evra. Naše organske jabuke koristiće se za proizvodnju organske dečije hrane brenda Frutek, proizvodnju Life organskih sokova, i prvih na tržištu organskih ceđenih sokova. Cilj je da podstaknemo mlade poljoprivednike da se vrate na selo, da pomognemo farmerima tako što će imati siguran otkup u Hanu i okolini gde je naša najveća fabrika za preradu voća i povrća. Samo ove godine očekuje se angažovanje preko 100 ljudi iz ovog kraja za berbu organske jabuke. Do sada smo u Vladičin Han uložili preko 15 miliona eura jer želimo da, zajedno sa državom i lokalnom samoupravom revitalizujemo ovaj kraj”, istakao je Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe, na otvaranju najveće organske plantaže u Srbiji.
Višegodišnje loše upravljanje Elektroprivredom Srbije na koje ekonomisti upozoravaju, stiglo je na naplatu i to kao gubitak koji je ova kompanija zabeležila u 2018. godini.
Nakon dobiti od 100 miliona evra 2015. godine, pa 70 miliona 2016, pa 52 miliona evra 2017. godine, najvrednija srpska kompanija je u prošloj godini, prema objavljenim finansijskim izveštajima, zabeležila je gubitak od čak 11 miliona evra.
U godišnjem izveštaju o poslovanju ovog javnog preduzeća navodi se da je 2018. godinu usled otežanih uslova poslovanja, a naročito u zimskom periodu, završila sa negativnim finansijskim rezultatom od 1,3 milijarde dinara. Menadžment kompanije je planirao dobit od 1,1 milijarde dinara.
U samom izveštaju se navodi da je lošiji rezultat posledica manje proizvodnje električne energije i to termoelektrana čija je proizvodnja bila za 13 odsto manja od planirane i veće nabavke električne energije (zbog manje proizvodnje) koja je bila za 12 odsto veća od plana.
U samom izveštaju se navodi da su „blokovi u nekim periodima radili na tehničkom minimumu, prema dovozu i kvalitetu uglja i raspoloživim količinama uglja na deponijama u cilju održavanja deponija uglja iznad minimalnog nivoa, kako bi se osigurala stabilna proizvodnja, a deo blokova je potiskivan u hladnu rezervu zbog nedostatka uglja“.
Kompanija je prošle godine ostvarila dobit iz poslovanja od 5,6 milijardi dinara što je više nego upola manje prethodne godine. Pozitivan rezultat je ostvaren i iz finansiranja (6,9 milijardi dinara), ali opet više nego dvostruko manji nego u 2017. godini i to pre svega zbog manjih pozitivnih kursnih razlika. Gubitak je napravljen u tzv. ostalim prihodima i rashodima gde je zabeležen minus od 12,2 milijarde dinara. EPS je pre poreza bio u plusu 300 miliona dinara, da bi u minus otišao nakon plaćanja poreza.
Fiskalni savet je nedavno upozorio da su potrebne suštinske reforme u EPS-u kako bi mogao da investira u povećanje kapaciteta i ispuni ekološke standarde. Prema njihovoj proceni godišnje investicije bi trebalo da iznose 600 miliona evra, a trenutno su oko 380 miliona. Međutim, da bi se finansirala tolika ulaganja neophodno je da kompanija prvo ostvari profit, a današnji EPS se sa tim muči.
U Savetu ističu da su potrebne interne reforme, a pre svega smanjenje broja zaposlenih i smanjenje prosečnih zarada. Prema godišnjem izveštaju EPS grupa je (bez KiM) zapošljavala 29.060 ljudi, a prosečna neto plata je iznosila 89.639 dinara, što je rast od 6,5 odsto (5.400 dinara) u odnosu na prethodnu godinu.
Fiskalni savet preporučuje i poboljšanje naplate mada je EPS prijavio naplatu veću od 100 odsto, što znači da su tokom prošle godine naplatili i neka ranija potraživanja. To se pre svega odnosi na RTB Bor koji je uplatio, prema UPPR-u, 10 odsto svojih dugova za struju što je oko dve milijarde dinara, a zauzvrat im je EPS otpisao 90 odsto, odnosno 17,3 milijarde dinara.
Preporuke za reformu EPS-a se odnose i na državu. Pre svega, da se prestane sa izvlačenjem kroz dividende novca koji bi trebalo da ide na investicije. Od 2015. godine EPS je uplatio u budžet preko 250 miliona evra dok istovremeno ima manjak investicija. Samo u 2018. EPS i EPS distribucija su isplatili državi polovinu dobiti iz 2017. godine, odnosno skoro tri milijarde dinara.
Kako navode u Savetu, jedini suštinski zaokret u poslovanju EPS-a je naplata struje od Železnica, RTB-a Bor i Galenike, ali to uopšte nije posledica reformi samog preduzeća.
Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržište kaže da su EPS i Srbijagas primeri kako ne treba poslovati.
„To su partokratska preduzeća gde je poenta uhlebljivanje partijskih kadrova. A EPS bi trebalo da kroz investicije kreira novu vrednost. I ne samo to, nego i nova radna mesta i u drugim sektorima. Umesto toga, pravi gubitak. Očigledni su organizacioni i kadrovski problemi u kompaniji“, napominje Đogović uz komentar da tu nema tržišnog privređivanja niti odgovornosti za rad i nerad.
Prema njegovim rečima, pad proizvodnje u termoelektranama zbog neblagovremenih investicija u površinske kopove doveo je i do pada proizvodnje struje.
„Za to niko nije odgovarao. Ako Vlada stvarno želi da se pokaže kao reformska, a ne samo na rečima, onda mora da zagrize u javna preduzeća i da odstrani trulež“, poručuje Đogović.
Izvor Danas
Kompanija Telekom Srbija kupila je Telemark, najvećeg kablovskog operatora na teritoriji zapadne i centralne Srbije, koji broji više od 25.000 televizijskih i internet korisnika. Kablovski operator Telemark korisnicima pruža usluge u Čačaku, Kraljevu, Gornjem Milanovcu, Požegi, Lučanima, Guči, Mionici, Ljigu, Banji Vrujci, Mataruškoj banji i Kosjeriću. Ovom akvizicijom Telekom Srbija povećava svoju korisničku bazu, a korisnicima sa ovih teritorija pruža mogućnost korišćenja bržeg i kvalitetnijeg interneta, kao i vrhunsku televizijsku ponudu.
Telekom Srbija nastavlja sprovođenje svoje strategije širenja i prilagođavanja novim tržišnim trendovima, sa ciljem da postane regionalni lider u svim telekomunikacionim uslugama i nosilac budućeg digitalnog razvoja.
Na sajtu Državne revizorske institucije ubuduće će biti objavljivani svi poslerevizioni izveštaji o radu javnih preduzeća i svih institucija koje su na opštinskim ili državnom budžetu.
To znači da će osim revizije rada određene institucije, javnosti od sada biti dostupno i objašnjenje te institucije, odnosno njen odgovor zbog čega je i kako došlo do nepravilnosti u radu, ali i odgovor DRI, kao i mišljenje revizora o svakoj ispravci i konačna ocena.
– Od ukupno 204 poslereviziona izveštaja za 2018. urađeno je 170, a više od 30 koji se tiču lokalne vlasti već se nalazi na sajtu – rekao je predsednik DRI Duško Pejović. Narednih sedmica će, kako je najavio Pejović, biti objavljeno i preostalih 140 poslerevizionih izveštaja, a plan je da na kraju svi budu objavljeni na sajtu.
Državni revizor je rekao da je u 2018. u šest slučajeva, kada se radi o lokalnim samoupravama, otkriveno lakše kršenje obaveze dobrog poslovanja, kao i tri teža slučaja.
– Lakša kršenja obaveze dobrog poslovanja zabeležena su kod Grada Valjeva, Turističke organizacije Lučani i Centra za kulturu i sport Lučani, Grada Preševo, kao i Doma kulture i PU u ovom gradu. Teži oblik kršenja bio je kod Apoteke Bor, Apoteke Šabac i i Opštine Lučani – naglasio je Pejović.
Iz Preševa su ih, kako kaže generalni državni revizor, obavestili da su preduzeli odgovarajuće mere, dok su u Valjevu i Lučanima postupci u toku.
– Što se tiče težeg kršenja mi imamo pravo da pokrenemo zahtev za razrešenje odgovornih. Iz Skupštine u Šapcu dobili smo informaciju da je direktor Apoteke Šabac podneo ostavku koja je usvojena, u slučaju Apoteke Bor postupak je u toku jer trenutno nemaju ni direktora, ni zaposlene, ostala je samo obaveza od 400 miliona dinara – istakao je Pejović.
Već sada, kako je rekao, na osnovu prošlogodišnjih izveštaja revizije u DRI znaju da će biti 22 poslereviziona izveštaja i to 12 koji se tiču nepravilnosti u radu lokalne vlasti, devet u javnim preduzećima i jedan koji se odnosi na rad Agencije za bezbednost u saobraćaju.
Izvor Danas
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je danas da je nacrt Fiskalne strategije Vlade Srbije za 2020. godinu sa projekcijama za 2021. i 2022. godinu utvrdio dobre kvantitativne ciljeve, ali da ih ne prati plan strukturnih reformi.
On je na konferenciji za novinare na predstavljanju Mišljenja na nacrt te strategije rekao da je ona „na tragu da bude kredibilan dokument za vodjenje srednjoročnih fiskalnih politika, ali da to još nije postala“.
„Za puno ozdravljenje javnih finansija i održivo ubrzanje privrednog rasta potrebno je definisati i sprovesti veći broj strukturnih reformi kojih u nacrtu strategije nema“, rekao je Petrović.
Dodao je da se reforma sistema zarada i zaposlenosti u državi koja se odlaže već nekoliko godina strategijom pomera u budućnost i bez naznaka kako će da izgleda.
On je rekao da u okviru plana povećanja javnih investicija nije jasno šta su konkretni prioriteti države i na koji način su izabrani, a nema ni plana reformi javnih preduzeća dok bi najavljena poreska reforma morala biti detaljnije razradjena da bi privatni sektor mogao da planira poslovanje.
„Najveći makroekonomski problem Srbije je nedovoljan privredni rast a nacrt Fiskalne strategije za njega ne nudi odgovarajuće rešenje“, rekao je Petrović.
Istakao je da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije duži niz godina nezadovoljavajući jer je u prethodne tri godine iznosio od tri do 3,5 odsto, a u zemljama Centralne i Istočne Evrope od četiri do 4,5 odsto i od polovine 2018 usporava se rast što se ne dogadja u tim zemljama.
„To govori da ekonomske politike koje se vode u Srbiji nisu dovoljno podsticajne za privredni rast, a strategija uglavnom ignoriše taj problem“, rekao je Petrović i dodao da nema ni plana reformi poslovnog ambijenta i poboljšanja rada javne uprave uključujući zdravstvo i prosvetu.
Umesto potrebnih fundamentalnih reformi nacrt strategije, prema njegovim rečima, predvidja „digitalnu transformaciju, inovacione vaučere, izmenu Zakona o carini i slične stvari, što nije sporno, ali može biti samo dobar dodatak sveobuhvatnim merama, ali ne i glavni plan Vlade za ubrzanje privrednog rasta“.
Istakao je da strategijom planirani rast BDP od četiri odsto u srednjem roku nije dovoljno ambiciozan, a da je veliko pitanje i da li će se ostvariti.
Petrović je kazao da je planirani fiskalni deficit od 0,5 odsto BDP dobro odabran cilj i da vodi ka daljem smanjenju duga, ali je kako je rekao, „potrebno preispitati projekcije pojedinih budžetskih stavki i otkloniti nekonzistentnosti“.
Strategijom je, kako je rekao planirano povećanje učešća doprinosa u BDP u srednjem roku što znači da će naplata doprinosa da raste brže od BDP, a u isto vreme je prognozirano da će plate u privatnom sektoru da rastu u skladu sa rastom produktivnosti a plate u javnom sektoru sporije nego u privatnom.
Dodao je da strategija predvidja povećanje javnih investicija na 4,6 odsto BDP u srednjem roku, ali ne i za koje namene.
Bez toga, kako je rekao Petrović, nije jasno da li će se povećati ulaganja u oblastima u kojima su najpotrebnija i najviše utiču na privredni rast, a to su putna i železnička infrastruktura, zaštita životne sredine, zdravstvo, prosveta ili su „prioriteti Vlade ulaganja u sportske objekte, naoružanje vojske i policije islične investicije“.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da treba ojačati fiskalna prvaila i uvesti obavezu da deficit BDP od jedan odsto može biti dozvoljen kada je spoljni dug do 45 odsto BDP, a 0,5 odsto ako je do 55 odsto. Deficit treba eliminisati ako je spoljni dug iznad 55 odsto BDP.
On je rekao da je dobro što se uvodi švajcarska formula za indeksaciju penzija koja predvidja da se uskladjuju sa cenama i zaradama. On je rekao da treba utvrditi gornju granicu za penzijske rashode od 10,5 odsto BDP i donju od 9,5 odsto.
„Rashodi za plate ne bi trebalo da premaše 9,5 odsto BDP, a preostali „višak“ u budžetu treba koristiti za investicije“ rekao je Altiparmakov. Istakao je da nije jasno zašto je uzet kredit za reformu Poreske uprave od 50 miliona od Svetske banke kada je taj posao započeo Medjunarodni monetarni fond, a finasiran je donacijama.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da se platni razredi planiraju od 2013. godine, ali se u praksi sprovode proizvoljna povećanja zarada i da ima stotine koeficijenata prema kojima se obračunavaju.
„Treba napraviti katalog radnih mesta jer, iako mnogi tvrde da je to osetljivo pitanje, dokaz da to može da se uradi je da su ga napravile druge zemlje“, rekao je Vučković.
Vlada Srbije, kako su naveli u Fiskalnom savetu, prema postojećoj zakonskoj regulativi trebalo bi da razmotri preporuke Fiskalnog saveta i na jesen integriše u Fiskalnu strategiju, a u slučaju da ih odbije to argumentima obrazloži.
„Dunav osiguranje“ je 5. jula 2019. godine isplatilo dividendu akcionarima po osnovu dobiti utvrđene u godišnjim finansijskim izveštajima Кompanije za 2018. godinu, a Republika Srbija, kao najveći pojedinačni akcionar, dobila je 671,03 miliona dinara.
Odluku o raspodeli dobiti za 2018. godinu putem isplate dividende, u bruto iznosu od 1,48 milijardi dinara, donela je Skupština akcionara najveće nacionalne osiguravajuće kuće.
Pravo na dividendu imaju i ostali akcionari koji su na dan 15. april 2019. godine bili upisani kao zakoniti imaoci akcija „Dunav osiguranja“, a njima je dividenda uplaćena preko Centralnog registra u neto iznosu od 39,97 miliona dinara.
U čast šezdesetog rođendana kočopernog Gala, francuska kovnica novca izdala je seriju od 310.000 komemorativnih kovanica, vrednosti od dva evra. Na aversu zlatasto-srebrnog dukata nalazi se Asteriksovo lice, okruženo lobvorovoim vencem.
Stvoren 1959. od strane pisca Renea Gosinija i čuvenog crtača Alberta Uderza, Asteriks je tokom vremena postao francuski simbol nepokornosti. Lukavi Gal, sa svojim meštanima, brani nacionalni identitet od zavojevača sa strane, odnosno Rimske imperije.
Na vrhu novčića je upisano Asteriksovo ime, a ispod toga RF, što se odnosi na zemlju izdavanja – Republika Francuska.
Vlada Srbije otpisala je celokupan dug javnog preduzeća Srbijagas prema državi u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde evra
by bifadmin
Dug Srbijagasa, preduzeća koje je u stopostotnom vlasništvu Srbije, prema državi gomilao se godinama, a skoro 80 odsto tog duga (933,8 miliona evra) nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije, koje je država Srbija dala za dugoročne kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao Srbijagas, vidi se u Zaključku Vlade od 26. marta 2019.
U tekstu Zaključka stoji da je Vlada odlučila da potraživanje prema Srbijagasu u ukupnom iznosu od više od 141 milijarde dinara (1,2 milijarde evra) „konvertuje u trajni ulog Republike Srbije u javno preduzeće Srbijagas, odnosno da kao osnivač Republika Srbija za iznos konvertovanog potraživanja poveća kapital javnog preduzeća“.
Reč je praktično o „otpisivanju duga“ javnom preduzeću Srbijagas, objašnjava za Rasio Slobodne Evrope član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković, uz napomenu da u ekonomskom smislu to nije dodatni trošak za budžet, odnosno za građane Srbije.
„Taj novac je već potrošen. Država je već platila obaveze Srbijagasa u ovom iznosu od 1,2 milijarde evra i to se do sada vodilo kao dug Srbijagasa prema državi, kao da će jednog dana Srbijagas tu državnu pomoć da vrati. To nije bilo realno, nije bilo ni planirano, samo je računovodstveno beleženo tako, a sve vreme se zapravo znalo da je to potrošen novac i da Srbijagas to nikada neće moći da plati“, kaže Vučković.
Prema rečima Vučkovića, građani Srbije godinama unazad su plaćali gubitke Srbijagasa koji su se merili u stotinama miliona evra, dok se Srbijagas suočavao sa velikim problemima u poslovanju i gomilao dugove.
Fiskalni savet je u više navrata upozoravao na uzroke upitnog poslovanja Srbijagasa. Ključna su bila dva faktora – nerealna cena po kojoj je Srbijagas prodavao gas i to što mnoga javna preduzeća i državne firme nisu plaćale Srbijagasu isporučeni gas.
Izvor N1-Radio Slobodna Evropa
Poslednjih dana juna statistička agencija Evropske unije Eurostat objavila je nekoliko analiza o potrošnji domaćinstava koja obuhvata i zemlje iz našeg regiona a rezultati su samo još jedna potvrda niskog standarda i u našoj i okolnim državama.
Tako je, recimo, nivo ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji na svega 48 odsto proseka u EU. Po ovom pokazatelju koji je opisan kao mera blagostanja domaćinstava, iza nas su samo BiH, Severna Makedonija i Albanija, dok su ispred – svi ostali. Ono što još više obeshrabruje je da čak i sa tako niskim standardom, mi trošimo više nego što proizvodimo budući da se naš BDP po stanovniku (meren paritetom kupovne moći) nalazi na 48 odsto proseka EU.
Kako objašnjava Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, to znači da ne možemo dalje imati rast potrošnje veći od rasta proizvodnje. „To treba da bude cilj ekonomskih politika, da se poveća proizvodnja“, kaže on.
Da nam je standard mali to i nije neko iznenađenje, ali da vidimo kakve su cene hrane u Srbiji u odnosu na evropski prosek. Kao i u Crnoj Gori, ukupan nivo cena hrane i bezalkoholnih pića nalazi se na 78 odsto proseka EU. Iako u javnosti vlada mišljenje da je hrana u recimo Nemačkoj jeftinija nego ovde, podaci govore drugačije, 24 odsto je hrana skuplja u Nemačkoj.
Nivo cena je dosta manji u Makedoniji (na 62 odsto proseka EU), ali i u članicama EU Poljskoj (69 odsto) i Rumuniji (66 odsto) nego u Srbiji. S druge strane u BiH, Crnoj Gori i Albaniji nivo cena hrane i bezalkoholnih pića je sličan kao i kod nas. Proseku EU smo po cenama najbliži kod mleka, sira i jaja, gde smo na 87 odsto evropskih cena, dok je recimo cena duvanskih proizvoda na svega 42 odsto proseka EU.
Najskuplja hrana u EU je u Danskoj, zatim u Luksemburgu i Austriji, ali tu nije i najskuplja hrana u Evropi budući da su u Norveškoj i Švajcarskoj cene hrane za 60 odsto veće od proseka EU.
Samo informacija o nivou cena hrane ne znači toliko ako ne znamo kolike su plate u Evropi i kod nas. Prema analizama ekonomiste Reinisa Fišera koji godinama objavljuje te podatke za u EU, prosečna neto plata u Uniji u 2018. je iznosila 1.543 evra.
U Srbiji u decembru prošle godine prosečna neto zarada bila je 443 evra, odnosno na svega 29 odsto tog proseka. Tu najgore stoje Albanija i BiH čije su prosečne plate tek na nivou četvrtine EU proseka. Recimo i Hrvati plaćaju hranu 97 odsto proseka EU, a sa platom od 800 evra što je 52 odsto evropskog proseka.
Ono što dodatno otežava našu situaciju je da hrana i bezalkoholna pića učestvuju sa 34 odsto u potrošnji domaćinstava, dok recimo u EU je prosek 12,2 odsto, a najveće učešće hrane u potrošnji domaćinstava je u Rumuniji 27,8 odsto i Bugarskoj 19,2 odsto. U ostalim zemljama je daleko manje.
„Razlika između evropskih i naših cena je manja kod prehrambenih proizvoda, jer se uglavnom radi o razmenljivim proizvodima i nema barijera za trgovinu. Tamo su usluge mnogo skuplje nego kod nas. To se pre svega odnosi na stanovanje, lične usluge kao što su majstori, frizeri, lekari, advokati… Svuda gde je veliko učešće radne snage u EU su visoke cene“, objašnjava Arsić dodajući da je druga strana medalje to što smo mi nerazvijeni pa nam je udeo hrane u potrošnji veliki. „Kada se primanja budu povećavala, troškovi za hranu neće rasti tom brzinom. Količina potrošene hrane ostaće slična, samo ćemo se kvalitetnije hraniti. Pravilo je da kako raste standard tako se smanjuje učešće troškova za hranu u kućnom budžetu“, ističe Arsić.
Ko troši više nego što proizvodi
Veća potrošnja od proizvodnje, nije samo odlika naše ekonomije, već i svih ostalih zemalja u regionu koje se nadaju eventualnom ulasku u EU, ali i onih manje razvijenih članica. Među članicama EU, najmanju potrošnju domaćinstava ima Bugarska na 56 odsto proseka EU, zatim Hrvatska na 63 odsto (mada ima jednako visok BDP u odnosu na prosek EU), Mađarska sa 64 odsto i Rumunija koja je na 70 odsto evropskog proseka.
Izvor Danas