Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije je, analizom rada lokalnih samouprava koje ostvaruju izvorne prihode manje od 40 odsto od ukupnog lokalnog budžeta i pored imovine s kojom raspolažu, utvrdio da su potraživanja Grada Beograda preko 600 miliona evra, preneo je portal Nezavisnost.org. Od toga se sto miliona evra odnosi na dug Beograda na vodi prema Gradu Beogradu.
U analizi se navodi da, od približno 670 miliona evra nanaplaćenih potraživanja glavnog grada, samo dug preduzeća „Beograd na vodi“ iznosi 11,8 milijardi dinara, odnosno 100 miliona evra.
Potpredsednik Saveta Miroslav Milićević je za portal Nezavisnost.org kazao da ne postoji pravi podaci o imovini kojom raspolažu jedinice lokalne samouprave (JLS).
„Mnogo veći problem je što se razne naknade za korišćenje te imovine ne naplaćuju u zakonskom roku. Tu je jako važno s pažnjom pogledati Beograd, gde se po raznim osnovima potraživanja mere milionima evra da bi ukupna bila preko 600 miliona evra“, naglasio je Milićević.
U Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o svrsishodnosti trošenja budžetskih sredstava, koji je dostavljen Vladi Srbije na usvajanje, navodi se da sve analizirane JLS nisu posvetile pažnju optimalnom planiranju lokalnih budžeta, te da se najveći iznosi troše na lokalnu administraciju, a najmanji za esencijalne potrebe, pre svega zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost, ekonomski razvoj.
„JLS za sve bitne projekte sredstva dobijaju iz republičkog budžeta, bilo kroz namenske transfere ili republičke rezerve“, istakao je Milićević.
Analizom podataka za Beograd, Novi Sad, Vršac, Niš, Kragujevac, Pančevo, Suboticu, Zrenjanin, Čačak, Vranje i Jagodinu, Savet je uočio da te lokalne samouprave ostvaruju male izvorne prihode.
DRI: Opštinama se duguje više od milijardu evra
U izveštaju Državne revizorske institucije „Efikasnost naplate izvornih prihoda u jedinicama lokalne samouprave“, navodi se da su nenaplaćena potraživanja jedinica lokalne samouprave po osnovu izvornih prihoda na kraju 2019. godine iznosila najmanje 135 milijardi dinara, ili preko milijardu evra, što u proseku predstavlja trećinu godišnjeg budžeta JLS.
Lokalne samouprave, po rečima Milićevića, organizovane su da zadovoljavaju potrebe građana na lokalnom nivou i da u uređenoj državi treba da budu efikasne i da upravljaju javnim dobrima svrsishodno i racionalno, te da rashodi za njihove opšte usluge nisu najveći i da su nezavisne od političkog uticaja.
„Ako JLS imaju visoke rashode, a nedovoljno čine u ostvarivanju i naplati sopstvenih izvornih prihoda, onda su neminovna davanja iz republičkog budžeta, bilo u formi namenskih transfera, republičkih budžetskih rezervi, dotacija, kao i stalnog zaduživanja. Kada izvorni prihodi služe samo da pokriju ogromne rashode lokalne samouprave, ne ostaje prostora za samostalna ulaganja u infrastrukturu, ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine, jednom rečju bolji život građana“, ukazao je potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije.
Izuzetna visoka nenaplaćena potraživanja
Savet je predložio da Ministarstvo finansija preko Poreske uprave i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave preispitaju interne procedure kojima se uređuju poslovni procesi u vezi s utvrđivanjem i praćenjem naplate izvornih prihoda i utvrde razloge zbog izuzetno visokih nenaplaćenih potraživanja po osnovu poreza pravnih i fizičkih lica.
Od gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića se zahteva da podnese izveštaj na okolnosti koje su dovele do ogromnih nenaplaćenih potraživanja po osnovu izvornih prihoda grada Beograda.
Milićević je rekao da je Ministarstvu finansija predloženo da poveća broj poreskih kontrola kod svih JLS, a posebno kod gradova i opština kod kojih su veći rizici da ne postoje dobre i ažurne evidencije poreskih obveznika.
Tražene su, kako je naveo, i izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, kako bi se propisale sankcije za odgovorna lica koja nisu preduzela mere obezbeđenja potraživanja, kao i za odgovorna lica koja nisu preduzela meru prinudne naplate u cilju sprečavanja nastanka zastarelosti potraživanja.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay