Kikiriki je izuzetno kvalitetna i zdrava namirnica ukoliko se konzumira umereno. Najčešće se jede pržen ili pečen sa ili bez soli, koristi se kao dodatak kolačima ili kao namaz poznat kao kikiriki puter.
Od njega se dobija ulje koje se koristi za kuvanje i prženje jer dobro podnosi visoke temperature i do 220 ° C, a primenu je našao i u kozmetici.
U pitanju je namirnica bogata monozasićenim mastima i bez holesterola bogata kalijumom, magnezijumom, fosforom, kalcijumom, bakrom i natrijumom. Kikiriki sadrži i vitamine B3 i E, a ukoliko se jede neslan poboljšava nivo glukoze u krvi, posebno kod dijabetičara tipa dva. Zbog velike kalorijske vrednosti (570 kalorija na 100 gr) preporuka je da se jedne 30-50 grama, odnosno jedna šaka dnevno. Kikiriki se ne preporučuje osobama alergičnim na ovu namirnicu, jer može da izazove burne reakcije organizma, prenosi Agrobiznis magazin.
Uzgoj kikirikija u Srbiji
Kikiriki (lat. Arachis hypogaea) pripada porodici mahunarki i potiče iz Južne Amerike odakle su ga Španci doneli u Evropu u 15. veku. Do prvih decenija 20 veka se uglavnom koristio kao stočna hrana. Najveći svetski proizvođači kikirikija su Kina, Indija, Nigerija, SAD i Izrael.
Međutim, kikiriki uspeva i u našim klimatskim uslovima a uzgoj ove biljke može biti vrlo uspešan i u Srbiji, posebno u Vojvodini. U pitanju je biljka toplih predela osetljiva na niske temperature pa se preporučuje da se seje od maja kada prođu kasni prolećni mrazevi a temperatura setvene zemlje dostigne 15 stepeni.
Za uspešan uzgoj neophodno je plodno, rastresito zemljište s dosta peska i dobrom drenažom kako bi se sprečila pojava gljivica. Za jedan hektar potrebno je 40-50 kg semena, a prinos je između 1.000 i 1400 kg po hektaru.
Dubina setve je 6-8 cm, najčešće se seje u redove sa razmakom od 25-50 cm između pojedinačnih biljaka radi lakšeg mehanizovanog uklanjanja korova i berbe. Kikiriki je zeljasta biljka koja dostiže visinu između 30 i 80 cm, ima krutu stabljiku dok se plod nalazi u zemlji. Listovi rastu jedan nasuprot drugom na grančicama i uvek ih bude po četiri na jednoj grani. Cveta u žutim grozdastim cvetovima.
Posle oprašivanja se grane na kojima je bio cvet spuštaju do zemlje i produžavaju se, cvetovi se osuše i potom ih biljka gura pod zemlju. Najvažnija mera nege je zagrtanje, jer se plod formira ispod površine zemljišta. Prvi sprat cvetova zagrće se u julu i to tako da tako da zeleni deo biljke ostane iznad tla zbog fotosinteze.
Berba
Da bi se kikiriki uspešno razvio potrebno je između 130 i 150 dana od setve lepog vremena. Biljka je zrela za žetvu kada mahune imaju zlatno žutu boju a zrno crvenu boju ljuspice. Ne treba previše odlagati berbu jer se može desiti da zrele mahune otpadnu sa biljke prilikom žetve i ostanu u zemlji. Berba se najčešće obavlja mašinski pri čemu se kompletna biljka čupa iz zemlje.
Na zadnji deo traktora se pričvrsti priključna mašina koja na osnovi ima niz zakošenih, paralelno postavljenih diskova sa nazubljenim ivicama za jednorednu ili višerednu žetvu. Diskovi biljku vade iz korena, prenosi je na rešetku u specijalne pregrade koje se rotiraju pola okreta i potom biljka vraća na njivu. Ovo je ključan korak jer se na ovaj način omogućava sušenje stabljike i lišća, kao i same mahune sa plodovima.
Nakon delimičnog sušenja na polju, mahune se odvajaju od ostatka biljke i idu na dodatno sušenje kako ne bi došlo do razvoja plesni što povećava prisustvo aflatoksina (prirodni mikrotoksini koje proizvode plesni) pa plod kikirikija postaje neupotrebljiv za ljudsku ishranu. Neoljušten kikiriki može se čuvati i devet meseci u hladnjači, ili nekoliko meseci na suvom i mračnom mestu.
Ukoliko se plodovi kikirikija koriste za proizvodnju ulja, uljane pogače koje ostaju posle ceđenja koriste se kao vrlo kvalitetna stočna hrana. Za ishranu stoke koristi se i osušeni nazemni deo biljke koji je po hranljivoj vrednosti sličan senu lucerke i deteline. Kikiriki je veoma značajan i za tlo na kome se uzgaja jer ostavlja zemlju čistu od korova obogaćenu azotom.
Izvor: Agropress
Foto: Pixabay