Biznis & Finansije

Bankarski sektor je prošle godine ostvario gubitak od 18 miliona evra. Od 30 banaka, 15 je knjižilo dobitak, a 15 gubitak u 2013. godini – rekao je Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. To je prvi put posle 2005, godine da su banke poslovale sa gubitkom.

Organizatori konferencije TECHNOBANK 2014 dodelili su nagradu za najbolju bankarsku tehnologiju Erste Banci, za funkcionalnost „Slikaj i plati“ koja je deo Erste mBanking aplikacije za pametne telefone.

„Slikaj i plati“ omogućava plaćanje računa pomoću kamere mobilnog telefona. Za uplatu je potrebno svega par jednostavnih komandi u aplikaciji: fotografisanje računa, potvrda slanja i potvrda transakcije. Na ovaj način se može platiti bilo koji račun (struja, telefon, komunalije, itd.).

mBanking aplikacija Erste Banke dostupna je korisnicima Android i iOS uređaja. Tokom prva tri meseca od njenog lansiranja, korišćenjem funkcionalnosti „Slikaj i plati“ plaćeno je blizu 3.000 računa, ukupnog iznosa 7 miliona dinara.

„Ponosni smo što smo klijentima omogućili ovakvu revoluciju u načinu plaćanja“, izjavila je povodom nagrade Aleksandra Ognjanović, direktorka Direkcije za razvoj poslova sa stanovništvom. „Iako su korisnici na Google Play Erste mBanking ocenili prosečnom ocenom od 4,61, što je veoma visoko za jednu finansijsku aplikaciju, mi planiramo da je i dalje unapređujemo“, dodala je Ognjanović.

Osim opcije „Slikaj i plati“, Erste mBanking aplikacija ima brojne druge funkcionalnosti: sva plaćanja, detaljne preglede tekućih, kreditnih i štednih računa, ugovaranje i ažuriranje trajnih naloga, ugovaranje dodatnih usluga poput SMS servisa i Kusur štednje, menjačke poslove, preglede plaćanja, slanje poruka banci. Tu su i pretraživač filijala i bankomata sa navigacijom, kursna lista, kalkulator za izračunavanje najboljeg modela štednje, povezivanje sa bankom na društvenim mrežama i druge opcije.

Nagrada je Erste Banci dodeljena tokom upravo završene 14. konferencije i izložbe bankarskih tehnologija TECHNOBANK u Beogradu

Na Beogradskoj berzi počeće prodaja akcija kompanije Imlek u vlasništvu Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), najavila je danas Agencija za privatizaciju.

Ima nekih reči koje se malo pominju u medijima, iako su u realnom životu i izgledne i sveprožimajuće. Jedna od njih je reč stečaj, veoma malo korišćena prošle nedelje. Pored ekonomista koji nas upozoravaju da državi preti bankrot ili stečaj svako malo, prošle nedelje je obnovljena i priča o odlasku u stečaj nekih ili bolje rečeno mnogih preduzeća koja su godinama u procesu restrukturiranja. Prema odluci Ustavnog suda država će od 15. maja ove godine prestati da štiti preduzeća u restrukturiranju, kojih je ukupno 153. Domaći sindikati zbog ovakve odluke prete štrajkovima, jer smatraju da će velika većina njih bez državne pomoći otići u stečaj.

Istovremeno, Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), koji predstavlja predvorje stečaja, zapravo „poslednju šansu“ da problematično preduzeće pokuša da posluje u plusu i izbegne stečaj i eventualnu rasprodaju imovine, prostao je najomiljenije rečenje za naša velika privatna preduzeća koja su se našla u problemima, a zapošljavaju oko 5.800 radnih mesta.

Među najvećim firmama koje su izabrale UPPR su koncern Farmakom Miroslava Bogićevića koji je posle priznavanja duga poveriocima od oko 400 miliona evra, u uslovima UPPR počeo polako da postavlja na noge neka od svojih preduzeća, između ostalog Mlekaru Šabac, Fabriku akumulatora Sombor i jedna od rudnika, odakle polako i u malim iznosima namiruje poverioce prema unapred utvrđenom planu, koji je obavezan da bi se UPPR uopšte odobrio. I mnoga druga slična preduzeća već su izabrala UPPR: među njima su Luka Beograd, Gemax, Interkomerc i Zekstra, da pomenemo samo neke. U štampi se pominju različiti scenariji o budućnosti ovih firmi, a javnost pomno prati razvoj situacije jer je reč o tajkunima koji su tokom prethodne decenije rado za male pare kupovali državno i zadružno zemljište upravo preuzimanjem poljoprivrednih preduzeća u stečaju i ne samo to nego i firme u procesu privatizaciji i sve drugo što je u tom trenutku na tržištu bilo dostupno i jeftino.

Tako su od nekog glavnog biznisa uskoro ušli u vode koje su im bile i nepoznate i organizaciono, stručno i na na svaki drugi način prevelik zalogaj za njihove sposobnosti.

U nedavnom razgovoru za Nin predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić „da bi u Srbiji mogao da se primeni hrvatski recept“. Naši susedi su u oktobru 2012. usvojili zakon po kome svaka firma čiji je račun blokiran duže od 60 dana mora da krene u postupak predstečajne nagodbe, a svi poverioci imaju rok od 90 dana da se dogovore da li će svoja potraživanja reprogramirati, deo možda i otpisati ili pretvoriti u kapital, piše Nin. Ukoliko se nagodba ne napravi u tom roku, firma automatski ide u stečaj, vlasnici ostaju bez kapitala, a poverioci se naplaćuju iz stečajne mase.

Teorijski, stanje UPPR može da traje godinama, odnosno sve dok su banke i drugi poverioci spremni da trpe takvo stanje, odnosno sve dok imaju više očekivanja da će prihodi koje bi pmogli ostvariti iz rada preduzeća u UPPR biti veći od onih koje bi ostvarili ako bi preduzeće bit likvidirano, a imovina rasprodata. Zainteresovanih kupaca inače ima dosta.

Zapanjujuć je podatak da je dosad u Srbiji samo jedna firma, Futura plus, uspela da izađe iz stečaja, i to posle četiri i po godine.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.

Agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga Standard & Poor’s potvrdila je kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti na nivou „BB–“, s negativnim izgledima. Istovremeno, potvrđen je kreditni rejting Srbije za kratkoročni dug na nivou „B“.

U prva tri meseca 2014. Narodna banka Srbije prodala je na međubankarskom tržištu 820 miliona evra, a tek poslednjih dana marta ponovo je reagovala na tržištu u suprotnom smeru, kupujući devize. Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je povodom mišljenja ekonomista da je reč o prekomernom i nepotrebnom trošenju deviza, izjavila da nema mesta za zabrinutost jer su devizne rezerve Srbije na „izuzetno visokom nivou, iznad najstrožih kriterijuma“ i iznose oko 10,6 milijardi evra. U decembru 2013. su, prema zvaničnim podacima NBS, devizne rezerve bile 12,1 milijardi evra.

Guverner je nedavno ponovila da je posao NBS da dnevnom trgovinom devizama spreči veće oscilacije kursa, u cilju „smanjenja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara, očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti i održavanja adekvatnog nivoa deviznih rezervi“, ali nešto češća i obimnija aktivnost ovog tipa od uobičajene u prva tri meseca 2014. (ali i krajem 2013. godine) skrenuli su pažnju domaće ekonomske javnosti, a pojedini ekonomisti izrazili su sumnju da su veliki napori NBS da održi kurs dinara ispod 116 dinara za evro bili delom inspirisani i predizbornim motivima. Prema rečima Tabakovićeve još uvek smo daleko od rekordne 2010. kada je NBS intervenisala sa ukupno 2,3 milijardi evra. Da je tempo prodaje deviza iz prva tri meseca održan, vrlo brzo bi smo se približili ovoj sumi.

I druge centralne banke u regionu bave se istim „sportom“ – zaštitom svog fluktuirajućeg kursa od neželjenih efekata. Najčešće se kao razlozi za intervenciju navode uticaji sa strane, odnosno postepeno smanjivanje ekonomskih podsticaja američkog FED, koji se prelivaju na relativno nezaštićene ekonomije u razvoju, ali veliki broj stručnjaka takođe ističe da su posebno osetljive na fluktuacije one zemlje kod kojih je i unutrašnja ravnoteža (visok javni dug, spoljno zaduženje, deficit tekućeg bilanska plaćanja) narušena.

U svakom slučaju, evro je 1. januara vredeo 114,64 dinara, da bi već 7. februara bio 116,12 dinara. Prema srednjem kursu NBS na današnji dan evro iznosi 115,51 dinara.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.

Konkurs „Zelene ideje“, koji nagrađuje najbolje inovativne preduzetničke eko-projekte, otvoren je drugu godinu zaredom. Svaka inovativna ideja koja je zasnovana na principima održivog razvoja imaće priliku da dobije podršku u vidu donacije Fonda braće Rokfeler, Trag fondacije i Erste Banke, a ove godine nagrade će obezbediti i novi partner na projektu – Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa Institutom za održive zajednice (ISC). Na konkursu, koji je otvoren do 15. maja, tri najbolje ideje biće nagrađene sa po 7.000 dolara, a dobiće i priliku da osvoje dodatnu nagradu od 10.000 dolara na Regionalnom forumu.

Udruženja, mala preduzeća, preduzetnici i pojedinci moći će da konkurišu prijavljivanjem svojih „zelenih“ ideja, bez potrebe za pripremom biznis plana. Cilj konkursa „Zelene ideje“ je da postakne razvoj preduzetničkih ideja koje bi trebalo ravnomerno da obuhvate sve elemente održivog razvoja i da podjednako imaju društveni, ekološki i ekonomski uticaj u zajednici, a da istovremeno koriste lokalne resurse.
Na jednodnevnom Nacionalnom forumu, koji će biti održan u Beogradu u junu, preduzetnici koji uđu u uži krug predstavljaće svoje ideje od kojih će biti odabrane pobedničke tri. Pored nagrade na Nacionalnom forumu, sve tri nagrađene ideje učestvovaće u julu 2014. godine na Regionalnom forumu Fonda braće Rokfeler (RBF) zajedno sa učesnicima iz Makedonije, Kosova, Albanije i Crne Gore uz mogućnost da se takmiče za dodatnu nagradu od 10.000 dolara.

Na prošlogodišnjem Regionalnom forumu za „Zelene ideje“, održanom u Makedoniji, nagrađena su čak dva projekta iz Srbije koja su osvojila nagradu na Nacionalnom forumu – solarna mobilna sušara Anice Simović iz Raške osvojila je prvo, a solarni tricikl braće Grabarević iz Subotice treće mesto.

Podnosioci projektnih ideja se na konkurs mogu prijaviti putem Prijavnog formulara, koji se može preuzeti na www.tragfondacija.org i na www.superste.net. Popunjen prijavni formular potrebno je poslati do 15. maja 2014. godine u 17 časova, elektronskim putem na adresu: zeleneideje@tragfondacija.org.

Balkansko inženjersko takmičenje, koje će se održati u periodu od 9. do 11. maja ove godine, predstavlja drugi nivo Evropskog BEST inženjerskog takmičenja i namenjeno je pobedničkim ekipama lokalnih takmičenja koja su prethodno održana u Mostaru, Beogradu, Podgorici, Skoplju i Nišu. Takmičari će se nadmetati u timovima pri čemu će na probu biti stavljena njihova znanja iz oblasti tehnike, kao i timski rad, komunikacija, kreativnost pri čemu se zahtevi takmičenja formulišu tako da ne favorizuju nijedan obrazovni profil.

EBEC Balkan (Balkansko inženjersko takmičenje) će se prvi put održati u Nišu, a tradicionalno već treći put. Cilj organizacije događaja je da pruži studentima priliku da prikažu svoje znanje iz oblasti tehnike i da se istaknu u odnosu na svoje inostrane kolege.

EBEC (European BEST Engineering Competition) je najveće evropsko takmičenje, namenjeno budućim inženjerima, koje se svake godine održava i to na 3 nivoa – lokalno, regionalno i evropsko. Samo takmičenje se odvija u dve kategorije: timski dizajn i studija slučaja. Pobednici lokalnih rundi se plasiraju na regionalno, a pobednici regionalnih takmičenja će imatu priliku da se nadmeću u finalnoj rundi koja će se ove godine održati u Rigi.