Vesti

U 2012. godini bonusi za trgovce hartijama od vrednosti u finansijskom centru Amerike rasli su za osam odsto. Ukupno ih je prošle godine isplaćeno 20 milijardi dolara, piše u izveštaju Kontrolora savezne države Njujork.

Profit brokera na Njujorškoj berzi bio je 23,9 milijardi dolara, dakle, trostruko veći od 7,7 milijardi iz 2011. To čini prošlu godinu rekordno profitabilnom.

Prosečan zaposleni na Vol Stritu nosio je kući bonus od 121.000 dolara. Kontrolor pak tvrdi da se berze nisu skroz oporavile i da je američki finansijski sektor u restrukturiranju.

Najugroženija španska banka prijavila je gubitak od ukupno 19,2 milijardi evra za prošlu godinu.

Nastala spajanjem sedam manjih banaka, sada velika (i u velikim problemima) Bankia objavila je danas konačne rezultate gubitaka za 2012. godinu. U istih 12 meseci kada je dobila finansijsku pomoć u iznosu od 18 milijrdi evra kako ne bi bankrotirala, ova banka koja je u međuvremenu postala jedan od simbola španskog potonuća uspela je da ostvari ukupne troškove u iznosu od 19,2 milijardi evra. Sedam banaka koje su osnovale Bankiu raspolagale su ušteđevinom investitora u sektoru nekretnina, koji je prvi počeo da oseća efekte globalne krize i doživeo kolaps u Španiji još pre pet godina. Početkom godine obustavljeno je trgovanje akcijama banke.

Ministarstvo finansija i privrede pripremilo je Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara u kojem će se naći sve naknade koje plaća privreda i kojim će biti zabranjeno uvođenje novih drugim propisima, izjavila je Milica Bisić, savetnica u tom ministarstvu, na prvom okruglom stolu o nacrtu zakona kojeg su danas organizovali Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i USAID projekat za bolje uslove poslovanja.

„Nijedan poseban zakon više neće moći da uvede neku naknadu. To je bio problem jer su do sada privredna društva morala da prate sve moguće zakone da bi znala da li imaju još neku obavezu. Ovim zakonom biće promenjeno više od 20 drugih zakona“, rekla je Bisić. Ona je istakla da novi akt neće uvesti nijednu novu obavezu za kompanije niti povećati visinu postojećih, već je cilj da se privredi obezbedi predvidivost u poslovanju, kao i racionalno korišćenje prirodnih resursa. Kako je naglasila, visine naknada date u nacrtu nisu konačne i o njima je još moguće diskutovati jer je primena novog propisa planirana za početak 2014. Kada je reč o povećanju transparentnosti i predvidivosti za privredu, Bisić je pomenula da će jedna od novina biti obaveza određivanja visine naknada za narednu godinu do 30. septembra tekuće, a njihovo usklađivanje sa inflacijom do 31. oktobra. Jedna od novina jeste davanje prava kompanijama da se žale Ministarstvu finansija i privrede na iznos naknade koji im bude određen.

Darko Vukobratović, direktor kompanije Kontango koja posluje u sektoru rudarstva i član je NALED-a, ocenio je da bi osim o finansijskim efektima zakona moralo da se vodi računa i o stanju u kojem se danas nalazi privreda jer su postojeći nameti već previsoki. Kako je rekao, novi zakon o naknadama predviđa povećanje njihove visine u rudarstvu i dodatno će opteretiti one koji u tom sektoru posluju. „Dobro je što su sve naknade objedinjene na jednom mestu, ali neke od njih će biti povećane i 100 odsto. Naš rudnik imao je u 2012. prihod od 15 miliona evra i ove godine na osnovu različitih nameta u budžet bi trebalo da uplatimo više od 4,5 miliona evra što je oko 30 odsto prihoda. Sa planiranim povećanjem naknada obaveze će nam premašiti 50 odsto prihoda. To nećemo moći da izdržimo, a verovatno i niko drugi iz ove grane privrede. Imamo samo dva rešenja – ili poresku evaziju ili gašenje kompanija što ne ide u prilog ni Vladi ni nama. To bi u slučaju naše kompanije značilo gubitak 430 radnih mesta i 4,5 miliona evra za budžet. Nadam se da do toga neće doći“, dodao je Vukobratović.

Direktor USAID projekta za bolje uslove poslovanja Džo Lauter istakao je da će novi zakon predstavljati pomak ka transparentnosti i popravljanju percepcije privrednika o kvalitetu regulatornog okvira s obzirom na to da su u prošlogodišnjoj anketi u visokom procentu (96 odsto) naveli da parafiskalni nameti veoma negativno utiču na poslovanje. Lauter je naglasio da će privrednici sada tačno znati koliko će novca morati da izdvoje za naknade. On je dodao i da bi u narednom periodu trebalo obratiti pažnju na usklađivanje sa drugim, sektorskim zakonima posebno sa onim zakonima koji regulišu naknade koje nisu obuhvaćene novim propisom. Takođe, potrebno je obratiti posebnu pažnju i na metodologiju za utvrđivanje iznosa naknada jer je to važno pitanje za privredu koje utiče na njen dalji rast.

U diskusiji na okruglom stolu primedbe na nacrt zakona stigle su i od privrede i od lokalnih samouprava. Privrednike je najviše brinula visina naknada i mogućnost njihovog povećanja. Istaknuto je i da i dalje u sistemu ima puno skrivenih troškova za privredu. Kada je reč o lokalnim samoupravama, primedbe su upućene zbog mogućnosti da lošije prođu u odnosu na republičku kasu u raspodeli prihoda od naknada. Oni su upozorili da je potrebno pažljivo utvrđivati visinu naknada da to ne bi eventualno demotivisalo potencijalne investitore da ulažu. Takođe, predstavnici lokalnih samouprava su zabrinuti oko nadležnosti u kontroli i naplati naknada. Opštine smatraju i da nacrt zakona nije usklađen sa Zakonom o komunalnoj delatnosti. I privreda i lokalne samouprave imale su primedbu na naknadu za zaštitu životne sredine i njeno uključivanje u zakon jer, kako tvrde, po svojoj prirodi predstavlja namenski porez. Istaknut je i problem da u pr