Najveći bik Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu se zove Jablan i dolazi sa poznate šampionske adrese
Najveći bik na 90. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, a time i nezvanično u Srbiji (a moguće i na čitavom Balkanu), je Jablan – „mladić“ od dve godine i 1.110 kilograma.
Jablan dolazi sa poznate adrese sa koje na Sajam decenijama dolaze šampioni – Poljoprivrednog gazdinstva „Braća Jeremić“ iz Salaša Crnobarskog u Mačvi.
Šta je potrebno da se naprave šampioni, redakcija 24sedam je razgovarala sa jednim od Jablanovih ovih vlasnika, Radenkom Jeremićem.
– Evo vidite, nema konkurencije. Skup je ovo sport, kao i svaki drugi lep je da se voli ali nije baš lako da se vodi. A koliko nas košta, ne smemo ni da računamo. Seljak ne uzima olovku u ruke jer kad bi uzeo i sračunao koliko ga šta košta ništa ne bi ni radio – kaže nam Radenko.
Može da bude i dvaput veći
Radenko je na Sajam poljoprivrede iz svoje šampionske „ergele“, iz koje su potekli i raniji šampioni teški i više od 1.700 kilograma „žive vage“, ovoga puta doveo mlade, tek dvogodišnje bikove Jablana od 1.110 kilograma i Belišu od 1.020.
Do svoje šeste godine, oni bi mogli da doteraju i do dve tone.
– Može Jablan da dogura i do dve hiljade kilograma, ako ga zdravlje posluži. Sledeće godine dobijaće 1.200 do 1.300 grama dnevno, one tamo godine nešto ispod kile, pa još malo sledeće i tako. Prošlogodišnji šampion Mališa je imao 1.700 kilograma u četvrtoj godini ali nešto mu nije bilo dobro i morao je u klanicu – objašnjava Radenko.
Pitali smo odgajivača šampiona, koliko treba da pojede jedan takav atleta dnevno da bi dobio toliku „masu“, i koliko to uopšte košta.
– On pojede 10 do 12 kilograma koncentrovane hrane dnevno, uz silažu i seno. Koliko to košta kroz godine nismo ni vodili računicu. Kada bi tako radili ne bi ni uzgajali i dovodili na Sajam. Skupa je hrana generalno za stoku, zato nas i ima sve manje. Kada za kilo bika dobijete tri evra a kilogram kukuruza košta 40 dinara kao prošle godine nije to nikakva računica. Sad je kukuruz 28 dinar ali i dalje tu nema zarade. Bik se proda sa 850 kilograma a pojede dve i po tone koncentrovane hrane, pa vidite gde smo. Zato i nema drugih na sajmu da dovode velike bikove a i samih uzgajivača je sve manje – napominje Radenko.
Nema tu računice
Braća Jeremić na svojoj porodičnoj farmi uzgajaju konstantno između 350 i 400 bikova. Prodaja nije problem, tačnije…
– Nije problem prodati, problem je cena. Kažu sad je dobra cena, ali to je sad, a bikovi nisu pilad gde se pare brzo okreću. Zbog toga ostaju samo veliki uzgajivači goveda, oni sa desetak komada, moraju da zatvore. Subvencije pomažu, bez tih 15.000 dinara se ne bi moglo ali kasne i nisu se povećavale godinama – napominje Jeremić.
Uz takav odnos troškova i prihoda, Jeremić ne vidi svetlu budućnost srpskog govedarstva, iako se kod njega na farmi bikovima bavi i sinovi, suprotno očevom savetu, a polako stasaju i unuci.
– Ovo će ovamo moći dok ima nas matorih koji su navikli da rade. Mladi imaju više izbora i neće da rade bez računice, tako da… – zaključuje Radenko Jeremić za 24sedam.
Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay