Godinama je država lakše, i za manje novca, privredi pozajmljivala svoje ime, pa je „imenjake“ stekla i među zanatskim radnjama, preduzećima, pa i bakalnicama.
Danas na Srbiju mogu da se pozivaju samo firme, i to uz saglasnost Vlade. Privilegija da se u poslu predstavljaju Srbijom i košta. Trenutno ravno 544.120 dinara.
Prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno posluje 106 privrednih društava i 17 preduzetnika, koji u svom poslovnom imenu imaju reč Srbija.
„Kad su u pitanju privredna društva, najveći broj su javna preduzeća i društva čiji su osnivači strane kompanije“, objašnjavaju u APR.
„Najveći broj ovih društava ima registrovanu pretežnu delatnost konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem i ostale uslužne aktivnosti podrške poslovanju. Najveći broj preduzetnika, koji imaju reč Srbija u poslovnom imenu, registrovani su kao trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama pretežno hrane, pića i duvana i delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata“, kažu u APR.
Nove uslove pod kojima biznis može da se predstavlja Srbijom država je propisala pre manje od dve godine. Tada su ovo pravo izgubili preduzetnici.
Saglasnost nadležnih organa
„Zakonom o privrednim društvima propisano je da poslovno ime može da sadrži reč „Srbija“, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa. Ovo se odnosi i na nazive na stranom jeziku, kao i na pridevske oblike istih“, dodaju u APR.
„Ministarstvo privrede utvrđuje sve relevantne elemente i priprema predlog rešenja Vlade radi dobijanja prethodne saglasnosti za unošenje naziva Republike Srbije u poslovno ime privrednog društva. Po donošenju rešenja kojim se daje prethodna saglasnost za unošenje naziva Republike Srbije u poslovno ime privrednog društva, Ministarstvo obaveštava podnosioca zahteva o obavezi uplate takse na račun Budžeta Republike Srbije“, dodaju u APR.
U praksi među firmama koje koriste Srbija u imenu najviše je javnih preduzeća i stranih kompanija koje posluju u našoj zemlji. Za manja preduzeća taksa nije pristupačna.
„Korporacije funkcionišu tako da svojim podružnicama dodaju ime države u kojoj posluju“, objašnjava Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
„Ta cena je možda zato i tako velika. Iznosi su ranije bili manji. Kada neka manja firma želi da koristi naziv države, za njih je to skupo. To pre svega koriste veliki sistemi. Tako je i u drugim državama“, kaže Rajić.
I gradovi koštaju
I gradovi naplaćuju korišćenje njihovog imena u nazivu preduzeća i preduzetnika. Makar Beograd i Novi Sad. Njihova tarifa je nešto manja, ali nikako beznačajna. Korišćenje Beograda košta 177.422 dinara. Ko bi da mu se firma poziva na Novi Sad, to mora da plati, kako smo uspeli da nađemo, 174.310 dinara.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay