Home Tags Posts tagged with "Izvoz"
Tag:

Izvoz

EkonomijaVesti

Najviše se izvozi jabuka, a najveći novac donosi malina

by bifadmin

Srbija je prošle godine izvezla voća za rekordnih 824,1 milion evra, količinski najviše jabuka, a malina je donela najviše novca, rekao je za RTS agroanalitičar Goran Đaković.

Đaković je istakao da je u prvom kvartalu ove godine izvoz voća veći za 24 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
„Prošle godine smo tačno 206 miliona evra u ovo vreme zaradili, ove godine 256 miliona evra, dakle, 50 miliona evra više nego prošlogodišnji rekord“, rekao je Đaković za RTS.

On je naveo da se jabuka količinski najviše izvozi, najviše novca donosi malina od kojih se zaradi 300 miliona evra, a po zaradi od izvoza slede kupine i višnje.

„Sve je kao što je bilo osim Ruske Federacije. Tražnja je dobra, naši ljudi idu na sajmove, ugovaraju se novi poslovi, nova tržišta su Egipat, Indija, Indonezija – naročito se to odnosi na jabuku“, rekao je Đaković.

Đaković objašnjava da zbog rata u Ukrajini jedan deo izvoza voća ide na Belorusiju, drugi na Estoniju, a da su nađeni i načini da se roba transportuje u Rusiju, koja je najznačajnija kada su u pitanju jabuke i jagode.

Đaković kaže da je jagoda izuzetno ataktivna i izazovna za proizvodnju, jer treba dosta znanja i ističe da su naši klimatski uticaji su mnogo povoljniji za jagode i da su one kvalitetnije od grčkih. Nemci su ti, kaže Đaković, koji najviše vole da konzumiraju naše jagode, a tu su i Belgija i Francuska.

Izvor: 021.rs/RTS

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za 30% smanjen izvoz smrznute maline iz Srbije

by bifadmin

Izvoz zamrznute maline, zbog post-kovida i ukrajinske krize, značajno je opao u poslednje dve godine, pa je tako u januaru ove godine izvezeno 5,570 tona, što je manje za oko 30 odsto u odnosu na januar 2021. godine, kada je izvezeno 7.930 tona, upozorava Grupacija proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije.

I poređenja izvoza tokom prva dva meseca 2020, 2021. i 2022. godine svedoče o nastavku trenda smanjenja izvezenih količina. Dok je tokom prva dva meseca 2020. izvezeno 19.700 tona zamrznute maline, u istom periodu 2021. za tri hiljade tona manje, ove godine izvezeno je svega 11.180 tona.

Proizvođači smatraju da su post kovid kriza, rat u Ukrajini, značajno povećanje troškova života i energetska kriza, probudili strah od nestašica osnovnih životnih namirnica, što je dovelo do velikih poremećaja na tržištu Evropske unije. Sve to odrazilo se i na plasman zamrznutog voća iz Srbije na tržište EU i ostatka sveta.

Dodatno, uzrok je i što se taj proizvod ne može smatrati osnovnom životnom namirnicom. Tako je i izvoz u Nemačku, najveće tržište za srpsku malinu, u januaru 2022. prepolovljen u odnosu na januar 2021.

Razlog pada izvoza je promena u ponašanju kupaca

Inostrani kupci, maloprodajni lanci i industrijski kupci u razloge pada izvoza navode i promene u ponašanju kupaca: potrošači zbog visoke cene zamrznute maline i kupine, kupuju jeftinije prozivode poput mikseva ili zamrznutog egzotičnog voća, usmereni su na nabavku osnovnih životnih namirnica, poput ulja, brašna i šećera, zatim, opredeljuju se za jeftinije voće zbog straha i neizvesnosti koje donosi ekonomska kriza. Sa druge strane, industrijski kupci koji proizvode jogurte, džemove i slične proizvode, malinu i kupinu izbacuju iz proizvodnog programa zbog visoke cene i zamenjuju ih jeftinijim voćem.

Istraživanja pokazuju da je u velikoj većini maloprodajnih lanaca zapadne Evrope zabeležen pad prodaje zamrznutog voća, između 10 i 30 odsto. Nedavno istraživanje kompanije NielsenIQ, vodeće u oblasti istraživanja, navode da je prodaja zamrznutog voća u Velikoj Britaniji pala za 11% u odnosu na prošlu godinu. Najveći pad je zabeležen kod jagodičastog voća a najmanji kod egzotičnog. Uzrokom se smatra povećanje cena pomenutih proizvoda.

Zamrznuta jagoda, čija je berba počela u nekim zemljama EU, poput Grčke i Španije je solidnog roda, sa cenama sličnim prošlogodišnjim. Predviđanja su da će manja prodaja svežeg voća u istočnoj Evropi u daljem toku berbe dovesti do blagog pada cena zamrznute jagode. I pored rata u Ukrajini, izveštaji iz ove zemlje govore da je obrađeno oko 10% više voćnjaka u odnosu na prošlu godinu i da se očekuje solidna berba. Poljski voćari, takođe, najavljuju rekordnu berbu jagodičastog voća i već sklapaju predugovore po znatno nižim cenama od prošlogodišnjih.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Rast izvoza za trećinu, ali i uvoza za 50%

by bifadmin

U prva dva meseca ove godine Srbija je prodajom robe u svetu zaradila 30% više novca u odnosu na isti period prošle godine, ali je i na kupovinu iz inostranstva potrošila 50% više. U analizi Republičkog zavoda za statistiku se navodi da je izvoz Srbije u januaru i februaru 2022. godine porastao za oko 28%, ali podaci iz istog izvora pokazuju da se i uvoz robe povećao za više od 50%, što je dovelo i do porasta deficita koji sada prelazi 1 mlrd EUR, izveštava Euronews.

Porast izvoza ekonomisti pre svega objašnjavaju većom tražnjom usled popuštanja pritiska pandemije na svetsku privredu. Ističu, međutim, da je pred sprskom ekonomijom još jedan nepredvidiv period u kom ćemo se suočavati sa dugoročnim posledicama rata u Ukrajini.

Porastao izvoz bakra

Povećan je izvoz prehrambenih proizvoda, eletktrične opreme, delova za auto-industriju, a velikom skoku izvoza Srbije najviše je doprineo sektor rudarstva.

– Pre svega je porastao izvoz bakra, kompanije Ziđin iz Bora, to je najznačajniji porast, zatim porast izvoza guma i veštačkog đubriva. Gotovo sve delatnosti su povećale izvoz osim što su pad zabeležili izvoz kukuruza i prevoznih sredstava. Treba istaći da smo dosta povećali izvoz u Kinu, a sa druge strane značajan je izvoz u EU i naravno tržište regiona – kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Smanjenje izvoza može se očekivati u narednim mesecima, pre svega zbog zabrane izvoza brašna, ulja, kukuruza i pšenice iz naše zemlje. Stručnjaci, međutim, ocenjuju da to neće drastično uticati na pozitivne trendove.

– Svakako neće dovesti do svođenja u neku minusnu zonu, znači ostaje i dalje neka pozitivna dinamika, samo će ona biti nešto niža u ovom prehrambenom sektoru, nego što bi bilo da nema zabrane izvoza. Ali, kad govorimo o energetskom sektoru, dolazi lepše vreme, proleće je pa će biti manja potrošnja električne energije i gasa tako da će sada biti manja potreba za uvozom tih energenata – kaže ekonomista Saša Đogović.

„Zabrana izvoza hod po vrhu noža“

Stručnjaci, međutim, ukazuju da ni uvoz ni izvoz nisu toliko porasli u vidu količine robe, već da je rastu spoljotrgovinske razmene najviše doprinelo poskupljenje roba, najviše energenata.

– Budući da mi svu ovu statistiku pratimo sa vrednosnog nivoa, možda tu i nije došlo do povećanja količina robe koje izvozimo ili uvozimo, ali je sigurno došlo do porasta cena – kaže profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić.

On kaže da možemo očekivati smanjenje izvoza i zbog ograničenja u izvozu žitarica i ostalih proizvoda.

– Kad se donose takve mere, veoma je nezahvalno, jer je to kao da hodate po vrhu noža. Moramo sebi da obezbedimo prehrambenu bezbednost, ali s druge strane suzbijamo naš izvoz i možda će se ti neki partneri koji su bili vezani za nas, sada okrenuti nekim drugim partnerima u nabavci, a to ne bi bilo povoljno za nas na dugi rok. Tu treba malo gledati, ublažiti te mere i dobro pogledati jer stiže nova žetva. Ne znamo kakva će biti, ali treba opskrbljivati bar regionalne partnere, jer je važno da ih zadržimo i u budućnosti – smatra profesor Bjelić.

On napominje i da bi na obim našeg izvoza mogao negativno da utiče rat u Ukarajini, i ističe da problemi već postoje, iako Srbija nije uvela sankcije Rusiji.

Poteškoće oko transporta

– Već imamo poteškoća oko transporta, jer je Ukrajina najkraći put, a sada se traže drugi putevi preko Poljske i Turske, što poskupljuje transport i naše proizvode i može da smanji naš izvoz. Mogu da se izvoze samo oni proizvodi koji će pretrpeti to značajno poskupljenje cena kroz povećanje cena troškova transporta – objašnjava Bjelić.

Skok u spoljnotrgovinskoj razmeni, međutim, progutalo je povećanje uvoza za više od 50%. Među proizvodima koje uvozimo sigurno prvo mesto zauzima prirodni gas, a prate ga sirova nafta, lekovi, đubrivo i električna energija.

– Uvoz ima još dinamičniju stopu rasta nego izvoz nažalost, to je posledica rasta cena energenata i gasa i električne energije i nafte na svetskom tržištu, ali posledica je i debakla naše elektroprivrede i havarije koja se desila tokom decembra – objašnjava ekonomista Saša Đogović.

Na to ukazuje i profesor Predrag Bjelić i napominje da je najveći problem u ovom disbalansu značajan porast cena energenata.

– Najveći skok uvoza se beleži kod gasa, a zbog rasta cene ispada da smo uvezli petostruko više gasa. Kolaps u EPS je značajno uticao na uvoz energenata, jer nismo imali struju iz sopstvenih izvora. Tent nije radio u punom kapacitetu i morali smo da je uvozimo – rekao je Bjelić.

Izvor: Ekapija/Euronews Srbija 

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Vlada će dozvoliti kvote za izvoz životnih namirnica

by bifadmin

Premijerka Ana Brnabić rekla je da će Vlada danas odlučiti da dozvoli izvoz određenih količina pšenice, kukuruza, brašna i rafinisanog ulja, ali ne i izvoz nerafinisanog ulja.

Biće dozvoljen izvoz određenih količina ovih namirnica, a izvoznici će dobiti kvote.

“Izvoznici će moći da se prijave za kvote. Kako se budu prijavljivali, kvote ćemo dozvoliti proporcionalno, neće biti sistem ko prvi dođe prvi dobije, tako da nema šanse za korupciju”, istakla je Brnabić na RTS-u dodajući da neće biti nikakvih nestašica u zemlji.

“Pokušavamo da balansiramo, da naši građani imaju dovoljno namirnica, pa i dva ili tri puta više za svaki slučaj, ali i da naši izvoznici isprazne silose, ispoštuju ugovore u najvećoj mogućoj meri, u uslovima više sile i da zarade nešto na ovim cenama”, rekla je premijerka dodajući da će se sa udruženjem Žita Srbije sastati sledećeg utorka kako bi se dogovorili kako da isprazne silose i nastave da rade.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kojih 10 zemalja zajedno daju tri četvrtine nafte na svetskom tržištu

by bifadmin

Irak je u martu izvezao naftu u vrednosti od 11 milijardi dolara, što je najveća postignuta vrednost u poslednjih 50 godina, podaci su iračkog Ministarstva za naftu.

Irak je izvezao „100,5 miliona barela barela u vrednosti od 11,1 milijardu dolara (10,02 milijarde evra), što je najveći prihod od 1972. godine“, navodi se danas u saopštenju ministarstva.

Cena sirove nafte porasla je nakon izbijanja rata u Ukrajini i ona je visoka i pored pada u poslednjih deset dana pa je juče barel brenta dostigao cenu od oko 104 dolara.

Hladni na zahtev Vašingtona

Ovakva zarada Iraka, i generalno svih zemalja koje izvoze naftu, glavni je razlog što Sjedinjene Američke Države, odnosno inicijativa predsednika Džozefa Bajdena da se poveća globalna proizvodnja nalaze na hladan prijem kod (arapsko-afričkog) OPEK i OPEK+ (sa Rusijom, Kazahstanom, Meksikom…).

Na poslednjem sastanku OPEK+ dogovoreno je da se ranije dogovorena količina povećanja od 400.000 barela dnevno poveća na samo 430.000.

Zemlje izvoznice ne žele da se tržište zatrpa ovim prirodno ograničenim resursom i time obori cena i njihova zarada, samo da bi se dodatno naštetilo Rusiji koja finansijski veoma zavisi od izvoza energenata.

Ponuda nafte u svetu svakako nije izjednačena sa potražnjom ali „crnog zlata“ realno na tržištu ima ali se zbog problema sa transportom tokom kovida pa zapadnog bojkota ruske nafte zbog Ukrajine, sitaucija zakomplikovala.

Irak oko 90 odsto prihoda ostvaruje prodajom nafte a tek je četvrti na listi najvećih svetskih izvoznika.

Mnogo više od njega izvoze, i zarađuju, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Rusija i Kuvajt.

Prema podacima za regularnu (pretpandemijsku) 2019. godinu zvanične statistike Ujedinjenih nacija, UAE su imali izvoz od 176 milijardi dolara, odnosno 16,13 odsto globalnog izvoza nafte, Saudijska Arabija 11,54 odsto, a Rusija 10,53 odsto (115 milijardi dolara). Kuvajt ima 7,55 odsto, Irak 6,34 a Kanada 6,25 odto tržišta.

SAD su tek sedme sa izvozom od 5,71 odsto a listu od prvih 10 zemalja koje zajedno daju tri četvrtine svetsko nafte na tržištu, dopunjavaju Nigerija (3,5 odsto), Meksiko (3,4 odsto) i Norveška (2,5 odsto).

Izvor: 24sedam

Foto; Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Veći izvoz čelika iz Srbije u EU

by bifadmin

Evropska komisija usvojila je novu uredbu kojom je izvršena preraspodela kvota za uvoz čelika u EU koje su do sada bile namenjene Rusiji i Belorusiji. Srbiji su povećane kvote za izvoz pojedinih vrsta čelika, objavila je Privredna komora Srbije

Konkretno, Srbiji je povećana specifična kvota za kategoriju 1, dok su za kategorije 3A, 3B, 7, 12, 13, 16, 19, 21, 24, 25B, 26, 27 i 28 povećane rezidualne kvote koje Srbija može da koristi, navedeno je na sajtu Privredne komore.

Evropska komisija je donela Uredbu nakon odluke o zabrani uvoza čelika iz Rusije i Belorusije na tržište Evropske Uunije.

EU je od februara 2019. godine uvela globalnu kvotu za uvoz čelika iz drugih država, što znači da sve ostale zemlje, uključujući i velike svetske proizvođače poput Kine, Rusije, Turske i Brazila, mogu ukupno u Uniju da uvezu 3,3 miliona tona čelika.

Srbija je takođe potpala pod ovaj sistem kvota Evropske komisije.

Glavni domaći izvoznik čelika je kineska HBIS grupa, vlasnik železare Smederevo. Međutim, EU ne gleda blagonaklono na tu činjenicu i njeni proizvođači tvrde da na taj način kineski čelik lakše ulazi u EU. Podsećamo, Brisel je ranije vodio čak tri istrage protiv HBIS i Srbije.

Prošle godine HBIS grupa izvezla je čelik za 752,7 miliona evra.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Izvoznici: Zabrana eksporta nepotrebna, imamo višak brašna i pšenice

by bifadmin

Izvoznici pšenice i brašna iz Srbije i stručnjaci danas različito ocenjuju najavu zabrane izvoza pšenice, brašna, kukuruza i ulja zbog rata u Ukrajini i potrebe da se za domaće tržište obezbedi dovoljna količina tih proizvoda.

Poslovnio Udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija“ uputilo je danas zahtev Ministarstvu poljoprivrede i Privrednoj komori Srbije u kome traže da se brašno izuzme iz zabrane izvoza.

– Izvoz brašna nikako ne bi trebalo zabraniti, imamo ga, ne znamo šta ćemo sa njim. Tražimo da se takva odluka ne donosi, a ako je doneta da se odmah ukine – rekao je predsednik tog udruženja Zdravko Šajatović.

Prekontrolisati zalihe pšenice

Dodao je da treba prekontrolisati zalihe pšenice i ako se oceni da su nedovoljne zabraniti izvoz, ali razmotriti uvođenje kvota jer za četiri meseca počinje žetva.

Šajatović je rekao da su razlozi za enormne zalihe brašna višestruki, u poslednjih 13 godina potrošnja pada jer se smanjuje broj stanovnika i nekoliko godina pada izvoz.

– Kada se država umešala u regulaciju tržišta i ograničila cene brašna tipa 400 i 500 na nivou iz novembra prošle godine, ;dogodio se apsurd da u trgovinskim lancima nema malih pakovanja brašna od po kilogram jer su njegove cene ograničene, a nisu ograničene cene tog brašna u pakovanjima od 25 kilograma, pa su pekari pokupili sve količine malih pakovanja – objasnio je Šajatović.

On je rekao da se brašno može prodati po 49-50 dinara po kilogramu na stranom tržištu, da je plaćanje avansno i da su već ugovorene veće količine.

Dodao je da se bez problema može izvesti 100.000 tona brašna, a da se ne ugrozi domaće snabdevanje.

Istakao je da je od jula prošle godine do danas izvezeno svega 84.000 tona brašna, a da je u ekonomskoj 2016. – 2017. godini ostvaren rekordan izvoz od 252.000 tona.

Savetnik kompanije CHF, koja je najveći izvoznik žitarica iz Srbije, Miroslav Debeljački rekao je da u zalihama ima dovoljno pšenice i da ne bi trebalo uvoditi zabranu izvoza tog poljoprivrednog proizvoda

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Obustava izvoza đubriva iz Rusije, dodatno bi urušilo stanje na tržištu

by bifadmin

Rusija razmatra mogućnost obustave izvoza mineralnog đubriva, što bi dodatno urušilo stanje na tržištu gde se već oseća nedostatak gnojiva.

“Tamošnje ministarstvo industrije i trgovine preporučilo je u petak obustavu izvoza đubriva sve dok se ne nastave normalne usluge prevoza u i iz Rusije koja je već pogođena mnogim sankcijama” objavio je The Wall Street Journal a prenosi Agroklub.

Inače, Rusija je značajan izvoznik đubriva, ona zauzima 18 odsto udela u svetskom prometu kalijum karbonata, 20 odsto u međunarodnom trgovanju amonijakom i 15 odsto na tržištu uree. Kako je svetsko tržište zbog pandemije već osetilo nestašicu pojedinih vrsta đubriva, što je izazvalo nagli rast cena, Rusija je pre mesec dana već privremeno zaustavila izvoz amonijum nitrata. Najnovija preporuka ruskih proizvođačima dodatno će izazvati nestašicu i rast cena a čitava situacija dodatno će biti usložnjena nakon što je i veliki ukrajinski proizvođač amonijaka, amonijum nitrata i uree, Čerkasi Azot, zatvorio svoje pogone.

Jedan od razloga za povlačenje sa tržišta u obe zemlje je i problem sa lukama u Crnom moru preko kojih se đubrivo transportuje, a koje se nalaze u sedištu rartnih operacija

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko će Srbiju koštati zabrana izvoza u Belorusiju

by bifadmin

Narednih šest meseci kompanije iz Srbije neće moći na tržište Belorusije da izvoze hranu, a pre svega meso, mlečne proizvode, voće, povrće i kuhinjsku so.

Savet ministara Belorusije stavio je i Srbiju na listu zemalja obuhvaćenih embargom na izvoz hrane. Razlog za rampu Belorusije za pojedine srpske proizvode je ustvari kontramera, jer se Srbija nedavno pridružila sankcijama EU protiv beloruskih vlasti.

Analitičari, međutim, smatraju da je poslednja odluka vlasti u Minsku neobičan potez, jer su kao kontramera na politički potez uvedene ekonomske sankcije.

Iako se Belorusija ne kotira visoko na spisku zemalja u koje srpski privrednici najviše izvoze, ovaj potez vlasti u Minsku mogao bi imati negativan uticaj na poslovanje pojedinih domaćih firmi. Tokom prošle godine svoju robu u Belorusiji su prodavale 134 kompanije iz Srbije. Vrednost izvoza svake druge firme bio je do 50.000 evra, ali je bilo i pet preduzeća koja su prodala robu vrednu do pola miliona evra.

U Privrednoj komori Srbije za Euronews Srbija kažu da će se novonastala situacija negativno odraziti na izvoz srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali da se nadaju da će aktivnosti zvaničnika obe strane učiniti da se situacija normalizuje u najskorije vreme, kako bi poslovne zajednice nesmetano nastavile da sarađuju.

Srbija može da uvede embargo na iste ove proizvode iz Belorusije

„Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, tokom jedanaest meseci 2020. godine robna razmena između dve zemlje iznosila je 97,9 miliona dolara, dok je tokom istog perioda, u prethodnoj 2021. godini, zabeležen rast od 66 odsto, kada je razmena u robi iznosila 163 miliona dolara“, kažu u PKS.

Tokom jedanaest meseci prošle godine, u odnosu na isti period 2020. godine, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Belorusije beleži smanjenje izvoza sa 49,5 miliona dolara na 45,5 miliona dolara, odnosno pad za osam odsto.

Kako navode u PKS, iz Srbije u Belorusiju najviše se izvoze gume, spoljne pneumatske za putničke automobile, boje i premazi, veštačka creva od očvrsnutih belančevina, građevinski materijali poput okova za prozore, gume za autobuse i kamione, pokrivači podova, hartija i karton. Iz Belorusije smo najviše kupovali žicu, užad, kablove, dampere, etilen, propilen, butilen, traktore, ivericu, krompir i druge proizvode.

Zabrana Belorusije se ipak ne odnosi na robu namenjenu proizvodnji dečijih, predškolskih i školskih obroka, na dijetetske suplemente, lekove, uključujući homeopatske, vitamine, minerale, vitaminsko-mineralne komplekse, medicinska sredstva.

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić za Euronews kaže da Srbija nikada nije uvodila nikakve sankcije Belorusiji i ističe da je nekorektno prema našim privrednicima što je na političke sankcije Minsk odgovorio – ekonomskim.

„Bilo je očekivano da reaguju, jer oni uglavnom na sve sankcije odgovaraju reciprocitetom, ali ovde je zanimljivo, jer su na politički potez, odnosno podršku Srbije deklaraciji EU, odgovorili zabranom izvoza. Čini se da je to više demonstracija Aleksandra Lukašenka da pokaže kako nema izuzetaka ni prema prijateljima, kao što je otprilike izjavio“, navodi Đukić.

On napominje da bi Srbija sada mogla da uvede embargo na iste ove proizvode iz Belorusije, ali smatra da naša zemlja to neće uraditi.

Beograd je podržao deklaraciju Evropske unije

Beograd je, kako je naveo sajt Telegraf.by, podržao deklaraciju Evropske unije kojom se Minsk osuđuje jer je „prisilio Rajaner da sleti i uhapsio opozicionog lidera Romana Protaševića“. Prethodno se, navodi se, Beograd pridružio deklaraciji EU o nepriznavanju Aleksandra Lukašenka kao legitimnog predsednika.

Igor Novaković iz ISAC fonda napominje da je Srbija više puta do sada, pa i 2012. i 2018. godine, podržavala odluke Evropske unije o Belorusiji, ali da nikada nismo imali problema zbog toga. On napominje da je deklaracija EU bila i 2020. godine, kada je bila priprema za predsedničke izbore u Belorusiji i da je kurs Srbije uvek bio isti, odnosno da je podržala odluke EU.

„Ministarstvo spoljnih poslova je shvatilo da je to pitanje oko kojeg ne treba praviti kompromise“, kaže Novaković.

Kada je u pitanu poslednja odluka o embargu za neke proizvode iz Srbije, Novaković navodi da je to deo šireg paketa, jer je uz Srbiju na spisak dodat i Lihtenštajn. On napominje da uvođenje sankcija za deo proizvoda nije neki znak da su se odnosi dve zemlje drastično pogoršali, jer smo više puta videli da oni funkcionišu i deluje da će tako i ostati.

Na listi zemalja kojima je stavljen embargu su se, kako je prenela beloruska agencija Belta, u početku nalazile Evropska unija i njene države članice, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Norveška, Albanija, Island, Severna Makedonija, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Crna Gora i Švajcarska.

Izvor:Euronews Srbija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija uvezla 25.000 tona mesa i 200.000 prasića a izvezla svega 1.100 tona mesa

by bifadmin

Srbija je prošle godine uvezla 25.000 tona svinjskog mesa. Uz to „pazarili“ smo iz inostranstva i 200.000 prasića. Deo je otišao u tov, a neke su uvezli i sami trgovinski lanci, da bi imali za klanje i prodaju svežeg mesa. Ove poražavajuće podatke za našu zemlju samo dopunjuje činjenica da smo u istom periodu izvezli svega 1.100 tona svinjskog mesa, u vrednosti od 2,5 miliona evra.

I dok je cena tovljenika u Srbiji takva da je sve više farmi koje stavljaju katanac na vrata, u prodavnicama svinjski file košta 980, pečenica 860, a čvarci „idu“ i do 2.500 dinara za kilogram!

– Meso smo izvezli u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju – rekao nam je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije. – Vrednost uvoza je bila oko 54 miliona evra. Svinjsko meso je stiglo iz Španije, Holandije, Belgije, Mađarske, Hrvatske i Nemačke. Prasiće od 25 do 30 kilograma uvezli smo iz Nemačke, Holandije i Belgije. Cena praseta je između 50 i 60 evra.

Svinjarske farme u Srbiji gase se iz dana u dan, a prema nekim nezvaničnim procenama, „nestalo“ ih je oko 30 odsto. Uglavnom manje.

– Naša proizvodnja svinja odvija se na nekih 200.000 farmi – objšnjava Budimović. – Verovatno su ljudi koji imaju gazdinstva prestali da gaje svinje. Ipak, imamo i primer sela u Južnom Banatu, gde su tokom novogodišnjih praznika prodali više prasića nego u Beogradu. Srbija generalno ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, pa mora i da uvozi. Tu je i globalni problem sa afričkom kugom svinja, koja pravi dodatnu muku stočarima. Nestao je i tradicionalni svinjokolj, koji je postojao osamdesetih i devedesetih godina.

Prema rečima Stepana Šarčevića, uzgajivača iz Starog Žednika, otkupna cena je pala za nekih 15 odsto i sada je oko 150 dinara po kilogramu. Do pre nekoliko nedelja bila je 180 dinara za kilogram žive vage.
– Cena hrane za stoku ne pada i samo raste – govori Šarčević, koji ima oko 1.000 svinja. – Kasne i podsticaji države za tovljenike i krmače. LJudi su u bankrotu pa zatvaraju firme. Situacija je loša. Kako je počela korona, sve je gore stanje u ovoj grani stočarstva. Prvo se zatvaraju najmanje farme, a posle će i veće. Ostaće dugovanja i ne piše se dobro. Tovljači su u najgorem položaju. Oni koji prave premikse i koncentrate imaju svoju cenu i tu nema pogađanja. Isto je i sa mesom.

Čvarci papreni

Za kilogram čvaraka treba izdvojiti i 2.500 dinara. Kako nam je rekao Budimović, Srbija uvozi i masno tkivo od koga se prave čvarci. Ne može da se koristi mast sa trbušnog dela, već je to leđna i butna slanina.

Pojedini proizvođači u Srbiji za kilogram naplaćuju od 1.000 pa i više dinara. Uz to, čvarci su postali poslednjih godina „ekskluzivna“ namirnica.

– Tovljenici u našoj zemlji imaju 60 odsto mesa i kada je masno neće niko da kupi – govori Budimović. – Ranije su se, međutim, drugačije gajile svinje. Sada je poenta da se za što kraće vreme postigne veća kilaža. I to utiče da meso nije kvalitetno. Tako je i kod piletine. Napustili smo jednu tradicionalno dobru proizvodnju.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci