Na svakih nekoliko godina u masovnu upotrebu ulaze pojmovi koje nikad do tada nismo čuli, poput retinol ili hijaluronska kiselina. U njihov marketing se ulaže toliko da od nekoga ko ne ume da izgovori njihov naziv mi vrlo brzo postajemo stručnjaci za njihovo korišćenje. Ali, koliko zapravo znamo o njima?
Otkad smo ubedili sebe da sa 50 godina moramo imati podjednako zategnuto lice kao dvostruko mlađi ljudi, proizvođači kozmetičkih preparata punom parom rade na kreiranju raznovrsnih krema, seruma, maski za lice, specijalnih ulja za popunjavanje bora i mnoštva drugih proizvoda koji bi trebalo da nas ispeglaju bolje od Fotošopa.
Međutim, njihova popularnost je često kratkog daha, jer s vremena na vreme kozmetičke kuće nanovo otkrivaju neke “antiejdžing” sirovine koje su sve efikasnije u brisanju bora i vraćanju elastičnosti koži. Primera radi, u poslednjih nekoliko godina moderni sastojci za kreme protiv starenja su Vitamin C, hijaluronska kiselina i retinol. I sada svi kupujemo kreme baš od ovih sastojaka, ne razmišljajući o tome šta su oni i kako utiču na kožu. Ali, portal The Conversation je nešto detaljnije istražio ovu temu. U daljem tekstu vam prenosimo njihove zaključke.
Vitamin C
U reklamama za proizvode koji sadrže ovaj vitamin često se ističe da oni “osvetljuju” kožu i podstiču proizvodnju kolagena. Kolagen je najzastupljeniji protein u našem telu i zaista koži daje elastičnost i čvrstinu. On i elastin se proizvode u srednjem sloju naše kože. Međutim, njihova proizvodnja s godinama opada.
Tu bi trebalo da bude od pomoći vitamin C koji pozitivno deluje na proizvodnju kolagena i elastina. Ali, nije jedostavno primiti ga preko kože zato što njen spoljašnji deo, epidermis, služi kao barijera za vodu i tečnosti. To komplikuje unos vitamina C u srednji deo kože.
Međutim, neka istraživanja pokazuju da jaki koncentrati ovog vitamina, dakle sve što je preko pet odsto, mogu biti od koristi, jer uspevaju da probiju pomenutu barijeru. Ima i istraživanja koja, pored pozitivnog uticaja na proizvodnju kolagena, ističu da vitamin C sprečava i pojavu hiperpigmentacije.
Istraživanja je mnogo i sva ona imaju neki zaključak, ali u pitanju su studije koje uglavnom nisu rađene na velikim uzorcima i koje posle prestanka eksperimenata nisu pratile dalji uticaj ovog vitamina na kožu.
Hijaluronska kiselina
Do pre neku godinu nismo mogli da izgovorimo njen naziv, a sada smo, zahvaljujući reklamama, naučili da je ova kiselina maltene svemoguća. Ali, još uvek ima mesta za učenje.
Za početak, o tome šta je zapravo hijaluronska kiselina. To je neka vrsta lubrikanta koji naše telo samo proizvodi i koji se najčešće nalazi u tečnostima u našim očima ili između zglobova. On nam pomaže da zadržimo kolagen, povećamo vlagu i obezbedimo elastičnost i fleksibilnost tkiva.
U studiji iz 2011. godine koja je sprovedena na 76 žena starosti između 30 i 60 godina, dokazano je da kontinuirano korišćenje kreme koja sadrži 0,1% ove kiseline može poboljšati hidrataciju i elastičnost kože. Ali, đavo se krije u detaljima. Potom se ispostavilo da najviše efekta imaju one kreme koje sadrže manje molekule hijaluronske kiseline, jer će koža teže apsorbovati velike molekule. A na kremama koje sadrže ovu kiselinu retko kada piše koliki su njeni molekuli.
Dakle, treba imati u vidu da hijaluron generalno pomaže koži, samo je pitanje koliki će efekat imati na nju.
Retinol
Za njegovo postojanje se zna dugo ali ga tek od nedavno ljudi nazivaju “vitaminom mladalačkog izgleda”. Naime, retinol je derivat vitamina A, prvog vitamina koji su naučnici otkrili još 1913. godine. U ljudskom telu se proizvodi iz beta-karotena i uključen je u ogroman broj procesa – neophodan je za zdravu kožu, kosu, kosti i vid, jak imunitet, zdrav sistem organa za varenje i disanje. Zato se u poslednje vreme unosi u telo i preko kozmetičkih preparata.
Kada dospe u telo, on se pretvara u retinolsku kiselinu, gde pomaže u proizvodnji kolagena i usporavanju starenja ćelija. Sve ovo zajedno doprinosi ublažavanju bora i hiperpigmentacije kože.
Dakle, retinol koji se nalazi u kremama protiv starenja, zajedno sa ostalim sastojcima, jeste efikasan, ali stručnjaci upozoravaju da treba biti oprezan sa njegovim korišćenjem.
Naime, preparati sa jakom koncentracijom ovog derivata mogu i iziritirati kožu, ali i dovesti do njenog isušivanja i ljuštenja. Iz tog razloga se preporučuje postepeno uvođenje retinola u dnevnu rutinu, pa tek ukoliko se utvrdi da koža pozitivno reaguje na njega može se pristupiti povećavanju doza i učestalosti primene.
Takođe, koža na koju su namazane ovakve kreme može biti osetljivija na sunčevu svetlost, što znači da sredstvo koje se aktivno bori protiv staračkih pega može doprineti i njihovom nastajanju. Zato ove proizvode treba koristiti veoma oprezno i uz obaveznu upotrebu SPF preparata ako se retinol koristi u sunčanim danima.
Zbog ovih kontroverzi vezanih za retinol, kozmetičke kuće u poslednje vreme sve više reklamiraju bakučiol, njegovu prirodnu alternativu. On se izvlači iz ploda biljke Psoralea corylifolia i ima slično dejstvo kao retinol, samo sa manje nuspojava. Pitanje je međutim koliko dugo će on zadržati popularnost. Verovatno dok se ne pojavi neka još efikasnija sirovina koja će još više i brže peglati bore. I koja će imati bolju reklamu.
Izvor: The Conversation
Foto: Pixabay