Zbog obilnih padavina i poplava koje su se dogodile na većoj teritoriji Republike Srbije, Triglav Osiguranje Beograd, član Triglav Grupe očekuje povećani broj prijava šteta u narednim danima.
Lazar Krstić Srbiji je do sada putem dinarskog, deviznog računa i „PayPal“, uplaćeno nešto manje od šest miliona evra kao pomoć za ugrožene od poplava i saniranje posledica. To je na sednici Vlade Srbije izjavio ministar finansija Lazar Krstić, navodeći da je to cifra zaključno sa 18 sati u ponedeljak (19. maja 2014. godine), kada je zatvoren platni promet. Krstić je naveo da je još dosta najava pomoći i da če ona još stizati, prenosi B 92.
Uprkos jučerašnjoj najavi o milijardi evra pomoći iz evropskog fonda solidarnosti, Tanjugov anonimni izvor u Evropskoj komisiji saznaje da će Srbija dobiti manji deo ove pomoći, i to ako uspe da dokaže da joj je potrebna.
Ovu pometnju je juče izazvala evropska komesarka za humanitarnu pomoć Kristalina Georgijeva, koja je rekla novinarima da „Srbija može da se prijavi za pomoć iz fonda solidarnosti do iznosa od jedne milijarde evra“ za rekonstrukciju i izgradnju nakon poplava.
„Komesarka se pogrešno izrazila, jer je pomenula ukupnu sumu koja se nalazi u fondu, a Srbija od toga može da dobije samo mali deo“, rekao je Tanjugu funkcioner Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman.
Georgijeva je sem toga omaškom navela cifru iz prošlogodišnjeg budžeta za fond solidarnosti, koji je za ovu godinu prepolovljen, a 500 miliona evra namenjeni su svim zemljama članicama EU i kandidatima koje su zadesile elementarne nepogode.
Srbija može da konkuriše ukoliko dokaže da ukupna šteta prouzrokovana poplavama prelazi 0,64 odsto bruto društvenog dohotka, što u slučaju Srbije iznosi 175 miliona evra.
„Ako u roku od deset nedelja od prvog dana poplava dobijemo od Srbije uverljive i proverljive podatke da je šteta veća od 175 milona, uzećemo zahtev u razmatranje“, naveo je Tanjugov izvor.
Međutim, pomenuti fond solidarnosti nije jedini evropski fond iz koje Srbija može da vuče sredstva za obnovu.
Kako je juče tokom posete Briselu objasnio Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, tu su i pristupni (IPA) fondovi, kao i evropski poljoprivredni fondovi, iz koje Srbija može da dobije vanredna sredstva u humanitarne svrhe.
Niko od Tanjugovih sagovornika u Briselu, međutim, nije mogao da makar okvirno proceni ukupnu sumu koja bi mogla da stigne iz Brisela, uz obrazloženje da je zasad rano o tome govoriti.
Prema najnovijem izveštaju Globalnog klimatskog indeksa rizika organizacije Germanwatch, koji analizira statističke podatke za period 1993-2012. Srbija je među prvih deset zemalja na svetu koje su pogođene negativnim efektom klimatskih promena.
Indeks klimatskog rizika (CRI) pokušava da izračuna negativni efekat klimatskih nepogoda u poslednje dve decenije i koliki uticaj na krajnje posledice ima nepripremljenost određenih zemalja na njihovu snagu i nedovoljno prihvatanje promena koje se dešavaju u smislu infrastrukturnog prilagođavanja. U 2012. godini Srbija je bila veoma visoko kotirana i nalazila se u prvih deset zemalja u čitavom svetu, tačnije na šestom mestu. Na prvom mestu su bili Filipini, na drugom Haiti i na trećem Pakistan.
Upadljivo je da su na listi prvih deset uglavnom nerazvijene ekonomije, ukoliko se izuzme Rusija na devetom mestu, pa je Srbija među njima rangirana na drugom mestu po Indeksu razvoja. Tabela Germanwatcha za 2012, poslednju godinu sa kompletno obrađenim podacima, pokazuje da je u Srbiji tada zabaleženo 0,39 smrti na 100.000 stanovnika (28 žrtava ukupno) prouzrokovanih klimatskim nepogodama, ali je zato pretrpela čak 1,3 milijardi dolara štete (zbog velikih poljoprivrednih gubitaka usled nezapamćene suše pre dve godine).
Opštine širom Srbije su uputile javni poziv za pomoć u saniranju materijalne štete koja je posledica nezapamćenih poplava, a njihovi apeli objavljeni su na sajtu Stalne konferencije gradova i opština.
Fotografija sa Tvitera, Nenad Pavlović
Na ovom linku možete videti brojeve žiro računa, vrstu potrebne mehanizacije, goriva, robe široke potrošnje, građevinskog materijala i drugih potrepština za svaku opštinu ponaosob. Na sajtu se nalaze i kontakti nadležnih osoba iz mesta koja su tražila pomoć. Za sada su to Ljubovija, Osečina, Paraćin, Kosjerić, Ljig, Požega, Petrovac na Mlavi, Bajina bašta, Kraljevo, Svilajnac, Ub, Smederevska palanka, Loznica i druga mesta.
Svim privrednicima koji žele da pruže pomoć u vanrednoj situaciji od danas je na raspolaganju i Kol centar Kriznog štaba Privredne komore Srbije (PKS), preko koga mogu dobiti informacije kako da realizuju donaciju ugroženima od poplava.
Više banaka i osiguravajućih kuća uključilo se u akciju slanja pomoći stanovnicima poplavljenih područja u Srbiji.
U ovom trenutku je poplavljeno oko 80.000 hektara, odnosno oko 2% ukupnog obradivog zemljišta u Srbiji, a gubici u stočnom fondu procenjuju se na nekoliko desetina hiljada uginulih životinja, saopštio je danas državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Zoran Rajić, pozivajući se na najnovije podatke sa terena. Najveću štetu pretrpeli su povrtari, rasadnička preoizvodnja, a pojedini stočari pretrpeli su štete koje se mere stotinama hiljada evra.
Situacija u Srbiji je tragična, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upravo procenjuje stanje pre svega pijaće vode, kako bi predložila mere za očuvanje javnog zdravlja, izjavio je visoki predstavnik SZO Oliver Šmol. On je objasnio da Evropski centar za prirodnu sredinu i zdravlje SZO pruža savete Institutu za javno zdravlje Srbije i Ministarstvu zdravlja o merama koje treba primeniti kako bi se očuvalo snabdevanje bezbednom pijaćom vodom i obezbedili sanitarni uslovi za održavanje javnog zdravlja u vanrednoj situaciji.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović zatražio je tokom današnjeg sastanka u Briselu sa komesarkom Evropske unije za međunarodnu saradnju, humanitarnu pomoć i krizne situacije Kristalinom Georgievom da Evropska unija nastavi sa pružanjem pomoći zemljama pogođenim poplavama u regionu, odnosno Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.