Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu
moderirao je jučerašnji panel u okviru ovogodišnjeg Kopaonik Business Foruma pod nazivom:
„Brzorastuće domaće kompanije – Različite veličine, različiti problemi“.
Na ovu temu, koja se pokazala kao jedna od gorućih, na ovogodišnjem Kopaonik Business Forumu,
Ivan Rakić (EY) diskutovao je sa panelistima, liderima preduzetničkih kompanija Republike Srbije.
Učesnici ovog panela bili su Nebojša Šaponjić, suvlasnik i osnivač kompanije Nelt Co, Sofija Popara,
suvlasnik i osnivač kompanije Clever (Pausal.rs), Andrija Perović, suvlasnik i direktor kompanije
Termovent Komerc i Darko Budeč, osnivač i vlasnik kompanije Buck.
„Ohrabruje činjenica da srpsko preduzetništvo postaje sve prepoznatljivije po agilnosti i
inovativnosti i na svetskoj preduzetničkoj sceni. Domaće kompanije koje su prevazišle razne
prepreke i dalje su usmerene na ulaganja u svoje ljude i širenje paleta izvrsnih proizvoda i
usluga. Tema današnje diskusije je kako promeniti poslovno okruženje da se ove kompanije
dalje razvijaju i osvajaju nova tržišta.“ – istakao je Ivan Rakić, Rukovodeći Partner kompanije EY
za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
Ispred revizorsko-konsultantske kompanije EY, Rukovodeći Partner Ivan Rakić, a ujedno i lider
programa EY Preduzetnik godine u Srbiji koji je do sada promovisao više od 200 uspešnih
preduzetničkih kompanija, iskoristio je priliku da sa panelistima prodiskutuje o preprekama na koje
kroz poslovanje i dalje nailaze.
Različita perspektiva lidera koji vode kako sisteme od više hiljada ljudi, tako i male agilne start-up
kompanije, dodatno je podstakla na diskusiju i stavila u fokus brojne prepreke na koje preduzetnici
Republike Srbije nailaze.
Iz perspektive lidera programa EY Preduzetnik godine, koji je u Republici Srbiji održan osam godina
zaredom, Ivan Rakić (EY) iskoristio je dobro razumevanje preduzetničkog poslovanja u našoj zemlji
da na jednom od najposećenijih panela Kopaonik Business Foruma podstakne preduzetnike na
diskusiju u vezi sa preprekama sa kojima se susreću tokom poslovanja.
Category:
Vesti
Srbija je, kada je u pitanju borovnica, za kratko vreme postala lider u ovom delu Evrope. Osvojila je tržište Francuske, Španije, Nemačke, Engleske, ali i Rusije i Japana.
Nažalost, vrlo malo srpske borovnice odlazi na lokalno tržište, ocenjuje Aleksandar Leposavić, stručnjak za jagodičasto voće.
Do 2005. godine u Srbiji je pod borovnicom bilo svega tri do četiri hektara. Pet godina kasnije proizvodnja se razvila na oko 200 hektara pod ovom voćarskom kulturom, a danas se u našoj zemlji borovnica proizvodi na više od 2.500 hektara što na zemlji, što u kontejnerima odnosno saksijama, piše portal Agroklub.
„Prvi uspešan projekat je urađen u opštini Arilje i podrazumevao je uvođenje plantažnog gajenja borovnice u okviru malih i srednjih preduzeća. Tada je posađeno deset hektara borovnice na području opštine Arilje. Ti početni rezultati su bili jako dobri. U godinama za nama uspeli smo da prestignemo mnoge značajne proizvođače u Evropi i u svetu. Ono što je stimulans jeste to što plodovi borovnice u Srbiji pristižu u vreme kada je nema u dovoljnoj količini na svetskom tržištu“, navodi Leposavić.
I do 29 tona po hektaru
Povećanje površina pod borovnicom podiglo je i sam nivo proizvodnje na viši nivo, a prinosi pojedinih proizvođača u Srbiji nadmašuju i svetske proseke.
„Mi imamo izuzetne proizvođače koji postižu i 29 tona po hektaru, što je sigurno i iznad nivoa svetskih rekorda. Međutim, prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do tih koji su preko 25 tona po hektaru“, kaže Leposavić.
Kvalitet iznad proseka
Koliki će rod biti zavisi od mnogo faktora – pre svega, od broja posađenih biljaka, ali i od samog sistema gajenja. Osim dobrih prinosa, Srbija se može pohvaliti i izuzetnim kvalitetom ove kulture, napominje sagovornik Agrokluba.
„U principu u najvećem broju slučajeva u našoj zemlji kvalitet borovnice je iznad proseka, ne samo što se tiče vizuelnih parametara kao što su krupnoća, visina, širina i gramaža već i u svim drugim pogledima“, ocenjuje Leposavić.
Skupa investicija, potreban visok nivo znanja
Međutim, borovnica je veoma skupa investicija i početna ulaganja prelaze i 60.000 evra, ukazuje Leposavić, napominjući da je borovnica kultura za proizvođače jako visokog nivoa znanja. Ti proizvođači moraju pratiti savremene trendove u proizvodnji, moraju biti informisani i biti u komunikaciji sa stručnjacima.
„U procesu proizvodnje borovnice i nekih drugih voćarskih kultura, tehnologija i proces proizvodnje prepušteni su trgovcima, proizvođačima različitih mineralnih hraniva i pesticida, tako da mislim da struka mora mnogo više da bude zastupljena u toj proizvodnji. Mada, proizvođači borovnice su u većoj meri okrenuti saradnji sa stručnjacima u odnosu na one u drugim granama voćarastva i poljoprivrede, što ih i izdvaja“, ističe on.
Prošle godine cena varirala
Jedan od razloga zbog kog se voćari u Srbiji odlučuju za uzgajanje borovnice je što mogu ostvariti veoma dobre prihode i pored velikih ulaganja. Cena je u prethodnim godinama bila prilično stimulativna za proizvođače. Međutim, kako navodi sagovornik portala, prošle godine je dosta varirala.
„U jednom trenutku je došlo do problema i u plasmanu borovnice. Sreća je što plodovi borovnice mogu duže da se čuvaju i na taj način proizvođači nisu izloženi tim nekim trenutnim problemima. Prošle godine je došlo do prilično velikog zastoja u plasmanu, te su u tom trenutku neki odustali od ove kulture, i proizvođači moraju da imaju i tu činjenicu u vidu ukoliko žele da se bave proizvodnjom borovnice“, napominje Leposavić.
Da srpska borovnica obećava i da ima potencijala za još boljim pozicioniranjem na svetskom tržištu, to je sigurno. Međutim, tu priliku domaći voćari moraju pametno iskoristiti uz pravilnu proizvodnju uključujući stručnjake i primenu odgovarajućih agrotehničkih mera i savremenih tehnologija, zaključuje.
Izvor: Blic
U periodu pre industrijske revolucije inovacije su bile retke i sporadične, a njihov rezultat je bio umereno povećanje obima proizvodnje koji je omogućavao veću stopu preživljavanja i umeren rast broja stanovnika, ali ne i rast standarda građana. Standard građana, kako na nivou Evrope tako i na nivou sveta, krajem srednjeg veka nije bio značajno veći nego na početku nove ere.
Od 17. veka obim inovacija u zapadnoevropskim zemljama, a kasnije i u celom svetu se naglo povećava, što dovodi do enormnog rasta stanovništva, ali i do povećanja proizvodnje i potrošnje po stanovniku za 10-15 puta. Stoga je važno pitanje čime su pokrenute masovne inovacije i na koji način se one održavaju?
Širenje ideja racionalizma i prosvetiteljstva, kao i širenje slobode mišljenja i istraživanja u nekim zapadnoevopskim zemljama predstavljao je inicijalni pokretač rasta inovacija.
Navedene filozofske i političke ideje su doprinele uvođenju institucionalnih inovacija kao što su zaštita svojine i ugovora, vremenski ograničena zaštita autorskih prava, podsticanje konkurencije, razvoj finansijskih institucija i dr.
U zapadnim društvima je postepeno uspostavljan privredni sistem u kome je ekonomski položaj preduzeća ključno zavisio od njegove inovativnosti, a ne od sposobnosti da dobije privilegovan položaj od strane države.
Prosvetiteljstvo, liberalizam i socijalizam, mada po mnogo čemu različiti, bili su saglasni u tome da je širenje obrazovanja ključno za ekonomski i društveni napredak neke zemlje.
Širenje obrazovanje na celu populacije je doprinelo da se talentovani pojedinci iz svih slojeva društva uključe u kreiranje inovacija, za razliku od prethodnih epoha u kojima se inovacijama bavio mali broj pojedinaca iz viših društvenih slojeva.
Na ubrzanje inovacija tokom 20. veka uticalo je direktno uključivanje države u finansiranje fundamentalnih istraživanja, za koja privatni sektor nije dovoljno zainteresovan, kao i subvencionisanje primenjenih istraživanja u privatnim preduzećima.
U budućnosti se očekuje da će inovacije biti još važnije za privredni rast, jer je u međunarodnu tržišnu utakmicu uključeno skoro dve stotine zemalja.
Napredak pojedinačnih zemalja u budućnosti ključno će zavisiti od njihove spremnosti da usvajaju i kreiraju inovacije. Pitanje privrednog razvoja Srbije i postepenog sustizanja razvijenih zemlja, čvrsto je povezano sa time koliko su istraživači, preduzeća i državne ustanove osposobljeni i motivisani da usvajaju i kreiraju inovacije.
Osposobljenost za kreiranje i inovacija velikim delom zavisi od kvaliteta obrazovanja u nekoj zemlji kao i od visine i efikasnosti ulaganja države i preduzeća u istraživanja i razvoj. Prema većem broju pokazatelja kvalitet obrazovanja u Srbiji je nizak na svim nivoima – od osnovnih do doktorskih studija. Ovo naravno ne isključuje postojanje izuzetnih pojedinaca i ustanova, ali je prosečan kvalitet obrazovanja nizak.
U poslednjih osam godina, Vlada je preduzimala vrlo ograničene aktivnosti na unapređenju obrazovanja kao što su uvođenje dualnog ili širenje informatičkog obrazovanja.
Međutim, sistematske aktivnosti na unapređenju obrazovanja su izostale, a u nekim segmentima je bilo i koraka unazad, kao što su masovno zapošljavanje u državni sektor ljudi sa sumnjivim diplomama, legalizacija nezakonitih doktorata, zadržavanje na najvišim državnim funkcijama ljudi sa plagiranim doktoratima i dr.
Državna ulaganja u istraživanja u Srbiji, merena kao procenat BDP, su i dalje vrlo skromna i prilično su loše targetirana, tako da ne utiču znatnije na obim i kvalitet naučnih istraživanja i inovacija. Na osnovu obima budžetskih ulaganja i mehanizama njihove alokacije prilično je izvesno da unapređenje obima i kvaliteta naučnoistraživačkog rada i inovacija nije među prioritetima Vlade.
Nastanak inovacija velikim delom zavisi od toga koliko su pojedinci motivisani da se bave istraživanjima, kao i od toga koliko je privatni sektor podstaknut da ulaže u istraživanja.
Motivacija pojedinaca za bavljenje istraživanjima jednim delom je posledica individualnih sklonosti i preferencija, dok je drugim delom posledica društvenog, finansijskog i nefinansijskog vrednovanja inovacija.
Individualne sklonosti i preferencije pojedinaca u Srbiji su slične kao i u drugim zemljama, ali je društveno vrednovanje inovativnih aktivnosti u Srbiji nepovoljno, što destimulativno utiče na spremnost pojedinaca da se posvete istraživanjima i inovacijama. Spremnost preduzeća da ulažu u inovacije i razvoj zavisi od toga koliko njihov profit zavisi od uvođenja inovacija.
Mala ulaganja preduzeća u istraživanja i razvoj na jednoj strani i visok nivo korupcije na drugoj strani ukazuju na to da profit preduzeća u Srbiji i dalje češće zavisi od veza sa partijskim i državnim strukturama, nego od njihove inovativnosti.
Izvor Danas
Najskuplji kvadratni metar 2019. godine koštao je 8.683 evra u „Beogradu na vodi“, ali Đurkovićeva navodi i da je Vračar tradicionalno lokacija na kojoj su cene visoke, kao i da se sve više vidi porast cena nepokretnosti na Novom Beogradu.
Najskuplje prodati stanovi u 2019. godini
Naglasila je da se razlikuju cene u novogradnji i starogradnji i da je to prilična razlika što se tiče Beograda.
Na primer, u opštini Stari grad je prosečna cena stanova u starogradnji 2.000 evra, a u novogradnji je 2.241 evro. U Savskom vencu prosečna cena kvadrata u novogradnji dostiže cenu od 3.000 evra, a u Rakovici je oko 1.000 evra u proseku.
Cene stanova u novogradnji i starogradnji po opštinama u Beogradu
„To je prilično veliki raspon cena u centralnim gradskim opštinama“, dodaje Đurkovićeva.
Ukazala je da je Zemun ove godine zabeležio rast cena u odnosu na prošlu godinu.
Kada je reč o gradovima širom Srbije, u Boru je najniža srednja cena od 305 evra po kvadratu i nema prodaje stanova u novogradnji, što znači da je to tržište nerazvijeno.Cene kvadrata po gradovima
Novi Sad je iza Beograda prvi po visini prosečne cene kvadrata – 1.100 evra je prosečna cena u starogradnji, a u novogradnji 1.200 evra.
Ističe da i cene kvadrata po gradovima dokazuju da je novogradnja u ekspanziji, jer su cene kvadrata u novogradnji svuda više.Najatraktivnije lokacije, osim „Beograda na vodi“ su „West 65“ na Novom Beogradu, „Rezidens“ u ulici Kneze Miloš, „Skajlajn“, „Park 11“, Blok 32, Gramšijeva, „Sakura park“…
Cene kvadrata na atraktivnim lokacijama
„Ako pogledamo prve tri vidimo da je cena oko 3.000 evra, a najniže cene na atraktivnim lokacijama su oko 2.000 evra po kvadratu“, kaže Đurkovićeva.
Govoreći o cenama u turističkim centrima, Đurkovićeva kaže da se na Kopaoniku vidi da je starogradnja skuplja nego novogradnja, dok je recimo na Zlatiboru primetan porast novogradnje.
Cene kvadrata u turističkim centrima
„Poslednjih godina Zlatibor se ubrzano gradi, pa je cena novogradnje skuplja od starogradnje“, dodaje Đurkovićeva.
Istakla je primer Sokobanje gde je porasla cena kvadrata na 1.020 evra, a gde nema prodaje starogradnje.
Kada je reč o poslovnim prostorima, Stari grad sa 14.000 evra po metru kvadratnom najskuplji i to je prodat poslovni prostor u Knez Mihajlovoj ulici.
Cene kvadrata poslovnih prostora
Što se tiče cene kvadrata garažnih mesta, najskuplja su na Vračaru i iznosi 2.727 evra po kvadratu, a garaža u Novom Sadu u Pupinovoj palati je prodata za jednu od najvećih cena.Na pitanje da li se kupuje više gotovinom ili na kredit, Đurkovićeva navodi da je keš kupaca oko 70 procenata.
„Kada je novogradnja u pitanju građani su se odlučivali na kredit u 31 odsto slučajeva, a kod starogradnje u 29 odsto slučajeva – to nije toliko veliki procenat kupovine na kredit“, kaže Đurkovićeva.
Kada je reč o tome gde cene stanova najviše rastu, Đurkovićeva kaže da je u Kragujevacu stagnacija cene, a u Beogradu cene najviše rastu.
Gde cene stanova najviše rastu?
Cena stanova u Beogradu i Novom Sadu se razliku za 13 odsto.
Građani su kupovali više stanove u starogradnji, ali je velika ekspanzija gradnje – 16 odsto je povećana gradnja u odnosu na prethodnu godinu.
Govoreći o prodaji industrijskog i poljoprivrednog zemljišta, Đurkovićeva je istakla da je ona porasla za tri godine za pet do sedam odsto.
Izvor Kamatica/RTS
U trgovanju poljoprivrednim zemljištem najviša prosečna cena prošle godine, od 10,3 hiljade evra, ostvarena je u Južnobačkom okrugu, navodi se u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.
Pri vrhu po prosečnoj ceni su i hektari u Severnobačkom okrugu (9.650 evra), Zapadnobačkom (8.250 evra) i Sremskom okrugu (8.500 evra).
Na začelju liste ostvarenih prosečnih cena je poljoprivredno zemljište u Južnog i Istočnoj Srbiji gde je hektar prosečno vredeo 2.750 evra, Šumadija i Zapadna Srbija su bile nešto škuplje – 3.350 evra, dok je hektar u regionu Beograda koštao 4,2 hiljade evra.
U poslednje tri godine cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji beleži rast od oko pet do sedam procenata godišnje, navodi RGZ.
Izvor Tanjug/Blic
Iseljavanje stanovništva iz Srbije, čak i uz relativno visoku stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko četiri odsto, verovatno će se povećavati ukoliko Vlada Srbije ne preduzme efikasne mere koje će to sprečiti“, naveo je Fiskalni savet u detaljnoj analizi „Migracije sa Istoka na zapad Evrope: Da li Srbija može da odoli naletima vetra“?
Analiza pokazuje da bi Srbiju u narednih pet godina (2021-2025) moglo godišnje da napušta od 1,2 odsto do 1,3 odsto stanovništva radnog uzrasta, a sada je emigracija oko jedan odsto.
Ova procena lako bi se, kako se navodi, mogla pokazati i kao konzervativna, jer se u mnogim zemljama EU najavljuje ubrzana liberalizacija zapošljavanja stručne radne snage iz zemalja van Unije.
„Rastući trend emigracija iz Srbije moguće je u narednih pet godina zaustaviti i preokrenuti, ali će za to biti potrebno da se uspešno sprovedu sveobuhvatne reforme koje Vlada godinama ne uspeva, praktično ni da pokrene“, naveo je Fiskalni savet.
Jačanje institucija, suzbijanje korupcije, poboljšanje vladavine prava uz poboljšanje kvaliteta javnih usluga (reforme zdravstva, školstva i drugo) mogli bi da zaustave dalji porast emigracija, odnosno da ih smanje tokom narednih pet godina za 10 odsto do 15 odsto u odnosu na njihov sadašnji nivo.
„Empirijski nije utemeljeno očekivanje da će brže povećanje zarada u Srbiji znatno umanjiti, ili čak rešiti problem emigracija“, naveo je Fiskalni savet.
Ističe se da čak ni hipotetičko povećanje prosečne plate na 900 evra do kraja 2025. godine ne bi moglo da spreči dalje povećanje emigracija iz Srbije u narednim godinama, već samo blago da ublaži trend njihovog budućeg rasta.
Ovaj rezultat, kako se navodi, ne bi trebalo da predstavlja toliko iznenadjenje jer ni zemlje koje su već imale sličan rast zarada u prošlosti, kao Rumunija, nisu rešile problem iseljavanja stanovništva, nego je taj problem postao još veći.
Ogromne emigracije mladog i obrazovanog stanovništva u razvijene zemlje Zapadne Evrope predstavljaće u narednoj deceniji možda i najveći ekonomski i fiskalni problem većine zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) uključujući i Srbiju, ocenio je Fiskalni savet.
Migracije iz CIE u Zapadnu Evropu snažno rastu sa godinama iako je u prethodnim decenijama došlo do osetnog poboljšanja životnog standarda u CIE.
Prosečan BDP po stanovniku u CIE bio je u 2000. godini na nivou od tek 38 odsto onog u zemljama Zapadne Evrope, ali tada su emigracije bile tri puta manje u odnosu na 2017. godinu kada je BDP po stanovniku dostigao 60 odsto Zapadne Evrope, ukazao je Fiskalni savet.
Izvor Beta
Od 1. marta važe novi propisi za unajmljivanje radnika preko agencija, koji bi trebalo da poprave stanje u ovom obliku zapošljavanja koji je globalno ozbiljno smanjio nivo prava zaposlenih i sigurnost u celokupnom društvu. Primena Zakona o agencijskom zapošljavanju u Srbiji počinje od danas, a nadležni ukazuju da osim što su njime propisani uslovi za rad agencija, cilj ovog propisa je i da radnici angažovani na ovaj način imaju jednake uslove i prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod poslodavca korisnika.
Državni sekretar u Ministarstvu rada Bojana Stanić kaže za Tanjug da ova oblast do sada nije bila uređena nijednim propisom te su radnici radili preko omladinskih organizacija i bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima i tako nisu imali pravo na mnoge prinadležnosti iz radnog odnosa koja važe za one koji rade na određeno i neodređeno vreme (naknadu usled sprečenosti za rad bolovanje, pravo na godišnji odmor….).
Ovim zakonom, koji je usvojen u decembru prošle godine, utvrđuju se uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje koje osnovane kao privredna društava ili preduzetnici zapošljavaju radnike u cilju njihovog ustupanja poslodavcu korisniku, objašnjava Stanić.
Takođe, zakonom se utvrđuju jednaka prava iz rada i po osnovu rada ustupljenih zaposlenih i zaposlenih neposredno kod poslodavca korisnika (u pogledu zarade, uslova rada, radnog vremena, pristupa objektima za ishranu i decu), ograničava rad na određeno vreme preko agencija za privremeno zapošljavanje i sprečavaju situacije da jedno lice godinama radi kod istog poslodavca preko različitih agencija.
Ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika imaće pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika, tvrdi Stanić.
Jednaki uslovi rada odnose se na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmor u toku rada, dnevni, nedeljni odmor i godišnji odmor, odsustvo uz naknadu zarade u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu koji se primenjuje kod poslodavca korisnika.Takođe jednaki uslovi predviđeni su i što se tiče elemenata za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu trudnica i majki dojilja, zaštitu omladine i zabranu diskriminacije …
Stanić navodi da je ukoliko žele da se bave ovom delatnošću potrebno da privredni subjekti do 1. marta dobiju dozvolu resornog ministarstva.
Takođe, tek nakon dobijanja dozvole resornog ministarstva privredni subjekti mogu registrovati šifru delatnosti 78.20 I 78.30 u Agenciji za privredne registre kao pretežnu delatnost.
„Ako do 1. marta ne dobiju dozvolu obavezni su da podnesu zahtev za ispis odnosno promenu pretežne delatnosti u Agenciji za privredne registre jer će u suprotnom snositi snakcije“, rekla je Stanić.
Ukoliko ne postupe u skladu sa zakonom I rade, a da za to nemaju dozvolu kazne se kreću od 800.000 do 1, 5 miliona dinara.
Sindikati su uspeli damalo ublaže prvobitan predlog zakona, koji je predviđao da „radnika na lizing“ može da bude i do 30 odsto od ukupnog broja kod jednog poslodavca.
Ali ostalo je da radnici na privremenim i povremeni poslovima, što se u načelu radi o lizingu, ne mogu da ostvare recimo sindikalna prava organizovanja. Takođe, pitanje je kako mogiu da ostvare zakonsku mogućnost na bolovanje i godišnji odmor ako, recimo, kod jednog poslodavca rade iznajmljeni tri meseca, pa dva kod drugog…
Prema podacima Sindikata Sloga, trenutno u Srbiji preko 70.000 radnika radi „u statusu iznajmljene robe“. Iz ovog sindikata, ali i drugih, ističu se da „rad na lizing“ u potpunosti dehumanizuje radnika, stvara sloj prekarijata u svetu, ne smao u Srbiji (radnika na privremenim poslovima. bez izvesne budućnosti i socijalnih prava) i pretvara Srbiju u zemlju jeftine obespravljene radne snage.
Profesor Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, ističe da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima veliki problemi ostavljaju ogroman prostor za manipulaciju.
„Ugovori o PPP su cinična iznajmljivanja radne snage koja je po pravilu sindikalno slabije zaštićena od radnika na neodređeno zato što je njima otežano članstvo u sindikatima. S druge strane, radnici se drže u strahu od otkaza, pa im se na taj način uskraćuju sva prava koja bi trebalo da budu adekvatna pravima zaposlenih. To je tragičan primer nestabilnog i nesigurnog radnog odnosa, umesto da imamo dostojanstven rad koji je adekvatno i blagovremeno plaćen. Zato je potreban daleko veći nivo solidarnosti samih zaposlenih, ukupne javnosti i jasna osuda svih aktera, uključujući i poslodavačke organizacije“, ističe Stojiljković i dodaje da je bar polovina radnika u Srbiji angažovana po ugovoru o PPP i na lizing.
Izvor: Kamatica/Mondo.rs
Evropska unija dodala je nekoliko novih zemalja na svoju “crnu listu” poreskih oaza, odnosno novčanih rajeva u koje godišnje i iz Srbije odu milioni evra. Kompanije koje imaju sedište u ove četiri zemlje ubuduće će se suočiti sa većom kontrolom svojih finansijskih transakcija, a postaju i sumnjivije na tržištu, čime gube poverenje svojih poslovnih partnera.
Ipak, veliki broj srpskih firmi i dalje posluje na ovim teritorijama, pa tako najnoviji podaci NBS o platnom prometu sa inostranstvom pokazuju da su građani Srbije u 2019. godini izvršili plaćanja prema ofšor zonama u vrednosti od 1,3 milijarde evra. Od toga se najveći deo odnosi na plaćanja za uvoz robe – ukupno 1,2 milijarde evra, piše Blic Biznis.
S druge strane, prema istim zemljama su ostvarene naplate u iznosu od 683,9 miliona evra.
Najviše novca u prošloj godini iz Srbije je transferisano u Hong Kong (1.097 miliona evra), zatim u Singapur (176,2 miliona evra), Britanska Devičanska Ostrva (21,3 miliona evra) i Lihtenštajn (11,2 miliona).
Slična situacija je i sa naplatom, pa su iz Hong Konga srpske firme naplatile 472,3 miliona evra, iz Singapura 83,2 miliona evra, Lihtenštajna 20,4 miliona evra, a sa Britanskih Devičanskih Ostrva 5,6 miliona evra.
Kako za “Blic Biznis” navode iz NBS, najveći deo plaćanja obavila su preduzeća koja su registrovana za proizvodnju osnovnih metala (32,3 odsto), eksploataciju ruda, ostalih crnih, plemenitih i drugih metala (18,8 odsto) i nespecijalizovanu trgovinu na veliko (10 odsto).
Preduzeća koja su ostvarila najznačajnije naplate registrovana su za eksploataciju ruda, ostalih crnih, plemenitih i drugih metala (39,4 odsto).
S druge strane, najnoviji trendovi ukazuju da sve više srpskih privrednika koji imaju firme registrovane na Kipru, ofšor destinaciji veoma popularnoj u Srbiji poslednjih decenija, počinje da se povlači u Srbiju.
Prema informacijama “Blic Biznisa”, povlačenje će tek da se nastavi, a glavni razlog je to što Kipar više nije ono što je bio – troškovi poslovanja i održavanja biznisa u ovoj ofšor zoni drastično su povećani, i iznose od 5.000 do 10.000 evra godišnje.
Takođe, ni povlačenje sa ovog tržišta nije jeftino, jer gašenje firmi u ovoj poreskoj oazi ume da košta do 10.000 evra, u zavisnosti od stanja kompanije.
Prema najnovijim podacima koje je Agencija za privredne registre (APR) dostavila “Blic Biznisu”, broj srpskih firmi čiji su vlasnici na Kipru je 666. Ipak, interesantno je da je od početka ove godine registrovano osnivanje samo jednog privrednog društva sa članovima ili osnivačima sa Kipra.
Eurostat je kao off-shore zone klasifikovao sledeće države i teritorije: Andora, Antigva i Barbuda, Angvila, Aruba, Barbados, Bahrein, Bermudi, Bahami, Belize, Kukova Ostrva, Kurasao, Dominika, Grenada, Gernzi, Gibraltar, Hong Kong, Ostrvo Man, Džersi, Sent Kits – Nevis, Kajmanska Ostrva, Liban, Sent Lusija, Lihtenštajn, Liberija, Maršalska Ostrva, Monserat, Mauricijus, Nauru, Niue, Panama, Filipini, Sejšeli, Singapur, Sent Martin, Turks i Kaikos Ostrva, Sent Vinsent i Grenadini, Devičanska Ostrva – Britanska, Devičanska Ostrva – SAD, Vanuatu i Samoa.
Izvor Bankar.rs
Ulazak najvećih IT kompanija u bankarski sektor.
Najava kompanije Google da će svoje poslovanje proširiti i na bankarske usluge, može se tumačiti i kao dodatno zaoštravanje konkurencije sa kompanijama Facebook, Apple i Amazon, koje su već pokazale ambicije za ulazak u finansijsku industriju. Ipak, u ovom trenutku se najviše raspravlja o mogućim posledicama po globalno bankarstvo: da li će tehnološki giganti, ulaskom na finansijsko tržište, morati da menjaju i svoj poslovni model koji ih je doveo na vrh globalno najuticajnijih kompanija, ili će oni, dugoročno, „prilagoditi“ tržište svom poslovnom modelu?
Kompanija Google je pred kraj prošle godine najavila da će ponuditi svojim korisnicima – za početak samo u Sjedinjenim Državama – opciju otvaranja platnih računa, kojima će preko usluge Google Pay moći da obavljaju svoje finansijske transakcije, pa čak i da štede ili uzimaju zajmove, baš kao što bi to činili u poslovnim bankama. Ovaj gigant u oblasti tehnologije, planira da proširi svoje poslovanje na finansijsko tržište u saradnji sa bankarskom grupacijom Citigroup i kreditnom unijom Univerziteta Stanford, koji bi trebalo da obezbede mehanizme potrebne za finansijske transakcije i dodatno garantuju za sigurnost ličnih podataka.
Ako su takozvane „fintech“ kompanije već dugo prisutne kao konkurencija na bankarskom tržištu, zašto je najava Google-a o ulasku u tu industriju izazvala toliko komešanje u finansijskoj javnosti? Zato što za razliku od dosadašnjih tehnoloških konkurenata, po pravilu inovativnih ali manjih kompanija, Google preko svojih servisa ima ogroman broj korisnika: operativni sistem za mobilne uređaje Android upotrebljava preko 2,5 milijarde ljudi, Gmail gotovo dve milijarde, Google Photos oko 500 miliona ljudi…
Dakle, to je ujedno i njegovo potencijalno tržište za nove finansijske usluge, pa time i glavni uzrok višestrukih bojazni koju je ova vest izazvala među finansijskim regulatorima. Regulatori, a posebno oni u Evropi, upozoravaju na bezbednosne, ali i na rizike od stvaranja tržišnog monopola koji bi imao snagu da na duži rok u potpunosti preoblikuje globalni bankarski sektor.
Koliko se „budućem bankaru“ veruje po pitanju poverljivosti podataka pokazuje i primer da je ova kompanija, upravo tim povodom i samo dan pre nego što je obelodanila planove o svom ulasku u finansijsku industriju, već bila glavna vest u svim svetskim medijima. Naime, zahvaljujući uzbunjivaču, u javnost je dospela informacija da je Google sklopio „partnerstvo“ sa sistemom zdravstvenog osiguranja Ascension, koje pokriva preko 50 miliona korisnika katoličke veroispovesti u oko 2.600 bolnica širom Severne Amerike.
Na moguće posledice ovakvog „aranžmana“ po privatnost pacijenata, među državnicima je prva upozorila nemačka kancelarka Angela Merkel, i još jednom pozvala evropske države da „uspostave kontrolu nad informacijama koje se pružaju kompanijama iz Silikonske Doline, i postanu digitalno suvereni“.
Vreme i tehnologije su na strani globalnih igrača
Kako na vest o ulasku Google-a u „njihovo dvorište“ reaguju sami bankari? Za IT stručnjake koji rade u bankama u Srbiji, takva odluka ne predstavlja iznenađenje. Naprotiv, u vreme sveopšte digitalizacije, kada i „novac nije ništa drugo nego digitalni zapis u bazi podataka“, transformacija tradicionalnog finansijskog sektora u digitalni je neminovnost, predočava Goran Kunjadić, viši saradnik za informacionu sigurnost (CISO) i upravljanje kontinuitetom poslovanja u NLB banci.
„Google je globalni igrač na svetskom digitalnom tržištu sa ogromnim uticajem na zbivanja u savremenom svetu, ali pored njega, tu su i druge korporacije, kao što su Amazon, Facebook, Apple, Microsoft, Oracle ili Cisco, čiji ulazak na svetsko finansijsko tržište predstavlja logičan sled razvoja događaja“ ocenjuje Kunjadić, i dodaje da je za očekivati i to da će ove kompanije, čija su sedišta u SAD, još uvek ekonomski najmoćnijoj zemlji na svetu, zastupati i štititi američke interese.
On predviđa da će ovakva kretanja verovatno izazvati negodovanje na svetskom finansijskom tržištu, pa i otpor pojedinih država ili struktura, ali da su vreme i tehnologije na strani najmoćnijih globalnih igrača. Globalizacija finansijskih tržišta je nezaustavljiv proces, ističe Kunjadić, „i jedina nepoznanica je kojom dinamikom će se odvijati, ali je ishod izvestan“.
Sudeći po vestima u poslednje vreme, izgleda da će ta dinamika biti poprilično brza. Facebook je najavio svoju blokčejn valutu Libru, Apple je u saradnji sa Goldman Sachs razvio sopstvenu kreditnu karticu, dok Amazon još traži odgovarajuće partnere među bankama za uvođenje tekućih računa za svoje korisnike. Baš poput Google-a, sve navedene tehnološke kompanije imaju ogromne baze korisnika, a povezuje ih i to što su tokom poslednje dve godine njihovo poslovanje – eventualne zloupotrebe, pa i etičnost u korišćenju privatnih podataka – pretresale komisije na različitim instancama.
Velike IT kompanije u svojim nastojanjima da osvoje i finansijsko tržište imaju još jednu zajedničku osobinu – ne žele da budu regulisane poput „klasičnih“ banaka. Analitičari američkog portala CNBC smatraju da je upravo to razlog zašto se njihovi izvršni direktori listom ograđuju od opcije da preuzmu celokupne finansijske operacije, pa traže odgovarajućeg partnera sa Volstrita. Barem za sada, ovakva pozicija im savršeno odgovara – u okviru svoje ponude imaće grupisane različite finansijske servise na jednom mestu, a pritom neće morati da nabavljaju bankarsku licencu, već će poslovnu odgovornost podeliti sa drugima.
Tehnologija ne može zameniti lično poverenje
Raspolaganje velikom bazom korisnika jeste prednost informatičkih giganata, ali je to ujedno i njihova mana kada je reč o poslovanju u sektoru finansijskih usluga, smatra Piter Bosek (Peter Bosek), član Upravnog odbora Erste Grupe zadužen za poslove sa stanovništvom. Bosek objašnjava da i pored toga što je digitalizacija postala ključna u razvoju savremenog bankarstva, ona ne može, niti će moći da zameni lični kontakt koji je klijentu neophodan sa savetnikom u banci, naračito kada donosi važne odluke poput onih o kreditiranju i ulaganju.
„Novac i prosperitet su pitanja poverenja, a poverenje je nešto što se gradi na osnovu odnosa među ljudima“, ističe Bosek, i navodi da za razliku od banke, klijent ne može tek tako da pozove Apple ili Amazon, ili da svrati do njih ukoliko, na primer, ima bilo kakvo složenije pitanje u vezi sa uslovima kreditiranja. „Poslovni model tehnoloških kompanija se zasniva na automatizaciji na osnovu velike količine podataka, a ne na direktnoj interakciji sa klijentima. Nasuprot tome, poslovni model banaka se oslanja ne neposrednu komunikaciju sa klijentima, pa takvo dugotrajno iskustvo, u kombinaciji sa pametnim korišćenjem novih tehnologija, daje prednost bankama”, uveren je Bosek.
„Nove usluge tehnoloških kompanija su korisne dopune, ali ne i zamene za usluge koje mi već pružamo svojim klijentima. Mi ih nudimo kad god smo ubeđeni da one obezbeđuju stvarnu dodatu vrednost korisnicima i našem portfoliju usluga, bez obzira na to da li su razvijene interno, ili su ih razvile ’fintech’ kompanije, ili velike globalne tehnološke firme”, objašnjava Bosek, koji upravo iz navedenih razloga ne očekuje da će se reakcije tržišta u Srbiji na nove usluge razlikovati od onog što očekuje na drugim tržištima ne kojima je Erste aktivna. On napominje da je iskustvo dokazalo da je za korisnike, bilo gde u svetu, najvažnije da im se omogući „jednostavna, transparentna i široko dostupna ponuda“.
Da li će, stoga, tehnološki giganti ulaskom u finansijsku industriju morati da menjaju i svoj poslovni model koji ih je doveo na vrh globalno najuticajnijih kompanija, ili će, kao što strahuju regulatori, oni dugoročno „prilagoditi“ tržište svom poslovnom modelu? Trenutno, kako pokazuje nedavno istraživanje konsultantske kuće McKinsey na američkom tržištu, prednost je na strani banaka koje korisnici doživljavaju kao „pouzdanije čuvare informacija“ nego što veruju njihovoj budućoj konkurenciji, kompaniji Google.
Tekst je objavljen u februarskom izdanju magazine Biznis i finansije
Panevropski Stoxx 600 u petak je potonuo 3,8 odsto i time u potpunosti sledio globalni trend rasprodaje.
Ovaj indeks je tokom nedelje izgubio otprilike 12,7 odsto, što je najgore od oktobra 2008. u jeku globalne finansijske krize, piše SEEbiz.
Sektor sirovina pao je 4,6 odsto i time bio najveći gubitnik, no u minusu su bili svi sektori i sva najvažnija tržišta. Britanski FTSE 100 izgubio je u petak 3,7 odsto, francuski CAC 40 indeks pao je četiri odsto, a nemački DAX je pao 4,5 odsto.
Evropske akcije u četvrtak su ušle na područje korekcije, spustivši se 10 odsto ispod rekordnih maksimuma zabeleženih 19. februara prošle godine, jer je brzo širenje korona virusa izvan Kine uzrokovalo turbulencije globalnih tržišta.
Sedam glavnih azijsko-pacifičkih tržišta takođe je palo u područje korekcije. Dow se u petak smanjio još 1.000 bodova. Za S&P 500 i Nasdaq trebalo je samo šest dana da se sa rekordnih visina spuste u područje korekcije.